MILAN TODOROV: SMRT MOŠE PIJADE

 

 

 Mlada vižljasta majka

Glasa se skoro muškim povicima

Dok se mačuje sa svojom decom

U centru grada kod onog

Spomenika koji ko zna zašto

Pokazuje rukom tamo na istok

Mačevi su naduvani baloni

Ali ta ratna pretnja svuda

Ta ideologija naše i njihovo

Ta smrt Moše Pijade

Uspavana u sećanju

Padala je kiša

Čak mislim da je bio mart

Ili ipak april mesec

Imao sam pet i po godina

I slušao sa ogromnim strahom

Kojeg i danas osećam

Žalosnu muziku po celi dan

Sa jedinog radija

U selu na banderi

Zbog smrti Moše Pijade

Koga nisam znao

Nisam znao ni šta predstavlja

Nisam znao ni da je živeo

Dok spiker sa radija ređa

Ko će biti u pogrebnoj povorci

I koliko ćemo patiti dana i noći

Osećam da je sve to

Nezasluženo

Pretnja radosnom detinjstvu

I sada ta majka

Koja kao Amazonka

Uče ratu svoju decu

I taj stari slikar sa tvrđave

Koji mi daje odlične pouke

Koji je rekao

Crtaj

Sam poriv da crtaš je umetnost

Ne nadaj se ničemu

Svaka nagrada je ideologija

A ideologija je

Hrpa govana.

Iznenada dete  se zatrči

I probode me mačem

Izvinite  rekla je crna majka

I sve je do tada bilo mirno

A onda je balon u vidu mača

Eksplodirao kao bomba

Svi su se uplašeno trgli

Posle nekoliko sekundi

Sve se sleglo.