MILAN TODOROV: IZ DNEVNIKA (5)

Sokobanja je dobra za ljude koji imaju hladne prste. Svako jutro kuvam kafu u emajliranoj džezvi sa natpisom "Uspomena iz Sokobanje" (uspomena od mame) i svako jutro opečem prste na drški.

izvor:pinterest.com

DOBRIVOJE ANTONIĆ: PRIJATELJI

Preživelo je Kosovo boj Srba i Turaka. Preživeće i dogovor Srba i Albanaca.

Neko u svom životu odigra glavnu, a neko sporednu ulogu.

Zapevao bih. Bojim se da li će me podržati.

Čovek u životu stekne mnogo prijatelja. Na kraju ostanu ona prva tri.

Svaka vlast ode u istoriju. Kad će već ta istorija?

izvor: pinterest.com

MILAN TODOROV: IZ DNEVNIKA (4)

-Šta si noćas sanjao?

-Da hrčem.

-Pa, hrkao si...

-Eto, vidiš: ima nešto u snovima što nikad nećemo saznati šta je.

izvor: pinterest.com

MILAN TODOROV: IZ DNEVNIKA (3)

Danas okupali kera. Ali, nije to više isti pas. Nit smrdi nit miriše!

izvor: pinterest.com

MILAN TODOROV: IZ DNEVNIKA (2)

Otvorim vrata a more mi šušti pod nogama. Ispao mi mobilni.

izvor:pinterest.com

MILAN TODOROV: IZ DNEVNIKA (1)

izvor: pinterest.com

Jutros oko  7 sati na partizanskom putu na Fruškoj gori, dok sam vozio polako zbog kratera u asfaltu, ispred auta se pojavila mlada srna. Prelazila je put polako, pogledala nas i otišla u šumu. Ništa više. (1. jul 2018.)

DOBRIVOJE ANTONIĆ: ČEKANJE

izvor: pinterest.com

Narod se najviše raduje sportistima kad pobede i političarima kad izgube.

I naši novinari su sedma sila. Pod komandom vrhovnog komadanta.

Naši penzioneri dostići će standard evropskih kolega za pedeset godina. Ako, sačekaćemo.

Najveći robovi su okupirani sobom.

Nema udate žene koja nije pogrešila. Svaka je mogla bolje da se uda.

Kad glavom udariš u kamen mudrosti postaješ mudriji. Ne pada ti to više na pamet.

NINUS NESTOROVIĆ: ILEGALCI

izvor: pinterest.com

Bože, uprosti nam!

U Srbiji ne postoji boginja pravde.  Samo bog.

Sedativi u Srbiji se više ne gutaju.  Piju se očima.

Do sada još nijedan narod koji robija nije pušten na slobodu zbog dobrog vladanja...

Prirodno je da ja više volim moju domovinu, nego ona mene.

Em, je lepša, em, je bogatija!

Za bogate je ova naša država rudnik zlata.  Za sirotinju kamenolom.

Čim su nevini priznali krivicu, odmah smo im pola oprostili!

Malo je bilo ilegalaca u Beogradu za vreme drugog svetskog rata.

Sad ih ima mnogo više ...

DOBRIVOJE ANTONIĆ: NASTUPA IDEALNO VREME

izvor:pinterest.com

Iz Srbije je otišla sva pamet. Sad smo mi došli na red.

Gusle su poslednje sredstvo u rešavanju naših nacionalnih pitanja.

Idealno vreme za udaju je jedna godina posle, kada nije suviše rano, do jedna godina pre, kada nije suviše kasno.

Vozvovi  nam kasne šest meseci godišnje. Ko ne žuri, eto prilike da se na putu ispriča i nagleda prirodnih lepota.

Mi smo najveći alhemičari na svetu. Sve velike pobede pretvorili smo u poraze, a saveznike u neprijatelje.

MILAN TODOROV: JEDAN STARI INTERVJU (2008)

ŽIVOT MI PIŠE AMERIČKU BIOGRAFIJU

*

Poslednjih decenija srpska satira bila je u znaku političkog aforizma.

Odradivši svoj politički zadatak, satira kao da je izgubila dah.

*

Milan Todorov rođen 1951. godine u Banatskom Aranđelovu. Završio je Filozofski fakultet u Novom Sadu, a od 1976. do 2003. godine radio je kao novinar u Radio-televiziji Novi Sad. Sada radi kao vinogradar i vinar u Petrovaradinu. Od 1979. do 1989. godine, na talasima Radio Novog Sada, emitovan je njegov humoristički kabare Vesela vetrenjača, a bio je i redovan saradnik Vesele večeri.

Objavio je knjige: Uhom za kruhom – kratke priče (Matica srpska, 1976), Boca pod pritiskom – satirične pesme ("Stražilovo", Novi Sad, 1980), Crveni i plavi – aforizmi ("Stražilovo", Novi Sad, 1981), Kuninsko leto – drama (Srpsko narodno pozorište, 1984), Sirotinjska zabava – aforizmi ("Gutenbergova galaksija", Beograd, 1990), Ostrvo bez blaga – aforizmi ("Gutenbergova galaksija", Beograd, 2003). Poslednjih nekoliko godina piše satirične hronike (Novi Sad za poneti) za dvonedeljnik Grad Novi Sad.

Zastupljen u brojnim domaćim i stranim antologijama satire.

Dobitnik nagrade Radoje Domanović (2003), Đorđe Fišer (2007).

* * *

- U Vašoj poslednjoj objavljenoj satiričnoj knjizi "Ostrvo bez blaga" sarkastično ste zapisali da ste do 2000-te godine bili novinar, ali Vam je zahvaljujući dolasku demokratije omogućeno da se bavite vinogradarstvom. Čime se zapravo bavite?

Todorov: Ne volim da se mnogo osvrćem unazad, naročito ne da idem istim putevima. Imao sam komšiju Lajoša u jednom vikend-naselju na Dunavu. Lajčika se nikad nije vraćao putem kojim je došao. Bio je jedna od poslednjih novosadskih genijalnih luda, alkoholičar koji je vežbao bacanje noževa na sopstvenoj ženi. Zvala se, mislim, Irena. Preklinjala ga je da odraste i opameti se. On bi na to seo u čamac i uz desnu obalu Dunava stigao do novosadskog keja. Tamo bi joj kupio par kugli sladoleda u fišeku. Zatim bi opet seo u čamac, upalio "pentu" i držeći visoko u ruci fišek sa sladoledom na plus trideset pet, vraćao se Ireni, ali sada levom stranom obale. Protiv uroka. Sladoled se, naravno, istopio dok bi stigao pred Irenu. Ali, on je taj neverovatni ritual cirkuzanerske ljubavi ponavljao dokle je imao goriva u rezervoaru svog plitkog drvenog čamca. Da je reku sekao po dijagonali, sladoled se ne bi istopio. Ali, Lajčika je znao da je sve što nam se dešava u stvari cirkuska predstava u kojoj dodeljenu ulogu treba odigrati što maestralnije, ma kakva ta uloga bila.

I meni su počele da pripadaju uloge koje možda nisam ni sanjao. Bio sam, tako, jedno vreme menadžer prodaje za Vojvodinu u BK televiziji, pa slobodni umetnik preko Udruženja književnika Srbije, pa sada vinogradar i vinar u Petrovaradinu. Moj život je počeo da liči na tipičnu američku biografiju. Protiv uroka sve vreme sam, naravno, morao da pišem.

- Nedavno ste dobili nagradu Društva književnika Vojvodine za doprinos humoru i satiri, upravo za kolumne u našem listu. Nagrada nosi ime Đorđa Fišera, pomalo zboravljenog radijskog humoriste i televizijskog šou mena.

Todorov: Ljudi lako zaboravljaju. To je najveća boljka našeg kulturnog mentaliteta. Mislimo da smo velika kultura koja stalno i iznova može da stvara nove vrednosti. Odričemo se svakoga. Čim nekoga sahranimo na ovaj ili onaj način, od kojih je najodvratniji politički, taj više ne postoji. Đorđe Fišer je bio moj kolega u Radio Novom Sadu. Zajedno smo radili televizijski kabare "Tikvarijum" na Televiziji Novi Sad. Bio je tipičan jevrejski humorista, poput Kišona. Mislim čak da nije bio ništa manje od Efraima Kišona. Kozer kakav danas nedostaje našim televizijskim zabavnim programima. Gospodin od duha. Za njega bi se moglo reći ne samo da je umro prerano nego da je živeo prerano! Zašto u Novom Sadu, pored toliko ulica sa imenima Nova, Nova jedan, Nova 33... ne postoji ulica Đorđa Fišera?

- Kakvo je stanje u srpskom humoru i sa tiri danas?

Todorov: U najnovijoj knjizi mog prijatelja Radivoja Dangubića "Testament besmrtni- ka" o stanju u srpskoj satiri izrečena je vrlo surova i tačna definicija: srpska sati- ra je pojela samu sebe. Naime, poslednjih decenija srpska satira bila je u znaku političkog aforizma. Odradivši, da tako ka- žem, svoj politički zadatak, satira kao da je izgubila dah.

Pokazalo se još jednom da su stvari koje najviše oduševljavaju zapravo najjadnije. Pisci koji nisu imali literarnog "danfa" u sebi, a to su svi oni koji nisu uspevali da dobace bar do pristojne pripovetke, sada otpadaju kao lišće sa kulturne scene.

Aforistički skribomani (neću da im navodim imena da nekog ne bih preskočio i time uvredio!) i dalje pišu o temi vođe a i slepac lepo vidi da mi danas, hvala bogu, nemamo vođe i da teturamo po mraku istorije. Oni i danas pišu aforizme u kojima je policija neumoljivo surova, a mi vidimo kako policiju premlaćuju po stadionima i da ta jadna policija ne ume sportski da istrpi poraz. Zapravo, aforističari ne smeju da priznaju da plaču za dobom kada ih je neko mogao zabraniti, za dobom neslobo- de u kome su imali najviše ostvarene stvara lačke slobode.

- Vlasnik ste "Vinarije Burčel Todorov". Kako doživljavate novi posao sa vinom?

Todorov: Sjajno. Vino je škola mišljenja i, kao takvo, komunikacija. Oni koji u vinu traže samo alkohol imaju deficit u intelektualnom iskustvu. Vino koje pijete, a naročito vino koje proizvodite, odaje vašu ličnost. Vino je DNK vaše ličnosti. Zato svi oni koji vino smatraju umetničkim ili intelektualnim doživljajem imaju ličan odnos prema vinu. Piti uniformna industrijska vina danas je već stvar za sociološku i kulturološku analizu. Kad shvatite koliko su ta vina, zapravo, savršena do ravnodušnosti, vi shvatite zašto je propao kolektivni socijalizam. Volim vina iz malih podruma jer ne volim da budem osuđen na ravnodušni pogled na svet.

Za nedeljnik GRAD NOVI SAD razgovarao:

Saša Jovanović

NINUS NESTOROVIĆ: TERETANA

izvor: pinterest.com

Mi smo vaši oslobodioci! A vi ste?

Više vremena u teretani provode naši navijači, nego naši fudbaleri.  Zato na terenu i postižu bolje rezultate od njih!

Ni demonstranata, ni tenkova već odavno nema na našim ulicama. I jedni, i drugi su ostarili, pa više nigde ne izlaze...

Malo je bilo ilegalaca u Beogradu za vreme Drugog svetskog rata. U odnosu na sad.

Prijateljstvo između demonstranata i policije se postepeno razvijalo.

U početku su se družili samo na ulici, a onda su policajci počeli da posećuju demonstrante i kod njihovih kuća...

Nismo nevaspitani. mi se samo tako ponašamo.

U znak naše pobede podigli smo državnu zastavu.  Na pola koplja.

Naš narod stalno mora da se bori sa dušom.  Zato je toliko i iscrpljen.