paradoks

DELFINI  „Delfini plivaju u krug dok spavaju, s otvorenim okom na spoljnoj strani, čuvajući se tako od grabljivica. Posle nekog vremena, okreću se i plivaju u suprotnom smeru, s otvorenim drugim okom“.

Na Kosovu nije postojao obrazac zlostavljanja civila, tako da je do punog izražaja došla kreativnost zlostavljača. Hrvati razumiju kroz kakve strahote je prošlo prognano srpsko stanovništvo. Pomenulo se, ne povratilo se! Haški tribunal je oličenje poštenja. Srbe je pošteno nasamario. Među okupatorima vlada veliko interesovanje za srpske teritorije. U skladu sa zahtjevima tržišta, trebalo bi napraviti nekoliko Velikih Srbija.

Sve dobre stvari dolaze iz provincije. Recimo, Sena. Ali kod nas iz provincije dolazi Tisa, Sava , Morava, Drina... Može da se živi i od stare slave. Ako se, dok je trajala, dovoljno nakralo. Drugi svetski rat još nije završen. Međutim, treći je svršena stvar. Moramo se oslanjati jedni na druge, rekoše domine. Jeste da pred svakim skidamo gaće, ali to je zato što naša zemlja ima šta da pokaže svetu. Da nisi počeo da pišeš svoje memoare, život bi ti prošao uzalud. Kriminal je zakon, brate!

Kontejneri imaju brojeve, kako penzioneri ne bi lutali od nemila do nedraga. Za nas je on krvolok, za njih je heroj, ali se i mi i oni slažemo da nije čovek. Kosovo je malo za spomenik Klintonu, za to treba najmanje Velika Albanija. Bolje je kupovati glasove, nego ljude, jer ljudi se brže kvare. Najviše volim liste na kojima ima jedan kandidat. Onda nemam šta da mislim. Demokratija ne samo da nam je banula naglo, nego je izvalila i vrata.

Postoje ljudi koji umeju da uvaljuju drugima svoje uspomene. Takav je i on: radio je kao inženjer za puteve po Kenijii u vreme kakad je Broz krstario brodom Galeb po morima i okeanima. U parku ima i svoju klupu, i tu najrađe govori. Taj Broz je umeo da obezbedi narodu posao u tom belom svetu i državi kakav takav prihod, rekao bi. Od svih priča, sada kada je izlapeo i odrtavio, u Dunavskom parku sa više ili manje žara okupljenim govori kako je i on lovio barakude u Keniji, pa i o kafi. Po njemu nema blage veze kako se lovi riba u Dunavu, a kako u velikim vodama. Tamo kod njih nema udica i štapova kao kod nas, ni bućkala za somove. Tamo se love ribe kao što su sabljarke, kao u filmovima iz Holivuda, ali tako da se na komad daske, koja je izglodana sa jedne i druge strane namota fina metalna sajla. Na te sajle se vezuju udice koji imaju dobru snagu, i na njima ima krakova. Na udice se stavljaju veštaški mamci, napravljeni od plastike; oni lepršaju da pokažu da je mamac živ. Tu je...

Srbi su okupirali Hag i proterali sve Hrvate kući. Imao sam neke probleme, a onda sam seo sam sa sobom i raščistio celu stvar. Ne samo da smo sazreli kao društvo, nego smo počeli i da trulimo. Organizovali smo protestnu šetnju. Da malo proteglimo noge. Da bismo ozdravili Srbiju, pristali smo na truli kompromis. Mi se oslanjamo na domaću pamet, što se širom Srbije na svakom koraku i vidi.

Morali smo odvojiti crkvu od države. Ne može šut sa rogatim! Ovoliko poslanika je previše. Bojim se da i Kaligula teško prepoznaje svoga! Stranake danas nemaju konje za senatore. Imaju poslanike za jahanje! Vlada forsira dugoročne planove. Pominju se i planovi za iduću godinu! Još od srednjeg veka Srbi koriste pribor za jelo... Kontejnere odskora! Da nismo oterali Turke, Kocoso bi danas bilo deo Srbije! Mogli bismo živeti kao sav normalan svet. Ali i život u Srbiji ima svoje draži!

Prilikom posjete parlamentu, Kirka se uvjerila da tu za nju posla nema. Premijer je poslednja osoba koje treba da se plašimo. Najgore uvijek dolazi na kraju. Poslanici su samo fizički prisutni u parlamentu. Psihički su otišli. Pobjednika na izborima odluč uje nijansa. Biramo najcrnjeg . Kad diler drogom propjeva u policiji, on pjeva pa rastura. Ja sam evroskeptik. Sumnjam da imam evro u džepu. Haški istražitelji vole da znaju sve živo. Ne interesuju ih ubijeni Srbi.

Dolazi da sa druge dve penzionisane učiteljice pije čaj u kafeu Car. I njene drugarice slušaju, po ko zna koji put, priču o sinu Dragoljubu, a to znači da je zadovoljstvo okupljanja zbog ponavljanja priče uništeno. Majka priču o Dragoljubu i Isidori govori kao da pesmu peva. Povremeno joj oči zasuze. Lepim pokretom otvara medaljon na zlatnom lancu oko vrata i pokazaje fotografiju iz vremena kada je Dragoljub imao dvadeset. Idi dođavola, rekla bi crnoj mački koja se vrzma oko noga u kafeu. Ispada da je njen sin cinik i budala. Njega je kurva namamila  mađijama, rekla je. On se zaljubio na studijama u misterioznu Isidoru. Ej, glavo rapava, zabavljali su se dve godine, a onda mu se izmogoljila i udala za fufbalera Partizana, rekla je. Ispalo je da je njen Dragoljub, pijanista i dirigent, gori od fudbalera. Udala se, negde u oktobru, a da se nisu ni pozdravili na kraju. Naravno, priča ostalim penzionisanim učiteljicama nije odavno zanimljiva. Dragoljub se od te svadbe nije predava...

Nama u Hagu ne samo da su sudili pošteno, nego su nas i pošteno zajebali.  Izgleda da su žrtve najviše krive zbiog zločina. Nisu na vreme uspele da pobegnu. Voleli smo mi i Jugoslaviju pre nego je propala. Volimo sada i Srbiju. Kod nas narod sve manje jede, ali zato sve više guta. Ja sam gadljiv na pare. Zato sam i kupio automat za njihovo brojanje. Papirne novine gube trku sa elektronskim. Postoji briga čime će narod da briše dupe. Predsednik je sahranio ostatke svih prognanih kraljeva i velikana. Sada može da se okrene sebi. Nije prirodno da narod voli vlast. To je onda svojevrsna vrsta bluda.

Hrvatska poziva proterane Srbe da se vrate. Ako smeju. Osumnjičeni  je ometao sud u radu, jer je u više navrata pokušavao sam sebi da presudi. Dan žrtava u saobraćajnim nesrećama, širom zemlje je obeležen radno. U vašoj knjizi su svi aforizmi ujednačenog kvaliteta. Nijedan ne valja. Ostario sam za godinu dana, dok sam prethodnih šezdeset godina bio kao mladić. Ljudi postaju stari kada prestanu da idu u kupovinu. To znači da će moja žena večito ostati mlada. Oženjen muškarac zna u svakom trenutku šta žena očekuje od njega. Ništa!

Zena je rekla da ce danas da me ostavi, a ja sam je danas opet zatekao kod kuce. Znaci nije od reci. Nekada su politicki zatvorenici tucali kamen. Sa dolaskom demokratije izumrli su ti drustveno korisni radovi. Kad sam video da nemam za koga da glasam, morao sam da se kandidujem. Nasi fudbaleri bi trebalo da igraju u mrklom mraku, da se njihovo neznanje ne bi videlo. Ja sam svetski covek. Ziveo sam u svim zemljama bivse Jugoslavije. Bavim se ekstremno opasnim sportovima. Igram sah, bilijar i domine. On je u svakoj corbi bio mirodija, sve dok mu nisu zaprzili corbu. Moja komsinica ima zanimljiv hobi. Ima kolekciju bivsih muzeva. Moja komsinica je sa svim svojim bivsim muzevima ostala u dobrim - seksualnim odnosima. Oni koji misle da vrede za dvojicu, najcesce su dvojne licnosti. Zahvaljujuci nasim politicarima, mi znamo kad ce biti smak sveta. To se nama desava svaki dan.

Naša obećanja su radovanja za lude, ali nam je cilj da tu pozitivnu energiju  osete i ostali građani. Teško je naći iglu u plastu sena. Lakše je naći iglu između trave. Penelopa je verno dvadeset godina čekala svog muža, tako da joj je to sve ušlo u bračni staž. Tačno je da ima mnogo pisaca, ali ima i čitalaca. Njihov broj se, u stvari, poklapa. U našoj nacionalnoj kuhinji nijedno jelo nije naše. A, kako stvari stoje, tek neće da bude! Hamlet se pravio lud. Mi nemamo potrebe ništa da glumimo. Izgleda da me prisluškuju. Kad razgovaram sam sa sobom u glavi mi se javlja eho.

PARADOKS posle jedne godine izlaženja ima redovan mesečni "tiraž"  veći od 2500 čitalaca. Najviše je čitalaca u Srbiji, a zatim Rusiji, SAD, Nemačkoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Makedoniji, Kanadi, Hrvatskoj, Sloveniji, Švajcarskoj, Ukrajini, Austriji, Francuskoj, Australiji...

Naša jedina šansa su izvozni poslovi sa Afrikom. Izvozićemo gorile! Mi smo bili Evropa pre hiljadu godina. No, ne želimo da robujemo prošlosti! Aktuelna vlada izgleda nema program. To budi izvesnu dozu optimizma! Pet vekova pod Turcima. Naša sreća da nije bilo obratno! Nova vlada priprema čitavu lepezu novih mera. To će nas sasvim ohladiti! Ministar je poslužen hlebom i solju... Prisutnima je potekla voda na usta! Badava novac leži svuda oko nas. Srbija se neće saginjati! Ima razloga odvajanje crkve od države. U Srbiji nije dilema ima li Boga, već ima li države! Nikad nam nije bilo gore. No, nije nam prvi put da nas vlada iznenadi!

Pola od onoga sto je ukrao, poklonio je crkvi. Tako da je on pred bogom čist. Ako ne znate gde vam je glava, pitajte dželata! Bili smo za korak ispred svih, tako da smo prvi završili u provaliji. Niko nije okrvavio ruke. Gazili su ih tenkovima. Ja mnogo volim zene. Mogu ceo dan da vam pričam o njima. Seks sa bivšom zenom, je kao podgrejana pica od juče. Njegova porodica prati drustvene trendove. Sin mu ima dečka, a ćerka devojku. Jednom policajac, uvek policajac. On ne menja veru za večeru. Nama treba još gora vlast, jer ovom uopšte nismo zadovoljni. Sačuvao je dete u sebi. Noću mokri u krevet. Imam jako promenljiv jelovnik. Jedem kad imam! Nije sve tako crno, tvrde oni koji koriste belo. Oni su porodica na lošem glasu. Da žena nema ljubavnika, niko im nikada u kuću ne bi ušao! Nas nece zadesiti grčki scenario. Mi ćemo završiti kao Atlantida! Naleteo sam na seks bombu. Raznela me je! Srbi su sami sebi vadili i prodavali organe, ne dozvoljavajući da...

Jedino Srbe osuđuju u Hagu. Ali u tome nema naše krivice. Kad ja budem napisao roman, to će biti hit. Imate uslove za gej paradu i na nenaseljenom ostrvu, ako imate Petka. Gazda u našoj kući je onaj ko nosi pantalone, sa dva šava na svakoj nogavici. Kakva četkica za zube?! Jezik za zubima je najbolja zaštita vaših desni. Nekad smo oko sveta putovali za osamdeset dana, a danas  nam  svet dođe  i bombarduje nas isto toliko vremena. Građevinska industrija ne bi bila u krizi, da za svakog čoveka postoji cigla u zatvorskom zidu.

U njegovom istupu nema govora mržnje. Sve je pljuvanje. Oni koji su činili masovne zločine, ne odgovaraju  masovno. I danas se čuje: „Srbe na vrbe“ i „Hrvate o kravate“, jer sloboda ume da peva kao što su sužnji sanjali o njoj. Batina ima dva kraja da bi narod shvatio da postoji alternativa. Uprkos starosti, ne primećujem svoje godine. Osećam se kao drtavi, pogureni, ćelavi mladić. Ubila ga je prejaka reč, tako da je ostalo nejasno šta je kritičar  hteo da nam kaže. ...dok je održavanje deonice  puta koji nigde ne vodi povereno javnom preduzeću Putevi Srbije. Odisej se posle dugog lutanja vratio Penelopi i od tada mu se gubi svaki trag. U srpskoj potrošačkoj korpi, nema čega nema. A najviše je statističkih podataka.

Polovinu prvog sprata te prostrane kuće u stilu secesije  zauzimaju biblioteka i salon. Ta velika soba ima tri prozora prema ulicu i dva dupla prema terasi u vrtu, uz dupla staklena vrata. Ta graja koja je dolazila sa ulice je prestala. Tome se nije nadao, nekakvi povici dokonih ljudi su ga dobro prodrmali. Iza njegovih leđa sada se jedva oglasila svilena zavesa: uzalud je medicinska sestra Angelina htela da bude tiha. Bio je on sve, rekao je, ali nije bio gluv. Umirući se i nasmejao na sav glas. Pred polazak na onaj svet sedeo je Jakovljev u beržeri sa lakom dekom na sasušenim kolenima. Iz neke tamne dubine, rekao je Angelini, izronili su klikeri, s kojima je umeo da nadigra sve dečake u Dunavskom parku. Angelina se blago osmehnula. Bio je rođen da pravi nered oko sebe, razumela je. Podno njegovih tankih nogu ležale su fotografaije divljih životinja i albumi s markama. Umire, mislila je Angelina, među uspomenama i papirima: posedovao je biblioteku od preko dvadeset hiljada kn...

Kod nas je prododično vaspitanje poprimilo i nove razmere. Sada protiv vlasti demonstriraju čitave porodice. Želja svakog našeg predsednika je da bude građanin sveta. Tek da bi mi videli da je najbolje kod svoje kuće. Od kada smo videli ko visi na grani, shvatamo da je bolje vrabac u ruci. Država  mora da bude javna kuća. Ne može tu da se preživi ni od plate, ni od ljubavi.   Nama bi propast sveta donela veliko olakšanje. Tako bi prihvatili da nismo sami na svetu. Nismo ni znali da su pregovori u završnoj fazi, dok nismo videli prste na obaračima. Mi smo otvorena zemlja, zato su svi i zatvorili granice prema nama. Njega su pravili od blata i veći majstori od nas, samo oni nisu imali uslova da ga gurnu u peć. Dok se nisam učlanio u partiju nisam radio ništa. Kasnije nije bilo ni potrebe. Umesto ljudi od krvi i mesa, prikladniji su ljudi od plastike. Ti mogu da se recikliraju kao i svako đubre. U samicu su gurnuti dva najogorčenija poli...

Ministri žele da svima bude bolje. Dosadno im samima! Policijska akademija primiće sve prijavljene kandidate. Samo će vukovci polagati prijemni ispit! Mi brzo pronalazimo krivca za neuspehe. Dovoljan je samo minut ćutanja! Ni plaćenim ubicama ne cveta posao. Trenutno je hit priručnik Uradi sam! Srbija je zemlja bogata sirovinama. Da pomenemo samo političare! Gledao sam izveštaj vlade o stanju u Srbiji. Ministri su o svemu izlagali!

Davanje i primanje mita za mene nisu krivična dela iste težine. Mito lakše primamo nego što ga dajemo. Svako juče u odnosu na danas već pripada dobrim starim vremenima. I jedni i drugi su tvrdili da je rat obična svinjarija, dok su okretali prase na ražnju. Kad su čuli da idemo u prijateljsku posetu braći, javilo se na hiljade dobrovoljaca. Njegov talenat je sasvim slučajno otkriven. Propevao je kad su ga uhvatili.

I kao da nisam prisutan, on lagano zavi cigaretu i stavi je sa strane na mrke mengele. U radionici su dve duge tezge, razne kutije, uredno složen alat, ali je sve prilično staro. Iznad jednog metalnih ormana stajao je kalendar iz 1983. sa obnaženom, prsatom lepoticom za avgust. Od toga meseca i te godine je proteklo mnogo vremena i gomila lepotica se izređala na kalendarima Plejboja, mislio sam. Jednom reči, stvari se kvare i stvari se popravljaju, rekao je majstor. Taj majstor Zahar nije i jeste mnogo govorio; nekako se ljuljuškao dok gunđa, kao da drema. Preturao je, sipljivo dišući, po zavrtnjima koji su se stajali u kutijama, u plastičnim kofama; sve su to restlovi od starih mašina, ili su kupljeni na po najlon pijacama, mislio sam. On ne ume da se izrazi pravilno, rekao je jednom konobar Majorov, a majstor je kakvog nema do Segedina, pa ni do Budima, ako treba. Jeste, odavno mu je vreme da umre i krene na onaj svet, smejao se. Ne zna kako je propustio onu zadnju, hladnu zimu,...

Mafija je pokušala da utiče na mene kao premijera, ali nije uspjela. Kapiraš, batice?! Ušao sam pod krov vladajuće partije i time riješio stambeno pitanje. Vlast je pokazala da umije da stvori od ničega nešto. Napravila je ruglo od države. Građani koji su izabrali ovu vlast nisu zadovoljni svojim položajem. Zato se prevrću u grobu. U skupštini je kao u apoteci. Samo što nema dovoljno ljekova.

Nema smisla kod nas tražiti pare ili život. Ovde život ništa ne vredi. I oni koji sede na buretu baruta imaju priliku da se vinu visoko. Toliko je predsednikovih slika na mitingu da se iza njih krije pola naroda. U svet je otišla pogrešna slika o nama. Vide nas onakvim kakvi jesmo. Tačno je da među pobijenima ima i nevinih, ali mora se priznati da se    oni tako ne osećaju.

Pogodio sam ga pravo u živac. Rekao sam mu da je lud. Mesto zločina obezbeđuju jake policijske snage. I kako sad da se ubica vrati na njega?! Pobednici uvek pišu istoriju, jer poraženim snagama nije ni do čega. Kod nas je takva demokratija, da niko ne sme da prdne a da ga niko ne prisluškuje! Za razliku od romanopisaca, aforističari imaju kratak fitilj.

Bela Hamvaš: " Na kraju ostaju samo dvojica, Bog i vino". (iz Filozofije vina B. Hamvaša)

Našu zemlju će obrađivati šeici. To je jedini način da ne postane pustinja. Zlatna ribica muškarcu ispunjava uvek  jednu istu želju! Podigli smo kuću nasred druma. To je put kojim se ređe ide! U cara Trojana udbine uši. Njih vlast nije opila. Oni su na težim drogama. Informativni razgovor je bio vrlo koristan. Ni osumnjičeni nije znao mnoge stvari koje je priznao. Nema laži, nema prevare, naš politički program je nešto treće.

I sada mi se grlo stegne kad mislim na taj susret i njega. Ne prestajem da premišljam o autoritetu sudbine, kako bi rekla moja Nevenka. Ne znam kako bi se osećali drugi na mome mestu: meni ovde i treba savet u koječemu. Da sam onda legao na pod restorana i urlao, bilo bi mi danas lakše da to podnsem kao bruku, nego ovo kao teret na duši. Tek sada vidim kako slučaj ume da uplete čoveka gde mu nije mesto. Upoznao sam ga jednog petka iza devet uveče, u pristojnom restoranu gde se skupljaju oni koji nemaju kuda na večeru i oni koji rade u noćnim smenama, kao ja. Uz šank, jer se nikad ne zadržavama dugo, razgovarao sam s kelnerom Ivanom, koji voli fudbal i porno filmove. Okretao sam u rukama polupraznu kriglu s pivom. Nekako mi se primakao sa strane, kao da je hteo da ostane neprimećen. Ja ne volim da se upoznajem, pa sam u početku stajao kao od drveta. Ivan ga je oslovio po imenu, on nas je i upoznao, izgleda da su i razmenjivali te porno filmove. Trideset godina radim kao novinar u d...

U nas neofašisti imaju velikih problema. Ne uspevaju da budu u ilegali! Ne razumem Zapad. Oni štrajkuju glađu i kad imaju da jedu! Pamet izvozimo na zapad. Na istok šaljemo političare! Može da ne bude ulja i šećera u Srbiji. Ali reda mora da bude! Pre pet vekova mi smo ubili cara Murata. Od toga se još nismo oporavili!

Poseta Hilari Klinton bila je potpun promašaj. Srbima bi više prijala Monika Levinski.

(Nad knjigom aforizama „SIROTINJSKA ZABAVA“, Danga, Beograd, 1990.) Da Milan Todorov, pisac srednje generacije, i nije dospeo u antologije savremene srpske satire, svaki iole pronicljiv čitalac mogao bi da zapazi u duhu i obliku njegove satire osobenost koja oblikuje visinsku satiričnu invenciju: borbenu ironiju prvog reda. Onu koja stavlja do znanja da smeh nije samo terapija već i saznanje, da šala može imati i načela i da stvarna energija koju takva „šaljivost“ razastire može da posluži kao unošenje ozona u zatamnjena, izmučena pluća savremenog čoveka. Pre svega, može se reći da je Todorov hroničar i satirični slikar jednog doba u našem životu koje je oblikovalo ako ne pogled na svet ono neku vrste atmosfere sažete u reči – titoizam. Naime, to je bilo ono vreme u kome su gori sudili boljima, moralno politički podobni – nepodobnima, stvarni neprijatelji zemlje zamišljenim neprijateljima; u kojem su bili proganjani ne oni koji su stvarali krizu jugoslovenskog društva već ...