MILAN TODOROV: CRNI MAČOR SA ZELENIM OČIMA

 

 

Volim mali život. Nekada se za njega govorilo život u lokalu. Poznati prostor. Nema dalekih putovanja. Nema čežnje za neviđenim. Možda samo malo u pazuhu noći, ali kao i sve i to se sleže u neku vrstu potrebe da me neko prihvati, da budemo svoji posle toliko godina glumljenja u praznim letima i jesenima naročito kada devojke sa radoznalim očima u strahu od nadolazeće zime prekrštaju noge na visokim kafanskim stolicama, piju neki svoj alkohol, puše nevešto cigaretu i kradomice šalju signale muškima, ali bez istinske želje za podatnošću, više kao sondiranje emotivnog terena za ko zna kad i zašto.

Uostalom, kaže se, flert ne jede hleba.

Jedne takve jeseni bio sam u Holandiji. Kiša je padala na svakih petnaest minuta. Ništa. Svi su bili puni optimizma. Mali trgovci bi čim bi kiša prestala istrčavali na ulicu sa četkom i farbom te se dali na lačenje svojih vrata i prozora.

Čak su i čamci u mutnim kanalima blistali u novoj farbi.

Boravio sam u Amsterdamu na nekom studijskom putovanju ravno tri meseca.

Boraviće u njemu shvatio sam da mi ovde, u Brbiji, u maloj bari koju čak nismo ni oteli od mora, patimo od sindroma premalo želja koje želimo da ostvarimo.

Ali, nije to bilo tako samo u Nizozemskoj.

Svugde, svugde u svetu… taj osećaj da mi želju dobijamo samo kad smo pritisnuti nekom velikom mukom.

Običnim danima ona se ne javlja.

Obični dani, oni koji čine većinu ako ne i sav naš život, rezervisani su za mlakost, bezvolju, ludost, stid i pokornost.

Sedim na terasi svoje omiljene dunavske čarde i osećam miris buduće zime i šest meseci okovanosti u prostoru.

Ona devojka, na visokoj stolici preko puta ukršta noge i okruglim očima pokušava da otkrije ko sam.

Obučen sam u tanku belu pamučnu majicu i nabacujem ranac na leđa da me zaštiti od hladnoće koja duva sa mokre reke.

Kraj karijere?

Kraj ljubavi prema ženi i ženama?

Crna mačka za koju se veruje da donosi nesreću mota mi se oko nogu, prede i umiljava.

Prepoznali smo se.

To je onaj mladi crni mačor sa zelenim očima koga sam želeo da ukradem.

I jedne večeri sam…

Posle dva dana evo ga opet na istoj čardi. Umiljava mi se.

Da nije mačor, pomislio bih da je žena koja se igra sa mnom na nepoznatim putevima okasnelih strasti.