Постови

MILAN TODOROV: BITI PTICA

Слика
  Milan Todorov BITI PTICA Golub mužjak u Dunavskom parku narogušen našušuren i napet juri malu skladnu golubicu. To je zakon prirode kažem ženi koja sedi na klupi pored mene. Ona jede kokice i pritom joj nekolike ispadaju iz kartonske kutije. Golubovi se munjevito okreću. Mužjak je brži otima zrno pečenog kukuruza ispred svoje doskora tako željene dragane. Zar se tako, mislim, ljubav preobražava u glad sasvim neuverljivu? Do sada sam ih posmatrao sa idiličnim uživanjem. Lipa je mirisala unaokolo deca su igrala fudbal na zelenoj travi i vodoskok u malom jezeru prštao je uobičajeno veselo. I sada bih voleo da se nastavi toplota leta ta tajna blagosti bez muških i ženskih carstava koji ratuju u suštini ne znajući zašto to čine. Moral je glupa ljudska izmišljotina, ptice imaju svoja krila a ja sam, osećam to sasvim jasno, slabiji od njihovog sletanja i uzletanja. Samo ponekad u letnje predvečerje poželim da sam ptica i to ostarela ptica a b...
Постави коментар
Прикажи све

MILAN TODOROV: SAVETI ZA ŽIVOT

Слика
Milan Todorov SAVETI ZA ŽIVOT Naučnici na univerzitetu u Minesoti uspeli su da pomoći hemijskih elemenata stvore ćeliju identičnu ljudskoj stvorenoj rođenjem datom od Boga tako da nisu daleko od mogućnosti da stvore čoveka po kompjuterskim modelima života. Kad sam to pročitao zapitao sam se šta o tome misle svetski teolozi. Umesto odgovora koji je izostajao danima vraćajući se iz šetnje u blizini Dunavskog parka na zidu ugledah mali jedva vidljiv natpis ispisan crnim flomasterom: „ Besplatni sveštenički saveti“ i ispod broj mobilnog telefona.
Постави коментар
Прикажи све

MILAN TODOROV: OKO TUĐE OSE

Слика
  Milan Todorov OKO TUĐE OSE Vreo dan, temperatura u hladu četrdeset stepeni. Jara ne popušta ni posle sedamnaest časova kada obično izlazim u šetnju. Nisam se osećao sjajno. Ipak, nisam želeo da odustanem od svakodnevnog rituala. Ići, pružati se po linijama svojih godina, pa i više od toga, činilo mi se važnim za održavanje vitalnosti pa i korisnosti sebi i drugima. U šoping molu koji je bio klimatizovan parkirao sam na donjem platou koji se, kad uđem u zgradu, volšebno pretvarao u najviši nivo. Hodnik, Romkinje koje ne obazirući se na posetioce mašinama nalik velikim parkovskim kosačicama peru podove i svet zanet isključivo sobom. To mi u ovim godinama odgovara. Malo sam posedeo na tom plus minus B nivou, popio limunadu, prelistao mobilni telefon i pošao ka sledećem nivou. Očekivao sam da će u njemu, za razliku od ovog u kome sam do tada boravio, biti manje sparno. Tako se činilo već pri spuštanju pokretnim stepenicama. Prodavnice su bile klimatizovane i hladnoća iz n...
Постави коментар
Прикажи све

RATKO DANGUBIĆ: MALE PRIČE (9)

Слика
  MALE PRIČE /9/ Ratko DANGUBIĆ Prodavac tišina Na pijaci je, između tezgi sa jabukama i polovnim knjigama, sedeo starac koji nije prodavao ništa što se moglo dodirnuti. Na njegovom stolu nalazile su se samo male drvene kutije. „ Šta je u njima?“ pitali su prolaznici. „ Tišina,“ odgovarao je. Radoznali bi otvorili kutiju. Ništa se ne bi čulo. Ali kada bi je zatvorili, iz njihovog života zauvek bi nestao jedan suvišan razgovor, jedna bespotrebna rasprava ili jedna uvreda koju tek što nisu izgovorili. Predveče je ostala još samo jedna kutija. Starac ju je otvorio. Bila je prazna. Shvatio je da je, ne primetivši, prodao sopstvenu tišinu. Od toga dana govorio je bez prestanka. Ali ga više niko nije razumeo. Časovničar U maloj radionici, prepunoj satova koji su ćutali, živeo je časovničar. Popravljao je samo pokvarene satove. Ispravne nikada nije prihvatao. „ Vreme najbolje radi onda kada zastane“, govorio je. Ljudi su se smejali njegovim rečima, ali su mu ipak donosili sa...
Постави коментар
Прикажи све

MILAN TODOROV: BITI UMETNIK

Слика
  Milan Todorov BITI UMETNIK U meksičkim  zatvorima robijašima osuđenim za najteža dela daju flomastere papir boje četkice da bi slikali ili crtali i tako razvijali svoje kreativne sposobnosti koje im mogu pomoći da se po izlasku sa robije uklope u spoljašnji svet. Kod nas moraš sve sam. Kupi platno svaki put ti gazda ateljea naplati više. Kupi boje koje su jeftine samo kad im je istekao rok i kada su polusuve tako da ti ostaje samo tvoja ideja koja je poput devojke koju svi žele: ako je ne uloviš odmah gotovo je sa tobom i njom a ako se to desi posle jednako je ali malo duže traje.
Постави коментар
Прикажи све

MILAN TODOROV: OSLOBAĐANJE ili ljudska strana stvari

Слика
  Milan Todorov OSLOBAĐANJE ili ljudska strana stvari Prvi je na terasu dunavske čarde nahrupio pas. Nije ima prednju desnu nogu, ali je skakao oko stolova snažno, brzo se okrećući da bi dojurio do sledećeg a ljudi koji su sedeli za njima, bili su neprijatno iznenađeni. Neki su delovali uplašeno. Jedan stariji gospodin u pratnji dve žene istih godina i troje dece, očigledno unučadi, rekao je deci da se ne plaše. Ipak ih je uzeo u naručje i podigao na klupu. „ Pseće dlake mogu deci da ulete u usta i to može da bude smrtonosno!“ – rekao je ženama iskupljujući svoj strah. Jedan mladi par, ukoliko se taj izraz još može primeniti na muškarca srednjih godina i devojku,skoro devojčicu, tananih nogu u prekratko srezanom crnom šorcu i beloj otvorenoj bluzici koja je otkrivala dečačke grudi nije se obazirao. Naprotiv. Taj mlađi ljubavnik samo je nogom zamahnuo u pravci psa invalida i nastavio da objašnjava devojčici prednosti motora koji je, sudeći po odeći i kacigi vozio – prednosti...
Постави коментар
Прикажи све

MILAN TODOROV: BRANJE KAMILICE

Слика
  Milan Todorov BRANJE KAMILICE Obično početkom juna posle zlatnih majskih kiša i sunca Đurđevskog odlazili bismo porodično na nasip pored Tise da beremo kamilicu. Majka, ja i moja prva mlada devojka. Otac je umro prošle godine. Nosili smo male stolice kupljene na vašaru i češljeve za duge jake kose. Sada smo njima sedeći na nesnosnoj popodnevnoj jari češljali bele glavice lekovite biljke da bismo je posle osušili na suncu i zatim upakovali u papirne vrećice da bismo ih koristili kao lek u zimskim danima. Uspevali smo da nakupimo tek kilogram ili manje tog leka sa odbrambenog nasipa. Da je otac imao sreće bar još deset godina  govorila bi majka po povratku kući ovo bi života vredelo i da niko ne vidi stisnula bi mi snažno i brzo skupljenu šaku punu žutkaste pleve.
Постави коментар
Прикажи све