paradoks

"Pristanište je prokleta avlija našeg doba..." Branislav Stojanović, Novi Sad

izvor: pinterest.com Ponovo se vraćamo Bogu. Za sad smo tek, Bogu iza nogu. Centralni deo božićne proslave je vo na ražnju. On čuva duh   pravoslavlja. Žena i ja otvoreno pričamo o svim problemima u našem braku. Rečju, o meni. Srbi i Crnogorci su braća po lozi. Pogledaj dom svoj anđele. Vreme je da ga okrečimo.   Platili smo glavom, jer je cena bila pristupačna. Lomače su u srednjem veku bile tople probe.

Upravo je izašao iz štampe novi roman Milana Todorova PRISTANIŠTE. iz lične arhive ... Pitao sam se šta ja uopšte tražim tu. Ali, sasvim je sigurno da su se upravo to pitali i svi ostali. Možda je za sve zaslužno pristanište? Na 1254,9 kilometara od ušća, od mora crnog. Mesto na kome se brodovi i ljudi obezbeđuju hranom, vodom i gorivom za dalju plovidbu. Pristajanje najčešće začine zabavom, susretima sa novim ljudima, upoznavanjima sa drugačijim načinima života i drugačijim svetom i svetovima. U pristaništu se, takođe, vrtloži i otpad svih fela. Koliko puta sam video kako se oko ulaštenog belog pramca ili jakog lanca kojim je usidren kruzer, stvaraju ostrva od najlonskih kesa, kondoma i plastičnih flaša Knjaz Miloša ili Koka-Kole, lešina životinja, pocepanih džakova, sluzavih konopa, masne pene i krvavih zavoja, prljavih strugotina i ostataka kesica čipsa, čokolade, kafe, kartona i starih guma i svakakvog drugog otpada koje je ko zna gde i kad ...

izvor: pinterest.com Tip dobije na poklon skijaški džemper, obuče ga, ode u šumu, sekirom poseče pravo i zdravo stablo, vrati se u stan, uzme ženu u naručje   a odmah zatim je tresne na ležaj. Reklama za džemper u Srbiji.

izvor: pinterest.com Uskoro PRISTANIŠTE.

Izvor: pinterest.com Zašto se žene sa krstom oko vrata slikaju u provokativnim pozama? To ni bog ne zna.

izvor: pinterest.com Dijaspora je deo našeg naroda koji se najbrže razvija. Zahvaljujući vladinim podsticajnim merama. Prošlost nam je bila veoma teška. Zato nam je istorija tako iskrivljena. Političke igre nisu za široke narodne mase. Završavaju se pre izlaska igrača na teren. Knjige su vam sjajne, primeti inkvizitor tokom spaljivanja. Đavo će se mnogo obradovati mojoj duši. Ima tu materijala.

izvor: pinterest.com A u kafeu Alo-Alo odigrala se ovakva stvar. Znam da će se jedni gadljivo, drugi cinično namrštiti, ali ovo moram da ispričam. Padao je suvi sneg-bilo je hladno: banuo sam da čekam prijatelja, raskomotio se i naručio zeleni čaj. Kelner Peđa, s lepim, ljubaznim osmehom doneo je vruć napitak i uz njega mali peščani sat. Sat je bio novina u kafeu, na   njemu piše green tea-3 min. Kelner je stavio tacnu na sto-i pesak je, ili već šta je unutra, preko sredine sužene, staklene cevi, krenuo da curi-curi. Trljao sam rukama još uvek hladna kolena, nesvestan svih misli koje od nekud dolaze. Shvatio sam da kesicu iz čaja terba izvaditi za tri minuta, koliko je dovoljno da čaj dobije svojstva. Ako kesica ostane duže u toploj vodi čaj je tamniji i nema ukus koji treba da ima; ako stoji kraće, bledunjav je. Sa strane je visila ilustracija, rad francuskog impresioniste, nekakva jedrilica je klizila preko plave vode. Iznad nje je lebdela nezgrapna ptica, gotovo...

Zimi se treba oblačiti slojevito. Prvo neke rupičaste stare stvari a odozgo glanc. izvor: pinterest.com

izvor: pinterest.com Imate pse rata? Pošto štenad? Za razliku od Mostara, skokovi s mosta kod nas nisu jednodnevna turistička atrakcija. Ovde možete da ih vidite skoro svaki dan... Ruski pisci piju votku, američki viski, a srpski rakiju. To je i normalno, jer svako inspiraciju treba da traži u svom okruženju. U miru primamo socijalnu pomoć, a u ratu humanitarnu. Kakogod okreneš, mi bez pomoći ne mož' da preživimo! Za razliku od demokratije, diktaturu nikad ne uvozimo. Ona je uvek domaća. Čelični živci su samo metalna konstrukcija moje ličnosti. Sve ostalo je pamuk. Vlast je već odavno popila narodu svu pamet, ali to je bio samo aperitiv. Na red je došlo glavno jelo... sad mu jede džigericu... Mi nikad ne živimo u miru. Samo počivamo. Prvo su Turci opljačkali Srbiju, pa onda i Nemci. Hvala bogu, posle toliko vekova, konačno je došao red i na nas Srbe, da je i mi opljačkamo! Lako je danas u Srbiji biti prorok. Ajd...

izvor: pinterest.com Prošlost balkanskih naroda je zajednička, a istorija pojedinačna.   Sa nazivom naših ulica niko ne može da se snađe. Rešenje je da   se na tu temu održi simpozijum istoričara, Gugl urednika i poštara. Ne propuštamo   da ostvarimo naše pravo na grešku. Vodite računa šta danas radite. Od toga će jednog dana zavisti kakva će nam biti prošlost. Visimo nad ambisom. Teg sreće je na našoj strani. Ostaću bezgrešan. Niko da me uvede u iskušenje.

izvor. pinterest.com U fioci imam  6 pari čarapa, a među njima dva para su razvedena.

izvor: pinterest.com To je jedan sasvim, sasvim kratak komad. Scena može da bude u bolnici, ludnici, u penzionerskom domu. U vezi sa ovim komadom mogu se postavljati i pametna pitaja, ali nema potrebe. Na sceni su njih petorica pod maskama, u sastav je uključen i sam pisac, a ne zna koji je od njih, jer svaki put je drugi. Ovaj komad ima izuzetno jednostavan smisao govora o životu, a možda nema nikakav smisao: oni zajedno prekraćuju penizonerske dane u sali u kojoj nema nikada gledalaca. Svaki dan se nalaze, bez pozdrava, sedaju na dugu klupu, jedan pored drugoga na rastojanju od pedeseset cantimetara, i svaki govori svoj monolog, ne čekajući ni od koga mig, ni odgovor. Taj prvi, kada je prvi, bez uvoda, redovno ponavlja tromu misao: „Pitaju me kako živim, gde živim. I svakome odgovaram: Ne živim nikako, ne živim nigde i svugde.“ Taj drugo, koji je, navodno, ima uniformu, penzionisani policajac, ponavlja kada on treba da ponavlja: „Ne pitajte me šta radim, gde radim. K...

izvor: pinterest.com Videćete da je ovo srećna zemlja. Trebalo bi je samo preorati i posejati detelinu sa četiri lista.

Izvor: pinterest.com Za 10 godina izgubili smo jedan Novi Sad a za 30 ćemo izgubiti ceo jedan Beograd. I onda ćemo svi živeti u Novom Sadu i Beogradu. Ne mogu svi Srbi da žive u jednoj državi. Zapad ne dozvoljava da se osećamo klaustrofobično. Poznati megamarket nas pod sloganom "Kupujte domaće" poziva da kupujemo vina sa Hilandara. Nisam znao da se projekat Velike Srbije najzad ostvario. Svaki veliki trgovinski lanac pre nego što dođe u Srbiju obećava korpu sa srpskim proizvodima. I kad dođe, srpski proizvođači dobiju korpu. Ko nam je kriv? Da smo više pobeđivali u prošlosti, danas bi nam svi dani bili neradni. Ranije nismo zaključavali vrata, a sad kad nema šta da nam ukradu, moramo. Zvanično psa bi trebalo vakcinisati protiv besnila svake godine, mada vakcina deluje dve godine. Srbija je ovo. Tito se nekad voleo više od mame i tate, ali vreme je donelo nove ljubavi. -Ženo, nešto se opasno kuva... -Marš iz kujne! Nastavi da gle...

          izvor: pinterest.com Sasvim l epog, letnjeg jutra krenuo sam i ove subote na buvljak da nađem kakvu staru knjigu, graviru. I tako ja idem pored jednog prodavca svega i svačega, pa kraj drugog prodavca svega i svačega. Toga leta pijaca je bila odlično snabdevena svakakvim drangulijama, puno je bilo onih koji su se izdavali za turiste i švercovali su od nekud pristojnu robu. Negde posle pola sata, vidi m da sam prilično odmakao , da sam na sredini pijace. Onaj kod koga sam zastao bio je u pohabanom odelu, malo neobičan, sa žutom kravatom, gotovo praznično obučen. Imao je pred sobom više nego skromnu ponudu stvari, a videlo se i da nije baš svaki dan na pijaci. Kada sam zastao, počeo je , s  nekim mekim akcentom, da govori pristojnim srpskim o budilnik u, a izgledao je kao neko ko može o svemu da govori. Prvo je rekao da mu je tamo gde je mala penzija, da ne može da dotekne ni unucima za knjige i sveske, da mu fali slušni aparata...

Onako, kako ga ja vidim.

izvor: pinterest.com У Темишвару је недавно на Међународном фестивалу хумора, стире и карикатуре „Зелени коњ“ представљен зборник балканских афоризама на македонском језику „Трагачи за парадоксима“, приређивача Мила Ђорђијоског, објављен недавно у издању Дома културе „Тошо Арсов“ из Винице. У овом издању на више од две стотине страна налази се око две хиљаде мисли двадесет аутора из шест балканских држава. Заступљени су:   Милан Тодоров, Александар Баљак, Зоран Т. Поповић, Слободан Симић, Весна Денчић, Нинус Несторовић, Александар Чотрић и Бојан Љубеновић из Србије. За сваког аутора дати су и краћи биобиблиографски подаци .