paradoks

  Milan Todorov PERO GOLUBA ZA KLANJE Izgleda da sam izgubio pojam o vremenu. To je, rekoh sebi utešno , najmanje što sam mogao da izgubim. Možda i najsrećniji ishod. Rano ujutro išao sam autom u Lidl da kupim hranu za nekoliko dana. Usput sam nailazio na golubare. Vozili su svoje stare crne bicikle na kojima je iza sedišt a na prtljažniku bila kartonska kutija sa golubovima. Tek tada mi sine da je danas nedelja te da ih nose na pijacu radi menjanja ili prodaje golu bijeg mesa za supu. Jednom sam je jeo. Meso je bilo plavo. Ovo jutro je, pak, bilo sivo. Obilazio sam golubare oprezno čak sam prilikom jednog uklju č io nakratko sirenu a oni bi mi otpozdravljali veselo. Golubovi iza njihovih leđa širili su krila kao bele jedrilice jedra dok strujanje u našem mimoilaženju postoji, kratko, dovoljno za prhtaj. Kad bih slučajno ili namerno oborio jednog od tih golubara na biciklim a golubovi spremni za klanje bili bi slobodni. Pr i bližih ...