paradoks

Milan Todorov NIJE ZGOREG DA SE PODSETIMO Ustavno pravo na slobodu govora (tačnije: slobodu mišljenja i izražavanja) u Republici Srbiji garantuje član 46. Ustava Republike Srbije. Tekst člana glasi: "Jemči se ssloboda mišljenja i izražavanja, kao i sloboda da se govorom, pisanjem, slikom, fotografijom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje." Funkcija ili položaj (direktor, predsednik udruženja, javni funkcioner) ne ukida ovo pravo. Ustav garantuje slobodu izražavanja svakome.  Niko pa ni sama država ne sme kažnjavati izražavanje samo zbog funkcije.

Milan Todorov IZGNANSTVA I NEMIRI Bora Ćosić, Dnevnik 2020 – 2025, Lom, Beograd, 2026 Veliki pisci kao da su se zasitili klasične romaneskne fabule i sve više se okreću vođenju dnevnika. Kao da kroz tuđe, izmišljene živote više ne mogu da razaberu sopstveni, pa se vraćaju ličnim nedoumicama i nedovršenim poslovima. Dnevnik im dopušta da ostave protivrečnosti zakovane, da zabeleže misao koju će sutra osporiti i događaj čiji smisao još ne razumeju. A čitalac u tim zapisima često prepoznaje ono što dobro sklopljena fabula prikriva: koliko se života odvija bez jasnog pravca i koliko toga ostaje bez raspleta. U tome ima i nečeg oslobađajućeg za pisca koji je najveći deo života proveo gradeći književne svetove. Više ne mora da dovede svoje junake do trenutka u kome će se njihove sudbine objasniti. Može da ostane uz prizor, uz nekoliko rečenica iz razgovora, uz pomisao nastalu pred prozorom. Ali prividna skromnost takvog postupka postavlja nov zahtev: ono što je izdvojeno iz svakodnevice mor...

  Milan Todorov MRAZ PO KOTLINAMA Sedeli smo za malim stolom u kafeu Brunch. Ispred nas bile su dve bele šoljice kafe, prazne. Iznenada jedna nepoznata mlada devojka nagnu se nad mojom ženom i reče joj: Izvinite samo da vam kažem videla sam vas i juče u gradu mnogo ste lepi. Zatim se nevidljivo udaljila prosipajući miris svog parfema. Osetih stid i kaznu istovremeno. Rezervni delovi sreće u kojoj plutaju ženski obrisi u uobraziljama postadoše mi namah hor anđela u bordelu, vreme prošlo vreme poput pepela. Po povratku kući uključih televizor. Sutra, reče devojka slična onoj, biće mraza po kotlinama.

  Milan Todorov  O VAŽNOSTI SVETLA Već nekoliko meseci čekam majstore koji bi trebalo da mi promene električno brojilo tako da višak struje koji moja mala kućna solarna elektrana napravi za lepih sunčanih dana isporučim elektrodistribuciji. Najzad su se javili. Doći će kad budu imali novo brojilo. Dotle Sunce pada sve niže, svetlost se gasi u predvečerje. Za to vreme milijardama kilometara dalje od Sunca u takozvanom Kajperovom pojasu svetli patuljasta planeta Makemake. Ona nosi verujućim u astrologiju kreativno izražavanje, tajne i teške seksualne afere a ja još čekam majstore.

 Milan Todorov SMENA PREDSEDNIKA Prilično nevoljno sam prihvatio da budem predsednik Društva književnika Vojvodine na predlog bezmalo doživotnog predsednika. Nije prošlo ni pola godine a on je počeo da potajno huška članove Upravnog odbora ne bi li me smenili. Povod je fotografija koju sam jednog predvečerja, kao što to obično činim prilikom šetnji gradom, snimio.   Apolitičan sam, ali sam uvek držao  da pisci u Društvu književnika, po prirodi umetnosti kojom s e bave, moraju da budu otvoreni za događaje i najrazličitije slike sveta što naravno podrazumeva slobodu mišljenja i izražavanja.  Da je živ Staljin bi bio veoma, veoma srećan. Živela Srbija! 

  Milan Todorov BIVŠE RADOSTI Tog leta upoznao sam dve balerine. Pripremali smo neku predstavu u pozorištu. Stara balerina je bila koreograf mladoj balerini. Stara balerina je nekad bila lepa i zavodljiva kao što je sada bila mlada balerina. Stara je stanovala na prvom spratu u stanu čiji su prozori gledali na staro groblje na kome više nisu sahranjivani ljudi. Mlada je bila u drugom stanju. To se nije videlo. Ali, stara je to primetila i rekla mi da mlada neće moći da igra u predstavi. Nisam bio siguran da je to tačno. Izgledalo mi je kao sukob dva sveta svakog okovanog u svom vremenu strasti i putenosti. Ali, zaista, mlada se više nije pojavljivala. A stara se zavukla u svoj stančić u zgradi dignutoj kako se pričalo na okrajku groblja na nečijim kostima. I sada kada autom jezdim pored te zgrade pored tog groblja pored stana stare balerine koje više nema pomislim kako je veza sa spoljnim svetom samo prstohvat tiranije starijih i moćni...