paradoks

  SINOPSIS Novi roman Milana Todorova SO I ZLATO smešten je u mali grad i u njegovu biblioteku; tačnije u „područnu knjižnicu“ koja postaje središte susreta ljudi okupljenih oko privida kulturnog života. Kroz perspektivu pripovedača otkrivamo zapise lokalnog bibliotekara, usamljenog čoveka opsednutog sudbinama umetnika, pisaca i slikara, u čijim životima traži potvrdu da strast, smisao i intenzitet života još postoje. Bibliotekareve beleške, fragmentarne i introspektivne, prepliću se sa pričama o književnim večerima, nepouzdanim i tajnim ljubavnim odnosima, te skrivenim opsesijama i nasiljima vremena, kako kriminogenim tako i političkim. U fikciji o varoši koja je izašla iz rata duboko podeljena na „nove“ i „stare“, roman otvara i pitanje ljudskih sloboda, koje su u takvom svetu stalno ugrožene, potiskivane ili se njima potajno trguje. U središtu te napetosti nalazi se iskustvo gubitka doma: kuća koje više nisu utočišta nego plen pobednika, mesta gde se istorija upisuje u naji...

  Milan Todorov BEZGREŠNE LJUBAVI U antičko doba vladalo je uverenje da su žene pohotnije od muškaraca kao i da imaju pokretnu matericu koja bi išla gore do dijafragme daveći mladu ukoliko joj u pomoć ne bi brzo priskočio raspoložen muškarac. Danas je sve drugačije. Muškarci su na društvenim mrežama poput kasnih noćnih paukova koji love ženske lajkove to nemušto noćno dozivanje opasno šetajućih materica bez opipljive vere u sebe.

  Milan Todorov ŽUBOR Svake druge nedelje obično petkom odlazim u biblioteku vraćam knjige neke sam pročitao većinu samo prelistao a zatim uzimam nove koje ću isto tako vratiti pročitano – nepročitane. Bibliotekarka me nikada ne pita da li mi se neka knjiga dopala. Pitanje sviđanja je poput vetra u  vetrenjačama ili skinutog prstena sa domalog prsta. Ja volim tu prazninu u odnosu kao zadovoljstvo bez sadržaja bez otkrivanja svoje unutrašnjosti. Dobro je njeno ćutanje bar ne gubim vreme koje bih potrošio na šta sa žuborom sveta propuštenog smisla žuborom dobrim sada za spavanje.

  Milan Todorov PRIOBALJE Dosta je bilo zavaravanja ali to nema ko da im kaže. Zar ne mislite da ćete trovanjem rečnih pacova u priobalju zabraniti reku u koju smo kao deca ulazili bez pomisli na to da postoje dobri i loši životi odnosno da je život rečnog pacova manje važan od života psa za šetnju. Pominjete opasnosti zaraze a najveća opasnost zapravo je praviti tuđe grobnice radi svog udobnog života, trovati sirote i gladne glodare sakrivene u siromaškoj kamenoj obali iz koje sa strahom izlaze samo po noći i punoj mesečini darom neba koje smo odavno zaboravili.

  M ilanTodorov LJUBAV JE IZ RAJA IZAŠLA Imaginacija je neprestano premeštanje i preplitanje doživljenog. Ubeđen sam da su novi događaji mogući samo zahvaljujući sećanju na stare događaje. T ako je bilo i ovog dana, tačnije večeri. Vraćao sam se iz grada. Kiša je tu sasvim prestala, ali je žestoko padala kad sam izašao iz njega i bazao vijugavim putem između tvrđave i Dunava. Između istorije i nečeg novog što voda uvek nosi. Kada sam stigao kući prvo što sam uradio bilo je da se istuširam i obučem novu plavi pidžamu. Nova, koju sam kupio tamo gde i staru, pre najmanje pet ili šest godina, bila je iste tamnoplave boje ali materijal je bio tanji i nekako providljiv tako da se svaki čovek, pomislio sam kad sam je prvi put obukao, mora osećati pomalo nesigurno. Pitao sam prodavačicu u toj maloj, donekle zaguščjivoj, radnji u Zmaj Jovinoj ulici u centru zašto je pidžama tako tanka a ona mi je odgovorila da sada prave takve, jer su zime blaže. -Osim toga – rekla mi je sa ...

  Milan Todorov O DUŠI Jednom prilikom u nekoj sali za promocije jedne izdavačke kuće govorio sam o preimućstviu duha nad toliko hvaljenom i opevanom dušom tvrdeći da je duša izmišljena kategorija za trgovanje verom i romantičarskim pesmičuljcima. Većina se nije složila. Gledali su me sa jedva skrivenom mržnjom. Ne znam šta sam drugo mogao. Duh ume da govori da piše i crta a duša sablasno ćuti, ona ne ispunjava prostor oko nas. Niko je nije video. To još ne mora ništa da znači, ali potreban nam je prepoznatljiv oblik našeg unutrašnjeg postojanja a ne prepuštanje tajnim znacima želje da budemo bolji u nadi da možemo nadvladati vreme svog trajanja protraćeno obično u neznanju strahu ili samoljubiv oj gramzivosti. Ako sam pogrešio molim svoju dušu u izganstvu da uveća moju skromnu ambiciju da u svakodnevnom redu za raj pronađem reč koja označava sve, istoriju sopstvenog uništenja ljubav za sveukupno stvoreni svet i najzad za sećanje n...