paradoks

  Milan Todorov XXXXXVI POGLAVLJE ROMANA U NASTAJANJU „TRAŽENJE BOGA“ Otvaranje arhive Bio sam prilično iznenađen činjenicom da se Jaroslav tako dobro snalazi, tim više kad sam u Lokalu saznao da je posle svega osam meseci stažiranja postavljen za zamenika glavnog i odgovornog arhivara radio stanice. Funkcija zamenika je u radiju uvek bila nesumnjiv znak karijere. Zamenik nije samo čovek koji zamenjuje, nego je upravo obratno. Zamenik je prvi čovek od poverenja. On nadgleda onog koga zamenjuje i o tome obaveštava one koji su ga na to mesto i postavili. On je onaj koji nikada nije na prvom mestu, a ipak sve vidi. Onaj koji nikada ne potpisuje najvažnije odluke, a ipak odlučuje o sudbini onoga ko ih potpisuje. On je sila koja ne mora da se pokazuje, jer njena snaga upravo leži u tome što ostaje nevidljiva. Ubrzo sam shvatio da Jaroslav nije postao zamenik zato što je bio najbolji u poslu. Bio je najbolji u nečem drugom. Znao je ne samo da čuva dokumenta, nego i da ona posebno z...

  Milan Todorov XXXXX V POGLAVLJE ROMANA U NASTAJANJU „ TRAŽENJE BOGA“ Krompirići Nekako u to vreme u samostanu su odseli neki mladi ljudi predvođeni jednim sredovečnim uglađenim gospodinom koga su, prema svedočenju Jaroslavove majke oslovljavali jednostavno: kapetan. Sa sobom su doneli brdo nekakve tehničke opreme, radio prijemnika, antena, lokatora, mikrofona, skenera, rentgena i ko zna čega sve ne, ako je verovati Jaroslavu koji se u čitavu tu stvar uplitao maltene više nego ja. Međutim, jedno je bilo očigledno, tajanstveni gosti samostana nisu bili nikakvi redovnici, iskušenici, niti učenici franjevci. Rat je tada već bio počeo da se širi Balkanom kao požar kroz suvu travu. Nije se još znalo gde će stati, niti je iko više umeo da objasni zašto je počeo baš tamo gde je počeo. Odlazeći na posao jednog jutra dok sam prelazio most ugledah u vodi, tik ispod prvog stuba mosta sa gradske strane nasuprot tvrđavi leš muškarca u civilnom odelu. Imao je svezane ruke i ležeo je potrb...

  MALE PRIČE / 18 / RATKO DANGUBIĆ Dunje Moja baka je držala dunje na ormanu. Tvrdila je da kuća bez njihovog mirisa liči na železničku čekaonicu. Nikada nisam razumeo tu vezu. Ali svake jeseni kupovala je po tri dunje. Ne dve. Ne četiri. Tri. Posle njene smrti, orman je ostao prazan. Tek tada sam shvatio da nije čuvao odeću. Čuvao je jesen. Jedne noći učinilo mi se da iz praznog ormana dopire miris dunja. Otvorio sam vrata, ali unutra nije bilo ničega osim mraka. Možda je baka sve vreme znala ono što ja nisam: da neke stvari ne ostavljamo u kući da bi ih sačuvali, nego da bi one sačuvale nas od prolaska vremena. Stari bioskop U našem gradu postojao je bioskop koji se zvao „Zvezda“. U njemu sam prvi put držao devojku za ruku. Film se više ne sećam. Ni ona se verovatno ne seća mene. Ali se sećam svetlosti projektora koja je prolazila kroz dim cigareta. Izgledalo je kao da se i sama svetlost polako seća nečega. Danas je na tom mestu prodavnica nameštaja. Sofe su uredno pore...

  Milan Todorov SMRDIBUBA Rano ujutro jer leti rano ustajem kao seljak koji ide u rat odlazim u kupatilo bunovan skidam plavu pidžamu i u trenu kad prebacujem najpre desnu pa levu nogu na dnu bele keramike ugledah zelenu smrdibubu koju smo kao mali zvali smrdljivi Martin. Ne želeći da je dodirujem pokušavam jakim mlazom hladne vode da je istisnem u slivnik ali ona se vraća. Zatim se setih vrele vode i poprskah je baš dobro njome a ona se opet pojavljuje čini mi se življa nego pre šurenja. Tumačim to predugim i pretoplim letom. smrdljivi Martin se prilagodio visokim temperaturama. Njegove noge su nervozne. On pokušava da beži premda nema izbora u keramičkoj urni kupatila. Posmatram ga i mislim Nećeš se udaviti tvoja smrt je još umornija od tebe. Onda sam ga zgazio i otpremio u kanalizaciju. Ali dok mi hladna voda klizi niz telo mislim o grehu kao još neznatnom gubitku.

  Milan Todorov XXXXXIV POGLAVLJE ROMANA U NASTAJANJU „ TRAŽENJE BOGA“ Gozba vojnika Ne znam ko je to rekao, ili ko je rekao prvi, možda Paund, ali mi se sviđa, a rekao je: „U svakom razgovoru između ljudi postoji nešto religiozno“. Dodao bih tome samo jednu rečenicu: I u svakom ćutanju. Štaviše, ćutanje je može biti još svetije. Jer u ću t anju ima više života. On je još skriven, ali baš ta tajanstvena, sporedna poza, omogućava tom životu da se razvija kao plod zaboravljene voćke u dnu bašte, iza kuće. Kaže se da čovek ćuti kad je očajan. Ali ćutanje je veće, jer ono može da bude gest kojim se dovo d i u pitanje pozicija sudbine. Gvardijan fra Mario se latio ćutanja verovatno, a beše svojevremeno, kako su mi pričali, sjajan pisac i govornik propovedi - iz samo jednog razloga. Više nije bio sposoban da izlazi na kraj sa svojim telom ali je žudeo da, pogotovo sada kada je rat počeo i kada su događaji svakodnevice sa sve krvavijim ljudskim iskustvima, premosti veliki jaz ...

  POEZIJA – NAŠE VREME DUHOVNOG TRAJANJA Milan Todorov Pre svega želim da pozdravim pesnike iz zemlje i inostranstva, uvažene goste i vas, cenjena publiko. Želim, takođe, da pozdravim i ovo naše neobično vreme u kome — iako je to još uvek nedovoljno poznato — svetski poznate ličnosti osnivaju književne klubove, a visoka moda lansira proizvode ukrašene literarnim klasicima. Dior je predstavio nove verzije torbi ukrašene koricama Džojsovog „Uliksa“ i stihovima Volta Vitmana. Modna kuća Coach i njen dizajner Stjuart Vivers proizveli su minijaturne priveske koji su postali čitljive mikro-verzije knjiga — od „Znam zašto ptica u kavezu peva“ Maje Andželou, do „Razuma i osećajnosti“ Džejn Ostin... Čitanje, dakle, iznova postaje popularno (ma koliko to delovalo pomodno i paradoksalno) upravo zato što se mladi ljudi danas suočavaju sa ogromnim egzistencijalnim pritiskom, kao posledicom globalne krize i užasnih ratova. Kada se spoljašnji svet raspada, čovek nagonski traži čvrst oslonac ...

  Д ВАДЕСТ ПРВИ  МЕЂУНАРОДНИ НОВОСАДСКИ КЊИЖЕВНИ ФЕСТИВАЛ TWENTYFIRST INTERNATIONAL NOVI SAD LITERATURE FESTIVAL Друштво књижевника Војводине * zlatnagreda@neobee.net * www.dkv.org.rs * +381 21 6542 432 Клуб Абсолут у Змај Јовиној * Club Absolut; in Zmaj Jovina* Читање са балкона у Змај Јовиној * Balcony of the Club Absolut; in Zmaj Jovina *Дигитални омладински центар , Војводе Путника 1 * Youth Center, Vojvode Putnika 1*Poetry reading *Interview * Balcony of the Club Absolut * Symposium the topic of Literature and neoliberalize * International Literary Award of Novi Sad*International Literary Award Milan Nenadić* Branko’s Award Шта поезија учи What does poetry teach? Его Ренедо ( Француска ), Родолфо Хеслер (K уба, Швајцарска) , Том Бреземан ( Немачка ), Бећир Вуковић ( Црна Гора ), Ненад Глишић , Надија Реброња , Зоран Ћирић , Драгица Ужарева , Војислав Карановић , Љиљана Фијат , Душко Новаковић , ...

  Milan Todorov XXXXXIII POGLAVLJE ROMANA U NASTAJANJU „TRAŽENJE BOGA“ Najezda ježeva Ježevi su prvi nanjušili da se neko zlo sprema. Izlazili su iz svojih rupa u glini, zgrčeni i potamneli, kao nagoveštaji odvratnog vremena koje ne donosi ništa dobro, a guta sve što je čovek godinama sticao i čuvao. Noću bi se pomaljali pred vratima radničkih kuća oko stare ciglane, klizili raskrečenim kratkim nogama preko pragova plašeći žene i decu, zavlačeći se u postelje, u zaturena kupatila ili niske dvosede na kojima su domaćini poluležećki uveče do kasno piljili u televizore. Francuz je mrmljao sebi u bradu da će se njihova apsurdna pojava neizbežno završiti. Ali nije se završavalo i Francuz je polako postajao onaj malo upotrebljivi Radoje, iz sažaljenja države uhlebljeni portir propale radnje sa zemljom. U jednom trenutku naseljem je neko proneo vest da se sprema rat i da su buduće granice već iscrtane. Kad sam to čuo, učinilo mi se da ništa nema svoj početak, da se sve samo nastav...

  Milan Todorov XXXXXII POGLAVLJE ROMANA U NASTAJANJU „TRAŽENJE BOGA“ Vreme junaka Gazio sam već po pragu srednjeg doba. Razmišljao sam kako su sve klasifikacije podložne greškama. U nekim civilizacijama, recimo, datum početka čovekovog života je devet meseci pre rođenja. To mi izgleda logično. Dete je živo. Ne učestvuje u spoljnjem svetu, ali svakako aktivno učestvuje u onome što možemo da nazovemo površinsko stanje života. Razume se da to nije spekulativno ili u startu degradirajuće postojanje. Najzad, skoro sve crkve zabranjuju abortus jer one takođe veruju da je začet život u utrobi majke početak vidljivog, iako ne mora da bude uvek i stvarnog života. Crkva svetog Jurja ispod tvrđave bila mi je i dalje zagonetka. Bila je to na neki način pokretna crkva. Menjala je poziciju oltara, a menjala je i sudbinu tvrđave i gradića ispod nje. Poznato je da je pri kraju Drugog velikog rata saveznička avijacija bombardovala mostove na Dunavu. Jedna bomba od tri stotine kilograma bačena na s...

 

  Milan Todorov PLOVEĆE VREMA Sada kada je reka presušila kada nema belih brodova u mimoilaženju tih kruzera sa negovanim staricama na palubama još kratkotrajno, istovremeno, srećnim i nesrećnim posle smrti svojih bračnih saputnika na svom poslednjem putovanju sa osiguranjem u slučaju smrti sa zabranom kupovine bilo kakvih predmeta kao i lokalne hrane ili pića… Sada je i moje trošenje vremena dok sam ih posmatrao i možda čeznuo za putovanjima do Crnog mora sasvim sigurno bilo varka  verovanje da je svet skladan i da postoji nešto što je pokušaj spajanja lep i zbog nečega poseban pokušaj da budem čovek bez sudbine ploveće vreme umesto stajaćeg.

(Milan Todorov: "Kukavičke junačke pesme", Arhipelag, Beograd, 2022.) Demitologizacija mentaliteta u „Kukavičkim junačkim pesmama” Milana Todorova nije samo oštra satira na kolektivne iluzije, već i tiha, intimna pobuna protiv forsiranog junaštva koje guši privatnu stvarnost. Naslov romana odmah postavlja oksimoron koji radi kao književni detonator: „kukavičke” i „junačke” pesme. To nije jeftina ironija, nego precizan dijagnostički instrument. Epska tradicija i patrijarhalni narativ, koji su vekovima pretvarali poraze u pobede i tražili heroizam tamo gde ga nema, ovde se prevode u svakodnevicu Novog Sada i Petrovaradina. Glavni junak – radijski novinar – hoda ulicama, trgovima i senovitim prostorima i gradi sopstvenu intimnu istoriju tih mesta. Roman je razapet između sobe i grada, unutrašnjih previranja i spoljnog sveta, onoga što junak sanja i onoga što mu se stvarno dešava. U tom rascepu Todorov ne gradi klasične tragičke heroje, već autentične anti-heroje koji odbijaju da...

  XXXXXI POGLAVLJE ROMANA U NASTAJANJU „TRAŽENJE BOGA“ ✠ KRUNA Zaklopio sam Nabokovljev roman. U stvari, oči su mi se same sklopile i knjiga mi je ispala iz ruku. Ponovo sam bio budan. Ali, ne sasvim. To je ono stanje između sna i jave kada čovek čuje sve oko sebe, a ništa ne vidi kako treba. Čuo sam časovnik na zidu. Čuo sam kako negde u susednoj kući voda kaplje iz dvorišne česme. Komšijinu lampu za komarce. Veš koji se klati na blagom vetru na terasi kuće preko puta. Čuo sam i sopstveno disanje. Nisam ustajao. Ležao sam na krevetu sa jednom rukom preko očiju. Ruka mi se činila prostirkom za molitvu. Mislio sam na tasmanijskog leptira. Živi jedan dan, a večan je. To me je odvelo dalje. Možda u beskonačnom svetu koji je izvan naših mogućnosti sagledavanja ne postoji fizički oblik lepote, ljubavi ili prijateljstva, nego samo zamišljeni. Zašto sam se toga setio? Čudno je kako pričinjavanje radi. Ne ide pravim putem. Preskače. Spoji ono što nikada ne bismo spojili kada smo budni...