paradoks

  Milan Todorov: VIII poglavlje romana "Traženje Boga" Mahnuo sam mu kao i toliko puta do sada. On se nije mrdnuo. Mislim da bi semafore trebalo postavljati samo tamo gde stoje ljudi. I da se uključuju po ljudskim merilima. Zeleno – dobar dan Žuto – nisam svoj. Crveno – biće nekog sudara. Možda će se sudariti vojske. Te večeri na Francuzovom semaforu trajalo je crveno. Koleginica Sežana iz Radija koja je pratila rad boračkih organizacija bila je ispred Komiteta. Nisam bio siguran da li je tamo bila po službenoj dužnosti ili lično. Sećam se trenutka kad smo se upoznali. kad mi je rekla svoje ime. "To nije ime, to je grad" - našalio sam se. "U pravu si. Trebalo je da se zovem Snežana, ali matičar je prilikom upisa u knjigu rođenih ispustio jedno slovo i tako sam postala grad. Mojimroditeljima nije smetalo, a i meni se sada sviđa. Tolike devojke se danas zovu Snežana!" Pogledi su nam se u jednom trenutku sreli. Onda sam ja prvi, što obično ne radi...

VII POGLAVLJE ROMANA U NASTAJANJU „ TRAŽENJE BOGA“ „ Svet je jedna velika posuda , slična onoj za nedeljnu supu sa dobrim komadom mesa, sa mnogo povrća, začina i domaćih rezanaca. U toj posudi odmeravaju se snage pojedinca i naroda sa snagama vlasti. Snage se prelivaju i na tasu prevagne čas jedna čas druga. U većini slučajeva tas sa vrelom čorbom je na strani vlasti, ali ona se kad dođe vreme izbora, kad dođe trenutak odluke, uplaši da se ne opeče ili, ne daj Bože uneredi od obilja masne supe i pusti da prevagne narod. To je mehanizam straha na kome počiva svaka vlast. Danas sam dobio odgovor od gradonačelnikove službe na moju inicijativu za obnovu centralng grobljanskog krsta sa Isusovim telom. Priznajem da ga nisam očekivao.   Поштован и ,               Поводом Вашег обраћања, са молбом ради санације крста на гробљу  на  Транџаменту у Петроварадину, овим путем Вас обавештавамо, а на основу информ...

  VI poglavlje romana u nastajanju „ Traženje Boga“ Pitao sam se da li je njegovo pravo ime Radoje. Zbog navike da govori francuski, ljudi su ga najpre zvali Radoje Francuz, a posle samo Francuz. Znao sam ponešto o njemu. Pre nego što je postao predradnik u Ciglani bio je u zatvoru. Osuđen na pet godina zbog toga što je izdavao čekove bez pokrića. U ono vreme je to bilo ravno zločinu. Docnije su svi izdavali čekove bez pokrića a u tome je prednjačila država. Radoje je, saznao sam i to, bio fakultetski obrazovan. Diplomirao je na odseku za francuski jezik Filozofskog fakulteta u Beogradu. Posle diplomiranja radio je za poznatu agenciju Jugo Turist, a posle dve trećine izdržane zatvorske kazne, zbog dobrog vladanja, pušten je na slobodu i tadašnje vlasti koje su volele da prevaspitavaju krivce zaposlile su ga u Brdskoj ciglani. Čuo sam i to da ga je žena dok je bio u zatvoru ostavila i preudala se. Sa njom je, osim sina, imao i ćerku. Nijedna od njih dve ga posle stradanja sina...

  Milan Todorov SIGNAL NA OBALI Leto je vozim bicikl preko vrelog polja da bih stigao do mesta na reci koje pamtim iz mladosti dok sam plovio čamcem. Mesto se zove Signal. Na obali je nekada stvarno postojao metalni stub sa lampom koja bi žmirkala po celu noć noćnim brodarima. Trava kroz koju sam se vozio bila je spržena usled visokih temperatura. Ipak postojala je u toj prašini utabana staza i ja se sa osećanjem sigurnosti koja mi toliko nedostaje u poslednje vreme krećem njome ka obali ka mestu na kojem je reka najdublja i virovi koji tu nastaju najopasniji su tako da nikada na Signalu nema kupača. Prilazeći mu ipak ugledah dve devojke. Ležale su u travi i sunčale se sasvim obnažene a kad primetiše da im prilazim brzo su se odenule sele na svoje bicikle i nestale kao varljive senke u uskom procepu leta.

  Milan Todorov V NASTAVAK ROMANA U NASTAJANJU „ TRAŽENJE BOGA“ Upravi je stalo do telefonskih računa – govorio je Radoje – kao da je to važnije od prestanka rada Ciglane, od najavljenog masovnog otpuštanja, od propasti naroda pa i države. Niko se nije osvrtao na njegova trabunjanja. Ostavili su ga da priča sa televizorom u portirnici, jer su mu telefon isključili. „ Starac koji je izgubio sina sada je izgubio i pamet - govorili su. „Hoće to.“ Ja sam radio u radiju i rekao sam starcu poznatu pošalicu kojom sam skrivao svoju ljubomoru na popularnost novog medija da u televizoru žive mali ljudi, tamo stanuju, spavaju, jedu, pare se i množe. Rade svakakve gadosti kao i ljudi van te sprave, ali kada se pojave na ekranu onda, rekoh mu, budi siguran da je sve što vidiš lažno. „ Sovjeti se povlače iz Evrope. Berlinski zid je pao. Mađarska, Rumunija, Bugarska… nigde više nema Sovjeta. Onaj ruski predsednik sa flekom na glavi, taj koji je sve to potpisao - neće dobro proći“ – kazao...

  IV HALO KANADA Groblje je zasnovano na glinovitom tlu. Takva zemlja sporo prima vodu, a još sporije vraća ono što joj je povereno. Kao da i sama, u svojoj tvrdoj i nepopustljivoj prirodi, okleva da dovrši posao koji joj je od davnina namenjen. Zato se ovde trag čovekovog boravka zadržava duže nego na lakšim i rastresitijim zemljištima, kao da ni zemlja nije sasvim ravnodušna prema onome što prima u svoje krilo. Danas se groblje deli na dva nejednaka dela. Nekada je postojalo samo ono donje. Ali kako se ljudski vekovi odmotavaju, a svaki život, ma koliko različit bio, završi u istom čvoru, preko od uske asfaltne trake, podignute novcem radnika nekada bogate Ciglane, izraslo je i drugo groblje. Niklo je tiho, gotovo neprimetno, kao što ni smrt nikada ne dolazi odjednom, nego se godinama priprema u životima ljudi. Vremenom je novo groblje obraslo drvećem. Oni koji su ostajali iza pokojnika verovali su da je hlad drveta poslednje dobro koje još mogu da daruju onima koji više ...