paradoks

                             pinterest “Ovde”, mrmljao je, “vredno je psovati jednu stvar: banke, a dole drugu-vlast.” I zaista! Pod nogama mu se oglasio tucanik kojim je nasuta staza: u krošnjama su graktale vrane. Rugao se, malo, i sebi: Simfonija zvukova! Dovukao se do parka, pisanje mu se danima ne pomera. Prikupio je oko sebe mantil, kao da bi hteo da ga on od svega odvoji. Seo je na vlažnu klupu, pokušava za jedno pitanje da nađe logičan odgovor: kako može da oksidiše gvožđe koje nije u dodiru s vazduhom. Sedeo je ćutke, zaronio u letargiju. Kao piscu, potrebne su mu i valjani tehnički odgovori, a ne moraju da budu uvek ispravni: od zamišljenog procesa hoće da pravi priču koju odavno, na ovaj-onaj način, i u tuđini, nosi u sebi. Sviđa mu se metafora o heroju koji ima gvozdeno srce. Umesto da postane, kako je otac želeo, arhitekta, on je od dole, pre trideset i sedam ...

Pinterest Ušli smo u period umetnosti. Crtamo mete na čelu protivnika. Kod nas je cenzura veoma retka. Samo kad samocenzura zakaže. Korak u istoriju dubok je dva metra. Cilj svake revolucije je da umesto vas dođemo mi. Do nove revolucije. Promenjen je naslov pesme u Ostajte tamo. Nemate se rašta vraćati. Objaviću moje izabrane pesme. Čim dobijem saglasnost autora.

pinterest Da bi se napravila diktatura dovoljna je i jedna budala. Da bi se napravila demokratija, treba ih mnogo više. Kod moje devojke samo stopala nisu ravna. Sve ostalo jeste. Renoviranje države završeno je farbanjem naroda. Ono što je za crkvu nekad bio oltar, to je za otadžbinu danas branik. Na tom mestu se prinose žrtve. Istraga, stoj! Ostali, napred! Lako je nadmašiti druge u pisanju aforizama. Nadmaši sebe ako možeš.

pinterest Otkupio sam svoje grehe. Sad mogu da ih prebacim na druge. Znanje mu je bilo toliko krhko da je samoj jedna nova spoznaja učinila da kvrcne. Izbezumio se. Ostao je kratkih rukava i na ludačkoj košulji. Dobio sam iz policije poziv na informativni razgovor. Verovatno žele o nečem da me informišu. Kad mi je NATO  bacio raketu na kuću, video sam sve zvezde Evropske unije.

pinterest Vratićemo se mi jednog dana na Kosovo, ako budemo imali odakle! Vođa je postao moja muza. Neprestano me nadahnjuje. Krajnje je vreme da smanjimo broj novinara u našim medijima na pola, jer svaki od njih, već odavno, laže za dvojicu. Gledanje televizije loše utiče na naš vid. Što duže gledaš, sve manje vidiš! Neverovatno je da mi Srbi uvek unapred znamo šta će nam se desiti,a da o onome što nam se desilo nikada ništa ne znamo. Jedna te ista pesma može da bude rodoljubiva, a i da ne bude. Sve zavisi ko je peva. Svako od nas na gluposti potroši ono što ima. Neko pare, neko život. A kad im je prošao i poslednji voz, krenuli su peške za Beograd... Poziv da igraš za reprezentaciju ili da "pevaš" u policiji predstavlja veliku čast. To ovde niko ne odbija.

(odlomak iz romana u nastajanju) Teča je tog avgusta 1968 još u duši bio komunista. Mada je to sa dušom teško proverljiva stvar. Malo je imaš, malo je nemaš. Naročito kad je reč o ljubavi prema nekoj ideji. Tetka o tome nije znala ništa. U stvari, sad mislim, velika je razlika između toga da neko nešto ne zna ili ne želi da zna. Tetka naravno nije želela da zna ništa o tečinoj ljubavi prema politici. Njihovi najsrećniji trenuci su bili oni u kojima ništa nisu znali jedno o drugom. Kad bi je mama pitala „da li se onaj tvoj Kredenac“, jer ona je teču sad zvala Kredenac, „još bavi politikom“ –tetka je odmahivala glavom.                 „Šta ti to znači?! Da ili ne?“                 Tetka bi opet odmahnula glavom. Dugačka kosa,koju je volela da nosi, lepršala je levo desno a naočari bi poskakivale na vrhu nosa. Od detinjstva tet...

pinterest Mogu da budu i anđeli i đavoli. Zavisi od toga da li su vlast ili opozicija.

pinterest Društvo se podelilo na nas i njih. Čas sam sa nama, čas sa njima, a najčešće sam.

Kad sam bio mali i nosio kumu tamo u Banatu slavski kolač on mi je uvek sipao vino u čašu i u nju bacio pedesetodinarku. Ako popiješ, pare su tvoje, rekao bi. Posle, išao sam kući sa žutom parom u šaci i povraćao usput. Pio sam vino iz interesa. Sad je to iz ljubavi i razonode.

        pinterest Tih nedelja-meseci izgledao je prilično napet. Uz povremeno orgijanje mora imao je osećaj da se nadmudrije sa talasima i sudbinom, da igra igru kojoj ne zna pravila. Žena je odmahivala glavom, ali nije smetala da piše. Od kada je uzeo pero u ruke, poverova da mu je život puniji: pisao je roman o rudaru, dedi Slavku u rudnicima Amerike, dedinom povratku 1914. da se bori protiv okupatora. Tako se, dok se seća dedine priče, osećao i uznemiren, a nije prenagljivao s rečima. Želeo je malo da ublaži tugu, a reči su se rasipale po papiru. Nikada se nije bavio pisanjem knjiga, profesor je istorije u penziji, ribar: kolebao se kome da poveri da čita svežanj papira. Odluči da sve da Jakiću, novinaru lokalnog lista, koji se, iako pijandura, razumeo u ovu rabotu. I sam je Jakić je, kada je trezan, umeo da nadrlja kakvu rodoljubivu pesmu. Zamolio ga je da pročita rukopis, što je ovaj ne bez iznenađenja u pogledu, neverici da je on nap...

Zdravi su neizlečivi. Oni su izgubljen slučaj Za medicinsku nauku. Njima se ne vredi baviti. Na njima se ništa ne uči. Obdukcije zdravih ljudi su gubljenje vremena. Mozak zdravog čoveka Ne može studentima služiti za dalja usavršavanja. Zdravih se treba kloniti. Kužni su interesantniji. Bolesni daju doprinos Humanom čovečanstvu. Zaraženih se treba držati. U bolesnom društvu najbolesniji je primarijus. Bolest na usta ulazi. Zdravlje je prolazno. Samo je bolest sigurna. U bolnicama i ludnicama više nas je nego u zatvorima. Ko među nama oboli i poludi  Ništa mu se ne poznaje.

Ilustracija: S. Vučevski

-Šta si ti uopšte? -Probni pilot. -? -Probao sam da letim ali nije išlo. (više sličnog na twitter.com/uzgajivac badema/milan todorov)