paradoks

  Milan Todorov SREĆNI JASTUCI U prolazu ugledasmo na ulazu u veliku, skupu prodavnicu jastučiće neupadljive boje po vrlo povoljnoj ceni. Kupili smo osam komada. Više nego što nam je potrebno za dvosed, trosed i fotelju u dnevnoj sobi. Kad smo ih rasporedili, jedva je ostalo mesta za nas. Rekoh ženi da bih voleo još tih mekih jastučića, bezbroj tih jastučića... Nisam mogao ni sebi da objasnim zašto to želim. Možda da u naš život uđe nešto novo, nešto za šta nema mesta  a ima preke potrebe. Nešto malo, ne preterano blistavo, ali dobro poput rečenice: „Ja sam srećan bez razloga.“

 Male priče /25 Ratko Dangubić 1. CRVENI BICIKL Kada su tog leta iznad škole okačili novu zastavu, govorilo se da počinje novo vreme. Tog dana otac je doneo kući crveni bicikl. „Je li stvarno moj?“ „Jeste.“ „Zašto?“ Nasmešio se. „Da naučiš kako se ide napred.“ Nisam razumela. Sutradan nas je učiteljica pitala šta je sloboda. Svi su podigli ruke. Ja nisam. Mislila sam na bicikl. Mnogo godina kasnije shvatila sam šta je otac hteo da mi kaže. Nizbrdo se ide lako. Za uzbrdo treba snaga. A ponekad i neko ko će te pogurati. 2. FOTOGRAFIJA Baka Milena čuvala je jednu fotografiju u starom rečniku. Na njoj su bile tri mlade žene pored mora. Jedna od njih bila je ona. „Ko su ove dve?“ „Prijateljice.“ „Gde su sada?“ Baka je neko vreme ćutala. „Daleko.“ Na poleđini fotografije, plavom olovkom, stajala je jedna rečenica: Mislile smo da će budućnost biti naša. Nije bilo datuma. Nije bilo imena. Posle njene smrti dugo sam gledala tu fotografiju. Tada sam prvi put shvatila da čovek ne izgubi uvek ...

  Milan Todorov PRANJE MORA Pri kraju šetnje velikim tržnim centrom ulazim u prodavnicu u kojoj nude za prodaju skupocene tanjire, čaše, sveće i parfeme za osvežavanje prostora. Iz boce s parfemom izvlačim štapić kao iglu. Prinosim ga nadlanici, a zatim nosu. Miriše na morsku penu. Kod kuće dugo perem ruku toplom vodom i sapunom, ali more se ne može oprati vodom. Znam, ipak, do jutra ili najkasnije sledeće večeri miris će ispariti i ja ću ući u istu prodavnicu i istim štapićem namazati nadlanicu i nausnicu, ali to neće mirisati kao juče, iako je parfem isti. Šta ta isparljiva, neuhvatljiva lepota govori o mojoj budućnosti koju uzalud pokušavam da saberem u lica koja sam voleo?

  Milan Todorov SEVER Ponekad kad se setim svog detinjstva na dubokom severu, pomislim kako sam mogao, kako sam samo mogao da živim bez svih ovih stvari koje me okružuju danas, bez mobilnog telefona, bez interneta, bez pinova i lozinki, bez straha od građanskog rata. Zimi sam prislanjao obraze uz smrznuti ulični prozor i čekao da se neko vrati kući. Najgore u svemu je što osećam da sada živim bolje. Kako je to moguće? Možda su mi ubacili nešto u piće dok sam na čas otišao do toaleta. Čaša me je sačekala na istom mestu a kelnerica je bila seksi. Ali taj čovek koji je zadovoljan i ume to da obrazloži sigurno nisam onaj stari ja. Šta me je toliko promenilo? Ne razumem. Nešto se uporno otima mom sećanju a možda je samo strana sveta izuvijena kao saobraćajni znak posle gadnog sudara.

  Šta je u pitanju Objavu je postavio Milan Todorov (romanopisac, pripovedač i satiričar, trenutni predsednik Društva književnika Vojvodine). Objava je relativno nova (u trenutku snimka je imala oznaku „7h“). Tema je nastavak afere koja je počela početkom oktobra 2026: Todorov je na svom ličnom Facebook nalogu objavio fotografiju grafita na drvetu: krst i natpis „СТУДЕНТИ ПОБЕЂУЈУ“ (Studenti pobeđuju). Zbog te fotografije deo članova Društva književnika Vojvodine i šira javnost zatražili su njegovu smenu sa mesta predsednika. Todorov je to javno komentarisao (i na X-u i na Facebooku), nazivajući to „foto deliktom“. Kontekst i značenje Ovo nije obična svađa unutar književnog udruženja. Radi se o političko-ideološkom sukobu: Natpis „Studenti pobeđuju“ i simbolika krsta vezuju se za studentske proteste (i šire društvene nemire) koji su u Srbiji u toku. Deo javnosti i određeni krugovi unutar književne scene smatraju da predsednik reprezentativnog književnog udruženja ne sm...

  Milan Todorov OČI Izgorelo je Orlovo gnezdo, Hitlerovo planinsko utočište visoko u brdima južne Bavarske. U njemu su bili restoran i izložba o prošlosti. Niko nije nastradao. U Hitlerovo doba pak stradali su milioni. Uhapšen je neki motociklista. Sumnjaju da je podmetnuo požar. Ne znam šta je želeo da postigne. Hitler je, uostalom, u Orlovom gnezdu boravio retko. Tok istorije je isuviše širok, a čovek u njemu još nedovršen. Nije mi žao Orlovog gnezda. Žao mi je što je lepa plavokosa žena srednjih godina prošla pored mene na pokretnim stepenicama, a njene kose, ravnodušne oči samo su okrznule moju ruševinu.