paradoks

Milan Todorov OCELJUBLJE Da li je crna mačka dobar ili loš znak, nisam siguran da znam. Moje iskustvo sa mačkama nije veliko. Uvek sam više voleo pse, ne obazirući se na boju njihove dlake. Ipak i pas mog detinjstva, prvi pas koga sam voleo, bio je crn, pa je postao važan u mom sećanju na detinjstvo, bio je običan čobanski čuvar. Što se crnih mačaka tiče, nisam se priklanjao srednjevekovnom verovanju da su u njima nečiste sile, veštice, demoni noći te da često donose nesreću. Mačke , mislio sam, su samo male nevine životinje a naše predrasude o njima bi trebalo da ostanu u poslednjem režnju malog mozga. Neprimetna polumisao. Međutim, ova mala, očito mlada crna maca koju smo ja i žena ugledali među kafanskim stolovima na otvorenom dok smo ispijali po čašu hladnog vina bila je neverovatno zanimljiva. Imala je zelene oči koje su fosforno svetlucale na njenom krhkom, lomnom crnom telu. I još nešto, što bih nazvao flegamtičnošću koja meni sve vreme uglavnom nedostaje. - Šta mi...

  REČ povodom dodele nagrade za životno delo i izbora za predsednika Društva književnika Vojvodine na Skupštini održanoj u Novom Sadu 23. maja 2026. Poštovane koleginice i kolege, Pre svega želim da vam se zahvalim na dodeli ovog značajnog prizanja i ukazanom mi poverenju priikom izbora za novog predsednika Društva književnika Vojvodine. Moram da kažem da sam na kandidaturu pristao prilično nevoljno i posle mnogo ubeđivanja. Hoću da kažem da nisam žaba koju je lako uterati u vodu. Ipak, sada sam tu, na mokrom i nesigurnom tlu na kome danas jedva opstaje kultura. A kada je reč o nagradi koja nosi naziv „nagrada za životno delo “ - to uvek pomalo zbunjuje, pošto dolazi sa idejom konačnosti , a pisanje je, bar za mene, nešto što se teško može zaokružiti. Uvek ostaje utisak da je ono najvažnije možda tek trebalo da bude napisano. Zato ovu nagradu ne doživljavam kao potvrdu dovršenog, nego pre kao znak da je jedan tok bio vidljiv i da se, makar u većini mojih nastojanja, uklopio u ve...

  Милану Тодорову награда за животно дело ДКВ Друштво књижевника Војводине овогодишње признање за животно дело доделило је Милану Тодорову . Тако је одлучио жири у саставу: Перо Зубац, Јован Зивлак и Давид Кецман Дако . У образложењу се наводи да се признање додељује „ценећи његoв дугогодињи рад на пољу приповедачке уметности у којој је постигао убедљиве резултате“ Милан Тодоров (1951, Банатско Аранђелово ), приповедач, романсијер и сатиричар , д ипломирао је југословенску књижевност на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду. Књиге прича: Ухом за крухом (19769, Безброј наших живота (награда Типар за најбољу књигу сатиричних прича на просторима бивше Југославије, 2011), Не могу овде да дочекам јутро (2014),  „Телефонски именик мртвих претплатника“ (Награда Друштва књижевника Војводине за књигу године, у најужем избору за Андрићеву награду) Архипелаг, Београд, 2019.,  „Касни животи мушкараца“, Лом, Београд, 2022., Руски чамац, 2025. Романи: „Лек против смрти...

  MALE PRIČE (3) RatkoDANGUBIĆ 1. Kafa kao kompromis Ujutru je kafa imala ukus kompromisa. Ona je merila vreme po zvuku lifta, on po porukama koje nisu stizale. U stanu od trideset kvadrata ljubav je bila kao grejanje na minimumu — dovoljno da ne umru, ali nikad dovoljno da se skinu slojevi. Rekao je: „Danas ćemo biti iskreni.“ Ona je klimnula glavom, ali je isključila ton na telefonu. Do podneva su već vežbali iskrenost kao stranu naviku. On je priznao da je jednom „slučajno“ otvorio njen mejl, ona da već mesecima čuva plan B u drugom gradu. Ćutali su posle toga kao posle nesreće u kojoj niko ne zove pomoć. U zgradi preko puta neko je vežbao violinu, kao da uči kako se prašta. Uveče je stigao paket bez pošiljaoca. U njemu dve iste šolje sa natpisom: ZA POČETAK . Nisu ih kupili. Na dnu kutije bila je fotografija njihovog stana snimljena iz ugla koji ne postoji. Na poleđini je pisalo: „Nastavak zavisi od odluke koju još niste doneli.“ 2. Jogurt iz sutrašnjeg dana Superm...

  Milan Todorov DIM Iznenada oko pola osam ujutro čitav naš kraj obavio je gust dim i teški miris spaljene gume. Vrlo brzo je sve bilo obavijeno zagušujućom maglom. Komšija je izašao strahujući za svoj novi auto. Međutim, sve je kod njega još bilo u redu. Izašao sam i ja i gledao odakle dolazi dim ali ništa nisam mogao da zaključim. A i šta bi to promenilo pomislih i osetih u sebi ponovo strepnju od budućeg iskustva, jer sticanje iskustva je uvek protiv sadašnje sigurnosti. Dim je postajao sve gušći naprosto je davio ali kao što niko nije znao o njegovom poreklu tako niko nije znao kako je odjednom nestao. Vrlo brzo sve je izgledalo kao pre. Niko nikog nije poznavao.

  Milan Todorov RASLO  MI JE BADEM DRVO ITD... Svako jutro otvaram i svako veče zatvaram drvene šalukatre na prozorima svoje kuće sklanjajući granu badema koja se, u punom rodu, naslanja na stakla kao da želi da uđe u nju. Razmišljam ko joj je ocrtao put tu opasnu liniju dodira koji smeta i zbog čega pomišljam da je jednog jutra jednostavnim trzajem ruke polomim a onda pomislim da taj razmak između mladog drveta badema i drvene prozorske oplate nije drugo do razdaljine između večnog i suprotnog smera našeg postojanja koje se nikad ne dodirnu sasvim.