paradoks

  MILAN TODOROV – BIBLIOGRAFIJA (knjige) 1976 Todorov, Milan. Uhom za kruhom : satirične priče. Novi Sad: Matica srpska, 1976. 1980 Todorov, Milan. Boca pod pritiskom : pesme. Novi Sad: Stražilovo, 1980. 1981 Todorov, Milan. Crveni i plavi : aforizmi. Novi Sad: Stražilovo, 1981. 1990 Todorov, Milan. Sirotinjska zabava : aforizmi. Beograd: Danga, 1990. 2003 Todorov, Milan. Ostrvo bez blaga : aforizmi. Beograd: Gutenbergova galaksija, 2003. 2009 Todorov, Milan. Pretakani Srbi : satirična poezija. Beograd: Alma, 2009. 2011 Todorov, Milan. Bezbroj naših života : priče. Beograd: BAK, 2011. ISBN 978-86-88667-01-6. 2013 Todorov, Milan. Pokori se i počni : aforizmi. 2013. 2014 Todorov, Milan. Ne mogu ovde da dočekam jutro : priče. Beograd: Arhipelag, 2014. 2016 Todorov, Milan. Lek protiv smrti : roman. Beograd: Čarobna knjiga, 2016. ISBN 978-86-7702-488-8. 2017 Todorov, Milan. Redosled jednostavnih stvari : roman. Beograd: Čarobna knjiga, 2017. 2018 Tod...

  Milan Todorov XXVII POGLAVLJE ROMANA U NASTAJANJU „ TRAŽENJE BOGA“ Najzad sam tog petka i ja sedeo u glodurovoj kancelariji na sastanku uredničkog kolegijuma. Povod je bio predlog urednika Dramskog programa da mi se vrati kabaretska emisija koju sam pisao i režirao a koja je privremeno, kako je pisalo u obrazloženju koje mi je dostavljeno putem arhive, ukinuta. Urednik Dramskog poznat ljubitelj žena koji se ženio četiri puta i u svakom braku imao par dece, kazao je u uvodnom obrazloženju da mladom kolegi, odnosno meni treba pružiti još jednu šansu. Koncept emisiju kojoj učestvuju naši najbolji mladi glumci i muzičari je zanimljiv proboj iz okoštale strukture humora na radiju koji se uglavno bavio trivijalnom svakodnevnicom. Atmosfera na kolegijumu je bila poput one u nekoj spavaćoj sobi. Slikar i autor emisije Stara dobra vremena portretisao je prisutne grafitnom olovkom, povremeni brišući neki detalj. Glodur je bio vidno nezadovoljan. Ipak je ta tema ubačena na kr...

  Milan Todorov XXVI POGLAVLJE ROMANA U NASTAJANJU „ TRAŽENJE BOGA“ Radoje Francuz je najzad, posle više od mesec dana izašao iz bolnice. Ostao je, na žalost, bez jednog oka. Rekao sam mu da mi je žao što nisam stigao ranije da ga obiđem. Pitao sam ga kako mu je bilo dok je bio bez vida. Očekivao sam radost zbog povratka. „Bilo mi je odlično. Smešten sam bio u apartmanu. Posebno odeljenje.“ Nisam mogao da poverujem. „Sve mi je to obezbedilo jedno slučajno poznanstvo.“ Zastao je na trenutak, naslonivši se na štap koji ranije nikada nije nosio. Njegovo jedino oko, bistro i nepomično, gledalo je negde mimo mene, u prazninu ulice. „Bilo je to prilikom mog poslednjeg putovanja u Amsterdam a pre hapšenja.“, počeo je tiho, skoro u poverenju.  "Zbog onog novca koji si uzeo?" "Ma kakvi.!To je bila predstava. Ko još ide na deset godina zbog nekoliko čekova bez pokrića?" Predamnom je sada bio neki sasvim nepoznat čovek. Njegova ispovest odjednom je delovala kao scen...

  Milan Todorov XXV POGLAVLJE ROMANA U NASTAJANJU „ TRAŽENJE BOGA“ EMA Pošto se Radoje Francuz još nalazio u bolnici, nisam želeo da ga uznemiravam. Tek što smo se upoznali; nije bilo opravdano da ga opterećujem svojim pitanjima. Setio sam se radijske biblioteke. Nalazila se u obližnjoj zgradi nekadašnjeg Sokolskog doma, kasnije preimenovanog u Dom kulture. Međutim, vrata su bila zaključana. Po njima se uhvatila paučina. Očigledno, tu nedeljama niko nije dolazio. Na vratima je, ipak, bila zalepljena mala ceduljica. Na njoj je, urednim rukopisom, pisalo: „ Vraćam se odmah. Ema.“ Izvadio sam hemijsku olovku i dopisao: „ Čekam te Ema, nestrpljivo. Aleksandar.“ Dopisao sam i broj telefona u redakciji Jutarnjeg. Onda sam se vratio u radio, tek da budem viđen. Prošao sam pored stola sekretarice Jeje, koja je upravo starijim novinarima delila pristigle dnevne novine. Za nas, mlade, primerci nisu bili naručivani. Kad me je ugledala malo se trgla i sasvim neuobičajeno pružila mi s...

  Milan Todorov OBILAZNICA Dugo nisam išao na čardu. Nije mi se milio prašnjav, džombovit put do nje. Danas predveče odlučih da odem. Odjednom, starog puta više nije bilo. Uredno postavljeni saobraćajni znaci vodili su me uzdignutim, šljunkom nasutim, grubim zaobilaznim putem. Nisam od onih koji ne prihvataju promene. Uostalom, put je i dalje pun prašine i obesnih mladića koji jure besomučno sa otvorenim prozorima iz kojih trešti muzika. Kao da je oduvek tako bilo. Kažem starom konobaru da je put grubo nasut i opasan. Sve će to odneti prva bujica, kaže, ako se ne naviknemo da nam stalno crtaju nove puteve. I dok to govori, osmehuje se, krezubo, nad oduzetim spomenima mog mladog zavičaja.

  Milan Todorov XXIV POGLAVLJE ROMANA U NASTAJANJU „TRAŽENJE BOGA“ Nisam otišao. Nisam se ni javio. Kartu za metro sam i dalje nosio u džepu, izgužvanu, pokvašenu znojem i omekšalu od kiše koja je te noći, posle duge suše pala kao mana s neba. Nisam nikad voleo kabanice, a o kišobranima da se ne govori; uvek su mi delovali kao smešni zakloni za one koji se plaše dodira sa nebom. Stajao sam na pljusku, dok je voda spirala prašinu sa moje kožne jakne, kao dečak ispod tuša ili vodopada, potpuno nesvestan svoje kratke, slučajno nađene sreće. Autobus broj 39 je i dalje išao istom rutom: bolnica – OTP – groblje. Širio se u njemu prepoznatljiv miris mokrih kaputa, jeftinog duvana i uljanih isparenja. Samo što sam sada, umesto da silazim na svojoj stanici kod parka, ostajao u autobuskom sedištu od ispucale skaj-kože sve do samog kraja rute. Vozač bi me gledao u onom pravougaonom retrovizoru, namršten, ćutao i pomerao čačkalicu s jedne strane usana na drugu. Nije ga se ticao moj iz...