paradoks

  Milan Todorov XXIV POGLAVLJE ROMANA U NASTAJANJU „TRAŽENJE BOGA“ Nisam otišao. Nisam se ni javio. Kartu za metro sam i dalje nosio u džepu, izgužvanu, pokvašenu znojem i omekšalu od kiše koja je te noći, posle duge suše pala kao mana s neba. Nisam nikad voleo kabanice, a o kišobranima da se ne govori; uvek su mi delovali kao smešni zakloni za one koji se plaše dodira sa nebom. Stajao sam na pljusku, dok je voda spirala prašinu sa moje kožne jakne, kao dečak ispod tuša ili vodopada, potpuno nesvestan svoje kratke, slučajno nađene sreće. Autobus broj 39 je i dalje išao istom rutom: bolnica – OTP – groblje. Širio se u njemu prepoznatljiv miris mokrih kaputa, jeftinog duvana i uljanih isparenja. Samo što sam sada, umesto da silazim na svojoj stanici kod parka, ostajao u autobuskom sedištu od ispucale skaj-kože sve do samog kraja rute. Vozač bi me gledao u onom pravougaonom retrovizoru, namršten, ćutao i pomerao čačkalicu s jedne strane usana na drugu. Nije ga se ticao moj iz...

  Milan Todorov XXIII POGLAVLJE ROMANA U NASTAJANJU „ TRAŽENJE BOGA“ U p l ašio sam se. Ma šta uplašio, utronjao sam se od straha, U šta ulazi m mimo svoje volje? Zašto? Šta mi je to trebalo? Da li je to u stvari pravi izazov a ne kvazi slobode izražavanja. Odjednom je sve dobi jalo o drugu dimenziju. Kuće, ljudi, neizg l edna budućnost i esagledivost sveta. Mogao sam pomisliti da je sve igra, nameštaljka. Diskretno mi je najavljeno da ću sa samostalne emisije biti prebačen u informativni program na svojevrsnu obuku. Tamo su bili iskusni urednici. Oni, uglavnom, ništa nisu pisali. Međutim, moram da priznam imali su sugestivan dubok spikerski glas. Čekali su penziju, flertovali sa mladim lektorkama i trudili se da se nikome ne zameraju. Ako su mediji u ovoj zemlji samo paravan sa izlepljenim plakatima o lepoti reči, o slobodnom izražavanju, o glasu naroda i njegovom tobožnje pravu da zna više - onda je ovo što se valjalo ispod zemlje bilo centrifuga koja pokreće sudbine, g...

Milan Todorov XXII POGLAVLJE ROMANA U NASTAJANJU „ TRAŽENJE BOGA“ Te noći otvorio sam fasciklu sa transkriptom razgovora o jamskim kanalima. Na moje veliko iznenađenje među njegovim stranicama ugledao sam neobičnu kartu. To je zapravo bio mali pravougaonik žuto mrke boje približno 35 sa 65 milimetara. U gorjem delu pravougaonika bio je utisnut natpis MÉTROPOLITAIN RATP na osnovu čega se moglo zaključiti da je reč o staroj karti za metro. Duž cele poleđine karte nalazila se uska magnetna traka. Kartončić je bio izgužvan i mestimično potamneo od vremena i vlage. U podnožju sa prednje strane bio je mašinski utisnut datum 5. oktobar 1988. Vreme ulaska je takođe naznačeno. 22 časa i 6 minuta sa oznak om linije 4 (Porte de Clignancourt – Porte d’Orléans). B io sam preneražen. Kartica je ležala među stranicama transkripta kao da j u je neko namjerno ostavio da bude pronađena. Zapitao sam se ko bi to mogao da bude? Transkripti su načinjeni tek pre mesec dana. Najviše me je uznemiri...

  MALE PRIČE /13/ RATKO DANGUBIČ . Komisija za proveru stvarnosti / zapisnik br. 117 / Mihajlo je tog jutra zatekao u kancelariji čoveka u crnom kaputu kako već sedi za stolom, iako ga niko nije pozvao. Na fascikli pred njim je pisalo: M. K. – savetnik po potrebi. Inspektor Mihajlo je progutao suv vazduh. „ Vi ste iz koje ustanove?“ „ Iz one koja se ne registruje,“ rekao je M. K. „Tako je lakše za arhivu i nas.“ Navodno je udovica iz stana 4 prijavila da joj se muž vratio, i moli da mu se omogući produženje postojanja. M.K. je pregledao dokument. „Prekratak rok,“ rekao je Mihajlo. „On ima pravo jedva na tri nevidljiva dana.“ Na kraju razgovora, M. K. je shvatio: Stvarnost funkcioniše , ali pod spoljnim upravljanjem. M.K. je prvi put tada potpisao i zapisnik bez čitanja. Doktor koji je lečio prošlost ...

  Milan Todorov XXI POGLAVLJE ROMANA U NASTAJANJU „ TRAŽENJE BOGA“ To što je sve u previranju, tačnije što se svet lomi nije me posebno pogađalo. Nisam jedino, kao uostalom i većina onih koje sam poznavao, znao na koju stranu se lomi i šta će od njega, kad na tu stranu, zapadno od istočnog raja svakako, padne - zapravo ostati. Kažu da sudbina ne postoji. Ona je spoj naslednih osobina, okolnosti, slučajnosti i naših odluka. Ono što nam se događa nije zapisano unapred.   Ako je tako, da li čovek traži Boga zato što ga vodi sudbina ili zato što ga do Boga, ili od njega, dovede niz njegovih sopstvenih odluka? U Petrovaradin sam došao sa nepunih devet godina. Išao sam u treći razred osnovne škole koja se tada zvala po partizanu i pesniku Vladimiru Nazoru. Posle su promeni l i naziv jer je, navodno, N azor bio prisilno odvedem u partizane a utvrđeno je  i da je is pevao odu Paveliću. Kako bilo da bilo osećao sam se kao uljez. Tek docnije ću čuti da je Ciceron, v...

  Milan Todorov XX POGLAVLJE ROMANA U NASTAJANJU „ TRAŽENJE BOGA“ Dok je Francuz sa još petoricom radnika Ciglane ležao na traumatološkom odeljenju Vojne bolnice u Petrovaradinu gde su pokušavali da mu sačuvaju vid, u krugu Ciglane, privremeno napuštene, nastanio se čopor pasa. Ostavljeni pred zimu od vlasnika koji su se vraćali iz svojih vikendica na Fruškoj gori u male pretrpane stanove ti psi su svoju nesreću odenuli u smisao čuvanja fabrike. Kako bi se ko automobilom ili pešice približio oljuštenoj portirnici i ulaznim vratima oni bi jurnuli na neznanca sa besomučnim lajanjem i iskeženim zubima. Nijedno drugo obezbeđenje, činilo se, ne bi požrtvovanije radilo taj posao. Pse ne zanimaju razlozi koje bi posetioci mogli da iznesu nekom drugom. Oni su svoju sudbinu silom prilika vezali za nesreću koja se dogodila u Ciglani pre samo nekoliko nedelja i postali njeni najverniji čuvari. Nisu mogli da shvate da je svet koji su čuvali već prestao da postoji, niti da su ih oni koje s...