paradoks

 Milan Todorov XVII POGLAVLJE ROMANA U NASTAJANJU „ TRAŽENJE BOGA“ U radiju su uveli propusnice i upisivanje u knjigu dolaska i odlaska sa posla. Svaki ulazak u zgradu postao je mali, tihi ritual potčinjavanja. Hwemijska olovka vezana za kanap, hladni drveni sto na portirnici i pogled stražara koji više nije tražio oči, već samo ime u tablici. Radio, nekada košnica ideja i glasova koji su leteli bez reda, odjednom je dobio granice. Sati su postali merljivi, a prisustvo prebrojivo. Zašto bi nekome ko traži Boga trebala propusnica? Ušao sam u hodnik gde se miris jeftine kafe mešao sa ozonom iz studijskih uređaja. Ako je Bog bio u etru, među frekvencijama koje su se širile iznad krova zgrade, onda su ga upravo stavili u registar. Glodur je došao na novu ideju koja bi, po njemu trebalo da poveća slušanost naših emisija. Ona se sastojala u reklamiranju sadržaja emisija. Predvideo je da svaki autor emisije ima na raspolaganju dvadeset minuta u jutarnjem programu da izloži kon...

  Milan Todorov XVI POGLAVLJE ROMANA U NASTAJANJU „ TRAŽENJE BOGA“ Nikad nisam mislio da je pisanje humora i satire naročito, posao koji bi čoveka pretvarao u klovna. Odmah da kažem da nisam imao, niti sada imam bilo šta protiv klovnova. Jedan od njih, divni Mića Švajcarac ostao mi je u srcu, ali malo kasnije. Vratio sam se kući prilično neraspoložen. Žena me je pitala šta se dogodilo. Nisam znao šta da joj kažem. „ Još se ništa nije dogodilo. To me satire.“ „ Opusti se“ – rekla je. „Nisi ti onaj ko vodi igru.“ Zainteresovao sam se. „ Ti misliš da je sve što ti se dešava slučajno, a ja vidiš to gledam drugačije. Nisam vidovita kao što si možda hteo da kažeš. Samo razmišljam. Šta ako je glodur dvostruki igrač?“ „ Ne razumem.“ „ S jedne strane se javno izjašnjava kao komunista, a sa druge, sluteći mogućnost neizbežne Titove smrti i raspada sistema igra i za vas koji ste, mada bojažljivo, ali ipak protiv komunizma i diktatora. Priznao sam joj da o tome nikad nisam razm...

  XV POGLAVLJE ROMANA U NASTAJANJU „ TRAŽENJE BOGA“ Sutradan sedim u kancelariji glodura i ne znam odakle da počnem. Sedim u stolici ispred njegovog stola. Pre nego što sam ušao rešio sam da se pretvaram da se ništa nije desilo. Ali, nešto bi ipak trebalo da kažem. On je ,takođe, ćutao. To je, pomislio sam, zbog njegove govorne mane. Nije znao da pravilno artikuliše glas R. a bio je glavni i odgovorni urednik velike radio stanice. Nisam mu to zamerao. Bilo je samo čudno s obzirom šta su od nas tražili stariji spikeri koji su nam držali časove dikcije. Prozor sa leve strane stola pretrpanog papirima i slušalicama bio je otvoren. Gledao je na skrivenu betonsku terasu na kojoj su male tehničarke kradom pijuckale kafu ostavljajući magnetofonske trake da se vrte beskonačno same. Njihovi glasovi bili su nerazumljivi. U sobu je dopiralo nešto što bi se moglo nazvati bojom njihovog prijateljskog ćućorenja. I nisu prethodno išli na časove kod spikera. Da, ti spikerski glasovi, savrše...

  XIV POGLAVLJE ROMANA U NASTAJANJU „ TRAŽENJE BOGA“ Da bih umirio svoju pripravničku savest sledećeg jutra otišao sam u radijsku ambulantu koja se nalazila u nekadašnjem domu kulture. Bio sam nervozan od ranog jutra tako da sam se posekao na dva mesta na licu prilikom brijanja. Znao sam da će to ostaviti loš utisak kod lekarke. Međutim, ona je očito imala svojih privatnih problema i kasnila je bezmalo čitav sat. Govorkalo se da je zaposlena preko veze a veza je bio predsednik jedne tada važne društvene organizacije koji je zapravo bio njen ljubavnik. On je po profesiji bio ginekolog. Čim je sela za to rekla je „Skinite se, moraću da vam gurnem prst u dupe da proverimo stanje prostate.“ „ U mojim godinama“ ,zavapio sam. „ Bolest ne zna za godine. Što je ranije otkrijemo lakše ćemo je izlečiti.“ Bilo je to nešto što ni u najluđem snu nisam mogao da očekujem. Uvek sam bio posebno osetljiv kad je taj zadnji otvor bio u pitanju. „ Da li baš moram“, upitao sam je. „ Zar ...

  XIII POGLAVLJE ROMANA U NASTAJANJU "TRAŽENJE BOGA" Posle dugog vremena od pokretanja pitanja rekonstrukcije srušenog spomenika sa Isusom na groblju od javnog komunalnog preduzeća dobih plavo, zapečaćeno pisamce: JESEN ŽIVOTA JAVNO KOMUNALNO PREDUZEĆE Kome: Milan Todorov, pisac Petrovaradin P redmet: Odgovor na Vašu inicijativu za obnovu centralnog krsta sa kipom Isusa na groblju Trandžament u Petrovaradinu Poštovani, U skladu sa Vašom inicijativom za obnovu centralnog krsta sa kipom Isusa na groblju Trandžament u Petrovaradinu, prosledili smo Vaš dopis Zavodu za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada, u čijoj su nadležnosti stara groblja i stari spomenici kulture na njima, te Vas obaveštavamo o njihovom odgovoru. Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada upoznat je sa stanjem u kojem se nalazi ovaj sakralni spomenik. Metalnu figuru Hrista uklonili su sa groblja i deponovali. Trenutno su u fazi prikupljanja dokumentacije za izradu projekta novog krsta...

  Ponekad jedna fotografija kaže više nego mnoge kritike. Nepoznata devojka na plaži, zagledana u stranice "Telefonskog imenika..." učinila je da ova moja knjiga priča u izdanju Arhipelaga nakratko postane deo leta, reke i svetlosti. Verujem da je za svakog pisca dragocen trenutak kada njegova knjiga,u času odmora i tišine, postane znak poverenja između čitaoca i teksta.

  MALE PRIČE /12/ RATKO DANGUBIĆ Eksperiment sa molitvom Naučnik je pokušao da izmeri molitvu. Postavio je aparate u sobu, uključio senzore i zamolio ispitanike da se mole istim rečima, za jedan predmet. Rezultat je bio neujednačen, osim jedne varljive konstante: svi su, nakon molitve, delovali kao da ih neko sluša, iako im nije odgovorio niko. Naučnik je onda, sa osmehom, natočio sebi hladno pivo i tromo zapisao: „Molitva ne menja spoljašnji svet, ali menja pretpostavku o tome da je svet spoljašnji.“ Zatim je obrisao belešku, jer mu je zvučala opasno. Čovek koji je izgubio svoj unutrašnji glas Jednog dana čovek, filozof ili vrsta mudraca, primetio je da više ne misli rečenicama. Umesto toga, imao je samo slike bez komentara. Pokušao je da opiše ovo lekaru, ali je shvatio da opis zahteva upravo ono što je izgubio. Počeo je da piše poruke sam sebi, ali su one dolazile bez tona, kao da ih je pisao neko drugi u njemu. Na kraju je zaključio da unutrašnji glas nije nestao...

  Milan Todorov IZGUBLJENA PLAŽA Vrelo je već uveliko leto za takvih dana odlazio bih čak i sada pod stare dane na rečnu plažu i provodio tamo ponekad i cele dane. Sada ne idem ne idem skoro mesec ne idem nijedan dan reka je slaba voda više ne struji možda se vraća u svoju prošlost kada nije bila reka nego devojka koja se u tami sa osećanjem stida svukla i sada te čeka znajući da je nećeš ostaviti dok oboje čekate oblak buduće tame.

  Milan Todorov XII POGLAVLJE ROMANA U NASTAJANJU „ TRAŽENJE BOGA“ Bio je vikend, neradni dan, kada se u ciglani dogodila nesreća. Francuz se slučajno zatekao pored velike gasne peći koju su radnici pokušavali da osposobe da bi nastavili da peku cigle. Niko ga nije zvao. Bio je slobodan tog dana pa se priključio majstorima. Ne znam da li ih je savetovao, šta i kako. Znao je kako se popravljaju peći. Sve je znao o podzemnim tunelima kojima se dovodi vazduh do njih. Da li je neki od tih tunela, za koje se pričalo da se nalaze čak i ispod naših kuća u blizini, bio zatrpan – niko ne zna. Posle eksplozije koja mu je izazvala slepilo dok su ga nosili ka kolima Hitne pomoći plakao je naglas i govorio: „ Nikad više neću videti svoju ćerku. Nikad!“ Bio je ubeđen da umire, inače nikad to ne bi izustio. Samo osećanje sopstvene smrti čoveka natera da javno prizove nemoguću ljubav. I on je upravo to činio pred svim svedocima koji će o tome posle naširoko govoriti premda su mnogi od tih ciglar...

  Milan Todorov MALA VODA Reka ne mari ni za koga. Nekad su, kaže legenda, svatovi po ciči zime kolima sa konjskom zapregom prelazili zaleđeni Dunav a onda se led prolomio i mladenci su smrt našli u ledenoj vodi. Danas je Dunav manji nego ikada. Ako tako nastavi obale biće lišene svrhe a na sasušenom dnu pojaviće se svatovska zaprega sa belim peškirima oko konjskih sapi sa veselim svatovima i živim i zdravim mladencima a kočija će ići unatraške dok će mrtva kuma podvriskivati i naređivati sviraču sa krljuštima riba umesto očiju da svira nešto veselo tutkajući mu trule novčanice u harmoniku.

Milan Todorov  XI POGLAVLJE ROMANA U NASTAJANJU „ TRAŽENJE BOGA“ XI POGLAVLJE ROMANA U NASTAJANJU „TRAŽENJE BOGA“  U  vreme radničkog, tobožnjeg samoupravljanja postojala je jedna dobra stvar: radnika nije bilo lako otpustiti.  Postojao je ipak izuzetak. Ako se zaposleni bez opravdanja ne pojavi na poslu pet uzastopnih dana, radni odnos mu automatski prestaje.  Znajući za tu klauzulu pojavio sam se u redakciji petog dana i, kako je običaj zahtevao, javio se sekretarici Jeji, po pravom imenu Jelena.  Nije bila iznenađena, ali ni obradovana.  „Nismo te viđali u poslednje vreme.“  „Pisao sam kod kuće“ – imao sam spreman odgovor i pokazao joj otkucani tekst svoje naredne emisije. Zamolio sam je da ga ostavi na stolu u kancelariji glodura, koji nije bio u njoj, a u takvim prilikama niko osim sekretarice ni pod kakvim obrazloženjem nije smeo da ulazi u nju. To je bio službeni prostor ali ga je on svojim despotskim ponašanjem učinio ličnim, gotovo priv...

 Milan Todorov IX POGLAVLJE ROMANA U NASTAJANJU „ TRAŽENJE BOGA“ Sutradan čim sam ustao uključio sam radio aparat. Nije bilo nikakvih uobičajenih intervencija na vesti jer nije bilo ni vesti o sinoćnim demonstracijama. Glodur, inače moj zamalo prezimenjak, bio je, kako se sam hvalio, komunista od reči i dela. Naravno, uz njega je uvek bila ćutljiva svita tobožnjih istomišljenika, za koju sam bio ubeđen da će se prevrnuti čim se pokaže da je sadašnja vladajuča ideologija poražena. Posle doručka otišao sam u toalet i obavio ono što narod zove velikom nuždom. Ustao sam i pogledao u klozetsku školjku. Govno u njoj je bilo čvrsto oblikovano u tamno braon pletenicu. Mislio sam da je najpametnije da ne idem u radio stanicu. Znao sam da moram da polažem pripravnički ispit i da će moje odsustvo biti još jedna otežavajuća okolnost. Ako sam nešto sanjao, to sam zaboravio. Ipak u sećanju mi je ostalo nekakvo peckanje, nešto kao nedoumica. Ko sam ja zapravo? Otac mi je autentični Voj...