paradoks

  Milan Todorov XII POGLAVLJE ROMANA U NASTAJANJU „ TRAŽENJE BOGA“ Bio je vikend, neradni dan, kada se u ciglani dogodila nesreća. Francuz se slučajno zatekao pored velike gasne peći koju su radnici pokušavali da osposobe da bi nastavili da peku cigle. Niko ga nije zvao. Bio je slobodan tog dana pa se priključio majstorima. Ne znam da li ih je savetovao, šta i kako. Znao je kako se popravljaju peći. Sve je znao o podzemnim tunelima kojima se dovodi vazduh do njih. Da li je neki od tih tunela, za koje se pričalo da se nalaze čak i ispod naših kuća u blizini, bio zatrpan – niko ne zna. Posle eksplozije koja mu je izazvala slepilo dok su ga nosili ka kolima Hitne pomoći plakao je naglas i govorio: „ Nikad više neću videti svoju ćerku. Nikad!“ Bio je ubeđen da umire, inače nikad to ne bi izustio. Samo osećanje sopstvene smrti čoveka natera da javno prizove nemoguću ljubav. I on je upravo to činio pred svim svedocima koji će o tome posle naširoko govoriti premda su mnogi od tih ciglar...

  Milan Todorov MALA VODA Reka ne mari ni za koga. Nekad su, kaže legenda, svatovi po ciči zime kolima sa konjskom zapregom prelazili zaleđeni Dunav a onda se led prolomio i mladenci su smrt našli u ledenoj vodi. Danas je Dunav manji nego ikada. Ako tako nastavi obale biće lišene svrhe a na sasušenom dnu pojaviće se svatovska zaprega sa belim peškirima oko konjskih sapi sa veselim svatovima i živim i zdravim mladencima a kočija će ići unatraške dok će mrtva kuma podvriskivati i naređivati sviraču sa krljuštima riba umesto očiju da svira nešto veselo tutkajući mu trule novčanice u harmoniku.

Milan Todorov  XI POGLAVLJE ROMANA U NASTAJANJU „ TRAŽENJE BOGA“ XI POGLAVLJE ROMANA U NASTAJANJU „TRAŽENJE BOGA“  U  vreme radničkog, tobožnjeg samoupravljanja postojala je jedna dobra stvar: radnika nije bilo lako otpustiti.  Postojao je ipak izuzetak. Ako se zaposleni bez opravdanja ne pojavi na poslu pet uzastopnih dana, radni odnos mu automatski prestaje.  Znajući za tu klauzulu pojavio sam se u redakciji petog dana i, kako je običaj zahtevao, javio se sekretarici Jeji, po pravom imenu Jelena.  Nije bila iznenađena, ali ni obradovana.  „Nismo te viđali u poslednje vreme.“  „Pisao sam kod kuće“ – imao sam spreman odgovor i pokazao joj otkucani tekst svoje naredne emisije. Zamolio sam je da ga ostavi na stolu u kancelariji glodura, koji nije bio u njoj, a u takvim prilikama niko osim sekretarice ni pod kakvim obrazloženjem nije smeo da ulazi u nju. To je bio službeni prostor ali ga je on svojim despotskim ponašanjem učinio ličnim, gotovo priv...

 Milan Todorov IX POGLAVLJE ROMANA U NASTAJANJU „ TRAŽENJE BOGA“ Sutradan čim sam ustao uključio sam radio aparat. Nije bilo nikakvih uobičajenih intervencija na vesti jer nije bilo ni vesti o sinoćnim demonstracijama. Glodur, inače moj zamalo prezimenjak, bio je, kako se sam hvalio, komunista od reči i dela. Naravno, uz njega je uvek bila ćutljiva svita tobožnjih istomišljenika, za koju sam bio ubeđen da će se prevrnuti čim se pokaže da je sadašnja vladajuča ideologija poražena. Posle doručka otišao sam u toalet i obavio ono što narod zove velikom nuždom. Ustao sam i pogledao u klozetsku školjku. Govno u njoj je bilo čvrsto oblikovano u tamno braon pletenicu. Mislio sam da je najpametnije da ne idem u radio stanicu. Znao sam da moram da polažem pripravnički ispit i da će moje odsustvo biti još jedna otežavajuća okolnost. Ako sam nešto sanjao, to sam zaboravio. Ipak u sećanju mi je ostalo nekakvo peckanje, nešto kao nedoumica. Ko sam ja zapravo? Otac mi je autentični Voj...

  Milan Todorov PLINSKA BOCA Uvek kad menjam plinsku bocu pažljivo proveravam sve ventile odvrnem ono rebrasto metalno dugme za oslobađanje plina i sačekam da čujem šištanje. Zatim zatvorim dugme okretom suprotnim od kretanja kazaljke na satu. Malo sačekam pa nanovo lebvom rukom okrenem dugme da bih oslobodio plin iz boce istovremeno u desnoj ruci držim upaljač koji kresnem kad začujem šištanje gasa. Moja baba je usled eksplozije male izletničke boce dobila neku strašnu bolest od koje je preminula. Od tada se u mojoj porodici životi vezuju za ono što se ne vidi za dušu a predmeti takođe imaju dušu te mi poštovanje prema precima nalaže da ne pristajem na ono što jeste opipljivo jasno osetno nego da to izbegavam jer sigurnost je u stvarima lomnim neodrživim lepetavim krilima u onome što je ništa a posle ako bude drugo dobro je.

 Moje dvorište sa ručnom presom za grožđe.