paradoks

  I danas duva neobično snažan i neugodan vetar. Prosto galopira sve brže. Otišao sam do Dunava, ali na čardi nije bilo nikoga, a vetar je poviojao stabla jasenova kao da su trske. Vratio sam se, nevoljno, u grad. I tamo je bilo jdnako razorno. Čerupanje perunika tek izniklih kraj mosta i nesnosni smrad kanalizacije u priobalju. Zbog toga sam pribežište našao u tržnom centru čiji su molovi uglavnom ispod zemlje, jer ne volim vetar makar pauci nebo premrežili. Zlo koje nosi u sebi je ćudljivo i veličanstveno u isti mah. Trauma je vezana za moje detinjstvo u severnom Banatu. Tamo su s proleća pa čak i leti duvali olujni vetrovi za koje tada nismo imali druge izraze poput tornada, orkana ili pijavice. Ali, sećam se godine kad je vetar duvao toliko jako da je rušio dvorišne zidove, stabla dudova i crepove sa kuća. U kući smo bili samo majka, sestra i ja. Vetar je počeo da duva i stalno je pojačavao svoju rušilačku snagu pokazujući nam kako je svet naših stvari prevaran i kako g...

  Dobro je dok čekaš kao što tebe čeka svemir smrti. I dobro je da tvoj život tako prolazi: Ulovljena zver Pokidana zver pa ušivena na brzinu... Ali čekanje treba zaslužiti. Ako čekaš ženu do koje ti je stalo ona mora da bude najbolja ženska na svetu. Ne mora da bude anđeo (anđeli postoje samo tamo negde) ne mora da se pretvara da je najbolja I da (smešno zar ne)  nosi hulahopke, što sam upamtuo od jedne... Samo tako će tvoje čekanje (koje često biva uzaludno Ili uzima oblik ludila) Imati olovo na dnu reke. Lako je čekati verne, one koje sigurno dolaze. Potrebno je čekati lepu i poganu koja ima razumne šanse da te zgromi, onu koja je jača od tebe, Ženu koja će da ti bude najbolji Neprijatelj kad za to dođe vreme, A doći će kao milost kao mana s neba - ali tek onda ne smeš da je pobediš Moraš joj dopustiti da ti zada Poslednji udarac nožem u srce (Može i vratinu) jer: Jao mene do boga miloga đe pogubih od sebe boljega.

Ušao sam u godine kad se čovek tiho povlači. Trudim se da izbegavam sukobe sa ljudima, čak i one najbezazlenije. Sve vreme se pitam kako sam dospeo dovde, do uloge glavnog junaka u nemom fimu. Čak sam o svom telu počeo da imam sve lošije mišljenje. Primetio sam da se pogledi ljudi u prolazu, muški, nekada ljubopitljivi propitivački ženski, sve kraće zadržavaju na meni. Kao da sam postao dosadna stvar. I stvar koja je suvišna. Moram to da prekinem, obećao sam sebi. Ne da bih bio viđen, to nije od važnosti u godinama kada život menja slike ljudi na gore, nego da bih nestao iz sopstvene realnosti, iz samog sebe. Jedne večeri zalutao sam u neku velelepnu veliku radnju. Znao sam da je njena spoljašnja lepota ženska i uglavnom samo maska, jer je tu sve vonjalo po brodskim kontejnerima sa oznakom made in china. Međutim, na levom stalku od ulaza visio je crni blejzer, vrlo jednostavnog, asketskog kroja sa dva ogromna džepa. Uzeo sam kaputić u ruke i pokušao da pronađem cenu ispisanu na sint...

  Umoran sam od discipline Umoran od pažljivosti Vozi polako Put je prašnjav a okolo su voćnjaci ili kolibe za stanovanje Sa malom decom koja se igraju Odmah tu pored puta Sa starim izlizanim automobilskim gumama većim od njih. Uplašen sam od strahova. Od gledanja promena na licu U retrovizoru čim sednem u automobil Znam da staklo uvećava kao ubrzanje čekanja na smrt Ali mrzim sve te građanske borbe Za učtivo nestajanje Znam da ne postoji čudo Juče sam upoznao tipa koji je napisao himnu za neki manastir i misli da će zbog toga živeti duže. Mene zanimaju samo mali zaboravi bez priča o smislu univerzuma Hteo bih da budem živ i velikodušan. Jedan pas, crni, mi se umiljava oko nogu na čardi pored Dunava a drugi žuti reži na mene. Blizu je ponoć. Crni je uz nogu, topao a žuti je skutren podalje. Možda je mudar. Osećanje biti tu Da si tu negde sa skupljenim dlanovima Sa skupljenim nogama Tu si Udaljen.

Devojka koja je prodavala sladoled u prvom trenutku nije čula šta sam naručio. Bila je bela kao led. Imala je ružičastu majicu, koja me je neodoljivo podsećala na sladoledžijska kolica u selu kada sam bio dečak. Sladoledžija je bio naš kum, ali je bio strašna cicija. Nikad nam nije dao sladoled bez da uzme novac ili jaja. Kad smo mu nosili kolač za slavu, ja i sestra, ubacio bi novčić u male uske čaše sa belim vinom i tražio da popijemo vino ukoliko želimo da novac bude naš. Tako nas je opijao. Behu to moja prva, možda i jedina, nevina pijanstva. Zahvalan sam mu na tome. Ne znam zašto sam izabrao sladoled sa malinom. Možda zbog boje devojčine majice? "Više ne kupujete na točenje", pitala je. "Nikad nisam uzimao sladoled na točenje", rekao sam. "Nemoguće!" "Zaista nisam." "Mislim da sam vas zapamtila, ali eto prevarila sam se." Posle sam se setio da sam uzimao sladoled na točenje prošlog leta i da je ona radila iza tog mlečnog pu...

  Bližila se dubokim zrelim Godinama Ta lepa žena Kada je odjednom Skoro neočekivano Postala vanredno srećna Sve joj se dopadalo Činilo joj se da sve odiše svežinom Videla je rode kako doleću Na bandere na kraju grada Bele rode selice Zvala je stare druge Najintimnijim imenima Pisala im na društvenim mrežama Sve je lepo Sve je predivno I nije bilo kraja nabrekloj sisi rnjene ushićenosti Ničemu Onda se U nameri da prelomi dan na lepe par čiće Setila Svoje crvene rasklopive Stolice za plažu Jer kupališna sezona tek što nije I napisala opet na društvenoj mreži Letoooo najlepšeee Primetila je potom da u zašivcima stolice ima prošlogodišnjeg peska Sa štranda Bilo ga je malo U tragovima Ali ga je bilo I to je remetilo zanos koji preti da postane uvežban sa svakim novim prolećem Ali ipak je još nosio i nju i njen život i smisao tog života i njeno usko telo zahvalna bogu i ocu na njemu Mršavica dugih nogu sa nekada zavodljivim a sada otežalim...

  Noću Kad su nas bombardovali neka koleginica je provalila da je tada najbolje držati mobilni telefon U tegli od debelog stakla Neisključen kao dunju u kompotu zimi. Verovala je da se tako ne može otkriti signal, a može se videti ko te zove. I ne mogu nas ubiti. Kako smo izvukli žive glave ne znam. Stvar se možda nalazila u čudotvornoj tegli ili U činjenici Da o tome nismo pričali jer nas je Bilo sramota. Ne od bežanja od smrti, Nn ego što nikom nismo bili potrebni  tada kada su nam svi bili potrebni Sestra Majka Svakojaka ljubav ovog i onog sveta Ali niko nije zvao Baš niko. Posle smo tegle bacili U kante za smeće. I danas kad vidim neku muzgavu odbačenu teglu trgnem se sa osećanjem da je život moguć samo pod nejasnim okolnostima. Telefon veza spajanje... Možda će me nazvati neko do koga mi je stalo? Stavljam telefon u teglu Sumnjičav do koske. Probudim se u tri noću, Tegla svetli. Klara me zove. Pogrešan broj, kaže Klara. Jebiga Kl...

Ona je želela samo da umre smejući se Po celi dan je ležala u krevetu I gledala crtane filmove na te veu Vragolije Toma i Džerija Nestašnog i nespretnog mačka Dobru staru baku Dugonogu pticu koja ne ume da proguta crva u nastavcima... Preskakala je važne vesti O ratovima generalima političarima cenama goriva Klimatskim promenama Kriminalu najnovijim uspesima medicine. Nju je zanimala samo  smrt na veseo način. Nikada i nigde nisam se sreo sa takvom filozofijom. Popovi i psihijatri govore o smrti kao mračnoj i tragičnoj izvesnosti Zagrobni život samo je dostojanstven susret sa Umrlim rođacima Prilično ozbiljan Pomalo tužan Tišina odjeci vasione Bog blizu budno motri Moraš da budeš svečan Ali umreti smejući se kao što je to radila moja susetkinja Ankica S. Uverava me da smrt može da se prevari Da misli da to nije ona da je to neki vašar sa kobasicama I oblonogim pevačicama Kao i da može što da ne da se Okrene ukrug Sve ono prethodno Sva ona s...

Posejao sam englesku travu Prodavačica u apoteci mi je rekla da se engleska trava teško prima zbog toga što ovde ima više svetlosti nego u Engleskoj i da je potrebno dodati joj nekog ljulja ili tako nešto. Pritom je malo flertovala. Rekao sam joj da volim čiste stvari i kupio travu bez primesa. Međutim ništa nije niklo Uprkos zalivanju. Dok sam čekao da trava izraste lepo mi je bilo. Ali ne volim neuspehe. Naročito ne volim sitne beznačajne neuspehe zato što oni suštinski ne postoje ali jasnije od bilo čega Ocrtavaju naše stanje nesigurnosti. Otišao sam ponovo u biljnu apoteku Ista crvenokosa prodavačica je Pričala nekoj starijoj ženi da je posle deset godina od razvoda srećna i da se više nikada ne bi vezivala za nekog muškarca. Baba je sumnjičavo klimala glavom. Zatražio sam novu kutiju trave. Sa ljuljem ili samu pitala je prodavačica ponovo. Imala je dubok dekolte I isticala je ono u njemu i izgledala odista veselo. Sa ljuljem rekoh Sa osećanjem n...

piše: Jelena Marićević Balać  

Pas koji spava kraj krčme na plovnom putu brza niz bajer hrdlajući glasno. Verovatno ima crva u srcu Koji će ga jednog dana Dokrajčiti Kao što svako od nas nosi crva U duši Podstanara nevidljivog. Pas Za sada veselo trupka Da bi stigao do obale da se napije vode Dunava. Pas se dugo ne vraća. Vreme stoji. Zvoni crkva Imena Marijinog. Usidrena barža je danima Na istom plitkom gazu. Brod bez zastave Vetar i dolazak večernje hladnoće I taj crni pas bez gospodara. Opasno je pokazati se Kao da niko nikome ne pripada Ne svoji se... Pada noć Dolaze stari debeli muzičari Na svirku u čardi. Idu odvojeno Jedan po jedan Svaki sa drugim instrumentom. Da li veruju rečima koje pevaju? Čiju razočaranost će noćas upecati? Za sada lebde u mojim Vetrom isušenim očima i oni i srčani pas I brodovi bez obeležja Je li to život Kad ništa nije jedno sa drugim? Početak samoće Kraj samoće Šta je od svega razlog za ovu brigu? Noć punog Meseca dolazi Dok vozim dol...

  Ima tome više godina Možda deset ili dvanaest Blizu krčme na plovnom putu Udavio se mladi brodar Sa rumunskog broda. Kako se to desilo niko ne zna. Niko ne zna ni kada se to desilo. Smrt ne bira dan i noć. Bio je pijan, kažu neki. Vraćao se čamcem na brod, promašio lestvice i otišao u kurac. Bio je dobar čovek, kažu drugi. Žene su mu došle glave, kažu treći ( u krčmi su odista radile devojke vešte zavođenju). Ja verujem da je bio dobar čovek, taj rečni mornar, brodar. To je potvrđivao i veliki grubo istesani krst koji su mu njegovi sa broda u žurbi podigli uz obalu i rano izjutra otplovili. Izbegavao sam to mesto. Uvek bih pogledom odlutao preko njega da bih ga kao i tolike druge mučne prizore najzad prepustio zaboravu. Pre neki dan ipak, kao da me je nešto vuklo, odoh do mesta bez groba, posle toliko godina. Meeđutim na zlom mestu krsta više nije bilo. Odnele ga prolećne vode kao i mladog brodara. Po povratku navratih u onu krčm...

  Тридесет и један аутор и преводилац повукао је своје радове из разматрања или одбио књижевне награде  ПЕН  Америке за 2024. због „неуспеха да заштити“ палестинске писце у Гази.

  Ako postoji drugi život Posle ovoga Kao što je postojao Prvi život Život pre ovoga Ko ću ja tebi Ko ćeš ti meni U njemu biti? Kako ću se odužiti Dužnicima svojim I samo tako pobediti Svoju slabost sadašnju Svoj stid Zbog nemoći pred jačima? Ali zašto se stidim kad ću u tom drugom životu srećnijem moći da se namirim i naplatim sada nenaplativo? Svi ti ljudi Sve te žene Iz kojih sada govori i radi Njihova prava priroda, U drugom životu Možda će biti Slabi kao ja sada. I onda čemu poravnanje? Čemu kad ne može da se pobegne iz svojih vena? Ali baš zato Vredi pokušati. Zasaditi lavandu da ti miriše u jastuku Ubiti pticu Koja ti jede zrnevlje trave Biti jednako loš Koliko i dobar kao dopadljiva ženska Koja parkira na ulazu u megamarket Što je nedopustivo Što svima smeta Ali ona vozi najnoviji BMV I lakom rukom ispakuje skupe stvari U gepek jer zna da nema uspeha Ako samo kliziš  Bez krivice i Bez bola.

  Bezmalo uvek kad se automobilom Umoran vraćam sa nekog puta Što se više približavam gradu U kome živim Gradu koji me je asimilovao Kao Indijanca Pomislim da je velika šteta Što je cilj tako blizu Daleki ciljevi su uvek bolji Siguran su znak da ti se sada i ovde ne može dogoditi promašaj Niti bilo šta loše može da ti se dogodi dok imaš udaljen cilj I zato je važno samo voziti Bez obzira na umor Šta je on Ko je Jebeš umor Još jedna prolazna stvar Poput žena koje se nećkaju Zato vozi dalje Ali ne smeš nikad da se zaustaviš A kad stigneš do cilja za koji samo ti misliš da je cilj (A šta ako nije) I onda vozi dalje Vozi Naročito po mraku kao poslednji čovek na svetu samo vozi Naročito ako imaš novi auto I novu saputnicu Vozi kao da znaš kuda idete kao da ona zna Priljubljenog nosa uz šoferšajbnu Pokušavajući uzalud da vidi nešto u tmini U kojoj nastaju svetovi U kojoj nastaju deca U kojoj se rađaju zvezde I zato samo vozi do kraja sveta...