paradoks

Brine me što živim u globalnom selu, jer su sela u izumiranju. Zašto mašu svojim pristalicama kad ne namjeravaju da odu? Imamo sluha za glas vapijućeg u pustinji. Pogotovo, ako se radi o sigurnom glasu. Demonstranti bi se nakon reakcije policije polako razišli, ali sila masi daje ubrzanje. Da ne bismo živjeli u strahu, utjeruju nam strah u kosti. Ne samo da se optuženi uspješno brani sa slobode, nego je prešao i u ofanzivu. Ako ovdje nema istine, to znači da su je mediji već prenijeli. Vođa je besmrtan, jer se smrt uvijek događa nekom drugom.

Prepoznao me je bezmalo istog trenutka, i pre nego sam mu rekao ko sam. Tek je bio pojeo kiflu, ali je ostavi pola krigle jogurta i deo kajgane na plehanom tanjiru. Uzdahnuo je i rekao: “U glavi je sve. Tamo je uvek sve. Nema sumnje da je tamo sve. Tu je ključ za sve brave. I gde bi drugo moglo da bude? Tako je to uređeno kod ljudi. Kako da objasnim? To je tako. Tako mora da se razume.” Odakle on ovo zna? “Pa zna,” rekao je. On je stari profesor matematike, voli da gleda ljude i u njima kopa po naslagama tajni. “Ima izoštren njuh i sluh.” Smešten je u jednoj psihijatriji i zatekao sam ga raspoloženog. Sedeo je u pletenoj fotelji, na travi, kao u starim filmovima o ludacima, i treptao. Znao sam da u glavi skriva razne priče, uspomene i malere. Doneo sam mu jabuke i sok od nara. Rekao je: “Ništa mi ne treba. Ako i treba, imam para da kupim. Znam gde mogu da kupim.”  Obuhvatio je lice dlanovima i gledao me u oči. Taj drugi događaj, o kome je veselo govorio, ko zna kako je stigao ...

-           Nismo se videli sto godina – rekao je doktor Vojkan, Duletov školski drug,  pružajući mu onu svoju dugačku dlakavu ruku. - Kako je? Dule je odmah posumnjao da je Vojkan nekim svojim šestim lekarskim čulom shvatio  da nije najbolje, jer je upotrebio to bezlično treće lice. Ljudi to obično rade, pomislio je, kada ne žele da ih drugi opterećuju svojim problemima. Ali, tog popodneva nije znao šta bi sa sobom pa je Vojkana, sa kojim je nekad bio nerazdvojan,  potražio u predvečerje u gradskoj bolnici u kojoj je Voja radio kao psiholog u palijativnom centru. -           Šta te muči? pitao je Voja, sada manje profesionalno. -           Ništa posebno i sve zajedno, rekao je Dule i dodao – Zapravo, osećam se usrano, šta da ti kažem. -           Gde me nađe? – rekao je sasvim iskreno...

Nama je svaka vlast dobra, jer mi za bolju ne znamo. Kod nas se stalno bore dobro i zlo, ali mi uvek izaberemo manje zlo. Ne treba nam inostrana pomoć. Uskoro ćemo svi živeti u inostranstvu. Pamćenje nam bledi, hartija nam bledi, zato mi istoriju pišemo krvlju.   Umetnost povezuje ljude. Koliko je samo zarobljenika klesalo i lilo njegove spomenike. Ova država ne liči na Titanik. Ovde nema toliko bogatih ljudi.

Jeste da je sprovodio mobing prema svojoj sekretarici,  ali sve nekako  preko kurca. Neprijatelj  nikad nije spavao, ali posle uspešno izvedene akcije naših snaga spava kao zaklan. Žena ga je uhvatila u preljubi i oprostila mu. Jer, bio je u vezi sa drugim. Ja sam se uvek učio na sopstvenim greškama i sad, hvala Bogu,  spremam doktorat. Ne znam kakav je moj stav o najvažnijim svetskim pitanjima, jer se to krije od mene. Motka ima dva kraja, ali su ovde oba govnjiva. Rusi imaju toliko široku dušu, da ona uveliko prevazilazi granice Rusije. Krv nije voda. Voda je kod nas skuplja!

U Srbiji više nema komunista. Svi su se sakrili u crkvene odbore! Nećemo više tumarati po mraku. Jedno od predizbornih obećanja je i svetlost na kraju tunela! Mi održavamo minimum procesa rada, i kad smo u štrajku i kad nismo! Danas  je predizborna tišina. Sutra će da blejite!! Ja sam se školovao onoliko, koliko je meni trebalo. A, taj neki padež što mi fali, će ga nabavimo, ako bude trebalo!! Došao đavo da uzme dušu Srbinu, a ovaj mu reče: a i da imam odakle mi! Naglo je prekinuo da pije. Zagrcnuo se, kad mu je žena ušla u kafanu! Njemu je crkao anlaser, a ženi vibrator. To se zove loša sreća!

Srbin više neće pucati na Srbina. Dosadiće mu! Naučnici već istražuju ima li života u svemiru. Digli su ruke od Srbije! Više nećemo da vodimo ni ljubav ni rat. Okrećemo se samozadovoljavanju i samoubistvima! Razumem ulogu vladinih novina. I Adama i Eva su listom krili prave stvari! Bolje grob nego rob... Ako ne znaš šta je dobro, pitaj šta je skupo! Mi Srbi smo se već pomirili sa činjenicom da nemamo ništa. I šta nam fali? Srpska prošlost je kao vino: što starija, sve bolja! Bojim se naših političara koji pokazuju zube svetu. Ne vide im se umnjaci! Od vođe za kojim smo krenuli, zavisi da li će nas boleti noge ili glava!

Zabranjena je trgovina ljudima i organima. Znači, ostalo nam je samo dušu da prodamo! Strani mediji ovde više  ne šire neprijateljsku  propagandu.Ne žele da otimaju posao domaćim! Nismo dozvolili da svi stari zanati izumru.Najstariji je uspeo da opstane! Mi u našem selu već dugo imamo otvorena dva fakulteta, a ako Bog da uskoro ćemo izgraditi i osnovnu školu! Vlast želi da se približi narodu.Zato mu je i skratila lanac. Državni aparat je najbolji za šišanje ovaca. U zatvoru čuvari su odgovorni samo za vašu glavu.Dupe morate sami da čuvate!

Izbori i sahrane su jedine prilike da se rođaci sretnu. I političari su glasali na izborima, da im bude bolje. Završio je dva fakulteta. Ima se, može se! Više ništa nije kao što je nekad bilo. I ova konstatacija je nekad imala pozitivan ton. Natalitet  Srba je u padu, jer nas  više niko ne jebe. U streljačkom vodu nije se znalo ko ima ćorak u pušci, tako da je borcima čista savest. Kad je stao na ludi kamen, izmaklo mu se tlo pod nogama. Turci su nas jahali petsto godina neprekidno, a sada se uredno smenjuju Kurta i Murta. Napisao sam autobiografiju i sad sam drugi čovek.

Odavno treba da ode u toalet, ali ne ustaje od stola: uvalio se na nekakav blog gde raspravljaju o seksu, lezbejkama i filmu Vudi Alena. Javlja se u ritmu između tri „osobe“ koje baljezgaju o stvari koja ni njega ni njih ne zanima. Prosto, tu su i nemaju kuda. Kada se pojavila majka s kafom, padne mu ponovo na um da je vreme da ode do toaleta i da stavi telefon da se puni. Trideset mu je godina i živi u sasvim pristojnoj kući, sa sasvim pristojnim roditeljima, završio je sasvim pristojan faklultet, ima sasvim pristojne prijatelje, i ne radi nigde, niti ga rad zanima. Nema ni devojku, nije ni peder, jedino je opsednut internetom i prepiskom. Sedi sada i čeka komentar izvesne Jarmile, ali ona se „ne javlja“. Nije siguran da li je u pitanju muško ili žensko, a voleo bi da zna kako taj stvor izgleda, jer niko ne piše tako jebozovne komentare kao „ona“. Snaga predstave o njoj je jaka da je upoređuje sa seksipilnim ženama s mankenskih pista. Na trenutak ona se njemu čini tajanstvenom i ...

Informisanje nam je kopija FIGURA VENERIS. Samo se pominje  pozicija! Potpredsednik u Srbiji drži sve konce. Svi u vladi su zaduženi za uvlačenje! U celoj Srbiji je besposlenim zabranjen ulaz. A za zaposlene se traži izlaz! Ubistvo novinara uvek nas sve iznenadi. Naročito naručioce! Srpski brod trenutno plovi ka EU brzinom od deset čvorova... Gordijevih! Nas i Rusa dvesta miliona. Toliko o ruskim milionima! Ne verujem da smo prodali Kosovo. Ali otkud nam pare da kupimo EU? Normalno je da bi srpska žuta štampa bila bezbojna bez vladavine ŽUTIH! Naši političari su odvojili crkvu od države. Crkve su ostale na Kosovu! Broj članova SNS je toliko narastao da mogu sebi biti i opozicija! Računi za vodu moraju se namiriti. Srećom, krv nije voda! Odlučio sam da izvršim samoubistvo... Sad znam za šta živim! Isplatilo nam se pet vekova pod Turcima. Najzad imamo kalifa umesto kalifa! Otkako je vladajuća stranka promenila ime, ne znamo ni kak...

Narodu mozak radi na minimumu. Takav je režim. Ne krijamo zašto tražimo njihovu ostavku. Iz istih razloga iz kojih bi oni tražili našu. Kod nas više nema srednjeg sloja. Sam je sebe polizao. Jedno je kad velike sile malteretiraju malu zemlju, a drugo kada mala zemlja voli velike sile. To se ne može porediti Za izabranog niko nije glasao. Time je njemu pobeda još draža. Od ove vlasti očekujemo mnogo. Tako nam i treba. Ne samo da događaji jedan drugi prestižu, nego gaze. Da nismo liznuli, kap bi prelila čašu. Oni su počeli odstrel kada nije bilo šta da se ubija. Ja sam od života očekivao više, ali nisam znao s kim imam posla.

Još ovde ima onih koji ginu za slobodu javne reči. Ali, sa dolaskom demokratije, više ih niko ne sprečava u tome! Nismo im dozvolili da se vojno organizuju. Ubili smo ih još dok su bili u civilu...             Pitao sam se gde se danas kriju protivnici režima. Morao sam mnogo da kopam da bih pronašao odgovor na to pitanje! Sve je učinjeno da glasačka mašina na izborima radi kako treba. Bili majstori i namestili...             Ne možemo mi da imamo toliku slobodu kretanja kao oni. Njihov kavez je veći. Pišete istoriju? Za koliko godina unapred? Ovde samo život nije moguć. Sve ostalo je moguće!

U našoj politici može svako sa svakim, dok kod svingera ipak postoje pravila. Pobednik izbora se zna unapred, jer demokratija ne može da čeka. Za hleba treba, za rakiju mora da bude...A što preostane ide za kulturu. Vladu je porebno formirati što pre, da se ne pokvari. Neverovatno je da se ovo nama u Srbiji dešava, pa još sada u devetnaestom veku! Žao mi je mog televizora. Ja pogledam ponešto i odem da povraćam, a on jadnik sve to nosi u sebi godinama. U Srbiji se greške ne zaboravljaju. Ponovo te izaberu na neku važnu funkciju..

Odskora konzumiram lekove isključivo pre jela. I po dva-tri dana! Mi danas imamo i plaćene ubice. Samoubice su volonteri! Predsednika ne interesuje kako mu živi narod. On iznad svega poštuje privatnost! Presuda je izrečena... Sudija neće imati težak posao! Naši građani dobro znaju za šta su glasali. A vi, kako odlučite! Na mitingu za Kosovo bila je masa patriota. Šteta što je održan posle boja! Siromašni Srbi još uvek brišu dupe novinama. Političari novinarima! Srbija je žrtva vatikanske zavere. Upropastiće nas kardinalne greške! Siromašni će i na idućim izborima glasati za ovu vladu. Ako prežive! Mrzim hiperprodukciju telohranitelja. Od gorila ne možeš da vidiš veće majmune! Šteta je što smo rasturili Jugu. Srećom, volimo se kao kad smo bili zajedno! Ružni smo i dužni... Mada nam ni ostali kvaliteti nisu za potcenjivanje!

Predajući se uspomenama, on je nepomično.sedeo pred knjigom zavičajne proze koju je dobio na dar od prijatelja pisca, s kojim je proveo detinjstvo. Knjiga otvorena na sredini sada mu je mirovala na kolenima i on je mislio ko zna čemu. U sobi je sedeo i doktor Jakov, s kojim treba da putuje u Palanku i da vide kako napreduje izrada kostima za festival etno muzike. Koji minut ranije su, dokoni, razgovarali kako se brusi kristal. “Vreme je da krenemo”, rekao je Jakov. “Pravo kažeš”, uzdahnuo je zamišljen. Ta zavičajna proza, mislio je, kakva je bila i nekada, takva je i ostala, a takav mu je i prijatelj pisac. Lepo je, uzdahnuo je, opisao kako se priprema sto za porodični ručak: i sam vidi taj stari porodični pribor za jelo od srebra, plavo-zlatni servis sa rasvecetanim lalama. To je napisano lepo. Nabrao je obrve, zatvorio knjigu i odložio je na komodu. Nema ni trideset godina kako je ovde u literaturi vladala zavičajna proza. Pamti kako su onda nad ljudima i piscima pevale ptice, kako...

Rehbilituju samo mrtve. Tek da se vidi kuda neposlušnost vodi. I policija širi svoje vidike. Koliko je samo dosijea pročitala. Da nije porsrnuo, ne bi izbegao metak. Nemojte da mi dajete mito, ako vam je nezgodno. Ne bih voleo da se osećam neprijatno. Prvo smo bili braća, a sada smo ratni zločinci. Krv nije voda. Moram da vam dam iskren odogovor. Da budem iskren, to mi se ne isplati. Nemate prava da me nazivate mazohistom. Ja sam se samo okrenuo sebi.

Bilo je i ranije besmrtnika, ali nisu bili ovoliko mladi. Narod kome nije ni do čega, na izborima će pokazati svoju volju. Kako će se zvati postizborna koalicija? STR.* Teško je promeniti svest demonstranata. Oni je čas gube, a čas im se vraća. Nagodite se sa državom. Ako platite glavom odmah, pola kazne vam se oprašta. Ne zna se koliko ljudi radi za državu. A kolika nam je država? Nikola Tesla je Ličanin. Iz istog mesta iz koga je došao moj komšija koji nema struju. U svetu nas najbolje predstavljaju sportisti, dok se naši političari sportom bave samo rekreativno. Volim da slušam obrazovane ljude, reče doušnik. (*STR, u Srbiji skraćenica za Samostalnu trgovačku radnju.)

Dolazilo je veče.   Spustio je teške hrastove roletne koje su decenijama naklapale prozor noću i leti za vreme zapara. Uključio okruglu stonu lampu od mesinga i belog murana.Kad je šiknulo mlečno svetlo, odjednom se uhvatio rukama za glavu, naslonio je na sto i zaridao. Zapravo nije to bio plač, nego čudno, snažno i poražavajuće muško jecanje sa povremenim hroptanjem i udaranjem glavom o drvenu polituru stočića. . Sedeo je za kompjuterskim stolom. Ispred njega je bio uključen laptop. Na njemu nije bilo ničeg posebno novog ili šokantnog. Uobičajene vesti, krize, glamur, estrada, gluposti,sport...Ništa što bi ukazivalo na razlog takve neočekivane reakcije. Šta ti je? – žena je iz dnevne sobe utrčala u kuhinju skamenjenog lica, trudeći se da prikrije strah, ali bilo je to bezuspešno. Bila je potpuno zatečena. Mili, rekla je, ono što  dugo nije rekla, ne iz nekog posebnog razloga, nego jednostavno nije želela da joj reči nežnosti pređu u rutinu. Ni njene, ni njego...

Nema te tarabe u Srbiji koja nije starija od naših najviših rukovodilaca. Bratski ruski narod je naše, pravoslavne vere i kao takav zaslužuje da izvozimo na njegovo tržište. Mafija nije jača od države. Tu su oni negde. Oženio se boljom, lepšom i pametnijom ženom od sebe. Od dva zla izabrao je manje. Nema više bajki. Narednih 1001 noći ćemo vam pričati samo istinu. Kriminal se ne isplati. Čim dođu izbori, počnu da te povlače po medijima. Kosturi su ispali iz ormara. Zato što je ormar jako star.

Monetarni kurs se stabilizovao. Opet možete kupovati sudije za dinare! Otkud neopravdan strah od budućnosti. Ko garantuje da ćemo je dočekati? Svetska kriza je prolazna. Nevolja je što mi ne znamo kad nam je dosta! Umro bih od stida da čekam milostinju na ulici. Druga je stvar kad mi poštar donese kući penziju! Penzineri ne planiraju izlazak iz zemlje. On planiraju drugi smer! Na izborima političari odmeravaju samo snagu. Glupost je nemerljiva! Neprijatelji Srbije nisu fer. Sad bi svi hteli da se kite uspesima vlade!

Ne treba više da ulažemo u obrazovanje i nauku, već u crkvu, jer nama još samo Bog može da pomogne! Na svakoj svadbi ili proslavi možeš da vidiš ljude sa puškama i pištoljima... To su čuvari naše tradicije! Čim narod ostane go, država odmah reaguje. Navuče mu uniformu! Poštene ne vredi slati na robiju. Oni se nikad neće promeniti. Vlast se već godinama uspešno bori protiv kriminalaca u svojim redovima. Jednog je, kažu, već uhapsila... Čim je čuo vest da će biti hrane i za bacanje, veliki broj građana se okupio oko svojih kontejnera, da to i proslavi! Neće još dugo trajati naše pripreme za ulazak u Evropu. Brzo ćemo biti gotovi! Nismo zreli za ludnicu. Još uvek smo u fazi sazrevanja! Naši predizborni plakati otporni su na vodu. Ni kiša, ni sneg, ni pljuvačka ne mogu im ništa! Imam i mozak i svečano odelo. Ni jedno, ni drugo, nemam priliku često da koristim! Ko od pokojnika, sa glasačkog spiska, ne izađe na sledeće izbore, taj će ...

Ruski hokejaši su  u Sočiju igrali vidno oslabljeni. Nije igrao Vladimir Putin! Što sam noćas imao dobar seks. Taj san nikad neću zaboraviti! Zakon je jasan. Možeš da ga tumačiš, i ovako i onako! Podeliću s vama lepa gospo moj krevet, jer drugi nemam! Ja nisam seksualni manijak, ali moram da priznam da mi to neki put i prija! Nemoj da te đavo nosi. Prepusti to prijateljima! Biračko telo mu se osipa. Alergični su na njega! Dići će se kuka i motika, kad ih uvezemo iz inostranstva! Izbori će biti pošteni i demokratski, ili naših političkih protivnika neće biti! Gde ja stadoh ti produži, i potrudi se da preskočiš provaliju! Nas pljačkaju sve stranke. Svi za jednog, jedan za sve!

ORHAN PAMUK: DOZA LITERATURE „Svakodnevna „doza literature“ je nešto sasvim drugo, ako je ja stvaram. Zato što je najbolja terapija i najveći izvor sreće za one koji su u situaciji poput moje da svaki dan napišu pola dobre stranice. Već trideset godina gotovo svaki dan pišem sedeći ne manje od deset sati za stolom u jednoj sobi. Ono što sam mogao da stvorim i objavim u proseku je manje od pola stranice dnevno u tih trideset godina. Osim toga, vrlo je verovatno da joj ipak malo nedostaje da bude „dobra“, kao što rekoh. Eto vam dva velika razloga za nesreću.“ (Orhan Pamuk: DRUGE BOJE, eseji i jedna priča, Geopoetika, 2011.)

Tada sam ja već shvatao štošta u odnosima ljudi, i pre svega-nije bilo delikatno podbadti ljude u pitanjima sreće i vere. To je bilo kada se vreme zaokruglilo i kada su Boga trampili za ideju, i ne treba nikoga zbog toga osuđivati mnogo. Meni je bilo deset godina i dolazio sam u kafanu da uzmem ocu sifon sode, a onda sam kradom ostajao i po pola sata. Ljudi su se voleli i mrzeli i bili su se navikli na jednostavnu ulogu proletera koju obasjava svetlost zvezde komunizma. Uostalom, rekao mi je kasnije i stric Danilo, vlast je onda prilično velikodušno podnosila izrugivanje naroda sa njenim uspesima, koje su „prikaazivali“ na radiju i u novinama. Ona i nije tražila prinudnu zahvalnost za sve ono što čini za dobrobit masa. Naviknu se ljudi na sve, kao i na oskudicu, rekao je stric Danilo. Prosto: vlast je vreme provodila na važnijim poslovima. U lepoj kafani „Zelengora“, uz rasprave o ulozi masa u procesu izgradnje komunizma, igrao se i bilijar. Ta sporedna sala imala je nizak plafon. Ka...

Počinio je incest. Šta je mogao, kad se rodbina ne bira? Čast je čast, a vlast je vlast. Te stvari nikad ne mešajte! Ne pamtim imena, samo likove  – reče snajperista. Normalno je da sudije primaju novac od građana. Samo zadovoljan čovek dobro radi. Političari bi trebalo da budu još više plaćeni, jer oni svaki dan rizikuju naše živote. Mogli smo da hranimo pola Evrope, ali danas gladuje već pola sveta.