paradoks

Milan Todorov XXXXXXI POGLAVLJE ROMANA U NASTAJANJU „TRAŽENJE BOGA“ Najlepša žena na svetu Postajao sam sve uvereniji da u svačijem životu postoje paralelne linije koje se ponekad ipak seku. Što znači da neka od tih linija nije dosledna iako se dugo proteže u vežbanju naših opsesija. Usred mora šuta, komada velikih betonskih blokova, aluminijumskih oplata i gvožđurije koja je ostala nakon bombardovanja TV Lokala izdizao se neporušen, činilo se sjajniji nego ikada, antenski stub visok šezdesetak metara. Doduše, beše očerupan i antene su popadale sa njega, ali on je bio tu. Uz njega behu jakim sajlama privezane čak tri snažne žute dizalice koje je poslao Francuz da obore stub za koji smo verovali da je glavna meta NATO avijacije. Sve tri dizalice bile su teško oštećene i praktično neupotrebljive. Svakog dana sam bio među ruševinama zgrade. Iznosili smo tehničke uređaje u atomsko sklonište koje NATO bombe nisu uspele ni da okrznu. Na zvuk sirene koja je nagoveštavala dolazak nepr...

  MALE PRIČE /19/ RATKO DANGUBIĆ VRBE KRAJ REKE Na obali reke rasle su vrbe koje su se naginjale kao da slušaju vodu. Moj deda je govorio da vrbe razumeju ono što reka ne sme da kaže naglas. Kao dete, mislio sam da je to bajka. Kasnije da je metafora. A kasnije više nisam bio siguran. Jedne godine vrbe su posečene zbog obale. Reka je nastavila da teče kao da nije primetila gubitak. Ali ja jesam. Nekoliko dana kasnije, deda me je poveo do mesta gde su nekada stajale vrbe. Pokazao mi je nešto u mulju: mali metalni ključ, crn od vode i starosti. „ Nije naš“, rekao je. Pitao sam čiji je. Deda je samo pogledao prema reci. „Ako reka nešto sačuva, ne znači da želi da ti to vrati.“ Ključ sam poneo kući. Godinama sam ga držao u fioci, sve dok jednog dana nisam shvatio da više ne znam odakle mi. Tada sam prvi put pomislio da možda nije deda našao ključ, nego da ga je reka pronašla za mene. STARI RADIO U kuhinji je stajao radio koji je hvatao samo jednu stanicu. Uvek istu muziku, ...

  Milan Todorov XXXXXX POGLAVLJE ROMANA U NASTAJANJU „TRAŽENJE BOGA“ Varanje  čula Ponekad, samo ponekad pomišljam da sve ovo o čemu kao novinar pišem pomalo kruto i dokumentaristički, a ne kao rasni romansijer koji ume da događaju da poetsku i istovremeno mitsku dimenziju. Ipak, nastavljam bez odmora. Elem, kako je rat odmicao i smrt postajala sve bliža, u ljude kao da je ušao demon erotike, ako takav lik uopšte postoji. Za nekog je erotika, setih se slučajno, recimo film u kome đavo obljubljuje najčedniju devojku u selu. Za drugog je erotika sećanje na tango sa devojkom koja mu se dopadala jer je imala gola leđa i izrez na njima toliko dubok da su joj se videli krajevi crnih gaćica, ali sa belim pravougaonim najlon-listićem jer je devojka na brzinu obukla donji veš naopačke. Jedan moj dobro uhranjeni prijatelj je mrzeo svoje telo i zato je birao devojke bele, mršave, tankih nogu i uskog vrata. Hoću da kažem kako je erotika uvek nešto što ide unatrag u naše najranije ...

 Milan Todorov XXXXXIX POGLAVLJE ROMANA U XXXX  NASTAJANJU „ TRAŽENJE BOGA“ Skoro da sam potpuno zaboravio Radoja Francuza, bivšeg turističkog vodiča koji je govorio nekoliko stranih jezika: francuski, engleski, holandski i grčki, vodio naše ljude po maltene celom svetu, upoznao tamo mnoge da bi završio u zatvoru, a posle odslužene kazne u Ciglani koja je srušena, kao i veliki Krst sa Isusom na obližnjem groblju. Ako bismo išli redom, trebalo bi reći da je prvo neko, kažu oluja, srušio kip Iskupitelja sveta. Stari ljudi su odmah rekli da to sluti velike nesreće. I došle su. Propadanje fabrika, ratovi, pljačke, otimačine i sve veća beda. Ozbiljni i obrazovani ljudi su počeli da rovare po kontejnerima kao da u njima traže knjige, a tražili su ostatke hrane. Kad bih, obično žurnim korakom, prolazio između dva groblja, svaki put, ama svaki put, kad bih podigao glavu, video sam ptice, belorepe svrake, čije je stanište oduvek bilo u krošnjama grobljanskih borova, kako uskome...

  Milan Todorov XXXXXVIII POGLAVLJE ROMANA U NASTAJANJU „TRAŽENJE BOGA“ Ikona bez slike Pio sam sve više. Nije postojao razlog. Bar ja ga nisam nalazio. Povremeno bi mi misli gubile stabilnost. To mi se, uostalom, sviđalo. Mogao sam da budem svoj deda stric Spiridon, solunski ratnik i dobrovoljac, ili neko sasvim nebitan za moje poreklo. Bio sam umoran od radija. Ta mala kutija u kojoj žive mali ljudi i govore nervirala me je zbog toga što stalno kaska za događajima. Da ne pominjem kako je na takozvanim košuljicama, koje su kao informacija o prilogu poput oklopa nosile ispisano vreme trajanja. Nikad više od dva ili tri minuta i desetak sekundi. U to je trebalo da stane sve ovo: moj život, rat, strah, neizvesnost… Kažu da je to normalno, da tako i time završava stari i počinje novi vek sveta bez granica. U Lokalu je najavljen dolazak ekipe bratske grčke radiodifuzije na čelu sa poznatim književnikom i prevodiocem Stefanosom Seratidisom iz Atine. Bio je to značajan događ...

  Milan Todorov XXXXXVII POGLAVLJE ROMANA U NASTAJANJU „TRAŽENJE BOGA“ Novčanice grobova Gledao  sam sitno  crveno zrnevlje kojim je bio pokriven teren za tenis i to me je, sa  nabujalim sentimentom žalosti, podsetilo da dugo nisam obišao  prostor oko Ciglane, pa ni groblja iza nje. Setio  sam se, naravno, i porušenog krsta sa kipom Isusa Hrista. Stajao je nekada na malom uzvišenju starog groblja, tamo gde su zemlja i nebo najbliži, bar u očima onih koji odatle ispraćaju svoje najmilije pokojnike. Kad bih razmišljao o svemu tome, uvek bih dolazio do aforizma, kojima sam inače bezrazložno sklon, da je to život u smrti. Odavno nisam prolazio pored Ciglane i svega toga, jer sam, ostavši bez automobila, sa jednom malom platom, na posao odlazio na suprotnu stranu strmim stepeništem ka glavnoj ulici. Osim toga, u smeru puta koji je vodio ka Ciglani bio je postavljen znak zabrane prolaza i još jedan koji je označavao radove u toku. Sada sam odluč...