Постови

MILAN TODOROV: XXXXXIII POGLAVLJE ROMANA U NASTAJANJU „TRAŽENJE BOGA“ Najezda ježeva

Слика
  Milan Todorov XXXXXIII POGLAVLJE ROMANA U NASTAJANJU „TRAŽENJE BOGA“ Najezda ježeva Ježevi su prvi nanjušili da se neko zlo sprema. Izlazili su iz svojih rupa u glini, zgrčeni i potamneli, kao nagoveštaji odvratnog vremena koje ne donosi ništa dobro, a guta sve što je čovek godinama sticao i čuvao. Noću bi se pomaljali pred vratima radničkih kuća oko stare ciglane, klizili raskrečenim kratkim nogama preko pragova plašeći žene i decu, zavlačeći se u postelje, u zaturena kupatila ili niske dvosede na kojima su domaćini poluležećki uveče do kasno piljili u televizore. Francuz je mrmljao sebi u bradu da će se njihova apsurdna pojava neizbežno završiti. Ali nije se završavalo i Francuz je polako postajao onaj malo upotrebljivi Radoje, iz sažaljenja države uhlebljeni portir propale radnje sa zemljom. U jednom trenutku naseljem je neko proneo vest da se sprema rat i da su buduće granice već iscrtane. Kad sam to čuo, učinilo mi se da ništa nema svoj početak, da se sve samo nastav...
Постави коментар
Прикажи све

MILAN TODOROV: XXXXXII POGLAVLJE ROMANA U NASTAJANJU „TRAŽENJE BOGA“ Vreme junaka

Слика
  Milan Todorov XXXXXII POGLAVLJE ROMANA U NASTAJANJU „TRAŽENJE BOGA“ Vreme junaka Gazio sam već po pragu srednjeg doba. Razmišljao sam kako su sve klasifikacije podložne greškama. U nekim civilizacijama, recimo, datum početka čovekovog života je devet meseci pre rođenja. To mi izgleda logično. Dete je živo. Ne učestvuje u spoljnjem svetu, ali svakako aktivno učestvuje u onome što možemo da nazovemo površinsko stanje života. Razume se da to nije spekulativno ili u startu degradirajuće postojanje. Najzad, skoro sve crkve zabranjuju abortus jer one takođe veruju da je začet život u utrobi majke početak vidljivog, iako ne mora da bude uvek i stvarnog života. Crkva svetog Jurja ispod tvrđave bila mi je i dalje zagonetka. Bila je to na neki način pokretna crkva. Menjala je poziciju oltara, a menjala je i sudbinu tvrđave i gradića ispod nje. Poznato je da je pri kraju Drugog velikog rata saveznička avijacija bombardovala mostove na Dunavu. Jedna bomba od tri stotine kilograma bačena na s...
Постави коментар
Прикажи све

DRUŠTVO KNJIŽEVNIKA VOJVODINE

Слика
 
Постави коментар
Прикажи све

MILAN TODOROV: PLOVEĆE VREME

Слика
  Milan Todorov PLOVEĆE VREMA Sada kada je reka presušila kada nema belih brodova u mimoilaženju tih kruzera sa negovanim staricama na palubama još kratkotrajno, istovremeno, srećnim i nesrećnim posle smrti svojih bračnih saputnika na svom poslednjem putovanju sa osiguranjem u slučaju smrti sa zabranom kupovine bilo kakvih predmeta kao i lokalne hrane ili pića… Sada je i moje trošenje vremena dok sam ih posmatrao i možda čeznuo za putovanjima do Crnog mora sasvim sigurno bilo varka  verovanje da je svet skladan i da postoji nešto što je pokušaj spajanja lep i zbog nečega poseban pokušaj da budem čovek bez sudbine ploveće vreme umesto stajaćeg.
Постави коментар
Прикажи све

IVAN L. ANTIĆ: AKTUELNIJE NEGO 2022.

Слика
(Milan Todorov: "Kukavičke junačke pesme", Arhipelag, Beograd, 2022.) Demitologizacija mentaliteta u „Kukavičkim junačkim pesmama” Milana Todorova nije samo oštra satira na kolektivne iluzije, već i tiha, intimna pobuna protiv forsiranog junaštva koje guši privatnu stvarnost. Naslov romana odmah postavlja oksimoron koji radi kao književni detonator: „kukavičke” i „junačke” pesme. To nije jeftina ironija, nego precizan dijagnostički instrument. Epska tradicija i patrijarhalni narativ, koji su vekovima pretvarali poraze u pobede i tražili heroizam tamo gde ga nema, ovde se prevode u svakodnevicu Novog Sada i Petrovaradina. Glavni junak – radijski novinar – hoda ulicama, trgovima i senovitim prostorima i gradi sopstvenu intimnu istoriju tih mesta. Roman je razapet između sobe i grada, unutrašnjih previranja i spoljnog sveta, onoga što junak sanja i onoga što mu se stvarno dešava. U tom rascepu Todorov ne gradi klasične tragičke heroje, već autentične anti-heroje koji odbijaju da...
Постави коментар
Прикажи све

MILAN TODOROV: XXXXXI POGLAVLJE ROMANA U NASTAJANJU „TRAŽENJE BOGA“ ✠ KRUNA

Слика
  XXXXXI POGLAVLJE ROMANA U NASTAJANJU „TRAŽENJE BOGA“ ✠ KRUNA Zaklopio sam Nabokovljev roman. U stvari, oči su mi se same sklopile i knjiga mi je ispala iz ruku. Ponovo sam bio budan. Ali, ne sasvim. To je ono stanje između sna i jave kada čovek čuje sve oko sebe, a ništa ne vidi kako treba. Čuo sam časovnik na zidu. Čuo sam kako negde u susednoj kući voda kaplje iz dvorišne česme. Komšijinu lampu za komarce. Veš koji se klati na blagom vetru na terasi kuće preko puta. Čuo sam i sopstveno disanje. Nisam ustajao. Ležao sam na krevetu sa jednom rukom preko očiju. Ruka mi se činila prostirkom za molitvu. Mislio sam na tasmanijskog leptira. Živi jedan dan, a večan je. To me je odvelo dalje. Možda u beskonačnom svetu koji je izvan naših mogućnosti sagledavanja ne postoji fizički oblik lepote, ljubavi ili prijateljstva, nego samo zamišljeni. Zašto sam se toga setio? Čudno je kako pričinjavanje radi. Ne ide pravim putem. Preskače. Spoji ono što nikada ne bismo spojili kada smo budni...
Постави коментар
Прикажи све

MILAN TODOROV: LOLITA

Слика
  Milan Todorov XXXXX POGLAVLJE ROMANA U NASTAJANJU „ TRAŽENJE BOGA“ Lolita Posle nekoliko dana od razgovora sa Francuzom izašao sam na polaganje završnog ispita koji mi je nedostajao do diplome profesora književnosti. Polagala se svetska književnost. Nisam se pripremao strogo po protokolarnom programu. Birao sam pisce koji su mi se sviđali. Nadao sam se da će i stari profesor Marić imati sličan ukus kada mi bude postavljao pitanja. U stvari, zavodio me je Nabokov. Najviše on — Vladimir Nabokov, majstor poetske završnice u kojoj ljudi sede na podu među rasutim novčićima, modri i iskrivljenih lica, a njihove dojučerašnje ljubavnice lebde iznad njih nedodirljive kao baršunasti crni leptiri nad džunglom u Tasmaniji. Ispit se sastojao iz dva dela. Prvi, polučasovni, po ideji profesora Marića bio je pismeni. Trebalo je da u najviše dvadesetak redova napišemo mali prikaz jednog od dela autora koji bismo, kao kod mađioničara, izvukli iz profesorove kape. Ja sam, nažalost, izvukao pitan...
Постави коментар
Прикажи све