paradoks

  Све време 245845  Данас 28  Јуче 52  Овог месеца 2106  Прошлог месеца 1729   Последњих 7 дана

         Vakcinišeš se ponovo Sve je potpuno bezbolno I pomalo nepravedno Bez potrebe da se pogodi vena Bez razmišljanja U povratku prolaziš pored Magnolije u dvorištu U kome nema nikoga Da te voli ili mrzi Nikog posebnog Na mestu uboda Krv je već suva.              

          Najbolje je odmah istresti bizarne detalje i razloge pričanja, to ponekad uspeva.   Ovde je neophodno i poverenje između onoga što priča i onoga koji čita ili sluša, jer postoje stvari koje odlikuju ljude - jedni imaju dar da započinju priče, drugi da čitaju, slušaju. Ali se bojim da tada priči nedostaje ono što je čini dobrom, zato treba da odemo korak dalje i prekinemo sumnje. Vidim ovu priču kako izlazi iz Gogoljevog - Milanovog šinjela, i kako mi se pridružuje u hotelu Leotar , i diskretno zauzima prostor u mojoj glavi, ni sa kim priča - ne razgovara, nikog „ne pretiče“, jedva da zaostaje za događajima koji su se zbili. Deo priče je i festival filmova koji se u Trebinju održava, i on je ovde karika u lancu, a pre bi se reklo da je deo slagalice. U gradu se održava jedan od „kratkih“, letnjih, uredno potrebnih filmskih festivala koji imaju publiku, autore i pratnju. I razvoj priče kao umeće lepog, zagonetnog pripovedanja vidim i kao pra...

  Vlast i opozicija zajedno jedino mogu da otvore ciglanu. Zajedno stvaraju blato za sirovinu. Nekada je vođa bio slep, a danas je slep narod. Dok se ne najedu sendviča na mitinzima, ne mogu da dospeju do skupštinskog restorana. Kad narod zahvati kolektivno ludilo, država postane ludnica. Nešto nam nije u redu sa zlatom. U našem zlatnom dobu živi se rđavo.  

      Lajkujem sliku manastira Svakog manastira na mreži U koje znam neću otići nikada Nemam pojma zašto Bez uverenja sam da radim pravu stvar Možda mi nedostaju sveži počeci Nešto kao tek ulovljena riba dečaka Skakanje na jednoj nozi Zvižduci i  punačke prolazne lepotice Koje smiruju u opaka predvečerja Toliko toga moram izvući odavde Gde se krug ljudi koje sam poznavao Stalno širi Da bi iznenada nestao.            

    Drvena ograda sija na jutarnjem suncu Zrak nema ime on je sam zrak Bez lične odgovornosti Životinje nemaju ime Žive kao vrste ovoga i onoga U vremenu koje nema meru Sve je sadašnjost Kretanje po prostoru vekova Pamtiti neverovatne dane Nije prošlost To je želja za izgubljenim kontaktom Anonimna žena u belom sedi u pasažu Dok telefonira upadljivo Traži bilo čije oči Lepa je I vi se gledate Kao da ste na proutovanju.

    Ti jastuci u prozorima Zaboravljena otkrića Odmrzavanje ledenog doba Mač viteza u moru Zaljubljenog u mitohondrijsku Evu Materu sveta Rajski vrt je posle zamenjen idejama Praznicima Ali postoji toliko toga Što pokazuje da ništa nije konačno Sve se još može raskinuti Kao što su se odvajala kopna Od mora Odvajanje je u osnovi Svega što imamo Plus priče Svaka je kratka Za ono što želiš da kažeš Bespotrebno.  

Hteo bih da kažem nešto sasvim jednostavno, u to vreme je još mogao da izabere, ali nije birao. Krupne mi rečenice u vezi njega kolaju kroz glavu, imao je fakultet i običnost. Kao i svi zaneseni i zaljubljeni, prvo je pisao pesme, pa onda ljubavne priče, sarađivao u listovima gde nema honorara - tiraža, a od nečega mora da se živi. Ali hvalio se da živi punim plućima, otvorenog duha, nesmetano od svega.   Nije slušao savete najbližih, gledao je nekud pored njih ili kroz njih. Da nije nosio naočare, njegovo lice bilo bi potpuno bez tragova ljudskosti. Onda je skupio snagu, a možda i nešto drugo, da sve promeni, počeo je da pljuje po narodu, psuje državu, da izražava neviđeno nezadovoljstvo, i ovo u određenim krugovima nije ostalo sasvim ne primećeno. I on je, ako se bolje pogleda, bio taj koji se oglasio prvi. Već tada su se javila blaga odstojanja između njega i okoline, neprestano je gunđao. Onda su se oglasili i „oni“, zustavljajući se taman gde treba. Ubrzo je stigla ponuda ...

  Postoji nešto posle Nemoguće da ne postoji Niko nije video Ali to ne znači ništa Slonovi čuju bat naših koraka Na nekoliko milja Slepi miševi su izvanredno Savladali mrak Poslednje piće Nikad nije poslednje piće Postoji taj efekat neočekivanog Kao kad spremaš kašu za doručak I u žitu naletiš na malog Plastičnog zeca Kao da si se ponovo rodio Kao da se sećaš toga Ali kako?!            

      Kao da nijedan drugi svet nije postojao Osim njihovih Ta kasna jesenja sunčana popodneva Poput udobnih cipela za šetnju U gradu koji je postao preopširan Bez iluzija Bez strasti Sa uličnim ljudima koji uživaju u pivu Sa usamljenim trkačima I ženom u odlasku Koja ne zastaje dok govori Možda se vidimo kasnije Njen glas koji se predomišlja Koji kao da pita gde sam emocionalno Čini te uznemirenim Bez ijednog vidljivog razloga Za sada.  

    Da vam ne bi oteli hleb iz usta, morate ih držati stalno zatvorenim.   Kad neki vođa poraste velik, sva mu ovlašćenja postanu mala, pa zato često mora da ih prekorači...   Kod trovanja alkoholom ljudima se ispira želudac. Kod trovanja istinom mozak.   Koliko laži, u ovako stresnim vremenima, treba dnevno uneti u organizam da bi on mogao normalno da funkcioniše?   Otupelom peru zlatno držalje daje lažni sjaj.                              

    Suština opstanka je u predvidljivosti Mrava na kuhinjskom pultu Od njih treba učiti Kako da ne budeš uplašen A obrisan kredom Nečujno Kao starci u ulici Veština je otići I ponovo doći Poput onih koji traže ljubav U jesenjim noćima.      

  Nikad nisam bio u katedrali u Toledu Nikad neću otići u Toledo Tamo gde se razuzdani Pevač i pevačica Obnaženi trljaju Među svecima Zbog čega se vernicima Izvinjava nadbiskup Toleda Jer je oskrnavljena Pastoralna lepota Ono neuhvatljivo i nevidljivo A uvek sam mislio  Da ljude treba videti A ne samo slušati Žamor glasova iza  Zavese na staklu Gde se svet završava Srećnim suzama.

      Kao mali išao sam kroz žito Nalazio gnezda poljskih ptica Zeca log Ali taj način postojanja je iščezao Nisam znao šta ću postati Mogao sam da budem drugačiji Na nemerljiv način Bez ovih zasićenih čula Bio bih raspoložen dok gledam Reku ispod grada Jer voda je lepa za gledanje Podložna je istim silama kao i mi Porozna Ali mi ne slušamo svoje telo Dajemo prednost mislima Umesto susretima Polugama neimenovanih Ljubavi.      

                        Bilo je potrebno osloboditi se nametljivih misli. Nedelja je jezivo težak dan. Skoro kao i svaki drugi, uostalom. U patikama po pesku hodali su kasnom jesenjom plažom. Na čistini i travi i pod vrbama bilo je puno ljudi koji su koristili poslednje lepe dane za mirno uživanje u svežem vazduhu. Neki su kuvali riblje čorbe u kotlićima, drugi spremali roštilj. Vazduh je bio pun različitih ukusa. Jezgro jeseni. Vodostaj reke je bio nizak. Tu i tamo belasali su usamljeni sprudovi i tik uz njih po koji plitko lengerisani šlep. Čekali su kiše.          On stavi prst u vodu. Bila je ledena. Niko se nije kupao. I najuporniji plivači povukli su se u svoje jazbine u kojima će sanjati proleće. Jedna plava, mršava devojka sa mišićima na trbuhu sedela je na oborenom stablu blizu vode u uskom roze šorcu. Kad su se približili devojka je prekrstila nogu preko n...

Kad vidim koliko je luda vođa okupio oko sebe ja ne mogu ništa drugo da mu kažem sem: "Bravo, kralju"!   Siromašnima sve grehe prašta bog. Bogatima i bog i država.   Razbijači prozora grade svoju karijeru postepeno. Kamen po kamen.   Na groblju demokratije ima mnogo spomenika. Uglavnom živih.   Nismo morali našu teritoriju da obeležimo tako što smo crtali državne zastave po fasadama zgrada. Mogli smo ih samo zapišati.   Svuda ljubav prema bogu spada u verska osećanja. Samo kod nas u politička.

Postoji Biskajski moreuz  (ili zaliv, svejedno)  Zelene površine  Imaginarnih travnjaka Tvoja ruka,  Ispala iz ležišta.  Lord je rekao ovo  Zmija je htela ono  Jabuka se otkotljala pod pod  Sve je prošlo  Pre nego je započelo,  Baci psu kosku, a mački klupče...  Postoji Lamanš  Kao uže od ledenog leda  Neko se podbada iglama  Neko viljuškama  Srpska istorija neće biti večna Jednom je tu gde je sad  (na polici)  Neće biti.  Kraljica je donela čakšire Vozar je primio orden  Posle su pili čaj u pet  Neko se okliznuo  O krvavo sečivo Neko drugi je prošao  Dalje od izvora,  Dalje od dva-tri putića.  Ćuti i slušaj Bič Bojse  Bič Božiji je sahranjen pod tisom  Nikada nisi video to drvo  Nikada nisi spavao  Na vrhu katedrale sa voljenom ženom.  Staklenci koje si bacio Još su na dnu reke  Koja nije pomerena, kako se priča  Zbog njega i njegovo...

    Treba pokazati inicijativu, misiju i viziju. Biti proaktivan. Jedn posao nije dovoljan. Jer, vidi o čemu se radi: dok ja radim u fabrici 10h,   ja paralelno, preko bubice, pričam s čovekom kojem prodajem neku diskontnu robu. U fabrici idem na bonuse i prekomerni rad pa nekad odrapim i dvanaest sati. Radim subotom a ponekad i nedeljom, kad me pripuste. Pa onda, čim izađem iz fabrike, ja odem kući ispišam se dobro (u firmi ne idem u vece) pa pravac na gradilište gde radim kao čuvar. Tamo ne spavam ko neki već vredno učim iz udžbenika “menadžment u firmi” kao i iz druge knjige “Engleski u sto lekcija”. Deci kad dođem ujutru kažerm zdravo jer je red, pomazim ih po kosi, poljubim ženu pa pravac na posao. Oni nisu dokoni-deca u školu pa nazad kući, da s mamom štrikaju kape i šalove. To je naš privatni biznis “Pufnasta maca”. Nakon štrikanja kapa i šalova-pravi se turšija. To je naš privatni biznis “Veseli krastavac”.   Nakon turšije, odlaze da čiste po okolnim zgra...

    Nama uvek nešto fali: zejtina, šećera, kafe, benzina, opozicije...   Nama ne treba vojska. Čim počne tuča, mi se začas okupimo.   Nauka nam se razvija otežano. Čas nema štapa, čas kanapa.   Ponekad naše televizije prikažu i ljude van Beograda. Kao egzotična bića.   Čuvajte boce vina, ajvar i cveklu u teglama. Idu izbori, predsednik sve otvara.   Ne znam kako da se izjasnim na sledećem popisu. Može li Severni Srbin?   Kad sve pobeđujemo, svi nas mrze. Kad od svih gubimo, sve mrzimo.   Mnogima su minule godine bile uspešne, sem narodu. Ne mogu baš svi biti zadovoljni.  

Neprekidno zaustavljanje Besposleni dani Kiselo vreme uživo Devojke bez prezimena Sa silikonskim grudima Jedna je tražila da je fotografišeš Pružila ti je telefon Čučnuo si na par koraka Smisao za humor Ili pak nova erotika Bela okrugla tačka na ekranu Koji možda neće preživeti pad Volim što nisi napadan Stariji čovek pored U obliku pauka Nedostaje bljesak kod ovih telefona Tako da imaju simbol varalice   Otrov seksizma   Uvećana sposobnost preživljavanja Gvožđe u duši I to nestrpljenje Nestrpljenje Da saznamo šta je Sa ostatkom našeg života.            

    Ističe ti vreme Noći se približavaju Menjanje prirode U oštrom jesenjem predelu Dobu izumiranja plodova Ljubitelji lišća se zatvaraju U ćelije osuđenika Imaš mnogo pitanja Da li si kriv  Ne veruješ u vrlinu Šav je uvek između Neimenovani strah Među prijateljima Koji su ostali do kasno Nema tajni ali Niko prvi ne ustaje.