paradoks

  Milan Todorov XXXXXXIII POGLAVLJE ROMANA U NASTAJANJU „ TRAŽENJE BOGA“ Mesto kao rođeno za streljanje Bio sam pomalo razočaran medijskom kućom zvanom Radio i televizija Lokal. Kroz etar smo stalno obećavali bolja vremena. Međutim, ona su nam stalno izmicala. Ljudi na čelu kuće su se menjali, ali je uređivačka politika ostajala ista. Kraj dvadesetog veka je kraj bez boga. U to sam bio sasvim siguran. Zbog svega što se dešavalo patio sam od nesanice. A i kad bih zaspao, spavao bih kratko, sat ili dva i budio se. Nekada davno, čitao sam neku studiju o ponašanju drevnih stanovnika Zemlje. I oni su spavali na rate. Sat ili tri najviše, zatim bi ustajali, podjarivali vatru, jeli, pleli prsluke, kuvali, vodili ljubav, pa opet spavali sat ili dva te se budili da se mole ili da se pripreme za odbranu od životinja koje bi ih napadale rano izjutra, pre izgrevanja Sunca. Zbog tog saznanja mi nije bilo nimalo lakše. Pitao sam se da li je moguć drugačiji svet. Posle rušenja zgrade TV L...

  Milan Todorov XXXXXXII POGLAVLJE ROMANA U NASTAJANJU „TRAŽENJE BOGA“ Stvaran čovek Ono što je bilo sasvim izvesno jeste to da nisam bio spreman na drastično promenjeni svet. Počeo sam ponovo da se pripremam za diplomski ispit iz svetske književnosti. Posvetio sam se, naročito, Hemingveju. Tragao sam za njegovim malo poznatim novelama i zaboravljenim pričama grozničavo, kao da ću upravo u tim ravnim i sigurnim linijama teksta pronaći ključ i rešenje za situaciju u kojoj sam se zatekao. Razbarušeni snažni Hemingvej  je lovio krupne marline u dubokim vodama ispod tvrđave Moro. To mi je delovalo čudnovato blisko, gotovo intimno, jer se dodirivalo sa mojim sopstvenim iskustvom i našom Tvrđavom. Tvrđava Moro je na slikama izgledala skoro isto kao ova naša nad Dunavom. Građena je čitava dva veka i dovršena početkom XVII stoleća — dakle, tačno vek pre ove Sebastoijanove, pod kojom sam odrastao i pod kojom sam sada tražio zaklon. Uz zidine Moroa tekla je tamna, teška morska s...

Milan Todorov XXXXXXI POGLAVLJE ROMANA U NASTAJANJU „TRAŽENJE BOGA“ Najlepša žena na svetu Postajao sam sve uvereniji da u svačijem životu postoje paralelne linije koje se ponekad ipak seku. Što znači da neka od tih linija nije dosledna iako se dugo proteže u vežbanju naših opsesija. Usred mora šuta, komada velikih betonskih blokova, aluminijumskih oplata i gvožđurije koja je ostala nakon bombardovanja TV Lokala izdizao se neporušen, činilo se sjajniji nego ikada, antenski stub visok šezdesetak metara. Doduše, beše očerupan i antene su popadale sa njega, ali on je bio tu. Uz njega behu jakim sajlama privezane čak tri snažne žute dizalice koje je poslao Francuz da obore stub za koji smo verovali da je glavna meta NATO avijacije. Sve tri dizalice bile su teško oštećene i praktično neupotrebljive. Svakog dana sam bio među ruševinama zgrade. Iznosili smo tehničke uređaje u atomsko sklonište koje NATO bombe nisu uspele ni da okrznu. Na zvuk sirene koja je nagoveštavala dolazak nepr...

  MALE PRIČE /19/ RATKO DANGUBIĆ VRBE KRAJ REKE Na obali reke rasle su vrbe koje su se naginjale kao da slušaju vodu. Moj deda je govorio da vrbe razumeju ono što reka ne sme da kaže naglas. Kao dete, mislio sam da je to bajka. Kasnije da je metafora. A kasnije više nisam bio siguran. Jedne godine vrbe su posečene zbog obale. Reka je nastavila da teče kao da nije primetila gubitak. Ali ja jesam. Nekoliko dana kasnije, deda me je poveo do mesta gde su nekada stajale vrbe. Pokazao mi je nešto u mulju: mali metalni ključ, crn od vode i starosti. „ Nije naš“, rekao je. Pitao sam čiji je. Deda je samo pogledao prema reci. „Ako reka nešto sačuva, ne znači da želi da ti to vrati.“ Ključ sam poneo kući. Godinama sam ga držao u fioci, sve dok jednog dana nisam shvatio da više ne znam odakle mi. Tada sam prvi put pomislio da možda nije deda našao ključ, nego da ga je reka pronašla za mene. STARI RADIO U kuhinji je stajao radio koji je hvatao samo jednu stanicu. Uvek istu muziku, ...

  Milan Todorov XXXXXX POGLAVLJE ROMANA U NASTAJANJU „TRAŽENJE BOGA“ Varanje  čula Ponekad, samo ponekad pomišljam da sve ovo o čemu kao novinar pišem pomalo kruto i dokumentaristički, a ne kao rasni romansijer koji ume da događaju da poetsku i istovremeno mitsku dimenziju. Ipak, nastavljam bez odmora. Elem, kako je rat odmicao i smrt postajala sve bliža, u ljude kao da je ušao demon erotike, ako takav lik uopšte postoji. Za nekog je erotika, setih se slučajno, recimo film u kome đavo obljubljuje najčedniju devojku u selu. Za drugog je erotika sećanje na tango sa devojkom koja mu se dopadala jer je imala gola leđa i izrez na njima toliko dubok da su joj se videli krajevi crnih gaćica, ali sa belim pravougaonim najlon-listićem jer je devojka na brzinu obukla donji veš naopačke. Jedan moj dobro uhranjeni prijatelj je mrzeo svoje telo i zato je birao devojke bele, mršave, tankih nogu i uskog vrata. Hoću da kažem kako je erotika uvek nešto što ide unatrag u naše najranije ...

 Milan Todorov XXXXXIX POGLAVLJE ROMANA U XXXX  NASTAJANJU „ TRAŽENJE BOGA“ Skoro da sam potpuno zaboravio Radoja Francuza, bivšeg turističkog vodiča koji je govorio nekoliko stranih jezika: francuski, engleski, holandski i grčki, vodio naše ljude po maltene celom svetu, upoznao tamo mnoge da bi završio u zatvoru, a posle odslužene kazne u Ciglani koja je srušena, kao i veliki Krst sa Isusom na obližnjem groblju. Ako bismo išli redom, trebalo bi reći da je prvo neko, kažu oluja, srušio kip Iskupitelja sveta. Stari ljudi su odmah rekli da to sluti velike nesreće. I došle su. Propadanje fabrika, ratovi, pljačke, otimačine i sve veća beda. Ozbiljni i obrazovani ljudi su počeli da rovare po kontejnerima kao da u njima traže knjige, a tražili su ostatke hrane. Kad bih, obično žurnim korakom, prolazio između dva groblja, svaki put, ama svaki put, kad bih podigao glavu, video sam ptice, belorepe svrake, čije je stanište oduvek bilo u krošnjama grobljanskih borova, kako uskome...