paradoks

ALEKSANDAR ČOTRIĆ POSETA - Na ovom mestu nalazilio se spomenik velikom piscu, dobitniku Nobelove nagrade. Na fotografiji u mojoj desnoj ruci možete da vidite kako je spomenik izgledao, dok nije pre nekoliko godina jedne noći ukraden i prodat otpadu gde je završio kao sekundarna sirovina – govorio je vodič grupi stranih turista koji su fotografisali postament bez spomenika. Kolona posetilaca, predvođena vodičem, zatim se uputila u ulicu iza ugla, gde su se zaustavili ispred jedne stare zgrade. - U ovoj kući rođen je slavni kompozitor klasične muzike koji je stekao svetsku slavu. Na zidu ispred kojeg stojimo nalazila se spomen ploča sa njegovim likom, ali su je nepoznati počinioci skinuli i, pretpostavlja se, prodali na kilogram, da bi bila pretopljena. Stranci su se slikali ispred zida iz kojeg su virila četiri metalna držača, jedini ostaci nekadašnje znamenitosti. - Idemo sada do centralnog trga, a usput obratite pažnju na otvore za šahtove na trotoarima jer su svi poklop...

RADE JOVANOVIĆ BOLJE JE BILO PRE RATA Kain je vremenom osetio grižu savesti...Što nemam još jednog brata! Pružiš NATO agresoru srednji prst, a on ti traži Kosovo. Poruka na kući cveća: Nisam doma! Srbija nije bila u ratu, ali tvrdim da smo bolje živeli pre rata. Jedino su Srbi bez posledica mogli podneti sve sankcije. Drugi bi se odavno opametili. Ispunjenje uslova za ulazak u EU je nemoguće. Zavisi od nas! Vlada ništa ne radi kako treba. No i opozicija cepidlači u traženju grešaka.

MILAN TODOROV PRIJATELJSTVO Prijatelj služi da se u nevolji nađe, A od naše nevolje kud ćeš veće! Malo nam je nezgodno da se hvalimo, Ali mi očas ispraznimo državne vreće! Rastrčasmo se svuda po svetu Da prijatelje iskrene, dobre nađemo Koji će nam, otvoreno to kažemo, Lovu dati, da se kao država snađemo. Napominjemo da mi prijatelje verne Više ne delimo na istočne i zapadne, Nego koliko prijateljstva Srbiji može U tvrdoj valuti što pre da se dadne. Ako, dakle, postoji neki narod takav Platežno sposoban a mentalno skraćen: Slobodno da nam se odmah javi – Od nas će prijateljski biti prihvaćen! (iz zbirke „Pretakani Srbi“, Alma, Beograd, 2009,)

MILAN TODOROV NA JEDNOJ FARMI U HOLANDIJI Sve srećne porodice liče jedna na drugu. Bar jedan član je zaposlen. Naš pop se ne brije. Njemu je, da se poslovno izrazim, puna šaka brade. Verujem da nismo sami u svemiru, ali smo ipak slučaj za sebe. Hrana je u svetu jeftinija nego kod nas, ali oni jedu više pa to opet izađe na isto. Morali smo glavnoj ulici da damo ime ličnosti iz novije istorije, da bi i dalje bila glavna. Nas svaki poraz ojača. Posle možemo da izdržimo nove batine. U Holandiji na jednoj farmi proizvedu više mleka nego u celoj Srbiji. Ali, kod nas se više muze. Sve ljude možete prevariti u jednom trenutku, neke možete da varate u svakom trenutku, ali sve ljude sve vreme možete samo da obmanjujete.

VLADIMIR BULATOVIĆ BUČI JEDNA U NJIH TRI Bog je bio pošten pa je ćelavim muškarcima dao mogućnost da puste bradu, a ružnim muškarcima da ožene lepe žene. Koristeći se silogizmom neko bi mogao doći u priliku da pomisli kako sam ja ružan muškarac, pošto pokraj sebe imam lepu ženu. Međutim, njena lepota, uveravam vas, nema nikakve veze sa mojom eventualnom ružnoćom. To što pak puštam bradu moglo bi da mi bude alibi u poznijim godinama kada budem konačno ugledao u ogledalu belu, izglancanu površinu posred svog temena. Mojoj lepoj ženi uopšte ne smeta moja „ružnoća“, a takođe joj ne smeta ni to što kada god me strasno uhvati za kosu u šakama joj ostane gomila mojih dlaka. Čak mi je rekla da bi volela da me jednog dana vidi ćelavog. Bojazan od te njene izjave mogao bih pronaći u njenom cereku nakon što je to izjavila. Ipak, i pored toga što sam ja, kako ona to sama priznaje, „muškrac po njenoj meri“, ona ne želi da spava pored mene. Ne, nije da ne želi da vodi ljubav samnom. Naproti...

MILAN TODOROV ČINOVNIKOVA SMRT Jednog divnog dana jedan isto tako divan činovnik, Jovan Dimitrijević, u jednom divnom srpskom ministarstvu, pohitao je u klozet da se olakša. Kad se najzad dokopao te divne prostorije u kojoj je tiho klokotala voda u kotlićima i citrusno miomirisao antiseptički sprej, naš mali činovnik je bio na vrhuncu sreće. Još pet godina do penzije, pevušio je u sebi. Valjda će izdržati ova sirota država još toliko? Kad odjednom...U pripovetkama se, veli Čehov, često sreće ovo „kad odjednom“. Pisci, pa dakako i Čehov,imaju pravo: život je tako pun iznenađenja! Negde na polovini zadovoljavanja svoje fiziološke potrebe, naš činovnik se, vođen ko zna kakvim vražjim porivima, a možda i sasvim nehotice, okrenu na levu stranu i na svoju nesreću ugleda nad pisoarom do sebe pognutu priliku u sivom odelu, u kome , gle čuda, prepozna ministra iz jednog od najvažnijih državnih ministarstava. U prvom trenutku činovnik se nije nimalo zbunio, pa ipak kad je obavio nuždu, p...

MILAN TODOROV KO BI TUKAO Niko ne zna zašto se u Srbiji posle demokratskih promena gladuje. To su male tajne velikih majstora kuhinje. Ako je socijalizam bio sistem sa ljudskim licem, u demokratiji lica ima duplo više. Otadžbina više ne traži da ginemo za nju, jer je glupo izgubiti život nizašta. Stari zanati izumiru. Prate savremena kretanja u privredi. Dobro je što ne štajkuje celokupan policijski sastav. Ko bi tukao demonstrante? Cene namirnica idu u nebo. Za potrošačima. U Srbiji se sudaraju interesi Amerike i Rusije. Jedino Srbi nemaju nikakav interes da žive u Srbiji.

ZORAN T. POPOVIĆ ČUVAJ SE PSA Samo najjači uvek opstaju, reče poslednji Srbin. Biti ili ne biti? To je stvar političke procene. Statistika kaže da najmanje ljudi umire u maju mesecu. Tad je mrtva sezona. Odlučio se za najjeftiniju varijantu. Platio je glavom. Promenio je mišljenje. Od prethodnog nije imao nikakve koristi. Čuvaj se psa. Ima gazdinu narav. Šta mi vredi da se žalim u rubrici „Među nama“, kad nas više nema!

RADE JOVANOVIĆ PEDIGRE Možda je bilo i sposobnijih naroda od Srba. Oni su sigurno već izumrli. Zavidim nesposobnim ministrima. Kakvu su oni konkurenciju morali da pobede! Nama ne treba neprijatelj. Mi smo u stanju sami da brinemo o sebi. Izuzetno smo ponosni na svoje poreklo. Mada su i drugi postali od majmuna. Mi ni sa kime nismo u svađi. S nama može svako da ratuje!

RASTKO ZAKIĆ DVOR Mi oduvek znamo: bez kralja ne valja, I u Beli dvor uselismo kralja. Držimo ga daleko još od bele lađe, Ali ipak tu je, neka nam se nađe. Uostalom ni on za bolje ne haje, Dosta mu toliko kol'ko mu se daje. I vukovi siti, i ovce na broju, Svako demokratski vrši dužnost svoju.

ZORAN T. POPOVIĆ ON ODLAZI SA VLASTI Naši političari su toliko velike patriote, da to svet nije video. On sa vlasti odlazi uzdignuta čela, čiste savesti i punih džepova. Nije dovoljno samo voleti pare. Treba imati i sreće u ljubavi. I da se ponovo rodim opet bih bio Srbin, reče mazohista. Badava pišem aforizme na račun nekih naših političara. Niko da plati. Premijer Cvetković širi svoj biznis. Otvorio je lanac narodnih kuhinja. Samo tamo gde se plaća glavom, Srbi su uredne platiše.

VLADIMIR BULATOVIĆ BUČI KAMENOLOM U kamenu ništa ljudsko, u ljudima sve kameno. Ivo Andrić Šetajući gradskom ulicom, pravo sa betona, zakoračih nogom na nekakvu poljanu, koja se poput nepregledne i gluve slike iznenada prostrla predamnom. Gazio sam osušenu travu musavu od prašine kojom se poput kakvog nestaška igrao vetar, puneći mi njome grlo. Sunce, nepomično i bledo, stajalo je na beličastom nebu, delujući potpuno nezainteresovano i ravnodušno za dešavanja pod sobom. Negde iz daljine dopirali su udarci čekića, tukući resko i ravnomerno. Radoznao da saznam o čemu je reč pljunuh na suvo tle pa krenuh ka zvuku. Usput sretoh grupu nekih sivih ljudi. U tamnim, dugačkim mantilima, pognutih glava i golih potiljaka, zurili su pred sobom i bez reči teškim koracima išli jedan pokraj drugog. Obradovah se što sam dobio društvo, pa priđoh jednom čoveku, kepavom i učinilo mi se manje sivim od ostalih. Upitah ga srdačno kuda su se to uputili, ali me on ni ne pogleda već samo nastavi da vuč...

ZORAN T. POPOVIĆ MALI JE OVO GRAD Srbi u Mitrovici baš imaju muda. To nam je sve što je ostalo od Kosova. Mi nikada nećemo ostaviti na cedilu Srbe s Kosova, pa makar svi oni izginuli. Sve nam je ravno do Kosova. Tu počinje nizbrdica. Kod nas niko ne radi ništa, jer nam političari rade svašta. Sklon je promenama raspoloženja. Do podne mrzi sebe a popodne ceo svet. Kad bih svakom prosjaku u mom gradu udelio dinar, potrošio bih sto evra. Mali je ovo grad. Meni malo treba u životu. Mali milion stvari. Eva je bila verna Adamu, jer nije bila u poziciji da bira.

VLADIMIR BULATOVIĆ BUČI TRI PIJANCA I ŽENA - Otvaraj bre ta vrata, upišah se! - vikao sam cupkajući i udarjući rukama u vrata od kupatila. - Ma, teraj se! – odgovorio mi je odsečno Mile. Znajući da mi sigurno neće otvoriti strčao sam kroz hodnik od zgrade dole na ulicu, stao pred zidić koji klinci koriste za vežbanje forhenda i bekhenda, otkopčao šlic i počeo da piškim. Sklopio sam oči i, ljuljuškajući se stojeći, prepustio se osećaju slatke jeze koja mi je strujala kroz telo. Glavom su mi bazale banalne misli o tome kako je ovaj život najbolji od svih. Otvorio sam oči i pogledao baru pod sobom. Jutarnji, sunčevi zraci milovali su njenu sjajnu i mirnu površinu, pojačavajući divnu, zlatnu boju. Potom me je potpuno opčinio ravnomerni i tanak vodoskok koji je tukao po zidu, baš na mestu gde se auto - lakom potpisao neki Kiza. Odjednom mlaz vodoskoka posta jači i bara za čas postade bujica. Nosila je papiriće, opuške i po kojeg mrava za sobom krećući se ka betonskom odvodu. Ne pri...

RADE JOVANOVIĆ ĆUTI I PLIVAJ Eva opravdano nije bila fascinirana Adamom. Bio je čovek kao i svaki drugi. Mogli bismo mi da živimo lepo sa svima, samo kad se drugi ne bi mešali. Srbin više neće pucati na Srbina. Eto dokle smo doterali sa neslogom. Ne gunđajte što se osećate kao riba na suvom. Ćutite i plivajte. Nezahvalan smo narod. Nismo ispunili nijedno vladino obećanje. Da se naš predsednik nešto pita, nikad ne bi preuzeo ovolika ovlašćenja.

RASTKO ZAKIĆ U POSETI NAJBOLjEM MINISTRU Ipak ću poći da se dogovorim, Dogovorom da se za svoje izborim. I u Vladu uđoh kao drčni zmajić: - Ja sam Pera Perić. - Ja sam Rasim Ljajić. Odmah rekoh: O hlebu hoću pregovore, Druge brige mene mnogo manje more. - O moj dobri Pero, pa ti se preter'o! Zar da Vlada brine da li si večer'o! Za hleb Vlada ni prst pomeriti neće, Ona ima probleme još daleko veće. Ali dok rešimo ovo što nas gnjavi, Možeš opet doći, slobodno se javi! - Srdačno me pozdravi, pa i isprati me, O Rasime, Rasime, i ti izvisi me! Vraćam se pokunjen, nesvršenog posla, Moj hleb za njih mali, ovakvih im dosta. Oni vode važnije, državničke bitke, Za njih sitne moje glavne neprilike! Bez hleba se vraćam sa vrata elite, Deco moja, sad se sama snalazite!

MILAN TODOROV KAFANA U JURIŠIĆEVOJ Za vreme Korejskog rata, koga se verovatno više niko ne seća, kafana u Jurišićevoj u Petrovaradinu, koja se do tada jednostavno zvala „Kuglana“, pošto je zapravo bila bife za kuglaše i njihove navijačice, preko noći je promenila ime u „Koreja“. Bila je, doduše, poznata po surovim tučama keglama sa olovnim dnom, užasnim ali sa današnjeg stanovišta nevinim makljažama Miše Životinje, Đoke Žuje, Slavka Glavonje i sitnog ali podmuklog Jakoba Ivančića. Ipak, tek dobivši naziv „Koreja“ kafana gazda Save udbaša postala je čuvena. Tu su svirale najbolje bande, jeo se najljući kotlić i pevala je sve popularnija Sena, za koju se u ono vreme tvrdilo da vodi ljubav sve vreme praveći od svoga tela most. Rat u Koreji se završio pobedom onih koji uvek pobeđuju. Sena se udala za jednog drtavog industrijalca iz Frankfurta, a Miša Životinja je otišao u Pariz, gde je u jednoj glupoj saobraćajnoj nesreći izgubio nogu. Kafanica je opet bila obična kuglana sa po...

MILAN TODOROV POGLED IZ AVIONA U svim državnim ustanovama postoji natpis NE PRIMAMO MITO, ali narod uvek nekako nadmudri birokratiju. Srbija će na poseban način ulaziti u EU. Malo će ulaziti, pa malo izlaziti. Razlika između demokratskih i nedemokratskih zemalja može da se vidi i iz aviona. Amerikanci u te svrhe koriste bombardere. Sad ni demokratija ne valja, jer nama smeta svaki đavo. Hipohondri su u prednosti nad običnim pacijentima, jer oni mogu da biraju i bolest i lekara. Ali-baba je imao dvadeset razbojnika, što je malo za odlučivanje u našoj skupštini.

ZORAN T. POPOVIĆ DEVOJČICE, NE BUDI DIJETE! Otkad su žene postale ravnopravne sa muškarcima, oni su manji od makovog zrna. Čovek koristi tri odsto mozga. Srbin je tu mnogo racionalniji. Pre sto godina se brže putovalo vozom od Beograda do Niša nego danas, jer se u međuvremenu Niš udaljio od Beograda. Srbi barikadama krče put dijalogu. On je jedini političar koji nam nije obećavao kule i gradove, brda i doline i bolje sutra. Zato i nismo glasali za njega. Danas jedemo i ono što nije za jelo, jer smo mi veliki gurmani. Sirotinja se hrani u narodnim kuhinjama. Mrzi je da kuva.

DUŠAN JAGLIKIN JESTE Prvo mu jedan reče: jeste. Dođe drugi pa mu reče: nije. Zatim dođoše druga dvojica pa mu rekoše: jeste. Ali onaj isti opet reče: nije. Onda dođe desetina njih, pa stotina, i svi kao jedan rekoše: jeste! A onaj osta jedan jedini pa opet reče: e, nije! - Jeste! - Nije! - Jeste! - Nije! I – ubiše onog negatora. Tako ostadoše sami: učenik u moru učitelja. I onda ga svi, bez izuzetka, učiše: jeste!!! I tako onaj odraste pod istim vaspitanjem, pa shvativši sve, jednog dana poče i sam da uči: JESTE! To izazva talas oduševljenja sa velikim olakšanjem, ali im on i sutradan, sav ushićen i sa nesmanjenom žestinom reče: JESTE! JESTE! JESTE! - Tako je – pohvališe ga opet. - Jeste – reče on – ali ja sada više verujem od vas. JESTE I VIŠE OD TOGA! - Jeste, znamo – rekoše mu najzad – pa mi smo te tome i naučili. - Da! Ali, bio je tu jedan koji je govorio: nije! Dajte mi njega. Bio je tu jedan... - Bio pa otišao. Nije ver...

MILAN TODOROV DA IMAMO Da imamo igle ko što nemamo kapisle pa da napunimo čauru koju nemamo sa barutom koji nam baš fali pa sve to turimo u cev koja nije kriva kao što jeste a da je cev od puške a ne od vodovoda ili kanalizacije pa da žmurimo na oko koje imamo a progledamo na oko koje nemamo pa da povučemo oroz prstom za koji smo kraći u neku svoju metu u neki svoj cilj koji nemamo. (JEŽ 19. jun 1987.)

RADE JOVANOVIĆ NEMA NAM POMOĆI Okrenuli smo se sebi. Više ne kukamo na tuđem groblju! Nemamo vulkane, cunamije, uragane... Samo nam je život katastrofa! Uvek nas obraduje završetak rata. Tada možemo da se ubijamo međusobno! Srbi se mrze između sebe. Šta to vredi kad svet to ne zna da ceni! Građani su srećni. I tu nema pomoći! Na izborima opet nismo imali sreće. Dobili smo vladu kakvu zaslužujemo!

ZORAN T. POPOVIĆ TOPLJENJE SLADOLEDA Samo političari znaju šta je dobro za narod, jer su građani subjektivni. Kad je osetio njen jezik, sladoled se istopio od miline. Slučaj je veoma zamršen. Jedino žrtva ima alibi. Pesmom "Ostajte ovdje", Šantic se aktivno uljučio u borbu protiv odliva mozgova. Upecao sam zlatnu ribicu i vratio je u reku. Bila je ispod mere. Mislio sam da svet počinje od mene, sve dok nisu počeli da spominju nekakve amebe. Tesko je razumeti genija. Naročito, ako ima govornu manu.

MILAN TODOROV KONZERVE ZA PSA Nekad se u Srbiji živelo bolje. Čovek je, recimo, mogao da nađe posao u Nemačkoj. Kad je čuo da je fabrika privatizovana najstariji radnik u njoj se obesio. A da je samo malo sačekao, mogao je da izvisi kao i svi ostali. Godinama kupujem konzerve za psa a da on to jadnik i ne zna. Hrana je u svetu jeftinija nego kod nas, ali oni jedu više pa to opet izađe na isto. Ne znam da pevam ovu našu novu himnu, ali iz pristojnosti zevam. Gledao sam Beketov „Kraj partije“. Iskreno, nije to ono što sam očekivao.

MILAN TODOROV PREDVEČE Najpre se javio Vlada, pedantan i preterano oprezan kao i uvek. Poziva nas da prisustvujemo svečanosti u njegovoj porodičnoj kući u Frankopanskoj u Petrovaradinu. Svečanost će biti za dve nedelje. Završio je renoviranje te stare gospe preko puta crkve Svetog Križa i ovog leta otvara etno dvorište u majurskom stilu. U dvorištu, kaže, postoji ogromna medunica, kruška stara više od sto godina.Ispod nje će postaviti isto toliko star porodični klavir. Dolazi oko stotinu zvanica, poznatog sveta mnogo. Zatim sam se čuo sa Jordanom, koji drži advokatsku kancelariju u nekoj pokrajnoj uličici blizu suda. - Možeš da dođeš u pola osam večeras – poručio mi je Jordan u kratkom telefonskom javljanju. - U sedam imam neku stranku, pa ćemo posle toga na miru popričati. Jordan je moj stari poznanik iz Radija u kome smo nekada obojica radili dok nismo dobili otkaze. Prvo je otišao Jordan. Sećam se da je otišao bez roptanja. Jednostavno se samo izgubio. Imao sam utisak da m...

ZORAN T. POPOVIĆ LJUDOŽDERIMA SU PORASLI APETITI Demokratija može da sačeka. Moram prvo da stavim turšiju i ajvar. S demokratijom se lakše diše, a i mnogo bolje podnosi suzavac. Jebeš ti ovu demokratiju, kad pendrek i dalje boli kao ranije. Mi gajimo originalan oblik demokratije. Anarhija joj nije ravna. Demokratija je kod nas nestalna kategorija. Čas je nema a čas nam se čini da je nikada nije ni bilo. Ljudožderima su porasli apetiti.Svako bi hteo što veći deo biračkog tela.

SLOBODAN SIMIĆ USPOSTAVLJANJE RAVNOTEŽE Bio jednom jedan mravinjak. Kao i u svakom mravinjaku, mravi su se delili na mrave-radnike i mrave-vojnike. Mravi-radnici su imali obavezu da rade i hrane ceo mravinjak, a mravi-vojnici da ga čuvaju i brane. Jednog dana, iznenada, poče da pada kiša. Mravi-vojnici tada dođoše kod mrava-radnika. - Vreme se naglo promenilo, moramo povećati odbrambenu spremnost mravinjaka. - Kako? upitaše mravi-radnici. - Vrlo jednostavno. Mobilisaćemo jedan broj mrava-radnika. - To je rizičan potez - rekoše mravi-radnici. – Uspostavljena je odgovarajuća ravnoteža između mrava-radnika i mrava-vojnika. Ako se smanji broj mrava-radnika, neće imati ko da nas hrani. Uostalom, kiša nije nikakva opasnost i verovatno će uskoro prestati. - Ne razumete se vi u bezbednost i nacionalni interes – rekoše mravi-vojnici. - Preti nam opasnost i mora se izvršiti mobilizacija. Mravi-radnici nisu imali drugog izbora. Mobilizacija je izvršena. Uskoro je broj mrava-vojnika...

MILAN TODOROV NAŠA NAJVEĆA EVROPSKA REKA Novi most preko Dunava će ostati na upotrebu i narednim generacijama, ako ga posle svakog bombardovanja ponovo izgrade. Ne postoji nijedan razlog da pošteni građani protestuju, sem ako koriste opštu gužvu. Bivša Jugoslavija je bila tamnica šest naroda, a sadašnje države su samice. Izbori u Srbiji su obično u proleće, ali već usred zime sve procveta. Kad uđemo u EU Sava će biti naša najveća evropska reka. Tačno je da živimo kao u srednjem veku, ali ohrabruje to što je reč o kasnom srednjem veku.

RADE JOVANOVIĆ POBEDIĆE VEĆINA Tek smo navikli na težak život a već hoćete da menjamo vladu. Ima izgleda da Srbija prestane da luta. Izgubili smo kompas. Ne verujem u pozitivan ishod borbe protiv kriminala. Pobediće većina. Teško je razlikovati političare od kriminalaca. Premda su u pitanju isti ljudi. Bolje da posle izbora na vlast dođe opozicija nego da moramo nešto da menjamo.

SLOBODAN SIMIĆ AFORIZAM » Pisanjem aforizama se ne može ništa postići«,reče mi prijatelj.« To nema nikakve svrhe. Ti napišeš, nekoliko ljudi sličnih tebi pročita, nasmeje se ili se ne nasmeje, u svakom slučaju uskoro zaboravi, i šta? Nema tu one neophodne snage koja nosi, ruši, razara...« Te noći sam na zidu napisao aforizam. Crven i upadljiv. Nabavio sam, za tu priliku, specijalan sprej. Neizbrisiv. Ujutru se skupila gomila policajaca. Doneli su krpe i žestoko su trljali. Nije išlo. Onda su našli četke i prašak. Sve se pušilo i penilo, ali nije vredelo. Postalo je kritično, jer je svet počeo počako da se okuplja. Neko se setio da pokušaju napis da okrune dletom i čekićem. Ispalo je da su ga samo još više urezali. Nastala je panika. Tada je komandir lično izdao naredjenje. Zid je miniran. » Neverovatne stvari se dešavaju u ovom našem gradu«, reče mi prijatelj, u kafiću. « Jesli li čuo da je policija danas minirala sopstvenu stanicu?!«

MILAN TODOROV SMRT FAŠIZMU – SLOBODA NARODU Žena prosi ispred crkve, deca ispod semafora a otac na železničkoj stanici. I sad neka neko još kaže da kod nas nema slobodnog protoka ljudi, ideja i kapitala. Na Zapadu muž i žena odvojeno plaćaju svoje račune. Mi takve dileme nemamo, jer ne plaćamo nijedan račun. Svet je prerano prestao da nam šalje humanitarnu pomoć. Kako sad da obnovimo mirom opustošenu zemlju? Drugi narodi nam nisu ni do kolena u odnosu na to kako mi umemo da klečimo. Portparolka naše partije je tako mudro govorila da su novinari uglas povikali: To lutko! Bilo gde da čovek ode naleti na nekog Srbina. Ponekad mi se to dešava čak i u Srbiji. Srbi danas nisu na velikoj ceni, sli svaka roba ima svoga kupca. Nekad je TV bila crno-bela a danas je na njoj sve ofarbano. Nekada je bilo potrebno sto puta ponoviti laž da bi bila istina, ali je sa demokratizacijom medija taj postupak znatno skraćen. Ne može SMRT FAŠIZMU i SLOBODA NARODU. Dva dobra nikad ne ...

VLADIMIR BULATOVIĆ BUČI KLUPA „Šta to ljude tera na pakost, na stalnu srdžbu prema susedu, i zar je svet skrojen samo da bi se zlo činilo drugome koji poput nas i pati i ljubi svakodnevno? Dokle ćemo jedni drugima okretati glave preko kapija i ograda, i dokle ćemo jedni druge „žvakati“ za svojim stolovima za doručak, ručak, večeru i svaki odmor, a nikada sesti licem u lice i dogovoriti se kao razumni i odrasli ljudi?!“ Razmišljao je sedeći na prijatno toplom, kamenom stepeništu pred svojom kućom, šezdesetsedmogodišnji Veselin. Posmatrajući zalazak Sunca, crvenog poput krvavog žumanceta, udisao je sladunjav miris ukrasnog karanfila posađenog po mahom okrzanim saksijama od pečene gline, neuredno nasađenim pred ulazom u kuću. - Veselineee! Veselineee, gde si? – vičući ga je zvala Cokla, njegova žena. Veselin se diže na noge, pa držeći se rukom za krsta, a zaboravljajući da nije više mladić, pokuša dugim korakom da požuri ka mestu odakle je dopirao ženin glas. - A, bre čoveče! Kolik...