paradoks

            Tanka, sasvim tanka polukružna linija, koja se belinom razlikovala od ostale kože, usekla mu se od sredine nosa do usne žvale, na levoj strani lica. Neverovatno je ličio na Denija Trejoa, meksičkog filmskog glumca, poznatog po ulogama negativaca. Bio je crn, mršav, sa prodornim pogledom. Stajao sam u dugom redu, u maloj pošti u kojoj sam redovno plaćao mesečne račune. Voda, grejanje, komunalije, telefon, kablovska televizija. Ponekad bih preskočio telefon ili kablovsku. Pošta se nalazila u podgrađu Tvrđave. Miran kraj, uvek isti ljudi, posivela vojna lica, zdrave i debeljuškaste medicinske sestre Vojne bolnice u belim klompama i belim pantalonama. Spokoj debelih austrougarskih zidova. Zevao sam. Onda me je neko potapšao po leđima. Kada sam se okrenuo, opazio  sam nepravilno lice Bore Cvergla.           Sećaš se kad sam te ono ujeo za rame? – pitao me je smejući se isprekidano, tankim krtim s...

U Srbiji ima oko sedamsto hiljada gladnih, ali srecom to su za sada samo izolovani slucajevi! Misao je najbrza na svetu. Zbog toga mi cesto i pobegne! Za nas PTT je i golub pismonosa brza posta! Dokle god nasi politicari budu voleli Srbiju bezgranicno, mi necemo znati gde su nam granice! Sve je manje socijalnih razlika, jer je sve vise gradana koji nemaju sta da jedu!

Kad smo prvi put zakoračili u naš novi stan uhvatila me je neka nepodnošljiva tuga. Ne zato što se videlo da stan nije godinama bio krečen, da je većina radijatora u njemu glibava od nekakve masnoće i da gotovo svi prozori ne dihtuju kako treba. Ne, moja tuga bila je isključivo izazvana gubitkom prostora. Onog prostora koji smo imali u našoj porodičnoj kući u Mladenovcu. Violeta, moja supruga, tešila me je da će naše preseljenje u grad prijati klincima koji će se tako konačno „urbanizovati“. Tog izraza sam se oduvek pribojavao. Ne znam čega ima lošeg u tome da deca odrastaju u jednom malom i „neurbanom“ mestu kakav je Mladenovac? Tamo su imala prostrano dvorište i barem prividnu slobodu svakodnevnog kretanja zahvaljujući kome nisu morali svakog trenutka da nas pitaju smeju li da izađu napolje. Samo bi izašli, to se podrazumevalo. Nisam morao da brinem. Vreme su provodili igrajući se sa čupavim Rudijem, jašući ga i vukući ga za njegove klempave uši. Svakog drugog dana kosilicom sa...

Otkad smo rešili da vodimo ljubav, a ne rat, niko nas ne jebe! Pola miliona Srba napustilo je Srbiju. Ostale je napustila Srbija! Srpska prošlost je kao vino. Što starija, sve bolja! Aktuelni srpski političari i u odnosu na Karađorđa deluju kao bez glave! Sa ovakvom vladom  Srbi mogu ući u EU jedino „nogama napred“! Gubitak Kosova samo je potvrda srpske doktrine da mir nema alternativu! Za nas je smrt oduvek velika žalost. Život srednja!

Napisao sam jedan aforizam za pamcenje, ali sta vredi kad ne mogu da ga se setim. Prestao je da upraznjava seks na radnom mestu, jer ne treba mesati posao i zadovoljstvo! Ja imam plemenito poreklo. Moji preci su uvek konzumirali najbolju lozu! Doziveo sam nirvanu. Pustio sam mozak na pasu! Moj otac je tukao moju majku, moja majka je tukla mene, a ja svog mladeg brata, sve dok nas sve zajedno nisu smestili u sigurnu kucu!                                                                        

Ne jednom sam slutila da on ne ide u dobrom pravcu, ali jedno je slutiti, a drugo je to videti. Ti si mu ujak, moralo bi negde i tebe ovo da dotiče. Sestra sam ti. Kada si se vraćao noću sa orgijanja, ja sam ti otvarala vrata, da majka ne čuje kada dolaziš kući. Nekada sam ti bila i desna ruka dok si pisao knjige. Nikada mi nisi rekao da sam omanula. Mora da pamtiš kako sam ti prekucala onaj roman za koji si dobio državnu nagradu. Pazi, ja imam samo njega. Tebi ne delujem ni kao ljuta, ni kao umorna, niti da sam spremna na sve. Postoje moji likovi koje nisi video ili si ih video i zaboravio. Ne bih dolazila kod tebe u Milano da znam kako treba da postupim. Znamo se kako se znaju brat i sestra. Predložila bih ti da se vratimo na stvar. Nikada me nisu zanimale sudbine druge dece i valjda sam i previdela niz sudbina oko mene: znala sam da se ti nećeš ženiti. Ne sumnjam da ima i brutalnijih sudbina od tvoje i moje, ali ja se ne mogu pomiriti sa ovim. On je jedini naša krv. Jednom sam po...

Vlast se nije obračunala sa kriminalom, pa je narod pozvao kriminalce da podnesu ostavke. Policija je izvela pokaznu vežbu. Pokazala je narodu šta ga čeka. U svakom žitu postoji kukolj, a kod nas je žito baš rodilo! Sodoma i Gomora su gradovi bogate istorijske prošlosti. Nisam opčinjen sirenama. Ribe su tamo gde bi trebalo da su devojke, a devojke u delu koji bi trebalo da ćuti kao riba. Mi znamo da ništa ne znamo, jer gledamo nacionalni tv dnevnik. Srbi su težak narod, da bi bili faktor stabilnosti na Balkanu.

Nije pred nosom samo šargarepa. Nama od gladi igra pred očima. Kod nas kriminala ima tu i tamo. Kada dobro razmislimo, ima ga samo tamo. Podneo je ostavku iz nužde. Nije mogao više da sere. Izgleda da svi lažu, samo ja ne govorim istinu. Ko puzi taj je stražnjicu izdigao na najviši položaj.

I to je nekako za juče sve, uzdahnuo je, taj izgubljeni prijatelj na kraju sparne nedelje. Postala mu je navika, za ovih devet godina koliko je sam i ostareo u ovome stanu i gradu, da prvu jutarnju kafu popije za malim stolom ispod prozora. Tako, kada se sneveseli, pita se koliko ovakav život ima smisla i koja je misao koju on mora da dovede do kraja. I gleda opet kroz prljavi prozor u zid i opao malter i naglo ustaje. Omanji je, proćelav, sa licem koje su izrezbarile godine i brige. Nekako mu se sve preliva iz boje u boju, kao uspomene na filmskim trakama. I ponovo misli na Nenada, druga iz gimnazije, koji je odmaglio otuda za Beograd posle nedelju dana kako su se tamo javili glasnogovornici samostalne države. S njim se spakovala i njegova sestra i njen mlađi sin; stariji je (srećom) zaglavio u armiji, dole negde na jugu, gde je i preživeo. Tada je Nenad arhitekta rešio da se ne vraća nikada gde se rodio. Kupio je malu kuću u lepom selu ispod Bukulje. Uz pomoć prijatelja popravio je...

Umoljavaju se oni koji su prvi upotrebili izraz "vlasnički pas" da mi kažu naziv i adresu njima slične nevladine organizacije kojoj sam nameran prijaviti slučaj  komšije Slaviše Jovića koji nije dovoljno primenio odgovorno vlasništvo nad svojim  kanarincem Kikijem. Taj Slavišin kanarinac je u četvrtak u 8:17 P.M.  na dva mesta pogrešio kada je cvrkutao jednu kompoziciju Gustava Malera. Kikija je hteo maler da Slaviša nije sa njime dovoljno uvežbavao. Umesto da uloži napore, bude uz njega i blagovremeno mu ukaže na greške, on mu pustio MP3 da svira po ceo dan, pa da, kao sluhista, zapamti. To tako ne može! Slaviša nije smeo da se toliko ogluši o pedagoška pravila. I do čega je to dovelo, pitam ja vas! Tako se ophoditi prema značajnom delu velikog kompozitora, to je udar na evropske vrednosti. Posle se pitamo zašto nas tamo neće.

Slava policije je sveta Trojica. Duh, telo i pendrek. Stvari su izmakle kontroli, jer policija sve prisluškuje! Ne znam šta je komšija poželeo pre nego što mi je crkla krava, ali se plašim da je u pitanju zarazna stvar. Izvagajte svaku  svoju reč pre nego što je izgovorite. Jer, ko se važe taj na zdravlje polaže! Razdvojili smo žito od kukolja. Izvezli smo žito. Najsigurnije je čuvati novac u knjizi. To niko ne otvara!

Narod bukvalno nema ništa. Utoliko više cenimo vladu koja uspeva i to da mu uzme! Vlast je rešila da se okrene kriminalu. To je dokaz da se ne može živeti od politike! Kad je Bog delio pamet, mi smo je već izvozili! I Srbija ima predsednika vlade. Za slučaj da prvi zamenik predsednika bude trenutno sprečen! Sirotinja duguje zahvalnost vladi. Da nije vlade, ne bi ni nje bilo! Mi smo u svim ratovima bili na strani pobednika. Još od Vuka Brankovića! Ili je previše velikih Srba, ili Srbija nikad nije bila manja! Ne razumem građane koji ne žele da plaćaju TV pretplatu, a gledaju RTS!

Fascinirao me je Rodenov Mislilac. Naročito ono kako drži ruku na ustima. On je viđen čovek. Mnogi ga već vide iza rešetaka. Poslednjih deset godina nisam nijednom zakasnio na posao. A onda sam to nadoknadio kašnjenjem na biro za nezaposlene. Za mene se novac uopšte ne lepi, jer ja nisam čovek kome bi se išta moglo prilepiti. Nezadovoljni građani su dvolični. Nije im dosta što su siromašni nego su sada još i gladni. Nije problem što smo izgradili kuću nasred puta, nego što naš put nikud ne vodi. Srbi su narod najstariji. Upravo nam ističe rok trajanja! Na njegovoj sahrani je bilo mnogo zvanica, jer je svirala živa muzika.

Makedonija mi je majka. Očeva imam više. Makedonija je istovremeno raj i pakao. Zavisi da li si  u vlasti ili u opoziciji. Naš državni brod čas leti a čas roni. Zavisno od toga da li je kapetan orao ili som. Makedonac bez ušiju i jezika – mrtav kapital. Prvi napraviše da smo poslednji. Predsednikov papagaj laže kao pas. Imitira gazdu. Vođa nije bolestan. Takav je rođen! Za dobar seks potrebno je dvoje.  Dobar narod i loša vlada. Na sledećim izborima ću glasati za Crnce. Narod će bar imati za šta da se drži. ( Iz nove knjige „Biblija za nevernike“. Prevod i adaptacija: Milan Todorov)

Naši političari ne kupuju novine. Jeftiniji su im novinari! Srpska vlada je diskretna. Pravi neviđene greške! Naši radnici nemaju sreće sa platom... Ne da im se! Mi idemo Kolumbovim putem. Nadamo se da ćemo stići Ameriku idući na istok! Da smo umesto pameti izvozili budale, bili bismo odavno u EU! Dahije su izvele seču srpskih knezova... Knez Milošu je ostao samo kum! Šteta što su demokrate izgubile glavu. Bila je nekorišćena! Zašto ne bismo mogli živeti sa Šiptarima?... Kad možemo sa ovakvim platama! Srbi su oduvek umeli da opevaju one koji su ih izigrali!

Uzdigao se iznad uskih stranackih interesa. Sad uzima samo za sebe! Bolje je bilo pod Turcima. Nismo placali, ni vodu, ni struju! Sve sto sam imao potrosio sam, tako da je moj novac sad na sigurnom! Raspisao sam se. Ne prode mesec, a da ja ne napisem bar jedan aforizam! Sta se buni taj Sizif? On bar ima posao! Zec je brza hrana. Tesko ga je uhvatiti! Nije mu nista. Bolestan je u mozak! Prodali smo se za saku dolara, jer nismo hteli da zivimo od tude milostinje.

Dvojica stalnih saradnika PARADOKSA , Rade Jovanović i Ratko Dangubić dobitnici su dveju značajnih nagrada za svoje stvaralaštvo. Rade Jovanović je dobitnik ovogodišnjeg TIPARA, na Danima humora i satire „Vuko Bezarević“ u Pljevljima. TIPAR je najprestižnije priznanje u oblasti humora i satire na prostorima bivše Jugoslavije. Jovanović je nagradu dobio za knjigu aforizama „Samo da izdrži slamka“, objavljenu prošle godine u izdanju zrenjaninske Agore. Ratko Dangubić dobitnik je nagrade za kratku priču „Košer biskvit Rokusen“ na konkursu koji su zajednički organizovali Mikser festival iz Beograda i izdavačka kuća Arhipelag a posvećen je pričama o legendarnoj beogradskoj Savamali.

Mi imamo visokokvalifikovanu radnu snagu. Čak i nepismeni imaju fakultetsku diplomu! Pre nego što uđe u crkvu, vernik se prekrsti. Zna popa! Klali su po kućama. Domaće je domaće! Naše je samo onoliko koliko dajemo drugima. Ostalo nam otmu! Nije trenutak da se raspravlja da li je pet do dvanaest, jer će uskoro ponoć!

Ako je potrebno, mi ćemo se boriti diplomatskim sredstvima do poslednje kapi krvi. Danas su samo budale patriote. Pa ni njima se ne isplati. Kultura i treba da bude na poslednjem mestu u državi. Kome sam ja to sve govorio, bre! I ja sam živeo od svog rada, dok nije moralo ništa da se radi.

To jutro je bilo neobično lepo. Taj fotograf Maksim, koje posmatra ljude i stvari, nije ovde redak gost. Stajao je jedno vreme u dovratku vrata koja iz kafane vode u baštu. Kelneri su se kretali po bašti restorana „Vltava“ s poslužavnicima ili kriglama piva u rukama. Pojedini gosti su listali tek pristigle novine, drugi razgovarali. Tamo su njih trojica (penzionera) stigli ovim redom: prvo je stigao Milan (u minut po dogovoru), posle se dogegao (koj minut kasnije) Veroljub i poslednji (zadihan, nije imao kome da ostavi kera da ga čuva dok mu se ne vrati kuvarica Julijana) Dejan. Tu (prvu) njihovu fotografiju napravio je Maksim anonimno (on snima zanimljive ljude i grad, lica, ptice i predmete). Milan je godinama radio kao novinar u poznatom dnevnom listu (i sada ima kod njih rubriku za zdravu ishranu), Veroljub je penzionisani profesor elektronike (trenutno se bavi pisanjem rada na temu: „Pupinova teroija prostiranja električnih struja“), a doktor Dejan je zoolog i predaje (honorarn...

Samoubice su dokaz da se u Srbiji može usrećiti ličnim radom! Zločin se ne isplati. U nas nijedan zločinac nije dobio zasluženo priznanje! Prosečni građani žive kao sav normalan svet. Po tome se razlikuju od političara! Nikada Srbi neće imati Luja XIV. Pri izboru vodje, mi uvek polazimo od nule! Nije tako opasno stanje na našim ulicama. Ne pogađa svaki metak! Učlanio sam se u vladajuću stranku. Po cenu da postanem ministar!

Naš narod živi izvan svojih mogućnosti. Niti živi niti mre! On se obogatio preko noći, jer je znao šta nosi noć a šta nosi dan. Mostovi spajaju ljude. Sve više lljudi spava ispod njih! Na poslovnim ručkovima smo jeli nosoroge i žirafe, jer smo imali goste iz afričkih zemalja. Mislili smo da će svi kriminalci biti uhapšeni, ali vlast je znala da je najbolje prekinuti kad je najslađe. Živimo sve teže i teže. To je ta nepodnošljiva lakoća postojanja!

Na nasoj estradnoj folk sceni, pojavila se jos jedna silikonska plavusa zeljna probijanja. Kucim se. Treba mi sve, od igle do lokomotive. Nase sudbine su negde zapisane. Zato postoje dosijea. Niko od nas nije svetac, jer su ta mesta odavno zauzeta! Imam problema s varenjem. Zene, taste, sefa... On zna zasto se borio. Danas je on ratni vojni invalid!

                                                    Mnogobrojne legende i još više nepoznanice kada je reč  o Petrovaradinskoj tvrđavi,  retko navode na pravi trag. Češće nas udaljavaju od stvarnosti. Međutim, njihovim upornim sagledavanjem mogu se spoznati mnoge ljudske sklonosti.                                 (V. Milković, pronalazač i istraživač Petrovaradinske tvrđave) Teča Lemi je umro tri puta. To dovoljno govori o njemu. Vraćanje iz kliničke smrti , rekao je lekar, ostavlja trajne posledice. Kakve? - pitala je majka. Kada bismo mi to znali, ne bismo bili lekari nego onaj – odgovorio je medicinski brat, najverovatnije vozač iz ekipe hitne pom...

Mogli bismo da imamo dve žetve godišnje. Malo je jedna za ovoliko kukolja! Slobodno možemo reći da smo pobedili na izborima. Nisu nas uhvatili! Donedavno je narod imao najviše poverenja u crkvu, ali sad Bogu hvala nije tako. Vlada ne poseže za nepopularnim merama, jer bi u tom slučaju morala da se bavi sobom. Policija je protiv demonstranata upotrebila prekomernu  silu, pa su je ovi opravdano prebili. Srbi žive kraće od ostalih evropskih naroda. Naročito kad ih ti narodi bombarduju. Našim političarima je dupe sraslo sa foteljom. To se zove nameštaj po meri!

Mene zene prosto obozavaju, ali se s vremena na vreme zaborave, pa ja cesto moram da ih podsecam na to Mene zene opsedaju. Cesto mi dolaze u san! Vremenska distanca cini svoje. Danas i ocevici istorijskih dogadaja, mogu da posvedoce, da se oni uopste nisu ni desili! Nema razloga za brigu. Jedna briga manje! Mi ne mozemo da zivimo kao sav normalan svet, jer je svet poludeo! Ovaj put je za zrtveno jagnje, vecinom glasova izabrano prase! Moj ego je uvek uz mene. Zajedno smo jaci!

Ja sam uvek gladan, kad nemam sta da jedem. To mi otvara apetit! Zatvor dobiju oni, koji se nisu dovoljno dobro otvorili prema sudiji! Kosovo nam je prva briga. Brigo moja, predi na drugoga! Vise ne mogu tri puta. Jedva uradim dva skleka! Kad nemam sta da rucam, ja odem da prosetam i tako svaki dan ucestvujem u marsu gladnih! On je uvek imao razumevanja za sve. Zato je i prolupao! U drzavi vlada opste sranje, mada mi nismo glasali za tu opciju! Bili smo u takvom naletu, da je i provalija jedva uspela da nas zaustavi!

Turci se nikada neće vratiti na ove prostore. Beogradski pašaluk im neće to dozvoliti. Toliko volim pasulj sa rebarcima, da on kod mene može da prođe i bez pasulja! Za mene pare uopšte nisu problem. Problem je što ih nemam. Pop je zaslužio doživotnu. Umesto toga otpevali su mu "Mnogaja ljeta". Imam toliko posla, da ne mogu glavu da dignem – reče poltron. Doći će nam glave mangupi iz vaših redova! Partneri u vlasti rade s pola mozga. Toliki je njihov koalicioni kapacitet. Sahranila ga je žena,  još za života.