To jutro je bilo neobično lepo. Taj fotograf
Maksim, koje posmatra ljude i stvari, nije ovde redak gost. Stajao je jedno
vreme u dovratku vrata koja iz kafane vode u baštu. Kelneri su se kretali po
bašti restorana „Vltava“ s poslužavnicima ili kriglama piva u rukama. Pojedini
gosti su listali tek pristigle novine, drugi razgovarali. Tamo su njih trojica
(penzionera) stigli ovim redom: prvo je stigao Milan (u minut po dogovoru),
posle se dogegao (koj minut kasnije) Veroljub i poslednji (zadihan, nije imao kome
da ostavi kera da ga čuva dok mu se ne vrati kuvarica Julijana) Dejan. Tu
(prvu) njihovu fotografiju napravio je Maksim anonimno (on snima zanimljive
ljude i grad, lica, ptice i predmete). Milan je godinama radio kao novinar u
poznatom dnevnom listu (i sada ima kod njih rubriku za zdravu ishranu),
Veroljub je penzionisani profesor elektronike (trenutno se bavi pisanjem rada
na temu: „Pupinova teroija prostiranja električnih struja“), a doktor Dejan je
zoolog i predaje (honorarno) na privatnom univerzitetu o životinjskom svetu
koji naseljava biosferu. Milan je, odmah kada je stigao, naručio kriglu piva,
Veroljub se zadovoljio (kasnije) espresom i negaziranom vodom, a Dejan je uzeo
koktu. Pre bilo kakvog razgovora Dejan je „morao“ da ispriča kakve mu muke zadaje
pas Milorad kada ga ostavlja samog. U jednom trenutku je pokrio oči rukama, a
onda digao ruke-kao da odustaje od razgovora. To je njihov redovni susret
(viđaju se prve subote u mesecu i razgovaraju o pitanjima koja im izgledaju
zanimljiva (i zagonetna). Ponekad razgovaraju i o zdravlju, o deci i unucima.
Dejana posebno zanima kako psi osete da ih gazda ostavlja. Sva trojica su
završila iste (davne) godine „Treću gimnaziju“, i ovo je osnov druženja (njih
je život razbacao, iako su ostali u istom gradu). Imaju po sedamdeset i sedam
godine (i koji mesec gore-dole), imaju članske karte klubova, razne kreditne
kartice banaka i sva trojica i dalje (uprkos starosti) puše: Milan (kao i
ranije) ne odustaje od „Drine“, Veroljub voli (druge cigareta ga guše) „Kent“,
a Dejan „Malboro“. Veroljub je krenuo (s razgovorom) od Engleske kraljice
Elizabete, a onda je raspredao kako je engleski kralj Henrik Osmi odvojio
englesku crkvu od Rima, da bi mogao da raskine brak sa Katarinom i oženi se
Anom Bolen (koja treba da mu rodi princa). Tako je Anglikanska crkva postala
predmet razgovora, i rasparve kako se zajebao rimski papa Kliment Sedmi kad
kralju nije dao blagoslov za razvod. Tada se Dejanu oglasio mobilni i razgovor
je zastao. Trenutak je vladao muk, kao da su svi znali kakva vest dolazi.
Javljali su Dejanu da je umro (jedini) preostali drug iz razreda, penzionisani
general Radoslav, koji je (dugo) nepokretani. To je sve njih dobro potreslo.
Red da plati račun je na Veroljuba, i on je zvao kelnera. Sudbina sve udesi. Sahrana
je prekosutra na Topčidesrkom groblju, rekla je ta kuma Zorana Veroljubu. Iz
bašte restorana „Vltava“ izašli su njih trojica pre vremena, gotovo bez reči.
Znali su da je sada na jednog od nih red. Posle je stolu prišao fotograf
Maksim i napravio dve crno-bele fotogradije, i to one Milanove poluprazne
krigle s pivom. Kelner Ivan je pospremao sto, uzdisao, i nje mogao da se
načudi kako su (takva) gospoda mogla u kriglu da bace tri opuška od cigareta
(koji plivaju).
Нема коментара:
Постави коментар