Doček Nove godine za penzionere. Početak u 17 časova,
dolazak Nove u 19 a razlaz u 20 i 30.
Ovo je vreme nekažnjivosti. To je najveća greška našeg
doba.
Ne verujem da postoji kraj godine. Okrenite samo stranicu
kalendara i idemo dalje.
Ovi se kad god naprave neko sranje hvale kako, eto, imaju
i urednu stolicu.
Ljubav prema domovini je u mom slučaju tipičan primer
neuzvraćene ljubavi.
Za pet godina na svetu će živeti 8 milijardi ljudi. Šta
nas briga! Ovde neće niko.
-Da li sam uzeo ili nisam uzeo lek?
-Šta piješ?
-Konjak.
U Srbiji se ne prašta uspeh. Srećom, takvih slučajeva ima
malo.
Ne znam koja sam krvna grupa. Kad se posečem ide nešto
crveno.
O tome kako je u srpskim selima najbolje govori uverenje
da je uspeh kad se neki momak oženi.
Čitam da je NASA otkrila planetu na kojoj su uslovi
života slični onima na Zemlji.
Hvala lepo.
U školi su oni najglavatiji sedeli u poslednjem redu a
danas sede u prvom.
Danju pešak ima prvenstvo na pešačkom prolazu kad god
hoće a noću samo jednom i nikad više.
U poslednje vreme sam jako zauzet. Ne stižem da odgovorim
na pitanja koja sebi stalno postavljam.
Dobar vernik nikad ne kupuje crkveni kalendar od prosjaka
i Roma na pijaci. On zna da je novac potrebniji našem sveštenstvu.
Kad mi neko kaže "Od srca hvala" ili
"Čestitam od srca" obično se zapitam čemu kardiologija.
Poznavao sam čoveka iz Frankopanske ulice u
Petrovaradinu. Uvek je predveče išao na pecanje. Otplovi čamcem niz Dunav,
usidri se van plovnog puta, zabaci dubinke i na patosu čamca mirno spava do
jutra. Ako se nešto upeca, dobro. Ako ne, dobro. Ta filozofija mi nedostaje
danas.
Nedeljom se prosto oseća kako vreme prolazi.
Kod nas je potrebno da budeš poznat da bi bio uspešan. U
svetu je obrnuto.
Od vesti pročitam samo ko je umro i kažem ni to vam ne verujem.
Nije ćutanje znak odobravanja, nego znak slabosti i
straha da se suočimo sa stvarnim.
Glavna fora na kojoj počiva ova civilizacija je da ti
stalno nameću osećaj krivice.
Emocionalna inteligencija je kad misliš da si pametan a
stid te izjeo što nisi.
Kad vidim snimak Zemlje iz svemira, onako lepe i plave,
uvek pomislim da je fotošop.
Odlaze iz zemlje mladi stručnjaci a ne znaju ni stvari u
kofer da upakuju nego im sve to pakujemo mi stari.
Muškarci se plaše lepih žena. Odmah pomisle koliko to
košta.
Sanjao sam da puteujem vozom. U vozu su putnici koji u
rukama imaju karte za raj, ali i oni koji imaju kartu za pakao. Posle nekog
vremena ulazi uniformisano lice i viče: "Presedanje! Srbija!" Ne znam
šta taj san znači.
Kad je bog delio pamet mi smo, izgleda, uzeli najviše pa
nas Gospod sad kažnjava zbog halapljivosti.
Verujem da svaki čovek ima svog anđela čuvara koji ga
podiže kad padne. Ja se molim samo da moj nikad ne odustane uprkos čestoj upali
mišića.
Zašto u policiji još vezuju ljude za radijator? Da bi
razgovor sa islednikom bio topliji.
-Otkriću vam jednu tajnu...
-Samo da nije iz državne bezbednosti jer to već svi
znamo.
Ako poludim voleo bih da to ne bude na nervnoj bazi jer
sam previše osetljiv.
Biti nepotkupljiv, to košta.
Pas, avlijaner, svake nedelje sedi na istom mestu na
pijačnom asfaltu, gleda prolaznike, ništa ne traži, ako mu dobace parče kifle
ili čvarak uzima posle predomišljanja. Mršav. Moja žena mu dala pogačicu. Pojeo
posle oklevanja. Davno nisam video nekog ko živi tako dostojanstveno.
Bio na Najlonu danas. Romi prodaju nekorišćena
odlična radna odela austrijske vojske.
Probam, sve mi malo. Ako dođe do Trećeg svetskog rata opet ćemo ih pobediti.
Ministar je pogrešio što se pre afere nije konsultovao sa
patrijarhom da li krasti ili ne.
Jedna varijacija:
-Šta ti je to crveno na košulji?
-Ma ništa, bio u švaleraciji pa kurva da me posvađa s
tobom namerno ostavila trag karmina.
-Dobro je. Ja mislila, ubio si nekog.
-Suada, da li si me ikad voljela?
-Nisam ja Suada.
-Onda je u redu.
Prvih 50 godina života je najteže. Posle, kad si to već
upropastio, samo se krećeš po inerciji.
