Постови

MILAN TODOROV: MIŠOLOVKA

Слика
  Milan Todorov MIŠOLOVKA Danas je 12. oktobar i prvi poljski miš se uselio u moju kuću. Tek što sam otvorio ulazna vrata uleteo mi je pored nogu u podrum. Požurio sam da ga stignem čak sam u hitnji i neku staru olinjalu metlu našao da ga njome poklopim i izbacim. Međutim, on se već sakrio među bezbroj kartonskih kutija sa etiketama vina sa mojim neprodatim knjigama sa diplomama sa starih sajmova i sa staklenkama punim vina. Znam da samo hoće da prezimi možda i da se ako je ženka okoti i napuni mi kuću malim glodarima koji seju razne bakterije ali odustao sam od toga da mu postavim mišolovku sa sir o m unutra. Ta, meni su je toliko puta u životu stavljali i stvari se samo ponavljaju kao rif na gitari koju sam nekoć pokušavao da sviram. Miš je došao niotkud nije ostavio nikav trag. Stari ljudi kažu da najezda glodara u miholjskom letu nagoveštava velike hladnoće glad i bolesti. Uhvatiću ga, ipak. Takav je poredak. Malo jakog lepka i ...
Постави коментар
Прикажи све

ANALIZA PESME "LOVIŠTE" MILANA TODOROVA

Слика
Branko A. Stojanović   Analiza pesme „Lovište“ Milana Todorova Pesma je kratka, slobodna stihovna meditacija u prvom licu, napisana jednostavnim, gotovo proznim jezikom. Naslov „Lovište“ odmah najavljuje dvostruko značenje: konkretno lovno područje i metaforičko „lovljenje“ nečega dubljeg. Struktura i kretanje Pesma se kreće od spokojnog hoda kroz obnovljenu šumu, preko prizora ljubavi u prirodi, do iznenadnog, gotovo nasilnog susreta sa znakom. Tri jasne etape: Hodačev izbor skrivenog, prašnjavog puta i njegov odnos prema živom svetu. Trenutak sreće i snova bez namere i bez potrebe da se razumeju. Pojava znaka „Lovište“ i njegova reinterpretacija. Preokret je oštar: od „mirno i srećno tabanam“ do „iznenada naiđoh“. Ključni motivi i simboli Šuma i put : mala šuma koja je „nekada olujom porušena, a sada opet uzrasla“ govori o otpornosti i regeneraciji. „Izlokani“ (sporedni) put i „skriveni prašnjavi put“ predstavljaju prostor izvan asfalta, van kontrole, van jasnog cilja...
Постави коментар
Прикажи све

MILAN TODOROV: LOVIŠTE

Слика
  Milan Todorov LOVIŠTE Izlokanim putem volim da idem kroz malu, nekada olujom porušenu, a sada opet uzraslu šumu. Ponekad ugledam fazana i fazanku u teranju. Znam da su začeti u fazaneriji al i ne mari živi svet ma kakav bolji je od asfalta jer nudi ljubav. Dok probam da mirno i srećno tabanam ovim skrivenim prašnjavim putem bez jasnih namera sa snovima koje je nemoguće prepričati jer čak  ni ja ne želim da ih razumem - iznenada naiđoh na znak koji doskora nije bio tu. Bila je to grubo istesana daska sa tvrdo ispisanim tekstom: „ Loviš t e“, daska koja je mogla da bude prag neke kuće ili prozor ili vrata ni kriva ni dužna postala je d aska lovaca na nečije duše.
Постави коментар
Прикажи све

ANALIZA PESME "PTICE I RATNICI" MILANA TODOROVA

Слика
  Piše: Branko Stojanović Pesma pripada Todorovljevom kasnijem periodu – kratkim, introspektivnim zapisima u kojima se lično sećanje meša sa kolektivnim. U njoj se oseća srodnost sa poezijom Vaska Pope (jednostavnost, snaga slike) i sa prozom koja se bavi traumom rata bez heroizacije (slično nekim tekstovima Danila Kiša ili Aleksandra Tišme, ali u mnogo tišem registru). „Ptice i ratnici“ nije pesma o ratu, već o onome što ostaje posle rata – o mekoći koja preživljava, o sećanju koje se uklesava u kamen i o životu koji, uprkos svemu, nastavlja da rađa (smokva). Najlepši trenutak je kada ptica sa grane „poručuje“ da život nije jedan. U tom trenutku pesma prestaje da bude samo sećanje na dedu i postaje tiha uteha: bol postoji, ali postoji i trajanje, i zajedništvo, i obnovljivost. To je pesma blage, zrele tuge – bez gneva, bez patetike, sa puno topline. 
Постави коментар
Прикажи све

MILAN TODOROV: PTICE I RATNICI

Слика
  Milan Todorov PTICE I RATNICI Danas predve č e ubrao sam jednu od poslednjih smok ava sa drveta ispred kuće. Bila je načeta kljunom nepoznate ptice. Na stablu je ostalo - kako je i red - još deset ak slatkih plodova za ptice božje. Zatim sam telefonirao prijatelju koji živi u mom rod nom selu da mi poaš a lje snimak novopodignutog spomenika solunskim dobrovoljcima na kome je uklesano i ime moga ded e . Ptice i ratnici imaju najmekša srca. Viđao sam dedu ratnika kako sedi na pragu svoje kuće dok kiša pada i plače. Zašto, pitao sam ga. Bez razloga, uvek je odgovarao. I sada, možda, plače iz kamena. I sada mi, možda, neka ptica sa grane smokve poručuje da život nije jedan, da smo zajedno i da smokva rađa više puta i da to traje stotinama godina i da vojnici plaču posle svakog rata.
Постави коментар
Прикажи све

MILAN TODOROV: KIŠA

Слика
  Mil an T odorov KIŠA Jednom je jedan čovek pred mnogim ljudima seo u kožnu fotelju koja se pod njim zamalo prelomila tako da je upao u nju, i izgledalo je da će — ostane li u tom poluzgrčenom položaju — biti neko kome je potrebna pomoć. Ali čovek se samo nasmešio i mirnim tonom rekao: Kad sam se ionako već uvalio, idem do kraja. Domaćin mu je pogledom punim izvinjenja predložio novu fotelju, ali je ovaj odbio. Od tog događaja nije prošlo više od deset meseci kada je, u propalu fotelju zavaljen, čovek umro. Neke banalnosti su znakovi. Da li piješ vodu na izvoru iz dlana? Koliko orezuješ puzavce na terasi? Da li veruješ u signal iz kosmosa koji putuje milijardu godina do nas? Sve su to reči... bez odgovora. Ono što kradeš iz sećanja ogrlica je oko vrata. Steže do gušenja, ali ne boli — samo ponekad, kad rominja kiša. Mil an T odorov KIŠA Jednom je jedan čovek pred mnogim ljudima seo u kožnu fotelju koja se pod njim zamalo p...
Постави коментар
Прикажи све

MILAN TODOROV: MANASTIRSKE ŠUME

Слика
  Milan Todorov MANASTIRSKE ŠUME Pred svaku zimu obično na samom koncu Miholjskog leta duboko u oktobru naručujem preko nekog bivšeg ribara i bivšeg ratnika cepanice žute vrbe za zimu. Donose mi ih jaki zdravi momčići istovare brzo bez merenja četiri ili pet kubika i kao bez duše odjezde a ja se uvek pitam od čega beže i šta je razlog tome. Budući plamen, granica između pepela sa otiscima praistorijskih bića i recimo dece kojoj rastu prvi sekutići ili je ipak reč samo o preoblikovanju formi jer je nemoguće ići u suprotnom smeru pošto se godovi stvaraju putovanjem kroz vreme do budućeg kruga, do smrti svete šume.
Постави коментар
Прикажи све