Dunavski sprudovi,
avgustovski srebrni stubovi
što se presijavaju na jutarnjem suncu kao izgubljeni novčić
uvek se iznova pojavljuju
kao da odlučuju da nas nahrane
poslednjom radošću pre zime.
Odvešću te na sprud ženo
da budeš izgubljeno zrno
u moru peska
kao što sam i ja izgubljen
na sprudu
koji izranja iz drhtaja sveta
da nas podseti na radost smejanja
i spavanje pod vedrim nebom.
Beskrajni kratkoveki sprudovi
mladosti
što mi padate na prsa
kao anđeli u bobici
zrijućeg grozda slatkog...
Нема коментара:
Постави коментар