SAVREMENA SRPSKA SATIRIČNA PESMA (34)

RASTKO ZAKIĆ
NOVO RODOLJUBLJE

Uplaših se: neće biti tema
Kada odu oni što su prošli,
Usahnuće moj nerv satirični
Kad nastupe ovi dobrodošli.

Ali teme k'o lude naviru:
Još ne znamo ko je koga klao,
Opet sve zlo od drugih dolazi,
Među nama malo ko je zao.

Profesori i doktori verni
Iz busija svojih starih vrište:
Svetske ale iz mračne potaje
Nas će opet sramno da unište!

Mi smo njima briga pregolema,
Zavide nam što smo šaka jada,
Ne daju nam glupost da gajimo,
Njima ona takođe pripada.

Mi se stoga u prsa busamo
Da radije ostanemo gladni,
Nego da se nahranimo radom,
Što zahteva neprijatelj gadni.

Oni hoće kako oni hoće!
A baš to je ono što ne damo,
Mi hoćemo kako mi hoćemo,
Makar svesni i da propadamo!

Nadamo se još da ispravimo
Sva zla brojna širom lošeg sveta,
Tek da usput štogod pobrojimo
Od grehova naših probisveta.

Rodoljublje ne sme da nam hramlje!
I opet se satirično plašim:
Kako da se s drugim razračunam -
A da blago postupim sa našim?!