петак, 30. новембар 2018.
ZORAN T. POPOVIĆ: POVRATAK
izvor: pinterest.com |
Ponovo se vraćamo Bogu. Za sad smo tek, Bogu iza nogu.
Centralni deo božićne proslave je vo na ražnju. On čuva
duh pravoslavlja.
Žena i ja otvoreno pričamo o svim problemima u našem
braku. Rečju, o meni.
Srbi i Crnogorci su braća po lozi.
Pogledaj dom svoj anđele. Vreme je da ga okrečimo.
Platili smo
glavom, jer je cena bila pristupačna.
Lomače su u srednjem veku bile tople probe.
ODLOMAK IZ NOVOG ROMANA "PRISTANIŠTE"
Upravo je izašao iz štampe novi roman Milana Todorova PRISTANIŠTE.
...
iz lične arhive |
...
Pitao sam se šta ja uopšte tražim tu. Ali, sasvim je sigurno da su se
Pitao sam se šta ja uopšte tražim tu. Ali, sasvim je sigurno da su se
upravo to pitali i svi ostali. Možda je za sve zaslužno
pristanište? Na 1254,9 kilometara od ušća, od mora crnog.
Mesto na kome se brodovi i ljudi obezbeđuju hranom, vodom
i
gorivom za dalju plovidbu. Pristajanje najčešće začine
zabavom, susretima sa novim ljudima, upoznavanjima sa
drugačijim načinima života i drugačijim svetom i
svetovima. U
pristaništu se, takođe, vrtloži i otpad svih fela. Koliko
puta sam
video kako se oko ulaštenog belog pramca ili jakog lanca
kojim
je usidren kruzer, stvaraju ostrva od najlonskih kesa,
kondoma i
plastičnih flaša Knjaz Miloša ili Koka-Kole, lešina
životinja,
pocepanih džakova, sluzavih konopa, masne pene i krvavih
zavoja, prljavih strugotina i ostataka kesica čipsa,
čokolade,
kafe, kartona i starih guma i svakakvog drugog otpada
koje je
ko zna gde i kad čovek bacio u reku a sve se to, kao i
ljudi, sabiralo
u pristaništu i taložilo u njemu kao kamen u bubregu.
...
четвртак, 29. новембар 2018.
среда, 28. новембар 2018.
петак, 23. новембар 2018.
DOBRIVOJE ANTONIĆ: ISKRIVLJAVANJE
izvor: pinterest.com |
Dijaspora
je deo našeg naroda koji se najbrže razvija. Zahvaljujući vladinim podsticajnim
merama.
Prošlost
nam je bila veoma teška. Zato nam je istorija tako iskrivljena.
Političke
igre nisu za široke narodne mase. Završavaju se pre izlaska igrača na teren.
Knjige
su vam sjajne, primeti inkvizitor tokom spaljivanja.
Đavo
će se mnogo obradovati mojoj duši. Ima tu materijala.
среда, 21. новембар 2018.
RATKO DANGUBIĆ: DUŠA
izvor: pinterest.com |
A u kafeu Alo-Alo odigrala se ovakva stvar. Znam da će se
jedni gadljivo, drugi cinično namrštiti, ali ovo moram da ispričam. Padao je
suvi sneg-bilo je hladno: banuo sam da čekam prijatelja, raskomotio se i
naručio zeleni čaj. Kelner Peđa, s lepim, ljubaznim osmehom doneo je vruć
napitak i uz njega mali peščani sat. Sat je bio novina u kafeu, na njemu piše green tea-3 min. Kelner je stavio
tacnu na sto-i pesak je, ili već šta je unutra, preko sredine sužene, staklene
cevi, krenuo da curi-curi. Trljao sam rukama još uvek hladna kolena, nesvestan
svih misli koje od nekud dolaze. Shvatio sam da kesicu iz čaja terba izvaditi
za tri minuta, koliko je dovoljno da čaj dobije svojstva. Ako kesica ostane
duže u toploj vodi čaj je tamniji i nema ukus koji treba da ima; ako stoji
kraće, bledunjav je.
Sa strane je visila ilustracija, rad francuskog
impresioniste, nekakva jedrilica je klizila preko plave vode. Iznad nje je
lebdela nezgrapna ptica, gotovo crvenih krila. Nakon tri minuta, sadržina sata
je iscurila od gore, pod uticajem gravitacije, sasula se u donji deo cevi.
Izvadio sam kesicu iz vrele vode, pritiskajući je kašićicom o unutrašnjost
tanke šolje, da ostane u njoj i ostatak čaja. I dok se čaj hladio, okrenuo sam
peščani sat tri puta, što je značilo devet minuta. Onda sam, ne znam odakle mi je
i ovo stiglo, dok sam cedio med iz
kesice, pomislio kako bi bilo da se u ovakav sat uspe ljudska duša i da se
odredi za koliko iscuri od gore na dole, zavisno od težine i veličine njenih
nevidljivih kristala. I pitao sam se, kako bi bilo da je i sam čovek nalik na
ovaj peščani sat, da može da se i on okreće gore-dole-gore dole, da njegova
duša curi u pete, a onda da se okrene i vrati u glavu, u srce. Dakle, niko se
ne bi mogao dosetiti, dok sam sipao i limun u čaj, o čemu mislim: kakav bi ovo,
pod uticajem gravitacije, duševni sat trebao da bude i kako da radi.
Slikar je nacrtao ovu jedrilica blizu puste obale, a ne
vidi se da li ona odlazi ili pristaje. Držao sam šolju među dlanovima, prijatelj samo što nije
stigao. Zurio sam u peščani sat na kome piše green tea-3 min i kolebao se: zar
nije bilo jednostavnije da o svemu ovome nisam razmišljao kako sam razmišljao.
Uveravao sam sebe da bi mi bilo i prijatnije da o ovome nisam dumao. Ali, rekao
bi, u meni uvek ima određen smetnja: i ovakve stvari ja ne radim od svoje
volje, već po nagovoru upravo moje duše. I zamišljao sam čoveka kao sat na
kome, opet na engleskom piše soul-toliko minuta. Šta bi sa isticanjem duše
moglo da se meri, koja vrsta ljudske radnje-pijenje alkohola? Prijatelj kada je
stigao, pitao je o čemu mislim, rekao sam, spremam se koji dobar vic da ti
ispričam: on se nasmejao, onako.
уторак, 20. новембар 2018.
понедељак, 19. новембар 2018.
NINUS NESTOROVIĆ: SKOK
izvor: pinterest.com |
Imate pse rata? Pošto štenad?
Za razliku od Mostara, skokovi s mosta kod nas nisu jednodnevna
turistička atrakcija. Ovde možete da ih vidite skoro svaki dan...
Ruski pisci piju votku, američki viski, a srpski rakiju. To
je i normalno, jer svako inspiraciju treba da traži u svom okruženju.
U miru primamo socijalnu pomoć, a u ratu humanitarnu. Kakogod
okreneš, mi bez pomoći ne mož' da preživimo!
Za razliku od demokratije, diktaturu nikad ne uvozimo. Ona
je uvek domaća.
Čelični živci su samo metalna konstrukcija moje ličnosti.
Sve ostalo je pamuk.
Vlast je već odavno popila narodu svu pamet, ali to je
bio samo aperitiv.
Na red je došlo glavno jelo... sad mu jede džigericu...
Mi nikad ne živimo u miru. Samo počivamo.
Prvo su Turci opljačkali Srbiju, pa onda i Nemci.
Hvala bogu, posle toliko vekova, konačno je došao red i
na nas Srbe, da je i mi opljačkamo!
Lako je danas u Srbiji biti prorok. Ajd' ti budi nešto drugo, ako možeš...
четвртак, 15. новембар 2018.
DOBRIVOJE ANTONIĆ: BEZGREŠNOST
izvor: pinterest.com |
Prošlost balkanskih naroda je zajednička, a istorija
pojedinačna.
Sa nazivom naših ulica niko ne može da se snađe. Rešenje
je da se na tu temu održi simpozijum
istoričara, Gugl urednika i poštara.
Ne propuštamo da
ostvarimo naše pravo na grešku.
Vodite računa šta danas radite. Od toga će jednog dana
zavisti kakva će nam biti prošlost.
Visimo nad ambisom. Teg sreće je na našoj strani.
Ostaću bezgrešan. Niko da me uvede u iskušenje.
уторак, 13. новембар 2018.
понедељак, 12. новембар 2018.
RATKO DANGUBIĆ: SASVIM KRATAK KOMAD
izvor: pinterest.com |
To je jedan sasvim, sasvim kratak komad. Scena može da
bude u bolnici, ludnici, u penzionerskom domu. U vezi sa ovim komadom mogu se
postavljati i pametna pitaja, ali nema potrebe. Na sceni su njih petorica pod
maskama, u sastav je uključen i sam pisac, a ne zna koji je od njih, jer svaki
put je drugi. Ovaj komad ima izuzetno jednostavan smisao govora o životu, a
možda nema nikakav smisao: oni zajedno prekraćuju penizonerske dane u sali u
kojoj nema nikada gledalaca. Svaki dan se nalaze, bez pozdrava, sedaju na dugu
klupu, jedan pored drugoga na rastojanju od pedeseset cantimetara, i svaki
govori svoj monolog, ne čekajući ni od koga mig, ni odgovor.
Taj prvi, kada je prvi, bez uvoda, redovno ponavlja tromu
misao: „Pitaju me kako živim, gde živim. I svakome odgovaram: Ne živim nikako,
ne živim nigde i svugde.“
Taj drugo, koji je, navodno, ima uniformu, penzionisani
policajac, ponavlja kada on treba da ponavlja: „Ne pitajte me šta radim, gde
radim. Koje piće pijem znaju kelneri.“
Taj treći se, kada je treći, a kada treba je treći, svega
priseća, ali ne može da se seti šta treba da kaže, i njemu je obešena oko vrata
velika tabla sa krupnim slovima, pita se gde mu je maramica sa vezanim čvorom,
mora nečega da se seti, a nju je izgubio, i on uporno ponavlja: „Nema veze,
setiće se svega ona onaj koji maramicu nađe.“
Taj četvrti ima, prividno, jednostavnu i zagonetnu ulogu
intelektualca, a ne deluje tako, iako mu je penkalo u ruci, on jednako govori,
kada govori: „Pao je Berlinski zid.“
Taj peti ponekad je peti, kada je peti, srećković, ima
kofer pored leve noge, skriva se iza iza banalnog pitanja, on samo provocira i
uzdiše: „Igrate li dalje? Igrate li dalje?“
Tokom izvođenja scene njih niko ne obilazi, niko ne
uznemirava. Oni pre nego krenu da govore mrmljaju svako za sebe. Tikovi su im
uobičajeni: jedan odrečno maše glavom, drugi udara sebi dlanom po prsima, treći
se kezi-kezi kao lud na brašno. Izvesno je da pisac nije stručnjak za likove,
otuda maske na licima. Ne postoji upustvo šta koji rade, improvizuje se od
slučaja do slučaja. Ovi ljudi su slika i prilika onoga što, možda, druge čeka.
I kako koji bude umirao, komad se kruni, ostaju bez jednog od monologa. Niko ne
može kazati kojim redom će umirati, ali red negde postoji i ne zna se koja će
grupa rečenica, od ovih pet, biti poslednja.
недеља, 11. новембар 2018.
субота, 10. новембар 2018.
MILAN TODOROV: ZAUSTAVLJANJE ZEMLJE
Izvor: pinterest.com |
Za 10 godina izgubili smo jedan Novi Sad a za 30 ćemo
izgubiti ceo jedan Beograd. I onda ćemo svi živeti u Novom Sadu i Beogradu.
Ne mogu svi Srbi da žive u jednoj državi. Zapad ne
dozvoljava da se osećamo klaustrofobično.
Poznati megamarket nas pod sloganom "Kupujte
domaće" poziva da kupujemo vina sa Hilandara. Nisam znao da se projekat
Velike Srbije najzad ostvario.
Svaki veliki trgovinski lanac pre nego što dođe u Srbiju
obećava korpu sa srpskim proizvodima. I kad dođe, srpski proizvođači dobiju
korpu.
Ko nam je kriv? Da smo više pobeđivali u prošlosti, danas
bi nam svi dani bili neradni.
Ranije nismo zaključavali vrata, a sad kad nema šta da
nam ukradu, moramo.
Zvanično psa bi trebalo vakcinisati protiv besnila svake
godine, mada vakcina deluje dve godine. Srbija je ovo.
Tito se nekad voleo više od mame i tate, ali vreme je
donelo nove ljubavi.
-Ženo, nešto se opasno kuva...
-Marš iz kujne! Nastavi da gledaš taj tvoj tv Dnevik.
Suđenja se održavaju u razumnom roku. Osuđeni izlaze iz
zatvora a žrtva se još nije ohladila.
Kao humanisti ste odlični, ali kao ljudi ste nula.
Bog nam je rekao laku noć, što je znak da sa Svevišnjim
održavamo prisnu komunikaciju.
Imam male probleme sa pamćenjem. Znam, recimo, tačno
koliko mi ko duguje a da me ubijete ne znam koliko sam kome dužan.
Svi bi da kupe našu zemlju, što znači da sa nama nešto
nije u redu. Ako je svima dobra, zašto nama nije?
Mnogo toga se promenilo nabolje, samo je narodu isto.
Lepe žene prolaze kroz glad.
O smaku sveta je rano govoriti. Govorićemo kad se desi.
Izlazi noću i baca đubre u tuđe kante. Miran, porodični
čovek iz komšiluka.
Tarabići su za sve krivi. Mogli su da nam pogode i nešto
bolje.
Krstim se sa tri prsta, ali kad vidim šta se radi mislim
da je to malo.
Ne da nam đavo mira. Stalno nas nagovara da idemo u raj.
Idealno se uklapam u kolektiv, jer je to jedna propala
firma.
Novi srpski tajkuni imaju više hektara zemlje nego cela
velika Srbija.
Kad bi neko zaista zaustavio Zemlju, mislim da bi svi
sišli.
понедељак, 5. новембар 2018.
RATKO DANGUBIĆ: VEKER
izvor: pinterest.com |
nekim mekim akcentom,
da govori pristojnim srpskim o
budilniku, a izgledao je
kao neko ko može o svemu da govori. Prvo je rekao da mu je tamo gde je mala
penzija, da ne može da dotekne
ni unucima za knjige i sveske, da mu fali
slušni aparata, koji ne daje socijalno, da hrani kerove lutlice u parku hranom
koju sam nabavlja, da se ne seća kada je zadnji put bio u bioskopu. A ako bi, na
primer prodao meni veker,
mogao bi delom da pokrije i neke
od nabrojanih rashoda.
Tako sam kupio na buvljaku veker izbrisane marke, koji je, kako je rekao
prodavac sa žutom kravatom, budio generacije i treba da budi i dalje, jer ima oprugu
od najboljeg, švedskog čelika.
Ta
priča ne samo da mi je
prodala veker, nego je otvorila jednu
drugu priču: veker je krio u sebi tajnu, koju sam
saznao kada sam skinuo zadnju stranu da
ga podmažem. Tu je doslovce pisalo, sitnim, izgrebanim, ruskim
slovima na poklopcu da
je veker pripadao Ivanu
I. i da nije budio njega, nego i buljuk robijaša,
izgnanike u jednoj od tajgi. Tako sam saznao da je vlasnik budilnika
bio robijaš. I onda mislim kako je
sve ovo moglo da se desi i kako je ovo mračna igra sudbine. Tada
sam uzeo jednu priču
Soloženjicina, da tragam kome bi od
njegovih likova mogao da pripada ovakav veker, pa su se
javila nagađanja koji je
pritvorenik za ovo najbolji. Zamišljao sam jednog
od njih kako uspeva, kao prognanik da posećuje predavanja o higijenu, alkoholu, da
sanja svoj život
povratnika u Moskvu
i vidi kako se vraća u Moskvu sa vekerom. Volja toga čiji je veker u loguru da ostavi trag
o sebi, vekeru i njegovoj ulozi, mislio sam, dostojna je cinične pohvale. Za
mene je ostala tajna kako je veker stigao do buvljaka. I jednom sam osetio
dremež u očima, spavalo mi se, i sanjao sam čoveka sa žutom kravatom kao čuvara
logora, koji Ivanu, pokazujući mu muzgavi poklopac sata, usplahiren i ljut
govori: „ Zar se Vama, Ivane Ivanoviču, ne čini da se, boreći se za ostavljanje
svoga traga o svome postojanje, ne koristite nedozvoljenim trikom?“
петак, 2. новембар 2018.
четвртак, 1. новембар 2018.
ZELENI KONJ
izvor: pinterest.com |
У
Темишвару је недавно на Међународном фестивалу хумора, стире и карикатуре „Зелени
коњ“ представљен зборник балканских афоризама на македонском језику
„Трагачи за парадоксима“, приређивача Мила Ђорђијоског, објављен недавно у
издању Дома културе „Тошо Арсов“ из Винице. У овом издању на више од две
стотине страна налази се око две хиљаде мисли двадесет аутора из шест
балканских држава. Заступљени су: Милан
Тодоров, Александар Баљак, Зоран Т. Поповић, Слободан Симић, Весна Денчић,
Нинус Несторовић, Александар Чотрић и Бојан Љубеновић из Србије. За сваког
аутора дати су и краћи биобиблиографски подаци.
Пријавите се на:
Постови (Atom)