Постови

SVETSKI DAN POEZIJE, UČESNICI

Светски дан поезије *World Poetry Day 21. март, 2026, субота у 12,00 сати • 21th March, 2025, Friday, 12:00 am  Плато испред Друштва књижевника Војводине, Браће Рибникар 5, Нови Сад Музички увод студенти Академије уметности у Новом Саду Перо Зубац *Петер Антолович *Милан Тодоров *Јелена Марићевић Балаћ*Милан Громовић *Весна Кораћ*Светозар  Савковић*Рајица Драгићевић* Ирина Харди Ковачевић*Мирослав Николић *Славомир Нишавић*Виктор Радун*Јон Баба* Радомир Миљојковић*Бојана Стојановић Пантовић * Михаил Ђуга* Бранислав Зубовић *Љиљана Фијат *Валентина Чизмар*               Веселин Мишнић Друштво књижевника Војводине обележава Светски дан поезије девенаести  пут који се промовише у свим светским  престоницама културе. Манифестација Светски дан поезије је уврштена у календар УНЕСКА, циљ је да се ода признање националним, регионалним и интернационалним поетским покретима, кроз промовисање и подстицање читања, писања, објављивања и проучавања поезије широм света. Овај дан осмишљен је с намеро...
Постави коментар
Прикажи све

MILAN TODOROV: MRDALICE

Слика
  Milan Todorov MRDALICE Večeras dok sam sedeo za malim stolom u kafeu Branch pitajući se zašto su stolovi u ovim modernim kafeima sve manji i da li nam na taj način upućuju nedvosmisle n u poruku o sopstvenom smanjivanju prišla mi je mlada debe l juškasta Romkinja sa nekakvim medicinskim albumom i sliko m nedužnog deteta kome je kako reče neophodan novac za operaciju. Bio sam zatečen. Upravo sam držao obe šake stisnute na beonjačama pokušavajući da se vratim da se vratim u svet u kome sam donedavno još nešto osećao ali nije mi išlo. Romkinja me je prenula. Koliko nesreća! Svet hoće privid milosrđa. A ja nisam mrdalica.
Постави коментар
Прикажи све

MILAN TODOROV: LETOPIS MATICE SRPSKE

Слика
  U najnovijem martovskom broju Letopisa Matice srpske objavljene su tri moje nove priče. Možda nekog zainteresuju.
Постави коментар
Прикажи све

MILAN TODOROV: SMEH

Слика
  Milan Todorov SMEH  Dve mlade devojke ofarbanih kosa jedna u ljubičastu a druga u požarnu crvenu boju dok sam sedeo u maloj taverni nasmejaše se glasno ko zna čemu u prolazu. Svetla u restorančiću su se baš tada naglo upalila. I taj most između svetlosti i večernjeg smeha malih devojaka kada je svet skoro očišćen od svega pokazaše mi da je vreme radosti jedino u stanju da staloži svet  u kome se igramo nedodirljivosti.
Постави коментар
Прикажи све

MILAN TODOROV: NOVČIĆ

Слика
  Milan Todorov NOVČIĆ Čisteći grubom sirkovom metlom zaostalo jesenje lišće u minijaturnoj bašti sa lekovitim biljem pronađoh na stazi mahovinom slepljen srebrnkasti metalni novčić. Bio je očigledno novijeg kova. Zapitah se samo zar se istorija našeg postojanja meri suvim lišćem i sitnim novcem bačenim može biti u krvavoj obesti pri pijanstvu veselju Braćo Srbi i sestre Srbkinje protiv čega se jadno buni osećaj za jezik. Taj novčić sam posle ipak podigao oprao ga toplom vodom i deterdžentom za sudove. Novčić sam stavio u crnu kožnu vrećicu među školjkice sa plaže i sitan oblikom zanimljiv kamen reževićkog mora bez arheologije bez istorije bez budućnosti...
Постави коментар
Прикажи све

MILAN TODOROV: PRAVILA IZDRŽLJIIVOSTI

Слика
  Milan Todorov PRAVILA IZDRŽLJIVOSTI Hodam do granice skoro potpune iscrpljenosti. Kad se zapitam zašto i kuda pomislim da je svaki odgovor neozbiljan j er sam se hodajući udaljio o d tebe koja izazivaš sećanja na neke trenutke davno prošl e i to svetlu c ajuće zrnevlje sećanja urezuj e se kao savršeno oštri žileti u moje meko tkivo rasuto unaokolo tako da bi sad a već t o osećanje moglo da bude bilo čij e ni moje ni tv oje nešto št o se ne računa ali peče pod sisom.
Постави коментар
Прикажи све

MILAN TODOROV: SAMO ŽIVETI

Слика
  Milan Todorov SAMO ŽIVETI Kad u nekom tekstu pročitam sintagmu mastilo u krvi odmah bezglavo napuštam taj portal. To za nekoga ili neku može biti dovoljan dokaz da iskreno ne verujem u poeziju. Verujem u intelekt taj slabi dokaz usredsređenosti u sebe. Starac u zakrpama sa grbom na leđima i tankim krivim nogama koga srećem svako veče pešači deset kilometara dnevno da bi došao u topla svetla šoping mola gde mu tajni čuvar obećava povratak nacionalizovane zemlje. Ponekad hodam uporedo sa njim i pomislim kako je potrebno, ne zemlju, nego rasuti svet pokloniti nekom k oga nesreća ne boli ko hoda kilometrima bez cilja svestan vlastitog umiranja za sada odloženog do daljnjeg.
Постави коментар
Прикажи све