paradoks

Na najboljeg prijatelja sam nabasao dok sam lutao oko Vojne pekare pored Dunava, tražeći svoju izgubljenu babu. Baka Silvija je, poslednjih meseci, imala običaj da spakuje u ceger najnužnije, a to su obavezno dva para vunenih čarapa, platnena maramica za nos sa monogramom  i nešto para, zapravo onoliko koliko je imala a to je bio uglavnom sitniš ...i odluta bogtepitagde. Ukoliko je majka i ja odmah ne pronađemo, posle dan-dva  dovedu je kući, svu iscrpljenu, modru od zime ali sa nekim čudnim staklastim odsjajem u upalim očima. Moji roditelji su doselili u V. kada je baka imala pedeset i  kusur, ali je tada bila veoma svesna značaja očeve odluke da se iz  palanke kojoj je i Bog rekao zbogom skrasimo u varoši u kojoj je još bilo posla, škola, ambulanti, fakulteta i, verovali smo, perspektive. U gradu ćeš naći neku lepu i dobru devojku, oženiti se njome i podariti mi praunuče, govorila je tada baka i izgledala srećno. Činilo se da joj prelazak iz rodnog sela...

Đavo kod nas ne bi došao po svoje, da nije osetio da je dobrodošao. Turci su ovde bili 500 godina. Šta više reći o tradicionalnom srpskom gostoprimstvu? . Dobre devojke bi još išle u raj, da pakao nije ponudio nešto bolje. Srbi su mnogo naučili na poslednjem porazu. Kad sledeći put budemo poraženi, dobićemo visoke ocene za to. Šta je to u ljudskom biću što ga tera da od sebe pravi siću? Kad je naš brod uplovio u sigurnu luku pretopljen je u staro gvožđe. Danas se sve vrti oko novca, jer ga nema. Široke mase u Srbiji su sve mršavije.

Tačno je da sve prolazi, ali ko bi  rekao da ćemo mi ovako proći? Na njihovo ludilo nećemo odgovarati našim ludilom, jer bi nas optužili za prekomernu upotrebu sile. Pišemo novu stranicu istorije, ali nam posao sporo odmiče jer moramo mnogo da brišemo. Došli smo do toga da advokatima pale džipove i vile. Da je ovo pravna država ne bi to njima moglo da se pali. Većina zemalja u svetu ima tri vlasti: zakonodavnu, sudsku i izvršnu, a mi samo jednu. Najbolju. Zar da se delimo na poštene i lopove sada kad nam je jedinstvo najpotrebnije? Nije u redu što se otadžbina ne zove materina, pored svega što joj radimo. Razbokorenu korupciju smo sasekli tako da više ne ide u širinu, nego samo u vrh. Jeste da smo prodali dušu đavolu, ali bila je to ponuda koja se ne odbija.

Srbiji nije potreban vojni udar. Dovoljan je i moždani!  Teško je razlikovati naše političare od njihovih. Ista su to govna!  Mnogo smo uspešniji od Feniksa. Za razliku od nas, on se samo jednom digao iz pepela!  Mnogo smo siromašni. Više nemamo ni svoje ja!  Ne gađajte budale stilskim figurama. Uvek ćete promašiti!  I Bog je u Srbiji izgubio samopouzdanje. Ni on više ne veruje u sebe!  Pre bih se ubio nego da pišem protiv vlasti. A i da pišem, isto bih prošao...  Kad već mrtvi u Srbiji redovno glasaju, mogli bismo i mi živi, bar ponekad...  Ne samo da se i dalje vrtimo u krug, nego, kako državna televizija javlja, iz kruga u krug postižemo sve bolje rezultate!

Sistem kap po kap se na Balkanu odavno koristi. Zbog toga kod nas uvek ima krvi do kolena.  Osvanuo je divan i sunčan ponedeljak. Jebote, ljudi kad će vikend? Svuda su postavljeni pokretni toaleti. Nikad se ne zna kad će vlada da usere motku. Ono što nije za štampu je tajna koju je novinar odneo u grob. Izgubili smo katastrofalnim rezultatom, a mogli smo i gore da prođemo.                                                                             Vođa je toliko veliki da niko ne može da mu uzme meru. Dotakli smo dno uz pomoć vrha. Zašto verujem u Boga? Đavo bi ga znao! ...

Ima ustaljen životni ritam: čim ustane nahrani svoj ego a onda slede TV, cigare i kafa. Da nije ilegalnih ulazaka u Srbiju, ne bismo znali gde su nam granice. U Vojvodini vlada kafkijanska atmosfera. Pola naroda misli da su bubašvabe a druga polovina da su buba rusi. Spremni smo da se svega odričemo do kraja života, samo da živimo bolje. Olakšano je zakazivanje pregleda gluvim osobama. Medicinske sestre će na njih vikati više nego na ostale. Srbija još nije rekla svoju poslednju reč. Ne možemo da se dogovorimo koja je to reč. Da li ćemo omrknuti a neosvanuti je dobro pitanje. Odgovor ćete dobiti na sutrašnjoj konferenciji za štampu. Većina Srba ceo život nikud ne otputuje. Torba im služi samo da u njoj drže glavu.

Nije problem što nam se ceo svet smeje. Problem je to što su počeli i Mujo i Haso da nam se smeju. Naš sudski sistem je kao sveti Gral!  Ko ga ima - vladaće večno. U celom je svetu politika zanat. Samo je kod nas – najstariji! Istorija se ponavlja. I Hitler je u početku bio predsednik stranke! Ministar ne može da piše o kriminalu na vlasti. To mu dođe kao da piše autobiografiju!     Naša je vojska obučena da preživi i u najtežim uslovima. Kao i veći deo naroda.

Ne želim da kažem da su priče Milana Todorova oslobađajuće u revolucionarnom smislu, ali ipak u njima postoji očigledna linija pobune prema onome što su rodne i polne uloge, prema onome što su konvencije u društvu koje je u velikoj meri pretpolitičko. Podnaslov zbirke glasi Kratke priče o muškarcima i već on predstavlja neku vrstu iskoraka, jer se ovako nešto ne očekuje. Da su umešto muškaraca u pitanju žene, to bi bilo nekako sasvim u redu jer živimo u doba svojevrsnog saznavanja ženskih tajni kroz bezbroj knjiga, časopisa, portala o lepšem polu, ali su muškarci i dalje neka vrsta tabu teme. Međutim, ovaj podnaslov koliko bio iznenađenje, toliko je i varka jer priče nisu isključivo o muškarcima, već je dobar deo njih i o ženama ("Ja sam, Elvira" ili "Kad neko ima vezu"), odnosno da budem krajnje precizan - ova je knjiga odlična slika odnosa između muškaraca i žena u zrelom dobu u svoj njihovoj kompleksnosti, kada su igre moći već davno prestale da budu zanimljive...

Od govana se pita ne pravi. Jedemo ih samo u sirovom stanju. Spomenik se zasluženo našao na postolju. Sve nas je pobedio! Komšijina deca se i danju i noću igraju u mom dvorištu. Neprijatelj nikad ne miruje! Penzioneri gladuju, jer nemaju dovoljno para i za hranu i za lekove. Šta ćeš, od nečeg mora da se umre! Naša radna snaga je veoma tražena roba. Bolja je od kineske, a jeftinija!

Biblija kaže: “Imaj jednog ili dva prijatelja”.

Oni koji su nam sve ovo zakuvali, drže nas gladne. Pošto svi mislimo da je ponašanje vlasti za svaku osudu, sud smatra da je suvišan. Izgubili smo kompas koji nas je doveo dovde. Moli se pošteni nalazač da ga zadrži. Nećemo nasesti na neprijateljske provokacije, pa makar im dali sve što hoće da nam otmu. Novinari bi o događaju trebalo da pitaju i drugu stranu. Međutim, ne mogu da dođu na red od policije. U Hrvatskoj postoje ulice koje nose ustaška imena, dok kod nas takvih ulica nema. Izbeglice ne samo da beže iz svoje zemlje, nego beže i iz naše. Najslabija karika u lancu je slobodarski lik.

Motivišite penzionere da što pre odu na onaj svet. Ponudite i njima otpremnine. Ćorave kutije, ćorava posla, ćorave bake... Sve su to narodne igre i običaji iz Srbije!  Svedoci su bili jedine mrlje u njegovom životu. Zato ih je i uklonio.  Čudan smo narod. Češće prolivamo krv, nego znoj!  Ta književnica mnogo više vredi nego njena dela. Za razliku od nje, ona ni za kurac nisu!  U kavezu samo vreme leti.  Umesto TV dnevnika gledam Farmu. Likovi su različiti, ali je sadržaj potpuno isti!

Tog srpnja, dok su vladale strašne vrućine, sve predodžbe o pički, Gavranu su se srušile u jednom bolnom trenutku. Boljelo je nekog drugog, ali dovoljno uvjerljivo da to zapamti za čitav život. Dok je namještao tendu na svojoj pasari, vidio je kako se na klupi pod smokvom Škembo ljubi s jednom slatkom svjetlokosom djevojkom. Imala je petnaest ili šesnaest godina, ne više, dječje lice, ali vrlo razvijene grudi i tijelo odrasle žene. Pogledao ju je par puta i pogledi su im se sreli. Odmah je došao do njih i Škembo ih je upoznao. Ispostavilo se da je cura iz okolice Nürnberga, da je gluha i da se zove Ulrike. – Kao Ulrike Meinhof – rekao joj je polako, da mu može čitati s usana. Mislio je to kao kompliment, ali njoj nije bilo drago. Vidjelo se da je to vrijeđa. Tako je stekao neku predodžbu o tome da svijet izvan granica otoka funkcionira na drugim principima i da mladoj djevojci ime ubojice ne mora biti kompliment. Tada još nije znao da zlo ulazi kroz uši. Djeca zločeste stvari obi...

Prvo su ga zvali u medije da čuju njegovo mišljenje, a onda su to želeli da čuju i u policiji. To je ta moć slobodnih medija! Srpski domino efekat: kad vođa krene da pada na jednu stranu, svi ispod njega brže bolje krenu da padaju na suprotnu stranu. Ministar je sa kriminalcem samo ručao. Dakle, nije prodao veru za večeru. Dajte mi polugu, pomeriću vam bubrege! U svetu se uspeh ne prašta, zato je nama sve oprošteno. Trebalo bi otvoriti tajna dosijea da se već jednom sazna ko je sve javno krao. Novija istorija nas uči da je starija istorija, kao i stariji čovek, sklona zaboravljanju. Nismo dovoljno bogati da kupujemo jeftine stvari. Ali za jeftinu demagogiju uvek se nađe. Parola uzmi ili ostavi više ne važi. Aktuelno je: uzmi ili otmi. Vlast radi sve suprotno od predizbornih obećanja, jer ne voli da joj kažu da stalno ponavlja jedno te isto. Jeste sami napravili ovakvu koaliciju ili su vam u tome pomagala i mala deca? Kad nam je stigla kolo...

On puši samo najskuplje cigare. Kad je zdravlje u pitanju, ne pita šta košta.  Nas ništa ne može iznenaditi. Mi imamo problem za svaku priliku. Odustao je od samoubistva. Ne želi da nosi sebe na duši. Svako zrnce peska misli da pustinja bez njega ne može da postoji. Sve je više nas koji nemamo šta da jedemo, jer je to zdravije od mesa. Istina je samo jedna. Ne zna čovek za koju da se odluči. U društvu vlada opšte sranje, u koaliciji sa vladajućom partijom.

Građani ne veruju da sada žive bolje. Ali, već sledeće godine će verovati da su ove godine živeli bolje. Obećao nam je od reči do reči isto što i prošle godine, jer ga pamćenje odlično služi. Mi ne možemo sprečiti da hrvatski kardinal postane svetac. Mi čak ni našim političarima to ne možemo da zabranimo. Ovo je brdoviti Balkan. Više bismo dobili da zemlju prodajemo na kilo nego na metar. Sizif je dokaz da se trud uvek isplati. Ušao je u legendu. Mnogi ministri ne primaju platu za svoj rad. Ali, koliko rade i to je mnogo. Ja i ne razmišljam o izborima, sve dok mi ne kažu za koga sam glasao. Neću se ponovo kandidovati za predsednika. Ima dosta mlađih koji lakše mogu da ponesu teret neodgovornosti. Smanjili smo državu, da oni koji su se borili za veliku Srbiju nemaju više gde da se kriju. Nezadovoljstvo je dopušteno  i poželjno ga je iznositi. I to što dalje od Srbije.

Glavu gore, reče dželat. Novac za sve koji će ostati bez primanja postoji i on je za tu namenu i obezbeđen u budžetu. Beograd je pun izbeglica, zbog propusta okolnih zemalja. Pishimo chirilicu! Bombe koje nas nisu ubile samo su ojačale naše prijateljstvo sa onima koji su nas bombardovali. Pred svake izbore idem na groblje, da pitam pokojnog dedu za koga će on ove godine da glasa. Ne mogu da prepoznam one za koje sam glasao. Čekam njihov fotorobot. Oni kojima se ne ide u Evropsku uniju, najbolje je da sede kod kuće. Da nas ne brukaju pred svetom. Mnogi ljudi nemaju razumevanja za umetnost. Ali, ne mogu svi da budu ministri za kulturu. Nema kriminalaca u našim redovima. Štaviše, kod nas nema nikakvog reda. Pijem pivo sa rakijom, pošto su moja osećanja u poslednje vreme pomešana. Kad ljudožder posti, jede samo vegetarijance. Kurta je smenio Murtu, čime je samo potvrdio da su kod nas političari smenljivi.