paradoks

Bog je ni iz čega napravio nešto, a mi smo otišli korak dalje. Od nečega nismo napravili bogznašta. Imamo mi šta da ponudimo svetu. Ali, ne bi to baš bilo pristojno. Srpski jezik je zanemaren. Ja, na primer, danima ne razgovaram sa ženom. Srbi cene Kusturicu. Njegov Dom za vešanje je popularan u svakoj našoj kući. Neki mi zameraju da objavljujem sirove aforizme. Po njima, trebalo bi da malo odrtave. Kod nas svi rade sve. U tome prednjače nezaposleni. Kuckanje triput u drvo  je pomoćno lekovito sredstvo. NATO se izvinio zbog nevinih žrtava. Hvala im do neba, a posle ćemo da vidimo.

"Жеља је свих Титових пионира да Србија пропадне, али неће. У Србији живи човек који је прави суверен, не лажни као Тито, који ће да подигне Србију, не материјално него духовно, тако и толико да ће се у Србију доселити неколико десетина милиона људи, јер само ће овде бити добро. Живели!"  - Brate, otkud ti ovo?  - Ma krenem jutros da stara majki podložim Smederevac, nema se za gas, i naletim na Treće oko...

Sijaličar Izumrlo zanimanje u Srbiji. Postojalo je u opisu radnih mesta u pančevačkoj fabrici sijalica. Recimo, moj pokojni ujak je bio sijaličar.Napisao bih o tome jednu veću priču, ali sad mi jednostavno ne paše... - Ime?   - Petar Mudri.   - Hmmm...Zanimanje?   - Sijaličar.   - Je l’ ti to mene zajebavaš? Jug Pojava da se drveće naginje ka jugu jer ga navodno privlači snaga južnog zemljinog pola. Ili je to samo još jedan izraz večite težnje svega živog da se seli u toplije krajeve... - Dafina, odlučan sam da sutra rano ujutro posečem onaj stari koštunac na vr’ livade!   - Nemo’ Ljubomire, očiju ti! Ne valja se oraj seći, pa još dok mu list nije opanuo. Greota je. A i narod lepo kaže, ko poseče oraj, taj će brzo na viđenje kod svetog Petra...   - Ma ’ el vidiš ti, ženo božja, kako se on naherio?   - Vuče ga jug, Ljubiša. K’o i sve živo što vuče.   - A kako onog našeg magarca ne vuče jug, nego sever? Serem mu se u Švedsk...

Pripekla avgustovska zvezda i to tako danima, jedva noću malo slegne a ujutro samo rano od svitanja najviše sat može da se kosi onako kako valja da bar koja kap rose okali kosu.  I tako kosim ja one vrljage između mog vinograda i Milivojeve šljivare, kosim i pevam ki kos da me ne zebe srce pod košulju te se pravo da ti rečem i zakosim. Plava oštrica samo švićka, mesec  još na nebesi  al’ nako ko da je veći od Sunca, gledam ti ja tu lepotu i mislim kaki sam mrav pod zvezdom al’ valjda će Gospod i mene da pogleda jednom pa kosim li kosim...i tako pokosim malo, ne više od deset petnaes’ metra u Milivojev šljivar kad se od nikud stvori Milivoj da jebe oca  te zabaci vile u mojemu pravcu da ne stadok na neki poveći mravinjak te kleknuk, bi me načisto do sada trava već nadrasla...

-          Pričaj nam, Sebastijan, kakav je život na moru. E’o pivo! ’El još polivaš lavabo? -          Dok sam živ, šoraću u lavabo! -          Što? -          E, što! Jednom nas u’vati oluja na Suluckom moru tačno naspram opakog grebena Beibu. Luka daleko, a more sve deblje, lađa se propinje i trese, daske pucaju, motori otkazuju...a neki mali od palube, od prpe, stalno trčka na klozetsku školjku. Kad je treći put seo na dasku, začujemo krik koji ledi krv u žilama. Šta je bilo? Pacovi uvek beže kroz kanalizaciju i jedan ga ščepo za ud te mu otkin’o dobru polovinu. -          Pa ’el preživijo jadnik? -          Fala dragom Bogu i svetom Nikoli! Srećna okolnost što je bio vrlo mlad. Uskoro mu izraslo novih sedamnaest santima... -  ...

Jesen. Jesen u Srbiji. Bogato rodila godina... A to, po narodnom verovanju, pu...pu...pu...znači – biće rata! - Napunili smo deset buradi vina i veliki stari ardov pa sad sve šušti u podrumu a napolje severac već polako gudi od strane Ugarske al’ ko ga jebe ako krene rat mi ćemo izbušiti svu burad i onaj veliki drveni ardov k’o što je četr’es prve uradio deda Sava...Stvarno, baba, zašto je deda to uradio? - Da me ne siluju pijani vojnici...ja onda bila mlada pa lepa... - Bušićemo i mi, bako, ako dođe stani - pani! - Nemojte, deco! Rrizikovaću, pa šta bude...

Jesu prošli đubretari? Jedini neusiljeni jutarnji razgovor među komšijama. Ostalo je lažna učtivost, iznuđena ljubaznost, nezainteresovanost, skriveni blud ili otvorena drskost. Jutros poranili đubretari, a? Nešto malo kasne od jutros, mamicu im? Stižu oni odozdo, javila mi ćerka. Stižuuuu.... Jutarnji đubretari...poslednji ostaci zlatnih vremena kada je sistem brinuo o tvojim govnima i tebi. Dragi, mili i dobri đubretari naši, partijski radnici došli u komunalno po zadatku vladajuće partije, ali ko ih jebe, sve im je oprošteno kad sredom ujutro između 6 i 7 sati začujemo njihovo prigušeno sve bliže lupkanje kantama, brujanje velikog starog žutog kamiona plave boje, koji krene pa stane, opet krene, uzvik Romulanca kao da mu je remen hidrauličke dizalice olupanog kontejnera upravo zdrobio đoku i samleo obe ruke do lakata a u stvari je i ne pogledavši zelenu kantu za otpatke bacio u meljavu lepo uvezan komplet jeftinih pornografskih novinskih pomagala, jer se u ovoj ulici izgled...