Постови

MILAN TODOROV: UZALUDNI TRUD NALAZAČA DUŠA

Слика
  Milan Todorov UZALUDNI TRUD NALAZAČA DUŠA Povremeno Facebook mi izbaci staru zaboravljenu fotografiju, uspomenu na neki događaj koji mi se u vreme nastanka slike činio važnim. Kada ih danas pregledam uočavam ljude pored mene koji su bili živahniji i u svemu ispred mene, sigurni, nasmejani i uvereni u moć koju su odista imali a sada ih nema među živima tako da nema mogućnosti da se ponovo fotografišemo na dodeli velikih nagrada ili na kraju važnog posla kao svedočanstvo nepobitno svakom oku dostupno da smo na dobrom putu da se nismo predali niti poklekli pred teškoćama naprotiv: uspeli smo u svom naumu što dokumentujemo kamerama na svojim telefonima slikama koje ne lažu. Ali, uvek se pritom pitam kako verovati fotografijama? Indijanci su smatrali da im fotograf dok ih snima uzima dušu. Nisam daleko od tog mišljenja. Moja duša i duša pokojnih prijatelja na fotografijama uspomena su izgubljene duše. Dešava se. Ljudi su preopterećeni slikama dana p...
Постави коментар
Прикажи све

MILAN TODOROV: SAVETI BACAČA NOŽEVA

Слика
  Milan Todorov SAVETI BACAČA NOŽEVA Beše to davno kada sam stanovao na obali reke a sused mi je bio ispijeni bacač noževa u cirkusu. Savetovao me je da se nikad ne vraćam putem kojim sam došao. Nisam razumeo zašto. I danas imam naviku da idem istim putevima. Odlazak, povratak, isti gradski prilazi, traženje sigurnosti i sumnja da ću stići tamo kud sam krenuo. Stari bacač noževa mora da je imao precizno oko jer odista na istom putu kojim idem ponavljaju se opasnosti, a uvek se ukaže nešto drugo umesto onog što želim da sretnem. Ponekad mi smrt u vidu suludog motocikliste dođe u susret i srećom prođe. Ponekad crna nedužna mačka. Ponekad neka dobra prilika, ali i nju rutinski prođem iako znam da se nikad više neće ponoviti.
Постави коментар
Прикажи све

MILAN TODOROV: ESEJ O BORI ĆOSIĆU U LISTU POLITIKA

Слика
 
Постави коментар
Прикажи све

MILAN TODOROV: BITI JUDA

Слика
  Milan Todorov BITI JUDA Rekoše mi da sam opasan, da mogu da nanesem štetu društvu jer sam objavio malu sliku, fotografiju kore platana u Dunavskom parku, oskrnavljene flomasterom nekog ostrašćenog pristaše opozicije, i zbog toga me treba isključiti iz njihovog sveta u kome se zna samo za rad, red i disciplinu. Rekoše još da loše predviđam, da nisam nikakav prorok, da sam sam sa sobom u lošem društvu i da umesto da slepo sledim postojeće  ja slepo koračam napred u provaliju u koju ću povući i sve njih, koji veruju da provalija ne postoji, a ako čak i postoji, u šta sumnjaju, valja samo ići unazad. Ta iz raja je čovek izašao samo zato što je hteo nešto novo a bolje je da je ostao iza zlatnih vrata i čekao nekog drugog da izađe pa da tog neopreznog nazove Judom.
Постави коментар
Прикажи све

MILAN TODOROV: CRNE RIBE

Слика
Milan Todorov   CRNE RIBE Ne znam šta se dešava sa dušom ribara kad prestanu da love ribe. Ne znam, uostalom, njihove razloge za povlačenje na suvu obalu. Previše su kisnuli. Pili vodu iz šake. Svoja mršava tela previše davali za mali ulov u životu koji ipak nisu spoznali do kraja. Danas mi je jedan takav ponudio belu ribu — deveriku. Rekoh mu da sam već kupio dva smuđa od njegovih naslednika, mladih ribara. Nasmejao se bez gorčine. Uvek je, reče, tako bilo: bela, tanka riba — plotica — nama, a za prodaju crna. Posle tog razgovora mislim o lepo pečenoj tankoj i hrskavoj ribi, nepresoljenoj, lako začinjenoj — o ribi kojom je Hrist nahranio svet. O galilejskoj ribi iz vode u kojoj je kršten Bog. Gde sam pogrešio? Reka više nema zamah i tumara između spaljenih obala. Vreme se okreće. Umorili smo se. Ne možemo više ni sa samim sobom. Niko ne mari ni za koga. A noću, u snu, neko ide sa priborom za laki ribolov na trošnom biciklu sa cigarom u ust...
Постави коментар
Прикажи све

НОВИ РОМАН У ИЗДАЊУ НОВЕ НОВЕ ПОЕТИКЕ

Слика
 Видимо се на Сајму књига.
Постави коментар
Прикажи све

RATKO DANGUBIĆ: MALE PRIČE (24)

Слика
  Male priče /24/ Ratko DANGUBIĆ Poslednji gost Te večeri svi su došli kod Andreja. Niko nije znao zašto ih je pozvao, a on je sedeo u fotelji i posmatrao prijatelje kako se svađaju oko muzike, hrane i uspomena. „Kao nekada“, rekao je tiho. Svi su se nasmejali, ali je smeh ubrzo utihnuo. Andrej je znao da mu se život polako završava. Ipak, nije želeo oproštaj u tišini. Želeo je da poslednje veče bude puno ljudi, glasova i priča. Pred zoru, kada su svi otišli, ostao je sam. Na stolu je pronašao čašu koju je neko zaboravio. Podigao ju je i šapnuo: „Vredi živeti zbog ovakvih večeri.“ 2.  Stari prijatelji Milan i Viktor nisu razgovarali skoro dvadeset godina. Jedan pogrešan komentar pretvorio je njihovo prijateljstvo u neprijateljstvo. Kada su se sreli na sahrani zajedničkog prijatelja, prvo su samo klimnuli glavom jedan drugom. Kasnije su stajali pored istog stola. „Sećaš li se kada smo pobegli sa časa da bismo gledali utakmicu?“ upita Milan. Viktor se nasmeja. „Sećam se. Ti si d...
Постави коментар
Прикажи све