paradoks

  Više njih se ovde buni protiv vakcinisanja, nego protiv žigosanja ljudi... Da nismo stoka, bilo bi obrnuto...   Da li glupost celim svojim obimom treba da pređe granicu razuma, pa da priznamo da je to glupost?   Sve dok budemo imali više nepismenih, nego pismenih, istoriju nećemo pisati olovkom, nego puškom.   Preživljavanje u Srbiji više nije vojna vežba, nego civilna.   Glave u Srbiji imaju najveći strah od letenja.   Ovde više ni babe vračare ne znaju šta nas sutra čeka. Čak ni one nisu toliko vidovite.   U miru se pametni ovde teško probijaju napred. U ratu ih odmah gurnu u prve borbene redove.  

    Kako izlečiti kosti One su jedino što ostaje posle nas Jer vreme teče obrnuto Kad čovek ostari Kad povezuje tačke između Prošlih i trenutnih snova Moguće je naravno Sve to odlagati neko vreme Kao započetu priču sa mnogo  Likva koji dele nasleđe Ali pomisli da su nekada Pravili čamce od kostiju I ponovo se rađali ploveći Ispod neosvojene tvrđave.    

(odlomak iz romana u nastajanju NORA)                                                                                                                                                                                                                                                                       (Modiljani)     ...

      Postoje te   neke unutrašnje rampe Koje se spuštaju i dižu Mala sigurnosna svetla u krugovima Osećaj da si bez težine Toliko uspomena iza Istovremeno voleti i mrzeti sebe Ali to ne znači da više nemaš   šanse Jer stalno izgrađuju nove bulevare Na njima su heroji koji Kamenuju pogledom mladića Ali izbegavaj heroje Što stoje sa strane Jer tvoj bog je u savršenoj tišini U najsitnijoj formi tebe Uračunat u trošak starenja Kao kad plivaš u snu A voda te dugo upija.                        

 Često menjamo oca nacije. Šta da se radi kada je u politici promiskuitet  vrlo učestala pojava. Policija se profinila. Doneli su mi tekst sa prisluškivanja na autorizaciju. Kad poklonite knjigu satire nekome iz državne bezbednosti, to vam je kao da ste došli mečki na rupu. Uvek sam spreman za seks. Aplikacija za seks mi se nalazi u ajfonu. Zakleti sam borac za pravdu. Uzalud mi beše trud, svi rekoše da sam lud. Čim smo prozreli  namere mrskog neprijatelja,  predali smo se.

    To nikad nije zvezda koja pada Koja ispunjava sve želje Ovde se radi o kamenu Vrlo dobro znamo da je to kamen Kao i da ugašene zvezde Sijaju još milion I milion godina Premda su odavno pale Tu odmah pokraj nas nevidljivo Kao sapun iz ruke Zlatnog dečaka Što se vraća sa kupanja Sa tople plaže okeana Prolazeći iz dana u dan Test vremena I kad kažeš dečak Misliš na svoj autoportret Svako tada misli na sebe Kako je teško opravdati se Hladne glave govoriti O radosti i krivici O kosmičkoj pauzi Između bezbrižnih dana I današnjeg.              

  Ne obraćam se nikome ja, pre bih rekao da se obraća meni nepoznati, drugi. U ranim sam šezdesetim godinama, mislim da bi me svako tako procenio. U stvari, moja koža je dobro očuvana, pa kada me oni koji bulje vide s kamerom u rukama, ne bi mi dali pedeset. Kada mi gledaju ruke, kažem: Ja sam anarhista iz drugog vremena! A povremeno se i pitam, da li sam normalan? I kada me vide da lunjam s fotoaparatom, delujem kao da idem u grupi, a hodam sam. U mom ranijem, napola sumanutom, životu, naučio sam kako se pravi razdaljina između godina. Namerno se izražavam ovako, kao da sam ozlojeđen, pobrkao sam sve merne jedinice. Ostaje, dakle, da uradim još jednu dobru stvar, videću. Činjenice da događaje iz pređašnjeg života mogu da prikažem ovako i onako, kao i sam život umetnika, ali ne mogu ga nazvati zabavnim, pre zbunjujućim. Nisu imai svi priliku da žive kako sam ja živeo, ali pored toga što sam sve bio, ja sam i slikovita ličnost. Imao sam, imam osećaj, glavne uloge u komadima kojih ...

    Nalik si ptici koja pati Od oskudice samoruganja Samo da bi pronašao mir U granama U želji da pobegneš Da izbegneš nesreću Ali sve što si dobio nekad Moraćeš da izgubiš Nemam pojma zašto To je autobiografija Kad si bio mali Konj ti je poštedeo život Preskočivši te Umesto da te udari kopitom u srce I sad plaćaš Za njegovu naklonost Zavaravajući sebe koliko i drugi.                      

    Pokušavaš da se orijentišeš Umesto da slaviš nedužnost geografije Mala kugla straha Nalik zimskom sladoledu Pomalja se iz te tvoje opčinjenosti To su stvari koje se ne predaju Ni na jednom fakultetu Ali ono što je jedino izvesno Jeste kamera iznad ulaza Dok se u kasne sate vučeš kući Njeno crno oko miluje te Pogledom napuštenog psa.

          Zima nije bila teška Usredsređeni na rutinu Bez brige za ogovaranja Sa plišanim igračkama Plašeći male senice Sklone kljucanju kobasice na terasi Da ukrademo jednu saksiju  Imamo već sto godina Predložila je dok smo mileli ka semaforu Put je bio odeljen u dve vrste Između je bilo rano šareno cveće Bar nam neće biti dosadno Uostalom toliki ljudi više ne postoje A nikada nisu učinili prestup Brujanje auspuha Glava se brzo uvlači kroz prozor Zeleno žuto crveno.  

  Korona žurke garantuju nezaboravan provod i zabavu koje će neki od učesnika pamtiti sve do smrti...   U Srbiji nema igre velikih brojeva. Sve se vrti oko broja jedan.   Mediji su pogrebna oprema za sahranu živih.     Svi naši građani žive u strahu. Polovina od njih zbog toga što se plaši da će se demokratija jednog dana vratiti u Srbiju, a druga polovina zato što misli da neće...     Pozadina zločina se nikad ne menja. Uvek je tamna.     Ako fudbal u Srbiji nije propao bez navijača, neće ni kriminal!                              

        Verovatno je divan osećaj Ponovo se roditi Kljucati zrno mudrosti Imati čisto lice Tajno čitati knjige za odrasle Sa mnogo različitih ljubavi Prema nepouzdanim telima Opipavati otkucaje svog srca Kao što poštar opipava Tvrdo ljubavno pismo Ali to je priča bez zapleta Jer to nećeš biti ti Nego neki tip koji kruži gradom Sa rukama u džepovima kaputa I osvrće se previše Kao slepi putnik na brodu.              

      Ovog jutra se oblaci skupljaju Kao trbušni mišići Periferijskih devojaka u bikiniju Na početku sezone Kada pomišljamo da smo deo nečega Ali toliko je vremena već prošlo Od kada nisam uključio radio Ljubav svog života Pijem monašku kafu Ne treba mi puno Da osetim da više nema bola Ali nema ni dobitka Lek je sve bolji Kako se kutija prazni.  

    Nema skrivenih mesta Sve su rupe otvorene kao rane Unutra u sobi gde se Pretvaram da sam neko drugi O kome ne znam ništa Osim da je bezub iz predostrožnosti Da ima poštovanje prema lepoti Zato što je prolazna Da uništava brzu hranu Uz večernji vrč vina ili žestine Koji deli sa da li vernim konjem Dok jezdi preko kvadratnih metara večnosti… Ali čemu žurba junače Kad znamo da nema akcije Da je sve priča?                  

To brzopleto proleće Nedostatak odgovornosti Za glagol uživati Kao da je ledeno doba Ljudskog roda prošlo Kao u najboljim godinama Kao da nije kopija Šećernog kaveza Odakle dolazi još jedan Juriš sunca Toplog kao čaj U zabuni i vrućici Kada su crte lica oštre U suprotnosti sa ulogama spasilaca… Međutim, ono što će ti se uvek dopadati Nije početak neizvesnosti Nego kraj nečega što isisavaš Kao srž iz gleđi Čiste i jednostavne Pukotine u sumnjivom pitanju Kome si bitan t i koji se diviš  Onima koji te sažaljevaju.  

  Na društvenim mrežama su pozivi u pomoć Pomiriti život i umetnost je nemoguće Zato postoje zbunjujuće priče Zbog pogrešne reči Na primer reči Nevinost Koja je papirnati avion Bačen u novosadsku košavu Zatim zbog lutanja ulicama Koje će tek biti krik sa nebodera Ali to ti daje osećaj usmerenosti Jer jaz između želje i hrabrosti Čini šupljinu života Na dlanu imaš liniju istine Koja se seče sa linijom osećanja Živećeš koliko stara Ciganka kaže Ima već trideset i pet Da se kladimo Sve je već dogovoreno Ne boj se Dužina je dirljiva kao   knedla u grlu Samo troškovi dostave padaju na tebe Ali s tim se može živeti Samo dosta svežeg vazduha Lagane šetnje oko kuće Dobre za raščupano srce I tihi unezvereni pogled I to je sve za sada Otprilike.    

  Politika je nauka kojom se bave neškolovani ljudi.   Pametnima je potrebno hiljadu puta kazati neku laž da bi ona postala istina. Glupima je dovoljno i jednom.   Ukoliko bi se stvarno odigrao meč država protiv kriminala, na čijoj strani bi bili navijači?   Više vam se isplati da primite orden, nego vakcinu. Bićete bolje zaštićeni.   U znak zahvalnosti, svoje žive glasače vlast je već odavno pozapošljavala po javnim preduzećima i državnim organima... Red bi bio da se oduži i mrtvima...   Naš narod ne može istovremeno da poštuje i tradiciju i zakone. Zbog tradicije...   Ne treba više da se ponašamo kao poslednje budale. Naši dometi su mnogo veći.          

        Da li je prevelik zalogaj Zauvek neku voleti?   To je kao da plačeš u snu Iz straha da ćeš biti kamenovan. Svi govore da je to dobro za tebe. Svi koji su isti kao furnir, Ali da li možeš da veruješ Slici na kojoj si se skrasio, Koja je kao emocija u parku Kroz još mrtvo lišće Dok ti kratkotrajni bolovi tik tak Pokazuju da to još nije nikakav zaokret; Samo nervozna plovidba Duše u plićaku.   No, premda dobro znaš da ćeš izgubiti Kreni dalje, kreni Kao predmet koji sad po stolu Gurka tvoj mali prst.