paradoks

RADE JOVANOVIĆ NIJE NAM PRVI PUT Ako smo uveli imunitet, šta će nam političari koji ne kradu? Nije nam prvi put da propadamo. Ko zna, zna! Iznenadio me je poštar s penzijom. Nisam imao pri ruci revolver. Rusi vole da kupuju srpske firme. Ne košta ih ništa.

MILAN TODOROV TERAPIJA I NJENE ŽRTVE David odlazi dvaput nedeljno u bolnicu na terapiju. Leči se od neobjašnjivog umora, mrzovolje, ćutanja i, ne zna ni on, čega još. Sve je besplatno, odnosno o trošku države. Već na osnovu te činjenice može se pretpostaviti da nije reč o naivnoj bolesti kako bi neko brzopleto pomislio. Stvar je kudikamo ozbiljnija. Pisali su u novinama o tome. Navodili nekakav, pasivni bunt protiv opšteprihvaćenih vrednosti, maltene građansku neposlušnost koja se bezglasno i tajanstveno širi. Njegova bolest se stručno naziva „morbi rejectione aliorum“ ili već tako nekako a svodi se na to da on, ni u čemu, ne prihvata tuđu volju. Bolest, kao i svaka muka je individualna i dugo se nosi prikriveno. Ukoliko se ne leči, kažu, moglo bi se dogoditi da preraste u epidemiju sa neslućenim posledicama. U haos, anarhiju i bezvlašće. Ne čudi što je država propisala obavezu lečenja takvih bolesnika. Čak i osoblje bolnice prolazi redovne šestomesečne kontrole. Bilo bi opasno...

RATKO DANGUBIĆ JARAC KOJI LETI Njih dvojica su išli drumom, prem fabrici kožne galanterije Merkur. Onaj viši je profesora Majstorova tapkao po ramenu, kao da mu nešto odobrava. Razgovarali su glasno i, reklo bi se, vatreno. Onaj viši je o nečemu glasno razmišljao: Zbog čega vetar menja pravac? Majstorov je mu objašnjavao kako je nekada on voleo da proučava vešanja na litografijama starih majstora slikarstva iz Evrope, i usne su mu se osmehivale čemernim osmehom, a duboko u očima mu se olgedala tuga. Onaj viši, očigledno tek pristigao u Palanku, sada reče: Lepo je ovde kod vas. Majstorov je sutra nameravao u Novi Sad, da drži predavanje na fakulltetu nekih lepih umetnosti, a pridošlica ga je zadržavao, i oduzimao mu vreme koje je odvojio da se pripremi za slušaoce u punom amfiteatru. I kao u kakvom snu, pored trema, u dvorištu kuće Majstorova, lebdeleo je paperje, poput guščijeg. Kuća Majstorva je blizu Velike pijace. Prema tremu su se, otkuda oni tu, primicala i dva star...

ZORAN T. POPOVIĆ SEKS ODLAŽE INFARKT Otvaram demokratsku raspravu. Sve što budete izjavili može biti upotrebljeno protiv vas. Film je zabranjen s razlogom. Reditelj nas je prikazao onakvim kakvi jesmo, što prevazilazi granicu dobrog ukusa. Najgore je prošlo. Sad nam predstoji velika borba za goli život i opstanak. Ako je istina da seks odlaže infarkt, ja sam onda već odavno klinički mrtav. Premijer bi mogao da vrati osmeh na lica građana Srbije, ali njemu ne pada na pamet da podnese ostavku. Sudija se nije primećivao na terenu. Bio je vrlo dobro čuvan.

RADE JOVANOVIĆ SRBI SU NAJVEĆI KAVALJERI Prednost građanskih ratova je što protiču u atmosferi obostranog razumevanja. Život u Srbiji ima i lepih strana. Da pomenemo samo kraj. Kod nas trenutno radi milion ljudi. Ne računajući zaposlene. Nema problema što su svi ispred nas. Mi se na to ne osvrćemo. Srbi su najveći kavaljeri u Evropi. Oni plaćaju sve račune u balkanskoj krčmi.

MILAN TODOROV ČAŠA MEDA Idemo ispred svog vremena. Kod nas je „dan posle“ već danas. Dobio sam posao zahvaljujući plemenitosti. Našao sam novac koji niko nije izgubio i predao ga šefu firme. Sve što možeš danas ne ostavljaj za sutra. Jer, sutra će to neko drugi da ukrade. Srbija ne može sama. Moraće opet da se posvađa sa celim svetom. Vlastodršci se spuste na zemlju tek kada ih dignu na vešala. Med je kod nas skup. Malo je ljudi koji znaju da proizvedu pčelu.

MILAN TODOROV U PRVOM LICU TUĐE JEDNINE Čim sam upoznao Kristinu, ona me je upozorila da nije osoba koja će ikada stupiti u brak. Za mene, rekla je, ne važi ono „Sve dok nas smrt ne rastavi“ nego „Sve dok nas seks ne razdvoji“.Tek sam razmenio treću banku svog života i nisam shvatio šta to znači. -Ljubavna veza da - dodala je - ali samo do mere dokle mogu da kontrolišem svoju zonu privatnosti. Problem je bio u tome što je ona sve više proširivala taj zaštićeni seksualni i moralni ekološki pojas, te zbog njene stroge zone privatnosti nismo vodili ljubav prvih godinu dana. A posle? Posle se to lepo nastavilo. A onda je iskrsao, nenadano, taj njen put u Zagreb. Kristina je bila novinarka kulturne rubrike u jednoj popularnoj gradskoj radio stanici. Putovala je u Zagreb da razgovara i napiše članak o poznatom satiričnom kazalištu Jazavac. Imala je ugovoren sastanak sa uglednim piscem, osnivačem i upravnikom kazališta, Fadilom Hadžićem. Ja sam se samo prikačio kao privezak nj...

ZORAN T. POPOVIĆ PIPANJE U MRAKU Poslednji Srbin će s pravom moći da kaže: Država to sam ja! Sve sam u životu stvorio sa ovih svojih sedam prstiju – reče stolar. Da ne beše Tesle, mi bismo se još pipkali u mraku. Meni je moje komšinice ponekad žao. Tako mlada, tako lepa, a nevina. Cenzora je teško zavarati, jer on ima sposobnost da svakome uđe u glavu.

RATKO DANGUBIĆ ODLAZAK U GRADSKI PARK Ja uglavnom ćutim, slušam, a volim da pričam samo o politici ili ko je gde šta ukrao. Malo jedem i prilično sam smršao. To je zato što si bolestan, rekla je tetka Angelina. Nedavno sam počeo da tražim i uzroke poremećaja u svom organizmu: moguće je da je ovde nešto vezano i s tim što ja volim da maštam. Dugo sam prelistavao i jedan stari udžbenik iz medicine, prilično iscepan. Danas sam, nakon dužeg vremena, izašao iz kuće, i pravo u Gradski park. Uplašilo me je u kući jedno: neko je iz sobe u koju sam mogao da uđem iz trpezarije zatvorio vrata ormanom. Podigao sam glavu: bledoplavo nebo lepo se videlo kroz granje stoletnih hrastova. U parku je bilo i nekako veselo: patke i labudovi su klizili po vodi malog jezera, jedan arlekin se valjao po travi, i deca su šljunkom, pripremljenim za betoniranje staza, razbijala stakla na jednoj kućici u kojoj Gradsko zelenilo drži alat za uređenje parka. Kao da je ovaj izlazak u park bio od velikog značaja...

RADE JOVANOVIĆ SVE ZA PRIJATELJE Srbi su masovno napuštali svoje kuće na Kosovu. Šiptari su to skupo platili. Više se ne primećuju tragične posledice rata. Osim silnih pobednika. Nije problem broj vladinih automobila, već što svaki vozač ima svog ministra. Razlika između političara i gorila je u tome što gorila mora da prođe test inteligencije. Za neprijatelje nam ponekad ponestane municije, ali za prijatelje mora da se nađe.

ZORAN T. POPOVIĆ NOĆ SA ZANOSNOM PLAVUŠOM Seljaci danas veoma teško žive. Moraju da odvajaju od usta da bi nahranili svinje. Znam ja da je ostavka moralni čin i baš zbog toga ne želim da budem đubre i napustim vas sada kada je najteže. Propali smo kao muda kroz pocepane gaće, ako već moram figurativno da se izrazim. Srbija dobro reaguje na pritisak. Uvek pukne. Prošlu noć sam proveo sa jednom zanosnom plavušom. Pričali smo o svemu. Naši političari se prema budžetskim parama ponašaju domaćinski. Kao da su njihove. Optuženi je osuđen na smrtnu kaznu. Tako je glasao žiri publike. Sloboda govora širi se od uha do uha.

VLADIMIR BULATOVIĆ BUČI KAKO SAM ODLUČIO DA OŽENIM PROSTITUTKU Apstinencija mi je prilično potrajala, pa sam zbog toga počeo da blesavim. Koji god kanal na televiziji da sam okrenuo neka prsata devojka bi mi se smešila i mahala mi rukom ka sebi, pohotno me dozivajući. Koju god radio frekvenciju da sam okrenuo čuo bih nežni glas kako me draži dahtanjem u uvo. Zatvorenih očiju, dok sam ležao u krevetu, pred sobom sam video uvek razgolićene obline koje su me svojim slatkim mirisima terale da buncam u sred noći. Jutrom sam se budio obliven znojem i mokar od pasa na dole... Ne mogavši više sve to da izdržim pozvao sam svog drugara Milovana da me vodi kod prostitutki. Kada god je u „krizi“ on ide kod njih. Skupo jeste, ali pomaže. Pitao sam ga jednom prilikom zar mu nije jeftinije da nađe sebi lepu i pametnu devojku, koja će ga voleti, maziti i paziti. On mi reče da kada čovek jednom upozna čari prostitutke nikada više ne poželi ni jednu drugu. Rekao bih da to nisu bile njegove reči, ...

RADE JOVANOVIĆ UĆUTAO SE NAROD Brzo smo zaboravili NATO bombardovanje. Kao i sve humanitarne akcije. Za ljubav je potrebno dvoje. Za rat su dovoljni samo Srbi. Izbori nas puno koštaju. Srećom od njih nema koristi. Upropastiće vas sloboda govora. Ućutao se narod.

ZORAN T. POPOVIĆ PRORUSKI RULET U životnoj smo formi. Nikad boje nismo igrali, kako drugi svira. Niko od takmičara nije preživeo. Igrana je poboljšana varijanta ruskog ruleta. To veče imalo je smrtni epilog. Moj kum i ja ubili smo litru rakije.

MILAN TODOROV UVEK IMA NADE Meni je Srbija sve, ali ponekad volim i da odem u život. U Britaniji štrajkuje dva miliona radnika, a i kod nas toliko ne radi. Narod nema od čega da živi, ali za ostale potrebe se uvek nađe. Najviše ljudi se obesi nedeljom. To je zato što je petak dan za metak. Bio je na VMA ali mu tamo nisu ništa našli. Trebalo bi da na detaljnije pretrage ode u MUP. Na našu sreću, postigli smo sporazum kojim ni mi ni oni nismo zadovoljni. Optimista ne veruje da može da bude gore. Pesimista uvek ima nadu

RATKO DANGUBIĆ BUDILNIK Ima promenljiv karakter, nalik na lice onoga koji se ogleda na površini jezera. Kada nema pravi odogovor, ne muca, već kaže: Postoji svet pre potpopa i onaj posle potopa. Da iskreno kažem: Ne volim naročito da ga slušam. Oprezan je prema skromnim ljudima, mršti se kao sanjalica, pronalazač. Umeju, rekao je za obične ljude, i da misle skromno. Na njemu svojstven način govori o sumnjama, radu, pčelama, muvama i spomenicima na grobljima. Kada se kakvo njegovo razmišljanje nađe u koricama knjige, makar i dobre izdavačke kuće, on sve naziva bezvrednim. Ni jedna njegova priča nije prosta. Ne voli ni javne nastupe. Uveren je da ljude piskarala treba da pamte jedino po knjigama. Niko nije savršen, rekao je, i u tome je draž sećanja; zamišlja da je budilnik, koji ljude vraća iz sna. Od njegovih reči može građaninu da bude vrućina, ume ljude da muči količinom misli koja kulja iz njega. Na svoj način je veseo, pa, kad se sretnemo, nasmeje se: Koliko se dugo ...

ALEKSANDAR ČOTRIĆ SAMOUBISTVO Kolegama sa posla stalno sam govorio da ću da se ubijem, ali oni nisu hteli da mi poveruju. Govorili su mi da sam kukavica i da nemam hrabrosti da to uradim. Meni je, međutim, bilo dosta, i što sam u pedeset četvrtoj godini još uvek mlađi referent, i što stanujem u momačkoj sobi, i što me je žena ostavila i otišla sa mlađim, i što moj klub već deset godina ne može da postane prvak... Jedne večeri konačno sam to uradio. Kada sam sedeo u fotelji pred televizorom, na kojem su išle vesti o nekoj političkoj aferi, pucao sam sebi iz "berete" u slepočnicu. Komšije su čule pucanj, pa su zvonile, ali pošto sam bio mrtav nisam mogao da im otvorim. Pravo govoreći, nisam to ni hteo. Posle dva sata komšije su sa policajcima i vatrogascima provalili vrata i ušli u moju garsonjeru. Zatekli su me oborene glave, u lokvi krvi. Posle četrdeset pet minuta pristigla je i hitna pomoć. Toliko im je, naime, trebalo da dođu po pozivu prestrašenih komšija. Neka mlađ...

ZORAN T.POPOVIĆ NIJE SVE U SEKSU Da li je i Nobel dinamitom lovio ribu? Meni je Srbija jedina domovina. I pored toga što vec trideset godina živim u Beču, ja joj se često vraćam. Nikada nije učestvovao u organizovanom kriminalu. On je uvek više bio za opciju "uradi sam". Znamo mi da nije sve u seksu, ali kako u to ubediti žene. Pacijent se dugo borio za život, ali on sam protiv čitavog konzilijuma lekara nije imao šanse.

RADE JOVANOVIĆ S DRUGE STRANE BARIKADE Policija je prekinula lanac šverca. Šta će joj posrednici? Nije trebalo da sudimo ratnim zločincima. Drugi put neće hteti da idu u rat. Najopasniji smo kad gubimo. Ne umemo da se zaustavimo. To su nam prve komšije. Odmah s druge strane barikade. Očevici događaja su nepouzdani. Ne prate TV DNEVNIK.