paradoks

izvor:opusteno.rs Danas je Dan knjige. Retki  čitaoci uputili su čestitke  mnogobrojnim piscima. U diktaturi, položaj u hijerarhiji vlasti, određuje količina poltronstva. Da li negde radiš, ili si još u javnom preduzeću? Plastične kese ostaju u prirodi sto godina. Taman koliko nama treba da se odviknemo od njihove upotrebe. San svakog Srbina je da ima svoju kafanu. Dok mu se san ne ostvari,   vreme provodi u kafani. Znam jednu pametnu plavušu. Stalno se pravi glupa.

izvor: opusteno.rs Svaka vlast se trudi da mlade ljude odvoji od ulice. Pogotovo demonstrante. Iz nas su ponovo progovorili duhovi naših predaka. Babe vode glavnu reč. U Srbiji i danas ima mnogo istorijskih ličnosti. U svakoj ludnici bar po sto... Lljudi su nekad bili naše najveće bogatstvo, a onda je to bogatstvo počelo da nam se rasipa... Sahrani demokratije narod nije prisustvovao, a i zašto bi... Ionako je nije ni poznavao... Divlje svinje ne možete da vidite uveče u gradu. Samo domaće. Oni što ne znaju ništa da rade, ovde mogu da rade sve, a svi ostali, samo ono što znaju... Procenat alkohola u krvi, kod učesnika u ratu, može da bude povišen... Nije to saobraćaj, pa da stalno moraš da paziš da nekog ne ubiješ... Ne može baš svako da bude ratni zločinac. I za to moraš da budeš talentovan! Topovskom, za razliku od svih ostalih mesa, nikad ne raste cena na tržištu. Ono je uvek jeftino...

izvor: opušteno.rs Ako je jahanje dobro za zdravlje, što ne ozdrave ovi što nas jašu? Čeka nas teško gostovanje. Odosmo do đavola. Da li psihijatri mogu da protumače američki san? Diktatora ćemo stalno birati jer su demokratski procesi nezaustavljivi. Dvoglavi orao u grbu i na zastavi nije jedini grabljivac koji nas predstavlja u svijetu. Je l’ se kod nas i poljski WC tako zove zato što je sagrađen zahvaljujući poljskim donacijama? Još su naši djedovi imali novine u poljskom WC-u, što samo svjedoči o dugoj tradiciji medijskog praćenja svih aktivnosti u nas. Kako da izvučemo živu glavu iz odlične bezbjednosne situacije? Mogu li preci koji se prevrću u grobu naškoditi našem imidžu faktora stabilnosti? Na svadbi na koju su zajedno došli državni vrh i mafija, mafija je uhvatila bidermajer. Najviše volimo da spavamo kad napolju pada kiša. Mi ne možemo ni da zaspimo bez podrške spolja. Našao sam frekvenciju na kojoj se oglašavaju d...

КАО У ЧЕШКОМ ФИЛМУ Милан Тодоров, Редослед једноставних ствари, Чаробна књига, Београд 2017 Књижевна путања Милана Тодорова (1951) је особена – почео је од најкраће књижевне форме, афоризма, потом је паралелно писао афори­ зме и сатиричне приче, да би у најновијој фази, последњих година, жан­ ровски диптих претворио у триптих – старим љубавима је додао најдужу форму – романе. Убрзо, само годину након Лека против смрти (2016), објавио је роман Редослед једноставних ствари (2017). Ширење жан­ ровског распона је мотивисано пишчевом потребом да своја животна искуства и стваралачко умеће изрази на најпримеренији начин. Другим речима, нека искуства и увиде најбоље је изразити најкраћом формом, нека причом, а нека романом. Но, упркос поетичким условностима која сваки жанр подразумева, на нивоу микроформе препознајемо идентитет писца – реченице у Милановим причама и романима имају стилско-зна­ чењску заокруженост коју ретко срећемо код писаца који не гаје...

izvor: talas.WordPress.com Brine me mentalno stanje Srba. Nekada smo se tukli zbog drugih, a danas ni zbog sebe. Mi smo dostojanstveni i u porazu. Uvek čestitamo sebi. Od dede sam nasledio mesto u pročelju. Ko se još seća probušene maline sa sodom u maloj poslastičarnici na kraju ulice? Ne bih mu bio na mestu, taj je pri kraju. Budućnost je već stigla. A nismo je ni primetili. Ne ispadne on uvek glup. Samo kad nešto kaže. Da nema nas Cigana, za Rome se nikada ne bi čulo.

Kakvo nam je stanje u državi, vlada bi morala preći na havarijski   režim rada. Mi smo akcionari naše nesreće. Iz godine u godinu   akcije nam rastu. Na kraju groblja ima jedno malo izdvojeno polje. Za one koji su umrli srećni. Pronađena je crna kutija naše katastrofe. Na Andrićevom vencu. Uoči svakog praznika uhvati me potrošačka groznica. Kupio sam hleb, mleko i tri paštete. Borba protiv vetrenjača u Vojvodini   je uspela. Nije ostala ni jedna. Vratile se devedesete. Devojke opet nose mini   suknje.

Svaki dolazak turista u Srbiju je last minut ponuda. Dođite dok još postojimo. izvor: Herr Otto Flick, Novi Sad, ul. Laze Telečkog Primetio sam ja da mi je lopov zavukao ruku u džep, ali sam mislio da je to još jedna od uobičajenih mera vlade za poboljšanje mog standarda. Narod je usavršio post. Odriče se masnih jela i loših misli o vlasti. Lako je biti čovek pre svega, ali teško posle svega. Pitanje da li si ti normalan, grubo zadire u sferu moje privatnosti. Naša epska poezija se deli na kosovski ciklus i postkosovski cirkus. Svi koji misle da je Srbiji lako da sedi na dve stolice grdno se varaju. Nama su jaja stalno u procepu. Prinuđeni smo da pišemo aforizme, pošto srpski kao mali jezik nije podesan za veće forme.

Ta bezuba baba, koja, po kazivanju u gradu, zna istoriju grada i njegove porodice, zvocala je, rekla je bratova praunuka Una, da bi volela da kupi mašinu za suđe i stari Reno 4. Da je Marjan V. živ, on bi joj sigurno to kupio. Ona je još želela da se preseli, iz memljive kamene zgrade u Starom gradu, imala je kostobolju, u državni stan ispod Srđa, na sunce koje je država nemilice delila svojim obožavaocima. Neki Unino naklapanje mogu da pripišu kao podsticaj meni da zabeležim priču, kao da se tu javio neki osećaj duga prema njemu, iako piskaram amaterski. Drugi da veruju da je u pitanju dokon starac kome se priča otela od sebe. Za razliku od pravih umetnika, običnim ljudima, kakav sam i sam, retko nestane građe za priču, govorio je Marjan V. Znao sam, sanjao je da bude slikar kao Pikaso. On je, godinama kod mene živi u sećanju sa strane, u svetu prividne jednakosti nestalih prijatelja i drugova, negde nepristrasno smešten, u svetu knjiga i socijalne nejednakosti koja ...

Da bi neki vođa večno vladao nekom zemljom, nije potrebno da bude natprosečno inteligentan, nego da narod bude natprosečno glup. Sve smo privatizovali. Samo su nam još životi ostali u državnom vlasništvu. Samo je jedan narcis u našoj političkoj bašti. Sve ostalo su tulipani. U Srbiji su danas mrtvi politički aktivniji od živih. Oni se bar prevrću u grobu... Pse čipujemo, ali ne i ljude. Njih još uvek samo žigošemo.     Nismo baš 100% sigurni ko je otac naše nacije, al' sumnjamo na komšiju...