Tip je došao sa biciklom
Vukući neko crno kuče
na povodcu i zastao
ne sjahavši pored mog auta
a njegov ker se naslonio na
prednji točak i iskenjao na haubu.
Izlazio sam iz restorana na vodi
i gledao kako ker
taj divni mali stvor
kenja i zapišava mi auto
a njegov vlasnik uživa u
spontanom prizoru.
Pitam se kakva je filozofija
kučkara?
Kakva ih plemenita misija
vodi u tom hobiju?
Svet je ionako pun govana
većih ili manjih.
Pitam se zar ne postoji apsolutno ništa
što njihova prava osećanja
prema drugima može da izrazi
bez da zaseru svakoga
pored koga prolaze
bez pomisli o prošlosti
ljudi koji su takođe
imali pse
pre njih
i pokopali ih
i više ne žele da jecajući
u plastičnoj vreći nose
veće ili manje telo
svog psa.
Ali kučkari
koje upoznajem
misle da će im odsustvo empatije
preurediti život
da je to promena saksije sa
onom biljkom koja donosi sreću
ako je stavite na desnu
stranu ulaza u stan.
Kučkari
koji su promašili svoje živote
i pogodili vreme
ternutke premora
zatišja istorije
polomljene svetove
čoveka koji jede svoje
srce
patetično?
ali pomislite samo
da je voda pre dve hiljade godina
držala Hrista na površini.
Нема коментара:
Постави коментар