Tada sam ja već
shvatao štošta u odnosima ljudi, i pre svega-nije bilo delikatno podbadti ljude
u pitanjima sreće i vere. To je bilo kada se vreme zaokruglilo i kada su Boga
trampili za ideju, i ne treba nikoga zbog
toga osuđivati mnogo. Meni je bilo deset godina i dolazio sam
u kafanu da uzmem ocu sifon sode, a onda sam kradom ostajao i po pola sata. Ljudi
su se voleli i mrzeli i bili su se navikli na jednostavnu ulogu proletera koju
obasjava svetlost zvezde komunizma. Uostalom, rekao mi je kasnije i stric Danilo,
vlast je onda prilično velikodušno podnosila izrugivanje naroda sa njenim
uspesima, koje su „prikaazivali“ na radiju i u novinama. Ona i nije tražila prinudnu
zahvalnost za sve ono što čini za dobrobit masa. Naviknu se ljudi na sve, kao i
na oskudicu, rekao je stric Danilo. Prosto: vlast je vreme provodila na
važnijim poslovima. U lepoj kafani „Zelengora“, uz rasprave o ulozi masa u
procesu izgradnje komunizma, igrao se i bilijar. Ta sporedna sala imala je nizak
plafon. Kažem-imala, jer kafane više nema. Neprekidno su se otuda čuli povici:
“Pazi, udri kao da udaraš najrođenijeg.“ Oko stola su stajali i sedeli na
visokim i niskim barskim stolicama najčešće Pecelj, Kovač i Lučić. Jedan od
njih nije bio iz Gajdobre, ali ja se ne sećam koji. Profesor Medan, koji je
obrazovanje, pre Hitlerovog rata, stekao u Parizu, pričao je stric Danilo, je
rekao jednog dana: „Ne volim pristalice subjektivizma u istoriji.“ Taj Medan je
svirao i trubu i dolazio je petkom uveče sa dva druga iz Palanke da duvai u
kafani: nije bilo pevanja, samo muzika za ples. Neki Petrović igrao je stalno s
Peceljom, Kovačem i Lučićem bilijar, i uvek gubio. Niko ne zna koliko je je
gajbi piva iz pivare Dunđerski platio njima. Pod u kafani je bio od dasaka,
namazan pregorelim ujem. U kafani je radila i mlađa Dolnečeva koja se krstila
na svoj način, kako Petrović stalno gubi, a voli da igra. Profesor Medan je
radio i određene državne poslove i voleo je da citira nešto od onoga što je
čitao po raznim brošurama komunista. Navodno je rekao: „Marks i Engels su
izveli klovnove na istorijsku scenu.“ U to vreme zelena flaša piva „Lav“, od
0,5 litara, plaćala se koliko i dva jaja.Tajna Petrovićevog neuspeha bila je u
tome što nije znao da igra bilijar, rekao je stric Danilo, a mlađa Dolenčeva je
rekla:.„Njega dekoncetrišu svilene bombone koje sisa.“ Pecelj je korio
Petrovića: „Igra nije bezličan proces.“ Taj Pecelj je bio pametniji od Kovača i
od Lućića. Pričalo s da je pročitao Bibliju u dahu, a onda je skuvao i pojeo kao
da je zec, uz pivo, za tri dana. Ovo bi sve moglo biti istina, jer jednom mi
je, kasnije, stric Danilo, dosta ovoga ponovio. U stvari, u kafani „Zelengora“
mogle su se sresti razne protuve: to je kao neka galerija ličnosti, iz raznih slojeva.
„Ne gorkću uvek divlje svinje“, bila je omiljena Medanova rečenica,“i ne riju uuvek
u polju i ne vrte repovima.“
Нема коментара:
Постави коментар