paradoks

Konačno sam pronašla stan. Prilično je udaljen od centra, ali je čist i nije skup. Gazda ima veliku glavu jajastog oblika, kao spermatozoid. Pretpostavljam da ima između četrdeset i pedeset godina. Deluje stariji nego što jeste. Ima velike ruke kao lopate, ali one su bele i kad se rukujete sa njim imate osećaj da dodirujete mrtvu ribu. Gazdarica me je pitala gde radim i ispričala da je njen muž svojevremeno, dok se nije opasno razboleo, radio u Holandiji kao haus majstor. Obavestila sam ih da ću neonsko svetlo iznad ulaznih vrata na stepeništu ostavljati uključeno celu noć. Radim u menjačnici smeštenoj u novom gradskom hotelu tako da radim u smenama. Ponekad odlazim u pet ujutro, ponekad se vraćam dosta iza ponoći. - Ovo je miran kraj za devojke - odgovorio je gazda kotrljajući na jeziku glas „r. dok je otegnuto izgovarao reč „kraj“. Zaista se pokazalo da je tako. Kraj je bio miran isuviše. A to nije dobro.To je , ustvari, strašno opasno i počinje postepeno da guši svakog ko tu...

Kakva je to zloupotreba demokratije! Smem da kažem i ono što ne mislim. Nema povratka nazad. Mi smo provaliji okrenuli leđa. Kad god prođem pored hrama pravde zapušim nos. Bojim se da ne prdnem. Utrošak energije sveli smo na minimum. Živimo u najcrnjem mraku.

Kosovo će kad-tad biti srpsko. Ne dajem ni KFOR-u više od petsto godina. Srbi pod Turcima nisu imali nikakvu vlast. To nas je spaslo istrebljenja. Mi smo narod kome prija ropstvo. Kraljević Marko je pod Turcima uživao tristo godina. Nema na svetu još jedne države koja bi mogla da izdržava ovoliki broj zaposlenih. Nacionalne manjine uživaju sva prava kao i Srbi. Samo što smo mi oguglali. Kriminalci likvidiraju isključivo bogate. Sirotinja je prinuđena da se sama snalazi.

U telefonskom imeniku polovina pretplatnika je krajnje neozbiljna. Umrli su, a nisu našli za shodno da se odjave. Dobitnik najvećeg državnog priznanja ,iz razumljivih razloga, želi da ostane anoniman. Danas se državnici ispraćaju uz najveće državne propasti. Ostvarile bi se velike uštede i u zdravstvu, samo da bolesnici nisu na vlasti. Život piše romane, jer se s aforizmima nikad ne zna.

Vreme je novac. Leči sve rane. Konačno sam došao do para! Odoh da izaberem doktorku. Blago rečeno: „Sve će to narod pozlatiti“. Stvorili su slepce od nas. Sad nam je svaki put dobar. Žene često ostanu bez teksta. Iskombinuju sve reči.

Krenuo građanin Dburčer na pijacu. Skupo mu ovo, skupo mu ono plus što je totalno finansijski indisponiran, što će reći ništa od toga što se tu po tezgama izležava ne može da pazari ni pod razno. Ali kada čovek ima sreće! Pred nosom mu pade jedan krompir sa tezge i počne da se kotrlja niz padinu pijačnog prostora. Možda bi građaninu Dburčeru svašta moglo da promakne ali kada je hrana u pitanju to se apsolutno graniči s neverovatnim. Ne gubeći vreme sjurio se za tim krompirom pobeguljom koji je najverovatnije bio loptastog oblika, zbog čega se kotrljao zavidnom brzinom. Eto kako male stvari postižu dominantne role u životima ljudi i končno odlučuju o njihovoj sudbini! Dakle, građanin Dburčer juri za pomenutom krtolom, dahće, stenje, srce hoće da mu iskoči, ali se ne predaje, što sve pomno prate kupci pijačnih đakonija. Oni su se lično mogli uveriti kako se dotični gubi i konačno nestaje sa vidika. I niko više dugo nije čuo ništa o njemu. Prošlo je od tada dosta vremena, kada je sti...

Toliko ljudi, dobro je da se ne iznervira, pomislio je. Čuli smo, čuli smo, bariton je iz susedne sobe telefonom prekidao nekoga. Nije mogao da se nasmeje. Njegov plan je bio mudar, ostavio je svoju imovinu testamentom muzeju grada, kao legat. S obirom na gramzivost dalje rodbine, kao i na prilično bogatstvo koje ga okružuje, potpuno lako za unovčavanje, njemu, koji je navikao da posmatra ljude, bilo je jasno odakle ovolika žurba kod okupljenih da ga ukopaju pre vremena. Nije samo razumeo s kakvim ga nemirom gledaju. Istina, po podacima iz knjiga rođenih i venčanih, on nije imao posebno bliskih rođaka, pa ovde nije moglo ni da bude emocija. Među srodnicima ima malo obrazovanih. Polovina od njih jedva da čita i ko mu može da garantuje da sutra neće spaliti i njegove rukopise. Obilazili su ga mesecima Kurta i Murta u privatnoj klinici. Kasnije, već kad nije znao kuda da skrene sumorne misli, spisatelj razmišlja o knjizi žalbi postavljenoj na postolju u mrtvačnici. Znao je da su sve nj...

Demokratske promene nisu nam donele samo slobodu, nego i mnogo slobodnog vremena. Niko nema posla. Pobeda na izborima nikada im nije bila ovako slatka. Ranije nije bio ceo narod protiv njih. Počinjemo da osećamo zakone tržišta. Kod nas već sada ima istu cenu skidanje s kokaina i sa vlasti. Bojim se trenutka kada oni odreše i izvrnu kesu. Mogle bi da padaju glave. Naš narod je, nema sumje, u Turskoj ostavio neizbrisiv trag. U svemu su kao mi. Progonjeni bi morao stvari da posmatra i sa lepše strane. Bar uvek ima društvo.

Besmisleno je klonirati žene. Sve su iste. Sredio sam misli. Sad mi je svaka rečenica aforizam. Žena me grdi što se ne kupam. Žene su da zbore, a ljudi da tvore. Politički prvaci nisu za drugi razred. Biraćemo vas ponovo, dok ne ispunite obećanja.

I Kosovo i Evropa...A mi sami. Ne umemo da se koristimo nožem i viljuškom. Smeta nam viljuška. I Karađorđe je bio glava Srbije. Dok je imao glavu. Ne možemo da opišemo našu sirotinju. Siromašan nam je rečnik.

Od prolaznika koji su ga mimoilazili nije nikoga poznavao: to su bili mrki, nekako ravnodušni ljudi. Nije ovo bio prvi put da se oseti kao pustinjak. Nemir, njemu nekada nepoznat, drobio je njegovu dušu. Pre nego je su se otvorila automatska vrata samoposluge, pročitao je u izlogu da daju popust na sašun i kobasice za roštilj. Ni jedno, ni drugo mu nije trebalo. Svratio je da kupi pakovanje čaja od lipe. I kada je izašao iz samoposluge, nekakvi kerovi lutlice se nađoše pored njega. Mahali su repovima, lajali, ali on pri sebi nije imao hrane za njih. Laknulo mu je kada je stigao u svoju dugu ulicu, pred zgradurinu u kojoj živi. Na uglu se nalazi i berberska radnja, gde se šišao i brijao zadnjih trideset i sedam godina, pa i pre sat vremena, pre odlaska u samoposlugu. Stepeništa na mermernom ulazu je mirisalo na dobar duvan iz lule, na memlu iz podruma. Neki debeli čovek je prošao pored njega, i blago klimnuo glavom. Tmurno, pozno veče je bilo na početku; nije prepoznao ni debelog čovek...

Srbija nije bila u ratu. Naše su se žrtve morale same snalaziti! Zahvaljujući pobedi partizana,u Srbiji se danas smeju pevati četničke pesme! Partzani su morali da mrze Nemce. Zato što su im ovi ubijali četnike! Već smo definisali granice. Velika Srbija se graniči sa fantastikom! Bolje rat nego pakt. Bolje grob nego rob. Mi smo uvek imali sve najbolje! Srbija nije bila u ratu. Nas su morali bombardovati saveznici! Imamo neprijatelje na sve četiri strane sveta. Moraćemo saveznike potražiti na drugoj strani! Najžešća konkurencija vlada među piromanima. Moraju se boriti za svaku kuću! Srbi nisu učestvovali u građanskom ratu.To bi nam trebalo računati kao beneficiran staž! Sreća te smo imali bratoubilačke ratove. Uvek su pobeđivali naši! NATO više ne preti bombardovanjem. Videli šta smo postigli mirnim putem! Mi se učimo isključivo na porazima. Trenutno smo najobrazovaniji evropski narod! Ćele-kula je naš ponos. To je najviše što smo u ratovima postigli koristeći gl...

Kad nekoga sklone politički, učine to bez svedoka, ne gledajući čoveka u oči. Ipak, odjekne to na sva zvona. I čovek nekako kopni. Ostari mlad. Izgubi veru u ljude. Međutim, slučaj nekada druga a sada gospodina Popovića, bio je drugačiji. Slučaj za sebe, što se kaže. Ništa se, u stvari, nije dogodilo, a Popović je znao da ga više nema, da više ne može da učini ni sebi ni svojima. Molili su ga i dalje da zaposli, da urgira, da dodeli, da pripomogne pa i da odmogne ako i gde treba; ali on je samo slegao ramenima. Milica, njegova žena, više nije mogla da ga prepozna. „ Nemoj da ideš na sahrane, Popoviću! “ – rugala mu se surovo, kako to razočarane žene već mogu. - „Zameniće te u sanduku sa pokojnikom. “ Međutim, Popović je znao da je politički mrtav, a to je ovde gore nego biti obično, ljudski mrtav. „ Ti se, moja Milice, ništa ne razumeš u politiku!“ – govorio je. – „ Druga je to priča!“ A u toj priči naizgled se ništa nije promenilo. Osim jedne sitnice, sitničice! A t...

Njih je lako slediti. Samo treba izdržati da se ide za njihovim smradom. Ne samo da se istorija ponavlja, nego sada vidimo da slabo i pamti. Njegovi aforizmi imaju višestruko značenje. Sva sreća da ih ni on sam ne razume. I policija zna da mrtva usta ne govore, pa je krenula da udara prvo po tabanima. Našim političarima treba dodeliti Nobelovu nagradu za hemiju. Napravili su od govna pitu.

Podatak da Srbija nije bila u ratu ne bi smeo biti opravdanje za to što kasne boračke penzije! Imali smo najsposobniju vladu. I nećemo dozvoliti da posle nje dođu veći lopovi! Ugled Srbije je kao sneg. Što više pada, sve je veći! Ne može se dozvoliti satanizacija DS samo zato što su od Srbije napravili pakao! Lako je RTS da bude najgledanija TV. Kad se ne zamajava činjenicama! Kažu da je na izborima bilo više listića nego birača. Očigledno, neki birači su bili nevažeći! Demokratija je za srpske političare veliki izavov. Srećom, uspeli su da mu odole! Sve naše vlade imaju i dobrih strana. Da im pomenemo samo kraj!

U Srbiji, dok slavimo junce, Svakog jutra zalazi nam sunce. Nekad zbilja drukčije je bilo: Izjutra je sunce izlazilo! Ali nama ni ovo ne smeta: Drukčiji smo od ostalog sveta!

Nepodmitljive sudije su sumnjive. Opravdano se postavlja pitanje ko njih plaća. Hirurg ovaj put nije zaboravio makaze u utrobi pacijenta, tako da je operacija u potpunosti uspela. Poslednje pacijentove reči: „Doktore, vraćajte mi pare!“ Brak je dobra ideja, kada sve ostane samo na ideji. Cenzorima se jedno mora priznati. Načitani su. Ja nemam ništa, ali za razliku od drugih sve sam to postigao svojim radom. Ima li života na drugim planetama? Ne znam, nisam odavde. Odustao je od samoubistva. Srbin na Srbina više pucati neće.

Bili smo pet vekova pod Turcima. Sve što je lepo kratko traje. Da se ne bi primetilo da je vođa slep, svi smo prinuđeni da žmurimo. Moji aforizmi su univerzalni. U njima svaki političar može da se prepozna. Svima koji su poginuli u borbi za otadžbinu, vreme provedeno u ratu biće uračunato u radni staž. Doba hladnog rata je iza nas. sada ga samo tu i tamo podgrevamo. Ne znam da li sam lepši ili pametniji. Konačnu odluku o tome doneće stručni žiri. Samo sloga Srbina spasava. Znači nema nam spasa. Kad počnete da razmišljate glavom a ne mudima, prvi je znak da ste počeli da starite.

Njegov pogled kliznuo bi, s vremena na vreme, put dečurlije koja se igra u parku. Utolio je osećaj gladi, uzeo je lepinju sa kajmakom na kiosku iza parkinga. Ulicom se kretala, bezvoljna, patrola komunalne policije; dve blede devojke u crnim uniformama. Osmehnuo se neodređeno, s maskom blage ironije na licu. Jedan je od poslednjih letnjih dana, uskoro jesen prekriva trotoare i požutelu travu lišćem; kupio je kod Pravnog fakulteta i tiket, napravio, manuelno, dvanaest kombinacija i spremio se da isto veče sačeka da voditejka objavi brojeve dobitnika lotoa. Ožednio je, u stanu odmah nali punu kriglu od piva mleka i iskapi je na dušak. Povetarac je duvao sa severa, otvorio je prozor na sedmom spratu gde mu je stan, izlomio čokoladu na tanjir, i primirio se da prođu reklame; stavio je tiket uz praznu posrebrenu tacnu, koju je Stamena kupila na nekom od turističkih i šoping puteva u Trst. Udovac je ravno tri godine, samoća ga izjeda, ali njegova telesna konstrukcija, i nalazi specijalista...

SAOPŠTENjE ŽIRIJA ZA DODELU NAGRADE "TIPAR" ZA 2012. GODINU Posle pažljivog čitanja knjiga koje su stigle na konkurs za nagradu "Tipar", žiri, koji je radio u sastavu: Aleksandar Baljak (predsednik), Veljko Rajković i Zoran Raonić, doneo je 5. juna jednoglasnu odluku da nagradu "Tipar" za 2012. godinu dodeli Milanu Todorovu, piscu iz Novog Sada, za knjigu priča "Bezbroj naših života" u izdanju Beogradskog aforističarskog kruga iz Beograda. Knjiga "Bezbroj naših života" pleni obuhvatnošću i raznovrsnošću tema. Sve priče u njoj su zrele, dorađene i u kvalitativnom smislu ujednačene. Pisane su živo, pitko, slikovito, savremeno, komunikativno i jezički bogato. One su zgusnute, upečatljive, psihološki iznijansirane, poetične i jezički prefinjene. Svaka priča u ovoj vrednoj kolekciji zaokružena je na takav način da joj je kraj ostao otvoren. Otvoren, pre svega, za čitalačku znatiželju, uživanje i promišljanje. U svojoj novoj knjizi, To...

ZORAN T. POPOVIĆ NEMAM VIŠE ŽIVACA Bila je patrijarhalno vaspitana. Tek posle trećeg seksa prešli smo na ti. Svi vidimo da nas vlada vodi u totalnu propast, ali mi u ovom trenutku nemamo bolju opciju. Vest o zemljotresu me je izuzetno potresla, jer sam se našao u epicentru. On se nikada ne pravi lud. Uvek je potpuno prirodan. Nije nikakva tajna da u našem društvu ima korupcije, jer je kod nas sve vrlo transparentno. Pošten čovek nema šta da traži u Srbiji. Sve je već opljačkano. Sve ređe odlazim kod mog neuropsihijatra. Nemam više živaca za njega. Pročitao sam jednu afirmativnu kritiku moje knjige. Ko god da ju je napisao, ruka mu se pozlatila! Često se setim svojih starih ljubavi. Uvek kad nađem slobodnog vremena ja patim zbog njih. Sve što je lepo kratko traje. Recimo, aforizam.

ZORAN T. POPOVIĆ ELEKTRIČNA STOLICA Istoriju pišu pobednici da istoričari ne bi prljali ruke. Idemo u posetu braći. Interesovanje dobrovoljaca je ogromno. Nije on od onih koji samo daju obećanja. On je od onih koji ih i ne ispunjavaju. Uhode su pažljivi pratioci društvenih kretanja. Niko ne zna da sam ja genije. To je jedan od nepoznatih detalja iz moje biografije. Troškove uključenja i isključenja električne stolice snosi potrošač.

U ovoj zemlji, posle nove revolucije, više ništa neće biti isto. U ovoj zemlji, više ništa neće biti isto, posle nove revolucije. Ništa više neće biti isto u ovoj zemlji posle nove revolucije. Više ništa neće biti isto u ovoj zemlji posle nove revolucije. In this country, after a revolution, it will all be the same.

RADE JOVANOVIĆ DOBIĆEMO SEVER KOSOVA Vlada je bezočno prevarena. Ništa nije ostvareno od onoga što je ona obećala. Predsednik je dušom i telom za demokratiju. Ali, šta može on sam protiv naroda? Dobićemo severni deo Kosova. Da nismo ratovali, mogli su nam ga uvaliti celo. Ishod izbora nije se znao do prvih petlova. Sve dok nisu glasali mrtvi birači. Srbi su zaprepašćeni. U Evropi još ima naroda koji više vole sebe nego nas! Turci su vladali Srbijom pet vekova. Naša taktika oduvek je bila iznurivanje neprijatelja.

Duga kolona očajnih, gladnih i neispavanih ljudi kretala se levom stranom ulice idući u susret vozilima koja su dolazila iz suprotnog smera. Očajnici su, malo po malo, vraćali samopouzdanje opazivši da im vozači automobila koji dolaze iz suprotnog smera, ablenduju. Doživeli su to kao dugo očekivanu solidarnost sa svojim opravdanim, ljudskim i plemenitim zahtevima. Tu radost donekle je pomutio prizor koji im se ukazao iza prve velike okuke. Pilocijska patrola je radarom lovila vozače koji bi, zaobišavši na jedvite jade kolonu jadnih protestanata, nestrpljivo dodavali gas.

ZORAN T. POPOVIĆ SREĆAN ČOVEK Da bi se bolje čuo glas naroda, mnogi građani su ozvučeni. Imamo najinteligentniju vlast do sada, koja pametno krade. To što sam ja najbolji, najlepši i najpametniji nije vredno pomena, a vidim da i svi drugi tako razmišljaju. Srbi su izazvali dva svetska rata, a treći put Bog pomaže. Sudski izvršitelji su oni koji nas plene svojim postupcima. On ume s ljudima. Zbog toga su ga i postavili za dželata. Nije narod ovca za šišanje. Pre bih rekao za dranje. Ja kad verujem da je nešto ispravno, radim tako makar to bilo i naopako. Deca daju smisao životu, a posle ga najčešće i uzimaju. Izgubili smo nekoliko utakmica uzastopce. Krenulo nas je! Narcis je srećan čovek. Stalno je zaljubljen.