Odlučio sam da ovo leto
provodim
u krčmi na obali reke.
Ponekad telefonskom kamerom
snimim neki prizor
ali obično brišem fotke.
Ne znam šta hoću.
Neki krupni pas boje
bele čokolade
došao je sinoć na terasu
sa svojim gazdom.
Gazda je bio ćelav
i stalno je nekome telefonirao
ponavljajući preglasno
-Ne krivi mene dušo
to jednostavno
ponekad ne uspe.
Pas nije imao desnu
prednju nogu.
Kad ugledaše novog psa
kafanski psi
a beše ih desetak
jurnuše na pridošlicu.
On je iako veći i snažniji
na svaki način izbegavao tuču.
Ja sam dotle sedeo mirno
za svojim stolom.
Psi su kružili oko mene
ne dirajući me
jer su me dobro poznavali.
Malo posle se sve
smirilo.
Crni odomaćeni pas
legao je ispod stola
za kojim sam sedeo
i pio večernje vino.
Pružio sam komotno nogu
preko njegovih leđa
i tako smo
sasvim opušteno
gledali kako reka odlazi.
Нема коментара:
Постави коментар