paradoks

A šta je meni do tih mramornih dvora tučnog ponoćnog sata, što očima slepim odbijati mora, sestri sramnoj od brata? A šta je meni do velmoža u svili, sa sokolom na ruci? Otac mi je sebar što na točku cvili, a kćer mi glođu vuci. Baš ništa me za crkve duša ne boli, za silnoga cara dom. Za grčke ikone poleguša golih u robovskom hramu dom. Dao je njinoj duši oproštaj guslara seljački poj. U njivama mi je sahranjen lelek taj, u prokleti večan znoj. Nisam ja za srebro ni za zlato plako, niti za Dušanov sjaj. Ne bih ja rukom za carske dvore mako, za onaj bludnica raj. 1918.

Policija je zakucala i na vrata poznatog kriminalca. I izvinila se ako smeta. Policija ne samo da obezbeđuje okupljanja, nego i rasturanja masovnih skupova. Amerika je trula iznutra, dok je kod nas ostvareno jedinstvo mesta i radnje. Položaj Srbije u svetu je sve bolji. Znači, nije tačno da je kod kuće najbolje. Ničija nije gorela do zore, ali vlast sve čini da ne bude restrikcija. Kao uspešni menadžer, promenio je desetak kompanija. Sve ih je sahranio. Oni koji su preskakali doručak, sada mogu da upražnjavaju i troskok!

U Rusiji je objavljeno kapitalno delo "Antologija misli u aforizmima", na oko hiljadu strana, velikog formata, u kojoj se nalazi više od trideset hiljada aforizama, maksima, citata i misli naučnika, pisaca, državnika, filozofa i verskih lidera iz celog sveta. U ovoj jedinstvenoj knjizi zastupljeni su klasici i savremenici, poput Aristotela, Cicerona, Konfucija, Lava Tolstoja, Maksa Vebera, Bleza Paskala, Frensia Bekona ili Marka Tvena, Umberta Eka, Milana Kundere, Jevgenija Jevtušenka, a njihove misli svrstane su u 15 velikih poglavlja - Život, Odnos prema životu, Čovek, Razum, Istina, Ljubav i brak, Društvo, Država, Politika... U Antologiju je uvršteno i 56 srpskih autora: Aleksandar Baljak, Milan Beštić, Borislav Bogdanović, Radivoje Bojičić, Vladimir Bulatović Vib, Milovan Vitezović, Goran Gaćeša, Vuk Gligorijević, Zdravko Gojković, Ranko Guzina, Radivoje Dangubić, Vesna Denčić, Slobodan Dobrić, Dragan Jeremić, Miljenko Žuborski, Rastko Zakić, Nebojša Ivanštanin,...

Ne mogu svi u ludnici da se predstavljaju kao Napoleoni i Hitleri. Glavni doktor je, na primer, samo običan Mengele! Ne volim kad ljudi čačkaju po mom privatnom životu. Šta je briga policiju, da li sam ja opljačkao banku, ili nisam! I mi konja za trku imamo, ali on jako teško trči, jer su mu na leđima i Kurta i Murta! Poznajem je iz detinjstva. Zajedno smo se igrali  sa mojim Miškom! Arbitar je dosudio penal koji niko nije video, jer je za to plaćen ! Pobegla mi je misao i otišla u aforizam. Konkurisao sam za nacionalnu penziju. Kažite mi koga treba da ubijem.

Ne može Srbija nikada biti zatvor. U zatvoru imate obezbeđen stan i hranu! Dačićev SPS je odavno zaboravio Vođu. Za razliku od Srba koji  nisu bili u SPS! Više verujem štampanim medijima nego televiziji. Na TV slažu dok trepneš! Vlada je pozitivno uticala na rast broja TV gledalaca. Trećina Srbije je bez posla! Vlada stimulativno deluje na samoubice. Većina od njih proučava vladine programe! Anahrona je teza da je Srbija velika tajna... Danas je samo tajna!

Hrana koju jedemo nije bezbjedna. Svako može da nam otme zalogaj iz usta. I plagiranje naučnih radova je bavljenje naukom. Izdvojili bismo sredstva iz budžeta za ugrožena područja, ali ona ne vole da se izdvajaju. Ko je ušao pod krov vladajuće partije, nije bez krova nad glavom. Koliko smo bogato društvo znaćemo odmah nakon donatorske konferencije. Lopovi ono što ukradu ne dijele sa vlašću. Računaju da je od toga da im daju ribu bolje da ih nauče da sami pecaju. Na Kosovu rastu i božuri i trnje. Suživot, dakle, postoji. Odani vladi ne služe ničemu drugom. Političari stalno vise na bilbordima. Nije ni čudo što se tako dobro prodaju. Svaki naš trud pao u vodu istiskuje onoliko vode koliko je bilo truda. Ni kap! Troškove za razonodu sveli smo na minimum. Jedino se o svom jadu zabavljamo.

Kako mi se čini prilično čudnim da sam se iznuren ugnezdio u plavoj fotelji, u kojoj je pokojna majka sedela, i uzeo da čitam njen dnevnik. Oduvek sam u trenucima kolebanja stremio da se izolujem, da budem u prošlosti ili mutnom danu koji tek treba da dođe. Ovo je soba u kojoj je i majka radila, odmarala, pila čaj, čitala i pisala u svesku misli. Ona je uvek volela da stvari planira. Pomislio sam da nema potrebe da ovo radim kako radim, ali sam skoro shvatio da je majka dnevnik i ostavila da mogu da ga pročitam. Jedva da sam uspevao da se probijem kroz hrpu misli koji su osporavale da ovo radim. Ravnodušno sam, s vremena na vreme, zurio u stvari koje pune i krase sobu.Taj dnevnik su mrvice misli, nadanja i strahovanja. Koliko mi uopšte znamo o prošlosti predaka? Jedva da sabijemo njihov svet u nekoliko „mrtvih slika“, glasova, razgovora, događaja. Toliko je nama o njima ostalo. Dnevnik sam nasumice otvorio i ovo je deo koji se odnosi na vreme dve godine pre nego sam se rodio, i pun j...

Opevali smo sve svoje istorijske poraze a sve više sluha imamo i za poteze sadašnje vlade. Jutro je pametnije od večeri, ali šta vredi kad smo mi oni stari. Prvo je kupio fakultetsku, a onda i diplomu srednje, pa osnovne  škole. Hteo je da sve bude regularno. Šerpa u koju su građani lupali pre demokratskih promena je kao nova. Retko se omasti! Nisam ja rekao što sam rekao, nego mi je to stavljeno u usta. Zbog sve lošije ekonomske situacije u društvu, pripadnice najstarijeg zanata su odlučile da masovno izađu na ulice.

Tajkuni nisu nikad bili politička stranka. Zato su plaćali najveću članarinu! U nas niko više ne počinje štrajkove glađu. Nema šansi da ih okonča! Vlada mišljenje da smo mi Srbi lud narod. Mada to nedovoljno koristimo! Oduvek smo bili u zabludi da su u TV mali ljudi. A u stvari su ispred TV! Zatvoren je nezavisni radio zbog slabe slušanosti. Nije slušao premijera! Naša poreska politika ima bogatu tradicju. Baštini metode Proklete Jerine! Možda će sutra biti bolje... Ali odmah se vraćamo na stara dobra vremena! Policija najčešće koristi isključivo inicjale kriminalaca. Da se pošteni građani ne iskompleksiraju! Naša vlada je tolerantna prema građanima. U Evropi je nedopustivo da ovoliki broj ljudi gladuje! Odlučili smo da ipak i dalje izvozimo pamet u Evropu. To je jedini način da EU popusti!

Posle mene potop. Dakle, ja pa ja. Ne može Srbin da zamisli život u ritmu muzike za ples, ali može uz vojničku trubu. Naša zemlja se nalazi na ivici bankrota, ali sa unutrašnje strane. Izgubili smo kompas, narodu je ostala samo igla. Čovek je postao od običnog majmuna, a političar od majmuna sa pravom glasa. Sada noć pada znatno ranije. Čim ustanemo!

Isleđivanje je pokazalo da su islednik i ispitivani imali teško detinjstvo, pa se isleđivani rasplakao. Ovde je Bog davno rekao laku noć. Od tada nam san ne dolazi na oči. Kod nas duh izlazi iz boce i ulazi u bocu bez prinude. On sam je demokratija. Vlast je zaposlila i Kurtu i Murtu. Sada su porasle šanse da i njihov konj uđe u parlament. Ovde niko nije ostao gladan, ko je znao vlasti da se uvuče u guzicu. Ceo život mi je proleteo kroz glavu. Bio je to kratak let.

Prokockao je svoju životnu šansu. Mogao je da bude čovek! Srbija ima oružje za masovno uništenje. To su naši političari! Mi znamo kad treba da klečimo, a kad da puzimo, i svet to ume da ceni! Ugled Srbije u svetu neprestano raste, da to počinje da smeta našim nacionalnim interesima! Kad ne skreneš na vreme, čitav život se trudiš da ostaneš normalan! Šarena laž je redizajnirana istina!

Nije problem što nam je država ludnica. Problem je što nam ludaci prepisuju recepte za bolji život. Napisao sam veoma kritički aforizam o Vođi. Ujedno, to je i prvi aforizam u svetu koji je bez reči! Kad je tonuo Titanik nije bilo naših ljudi. Tako da nam ovo danas dođe kao premijera! Naši pastiri su pobrkali stvari. Izabrali smo ih da nas čuvaju, a ne da nas muzu. Ne možemo jesti svaki dan. Jelo nije turska serija. Nije nam suđeno da imamo zdravu politiku. Sve dok ne presudimo bolesnicima na vlasti.

Živim u ulici "Stanislava Galića" (doživotna robija), a idem u školu "Biljana Plavšić" (11 godina zatvora)... Svako jutro ja i moja drugarica Jelena, koja živi u ulici Momira Nikolića (osuđen na 20 godina zatvora) broj 69, zajedno idemo u školu. Da bi došli do škole moramo da pređemo aveniju Radoslava Krstića (osuđen na 35 godina zatvora) i parkić Ljubomira Borovčanina (osuđen na 17 godina zatvora)... Živim u ulici Stanislava Galića broj 92 (doživotna robija). To je jedna mala ulica u našem gradu u kojoj nema mnogo automobila i mi djeca možemo da se po cijeli dan igramo bez straha da će nam se nešto desiti. Ja i moji drugari smo odlični učenici i želimo da upišemo srednju školu „Momčilo Krajišnik“ (osuđen na 20 godina zatvora), ali moramo da imamo sve petice tj. da budemo „Vukovci sa Vučijaka“.Nakon škole idemo na trening, treniramo ritmičku gimnastiku, u klubu „Duško Tadić” (osuđen na 20 godina zatvora) i mi smo šampioni Republike Srpske i vicešampioni Velike S...

Država koja ima ovakvu omladinu ne sme da dozvoli kašnjenje penzija! Kad mi stigne prva polovina penzije, odmah počinjem da trošim drugu! Plašim se da budem svedok. Nisam siguran da sam video ono šta treba! Ne razlikujemo tajkune od političara. I tajkuni su se naglo obogatili! Mlađi ljudi sve češće posećuju crkvu. U mom selu su je obijali tri puta! Ja uredno perem zube posle jela. Ponekad i dva-tri puta nedeljno! Otkad sam eliminisao dva dnevna obroka, imam više vremena da se posvetim sebi!

Čamci za spasavanje su potonuli zajedno sa brodom. Bili su nerazdvojni. Svako može da osvoji medalju za Srbiju, ali jedan je predsednik koji treba to da čestita. Svi ti koji su dugo jednom nogom u grobu treba da dobro razmisle kako bez potrebe zauzimaju mesto nekome ko bi tu morao da se nađu sa obe noge. Nama je suđeno da izgubimo svaki rat u miru, jer mi u miru ne umemo da ginemo kao ljudi. Nama ne trebaju ovakvi minstri finansija. Pa mi i bez njih znamo da nemamo para. Ovde je odzvonilo i državi i crkvi. Sada obe mogu da uzmu konopce i da ih upotrebe za druge potrebe. Mnogi delovi naše teritorije su neobeleženi, jer su tamo minska polja. Pisci moraju da shvate da aforizam treba da bude kratak. I moraju da se trude da neke stvari i prećute. I ja bi voleo da me pogleda Bog. I ne mora on ni da ide dalje od toga.  Brine me jedna stvar: ne mogu da se setim da li su Sodoma i Gomora bili na vodi. Granice naše zemlje ne samo da su nepromenjive ne...

Žena Na fotografijama nastalim u vreme atentata na američkog predsednika Džona Kenedija 1963. godine prikazana je žena koja sama fotografiše, dok ljudi oko nje beže u zaklon. FBI je tražio tu ženu, ali njen identitet i te fotografije koje je snimila nisu nikad pronađeni. Njen suprug tvrdi da su do tada imali skladan i srećan brak uprkos njegovim povremenim vanbračnim izletima. Svetla Tokom godina, na fotografijama snimljenim u norveškoj dolini Hesdalen, pojavljuju se neobična i jarka svetla. Sprovedene su brojne studije kako bi se objasnio taj fenomen, ali naučnici i dalje traže objašnjenje za činjenicu da ljudi koji dugo gledaju u ta svetla jednog dana napuštaju svoje domove i odlaze u daleke, njima do tada nepoznate zemlje gde žive krajnje bedno do biološkog skončanja. Morsko čudovište Par turista 1964. godine uočio je neobičnu pojavu koja je plivala prema njima u zalivu. Imala je oblik ogromnog punoglavca, dužine oko 25 metara. Nakon što su snimili nekoliko fot...

Dve palme na otoku sreće....pevušio je celo jutro Igor Šantić,  ne znajući u prvi mah otkud mu te pogrešne reči i zašto mu ta melodija sada navire u sećanje, kada ga muzika nikada nije posebno zanimala. Štaviše, smatrao je da uopšte nema sluha i zato je još kao vrlo mlad patio i crveneo se na igrankama a kada bi prišao nekoj devojci i odveo je na podijum za ples dešavalo mu se da je nehotice očepi ili bi se prepustio da ga ona vodi sve vreme igre što je u sebi doživljavao kao potpuni poraz. Dve palme na otoku sreće i vetar što zavija celu noć, pevušio je, ne znajući otkud sad taj vetar u stihovima. Verovatno se uselio u njegovu glavu, pošto je stvarno duvao celu noć, onaj gornjedunavski vetar koga su kao klinci u Podbari zvali Kurati Janoš, jer je dolazio odozgo, sa severa, iz pravca Mađarske. Postojao je i drugi, manje ćudljiv i manje depresivan vetar koji se zvao Pičata Kata. On je, mislili su svi klinci tada pa i Igor, naš vetar, samo nisu znali zašto je ženski ako dolazi iz...

Biće to velika sahrana, jer ima mnogo onih koji bi voleli da ga vide mrtvog! Jutro bi bilo pametnije od noći da nisam mamuran. Oni građani koji smatraju da narod treba da se pita za sve, često se pozivaju na informativne razgovore! Pop je zaradio pare na sahrani. Dok jednom ne smrkne, drugom ne može da svane! Umro je jedan veliki radnik. Otišao je na zasluženi odmor! On nije kupio diplomu. Njemu su je poklonili, samo da ga više ne vide na fakultetu!

Nekad je u našem ludilu bilo sistema, a sada je obrnuto. Nemamo šta da izvezemo u Rusiju, jer onda ne bismo mogli da hranimo pola Evrope! Aganlija, Kučuk Alija, Mula Jusuf i Mehmed Fočić Aga skidaju kapu našem Kurti i našem Murti. Paradu ponosa će štititi policijski kondom. Srpski ministar privrede je ministar bez portfelja. Ko je prvi počeo? – upita Eva Adama posle izgnanstva iz raja. I tako je nastao pakao.

Koliko je Srba moralo da izgine u ratovima da bismo danas u miru mogli da gladujemo! Ukoliko novinar dobije unapred premijerove odgovore, može da mu postavlja pitanja! Mi Srbi se nikad nismo opredeljivali za šargarepu. Turci su morali da nas nabijaju na kolje! Vlada deli sa narodom i dobro i zlo. Samo što ona ima pravo prva da bira! Srbin više neće pucati na Srbina. Ne dozvoljava mu standard! U Srbiji pare leže bukvalno na ulici. Potrebno je samo radnike izvesti na ulice!

Plaćeni ubica je povećao cenu svojih usluga, za porast troškova života. Nije tragedija kad vam prvi komšija spava sa ženom, već što i drugom rastu apetiti!  Nekad smo gledali u pasulj, a sad budućnost čitamo iz praznog tanjira! Vlada koja pokušava da balansira između Istoka i Zapada, misli da je Tito još živ! U nas Srba, još jedino radi krečana! Kod nas je bogat svaki onaj, koji ne prima socijalnu pomoć! Roditelji uče decu da ne lažu, pokazujući im ličnim primerom koliko je to ružno! Obesio se jedan penzioner, ali kako reče jedan predstavnik PIO fonda, jedna lasta ne čini proleće!

        Otkako zna za sebe Uroš se užasavao prigušenih šumova. Čisti i jasni zvuci poput zvonjave telefonskog aparata ili zvonca na dečjem biciklu, nisu mu smetali. Ali, nije mogao da podnese šum dizel valjka za sabijanje betona. Čak ni kad je mašina bila u praznom hodu, kao što nije trpeo jednolični zvuk koji je proizvodio frižider u kuhinji. Kada bi išao u školu žalio se da ga glava boli od saobraćajne buke.         Kada su ga odveli kod lekara, ovaj je brzo i nepogrešivo zaključio da je Uroš zdravo, ali hipersenzibilno dete.         Majka se rasplakala. Otac je, glasom koji nije trpeo protivljenje, saopštio ženi da treba da je srećna što im je sin zdrav, jer on najbolje zna kako je strašno kada nije tako. Urošev otac je radio u bolnici, kao ložač i trebalo mu je verovati.        ...             ...