U odnosu na vreme od pre pola veka, populacija divljih životinja je smanjena za čak sedamdeset odsto. To se, tvrde naučnici, može smatrati najvećom tragedijom živog sveta od nestanka dinosaurusa i pripisuje se promeni klime.
Ali,
to su izgovori.
Uostalom,
i loša klima je nastala zbog loših ljudi. Znam.
Ali
znam i da će, kad tad, svi loši ljudi izgubiti. Bez izuzetka.
Ravnoteža dobra i zla nije ništa drugo do traženje
smisla u besmislu.
Ali,
ne želim da ovaj fragment bude srcešarajući.
Šta
najviše žalim kod drugih ljudi?
Kad su u pravu, a ništa ne mogu.
I
onda ta njihova lica!
Samo
gomila zamarajućeg održavanja svih mišića na broju.
Večeras
je grad pun trubača. Na svakih sto ili dve stotine metara neka crnpurasta grupa
svira Đurđevdan ili onu toplu vodu u niškoj banji u koju uđeš star a izađeš
mlad.
To
sa starošću i mladošću je neopravdano postalo predmet krivice ili ismejavanja.
Na društvenim mrežama se objavljuje slika starca od sedamdeset osam miliona
dolara šteka kako se ljubi sa devojkom od 24.
Šta
je tu stvarno smešno?
Osobe
koje to iasmevaju, a to je život, stavljam na svoju crnu listu.
Biće
jednog dana stari. Biće jednog dana, pre toga, mlade.I nemoguće je da niko od
njih nijednom neće pokazati slične emocije, čak i pod pritiskom golog interesa.
Trubači
u centru se nadglasavaju za zvonima katločke katedrale i pravoslavne Saborne crkve.
Pogledom,
u svim tim grupama tražim svog starog poznanika, trubača iz Surdulice (kakvo
ime za mesto u kome se rodiš!) koji je voleo devojku pedeset godina mlađu od njega.
Izdao
sam nu svojevremeno malu dvoprišnu garsonjeru. Garsonjera je francuska izmišljotina
koja se odnosi na stan za dečka, samca. Onda je on doveo tu devojku,
crnpuratsu, za koju je tvrdio da ima devetnaest godina. Sasvim sam bio siguran
da nema više od šesnaest, ali devetnaest je fino preskočena zakonska kazna za
odnose za maloletnicama.
Meni,
međutim, nije smetala njihova veza.
Pobunio
sam se tek kad mi je priznao da je mala prostitutka i da se drogira.
Rekao
sam mu da je izbaci. Ne želim posla sa policijom.
Ali,
gazda, zavapio je, ja sam joj tek našao klijente u ovom kraju. Posao tek kreće.
Izbaci
je.
Rekao
mi je da će to da učini.
Mala
je samo prešla u susedni stan, kod mog drugog podstanara koga je skoro
napustila žena jer joj je, navodno, pretio da će je zaklati.
Spavala
je dve noći kod tog drugog.
Prvi
me je molio da zapretim drugom otkazim ukoliko mu ne vrati devojku.
Zar
ti ne znaš da je ona prostitutka?
Znam.
Zar
ne znaš da se driogira?
Znam.
Pa?
Ali,
ja je volim.
Mislim
da sam o tome već govorio, ne očekujući nastavak priče.
Nedavno,međutim,
pre ovih mladih trubača, videh ga kako sedi na betonskoj ogradi ispred Maxija i
pijucka najjeftinije konzervisano pivo.
Zaustavio sam se i iz novčanika izvadio dve stotine.
Šefe,
za pivo.
On
se okrenuo nekoj devojci, tek tad je videh, stvarno je izgledala starije, i
bila je onako potrošno lepa, crne prave kose, mršava, sa uspravnim grudima i smernim
očima koje su se polako gasile.
To
je moj gazda, reče trubač.
Iselio sam se zbog tebe.
Opet
su bili zajedno.
I
pomislio sam kako je on bolji čovek od mene.
Ali,
naučio sam da je u životu ponekad važno čekati.
Pošao
sam ka uglu, odmah uz zid gradske kuće, ka svom omiljenim gradskom sviraču.
Kad
sam stigao tamo, umesto njega, sa istim razglasom iza leđa, istom gitarom,
sedeo je neki bucmasti mladić i preglasno udarao u žice.
Prišao
sam starom muzičaru, a znao sam ga iz Radija, i rekao mu da je on za ovog
nedostižna klasa.
Ja
sviram od svoje petnaeste godine, rekao je. Sviram već 55 godina, a on je mlad,
voli te švedske numere, a i sin mi je.
Utom
me je neko kucnuo po leđima.
Moj
bivši stanar.
Izvini,
gazda, ako hoćeš...mala je slobodna.
Naišli
su oni trubači...
Niška
banja, topla voda...
Pa
odmah... A ja nisam s onom koju volim...
Šta
sam mogao da mu kažem?
Tom
starom pokvarenjaku.
Dao
sam mu još sto dinara.
Da
li je dovoljno?
Jeste.
Još
nešto?
Daću
ti hiljadu evra samo da me ponovo prijaviš na staru adresu.
Нема коментара:
Постави коментар