paradoks

Srbi će definitivno nestati. Zato što su najstariji narod na svetu. Većina Amerikanaca ne zna ko im je predsednik. A mi znamo čak i predsednikovu mamu i sestru. Tačno je da puzimo pred celim svetom, ali to činimo samo da bismo stali na svoje noge. U ilegalnom domu za stare od požara su stradale tri osobe. Zbog toga će država ubuduće češće kontrolisati protivpožarne aparate u tim domovima. Vojni rok nije obavezan. Obavezno je samo da pogineš za državu ako te pozove. Ne znam koliki je moj kvocijent inteligencije. Mislim da se povećao, pošto sam od poslednjeg merenja omršavio pet kilograma.

Diplomirao je u roku od nekoliko hiljada evra. Mi smo psihički nestabilan narod. Jedan dan smo ludi, a drugi dan zbunjeni. Otkad nam ulica vaspitava decu, roditelji imaju mnogo više vremena da rade na sebi. Žene ne osvajaju lepi, nego uporni. A, ja, lep ko lutka! Kako se vremena menjaju. Evropa je danas naš cilj, a 1999. godine mi smo bili njihov. U Kanadi, Americi, Australiji i u nekim drugim zemljama žive najveće srpske patriote. Srbiju najviše vole oni koji više u njoj ne žive. Kako da pomerim vreme sat unazad, kad je ovde vreme stalo.

Nekad je bilo: Bog dao, Bog uzeo. Ali pošto smo mi sekularna država ne može samo Bog da uzima. Mislim da se ovde bolje živelo pre rata. Da me ubijete, ja tako mislim. U redu je što je đavo došao po svoje. Mi smo pravna država i ovde je imovina neprikosnovena. Provereni je to desničar. Čak i onu mušku stvar nosi uvek na desnoj strani. Ne bismo želeli da nam se ponovi bliska istorija. Ne možemo više dopuštati bliskost sa svakim. Statistika je morala da interveniše, jer je realni život potpuno podbacio. Labudovo jezero je ruski balet. Guske u magli su srpska politika. Narod bi voleo da se malo odmori od demokratije. Dojadi kad svaki dan guliš pasulj.

Mi upravo gledamo svog Boga, a vi ćete vašeg tek da vidite.   Loša vest je da i dalje čekamo da nam nešto padne s neba, a dobra, da su mnogi ispred nas odustali, pa smo sada prvi na listi čekanja. Srbija još uvek ne ume da napravi kolut unapred, ali zato onaj unazad, pravi i po stoput na dan. Nama će uskoro, ako ovako nastavimo, i kvocijent inteligencije biti u minusu.  Atentat na vođu otkriven je u najranijoj fazi. Dok još nije ni počeo da se priprema. Za kriminalce taj sudija je Bog. Sve im prašta. Srbijo, dođe mi da vrisnem tvoje ime. Nemojte još da pucate. Sačekajte da postavimo živi zid.

Džaba ste krečili! Srušili smo vam kuću. Jedno veliko prijateljstvo s vremenom se izrodilo u kumstvo. Sukob se, dakle, nije mogao izbeći. Prvi utisak je najvažniji. Zato smo prvi počeli da pucamo. Najboljeg čovekovog prijatelja poznaćete po tome što luta ulicom gladan, jadan i napušten. Vlada kojoj je potrebno više od sto dana da opljačka narod, nije efikasna. Plaćate li karticom ili bubregom? Radost trećeg doba: trajno overena zdravstvena knjižica. Nije istina da nema prave ljubavi. Ima je koliko voliš. Ako nemate za šta da se uhvatite, moja ponuda i dalje stoji. Ko poslednji izađe neka povuče vodu. Ne mora baš sve da ima svoj kraj. Evo, ja se svog odričem. ( iz nove knjige Aleksandra Baljka "Zidovi na horizontu", Arhipelag, Beograd, 2016.)

Ne podnosim žargon koji koristi današnja mladež. Mislim, znači, smaraju me! Nije sporno da građani imaju potrebu za hranom, što će uskoro biti regulisano i uredbom vlade. Satiričari su toliko drski da ne prezaju i od toga, da podrivaju državu koju su političari potpuno upropastili.   Isledniku svako priznanje laska. Mi sa gladnima nemamo nikakvih problema. Svi su pod kontrolom. Čudna mi čuda, Rodenov „Mislilac“!? Kod nas svaki drugi tako bleji čitav dan!

Милан Тодоров ЖИВОТ ЈЕ ЛЕП Милан Поповић звани Поп, свежи пензионер градског Геодетског завода, није волео разгледање излога и рафова у продавницама. Доста сам се нашетао, говорио је, премеравајући сељацима њиве и окућнице. Међу- тим, на шпацирање по мегамаркетима га је приморавала његова, купови- не стално жељна, супруга. Говорила је да му шетње добро чине. И Поп је некако подсвесно осећао да је у праву. Али, само донекле. Шетње су му пријале, али за људе које је у тим шетњама сусретао углавном није марио. Штавише, мрзео је ту магму људских креатура, која се гура, сапли- ће, мимоилази и главиња у сукњама, ципелама, кошуљама, парфемима, доњем вешу и спортским реквизитима начичканим радњама. Ипак, пренуо би се увек када би у њима, угледао неку лепу младу продавачицу. Не зато што би га та девојка привукла својим женским ча- рима. То, никако није себи могао да допусти. Волео је у свему томе нешто друго. Онај тренутак, а то се дешавало често, када на лепом чистом лицу ка...

Od kako sam u penziji redovno pratim čitulje. Želim da ostanem aktivan. Ne volim rat, reče general, ali sviđa mi se što u njemu ima mnogo mladog, lepog sveta. Mužu je potrebna žena, deci majka a ženi šta ostane. Ušao sam u zrele godine. Osećam trulež. Loše nam se piše. Srećom, narod malo čita. Nas su prodali za sitne pare. Tačnije, za novac koji niko od nas nikada u životu neće videti. Policija je krticu u svojim redovima odmah uočila i zatim je diskretno pratila dugi niz godina do hapšenja. U srpsku diplomatiju odlaze manekenke, jer se domovina  brani lepotom. Našao sam srodnu dušu. Sada lutamo zajedno.

Niko ništa nije sa sobom odneo u grob. Ovde se nosi samo kad se odlazi sa vlasti. Ne vidim ko bi mogao da bude bolji od mene, reče slepi vođa. Nema veze što su sve banke u našoj državi strane. Novac u njima je domaći. Ne bi nas stranci toliko jebali, da im nismo dragi. Prošao je i Mitrovdan. Jedino Mitodan ne prolazi. Stanje u državnoj kasi je sve bolje. U to se uverava svako ko zavuče ruke u nju. Pao sam na ispitu. Znao sam! Doktore, da li se tablete za kontracepciju piju pre ili posle jela? Srbija je sad na dobrom glasu u svetu. A i šire. Možda više neću pisati aforizme. Ima toliko drugih koji odlično pišu moje aforizme.

O čemu kod nas sve sme da se govori, o tome ne smemo ni da mislimo. Glave prosto lete koliko je misao slobodna. Mogli bismo do sutra da nabrajamo šta je sve kod nas dozvoljeno, a vi kažete da ovde nema slobode. Vi sebi previše dopuštate kad kažete da ovde nema slobode govora. Ovo što mi govorimo najbliže je istini. Svako dalje približavanje bilo bi ravno avanturizmu. Istina je da ovde često lete glave, ali kontrolori leta savesno obavljaju svoj posao. U totalitarnim režimima, knjige i listovi ne dele istu sudbinu: knjige gore, a listovi se gase. Ovde je dugo vladao tajac. Eto ko je gušio slobodu govora. U to se ne može sumnjati. Uostalom, to nije ni dopušteno. Cenzor mu je promenio lični opus. Izdvojio je mišljenje. Zajedno s glavom. Srpska satira možda ne bi tražila spas u minijaturi da joj je dat prostor kakav zaslužuje. Kod nas o svemu odlučuje jedan čovek, ali samo kad nema drugih rešenja koja on odobrava. Kad slušamo o uspesima vlade, postaje nam jasno ...

Meni tašta u kući nikad ne smeta, jer je ja uopšte ne primećujem. Uzalud sebe posmatram u ogledalu. Lepota nije prelazna. Nisam na prodaju. Takvo je danas stanje na berzi.  Na pitanja novinara ministar nije odgovarao. Iskoristio je pravo da se brani ćutanjem. Ako svi mislimo kao jedan, onda i moje mišljenje preovlađuje. Osvajanje slobode je proces. Objašnjava javni tužilac jednom aforističaru.

Aforizam je najčešće prelomjena misao, baš gde ne treba. Ovde su izbori, pre svega, stvar uzajamnog poverenja između vlasti i onih koji broje glasove. Ne mogu samo crkve i manastiri odbraniti Kosovo. To im nije od Boga dato. Prosjaci ne plaćaju porez, jer nemaju uslova da postave fiskalne kase. Kod nas je predsednik svoju ulogu doveo do savršenstva. Ni ušta se ne meša. Pitaće vas starost gde vam je bila mladost, a ona će sva biti u inostranstvu. Javlja se telefon iz kontejnera. Izgleda da je i njegovom vlasniku dosta svega.

U mojim aforizmima počeli su da se prepoznaju mnogi. Umislili su da su neke veličine. Ja živim u sirotinjskoj četvrti. U Srbiji. Moja žena sporo uči da kuva, tako da svi u porodici jedemo brzu hranu. Narod je stoka. Zato ga uvek vodi neki Rudonja ili Sivonja. Stanje pacijenta je sve bolje i bolje. Trenutno je u stabilnoj komi.  Policija je danas objavila rat mafiji. U sutrašnjem broju naših novina čitaćete i zvanično saopštenje mafije.

Narod najviše veruje vojsci i crkvi. Ako pogineš u ratu ( a sto posto ćeš da pogineš!) tu je crkva da te sahrani. Nedelja je radni dan za popove. Ne znam zašto je lekarska greška teško dokaziva. Da me ubiju, ne znam. Naši odnosi sa susedima su komplikovani. S jedne strane smo mi, a sa druge oni. Na našim izborima nikad nema krađe glasova. Sve je pošteno, pa ko koga zajebe. Mi nikad ne padamo živi neprijatelju u ruke. Prethodno nas mirnodopski život dokusuri. Kod nas se vlast ne menja ni na izborima, jer nije ma kakva, nego je napravljena da dugo traje. Ostavili smo ružnu prošlost za nama. Zato nas ona prati.

Dušu ne mogu da mi uzmu, jer mi je  već odavno izašla na nos. Odlučio sam da više ne jurim žene. Malo da i one danu dušom. On nije vladar bez pokrića. Podržava ga sve veći broj dvorskih budala. Izvršili su mu estetsku rekonstrukciju. Promenili su mu lični opis. Ne samo da nisam uspeo da pobedim sebe, već sam izvukao i deblji kraj. Moj brak je sirtaki. Žena me svaki dan gađa tanjirima.

Mi se toliko naglo razvijamo da prosto pucamo po svim šavovima. On je zaposlen zahvaljujući pederskom lobiju. To je cela pozadina priče.   Za osamnaesti rođendan sam sinu kupio pištolj, jer je naučno dokazano da deca koja se ranije osamostale brže postaju ljudi. To je bio najobičniji informativni razgovor. To će i svedok da potvrdi, čim izađe iz kome. Ne bih voleo da mi jednog dana podignu bistu u prirodnoj veličini. To bi u prevodu značilo da nisam uspeo da prevaziđem samog sebe. Policija ne želi da se obračuna sa podzemljem. Ti ljudi su ispod njihovog nivoa. Ima aforizama koji se nikad ne menjaju bez obzira na to ko ih je napisao.

 Ostvario nam se vekovni san. Prespavali smo čitav vek.  Vlasti su se oglušile o zahteve građana. Nemaju sluha za ono što im narod ćutanjem poručuje. Kod nas svi kradu. To je dokaz da ne živimo u policijskoj državi. Oni koji su uzeli naše pare, dužni su nam objašnjenje. Duboka kriza je logična posledica naših nerazumnih odluka. Dakle, logika je prevagnula. Koliko smo kreativni vidi se i po tome što nam je uvek neko drugi kriv. Nama je narod dao poverenje. Ne znamo šta tu izbori mogu da promene. Nemamo ništa protiv da se poštuju propisi, ali se za to još nisu stekli svi zakonski uslovi. Dikatora odlikuje snažna sugestivna moć. Svaki njegov predlog ima snagu ultimatuma.  Vođa nas na posredan način čini srećnim. Lepo nam je kad ga ne gledamo i ne slušamo. On je čovek dijaloga. Kad nema s kim, priča sam sa sobom. Ustala je Srbija! Da pozdravi diktatora. U zao čas smo se sreli. To je uzrok sukoba. Rat nije morao da se dogodi, ali hajde ti to njemu...

Danima smo divlju svinju hranili kukuruzom. I onda smo je sa čeke ubili. Dokazali smo da smo svinje.  Meni treba stručna pomoć. Ne mogu sam da pijem. I život u Srbiji se razvija. Mi smo sad jednoćelijski organizmi. Ona nijednog svog bivšeg nije zaboravila. Svaki je zaslužio po jednu recku. Pregovori Srba i Albanaca teški su kao Trepča. Raste mi kosa iz ušiju. To je zamena za kosu koja mi opada. Pre rata nismo imali ništa, a za vreme rata smo se nekako snalazili.

Mi nameravamo da budemo u Evropi samo za prvo vreme. Dok se ne snađemo. Nije tačno da nama teško ulazi iz dupeta u glavu. Gej parade su sve uspešnije. U životu se ništa ne dobija džabe, ali smo mi ipak džab džaba dobili demokratiju. Što dublje tonemo, nebeska Srbija nam je sve dalja. Nema srpskog biznismena koji nije bio u zatvoru. Vreme je da u njemu otvorimo Spomen sobu. Ključna tačka našeg programa je znak pitanja. Na izborima je sve manje kupljenih glasova. Preovlađuju prodani. Moja žena nikako da shvati da je moje hrkanje  u stvari mala noćna muzika.

Kad popijem ja sam sasvim drugi čovek. Onda iz mene izbija i ona moja lepša polovina. Istina je samo jedna. Ima neke istine u tome. On je u ozbiljnoj vezi. Trideset godina je u braku. Niko nije savršen. Da jebem onog, kome mi ne možemo da pronađemo manu. Ratni zločinci su oni, koji su se posebno istakli u našim međusobnim krvavim sukobima. Mi bismo već danas mogli da živimo bolje, ali nećemo da prenaglimo.

 Imam dvojno državljanstvo.Treće je na putu! Istina je ovde oduvek bila domaći izdajnik.  Nju smo morali prvu da ubijemo! Zastava nam je ostala čisto bela. Usrali smo samo motku!  Bolje je decu poslati u rat, nego u inostranstvo.  Iz rata se neka i vrate kući...  Neki snovi u Srbiji se i pojedinačno sahranjuju, ali najveći deo njih položen je u zajedničku grobnicu. Edipe, sine, ljubi te majka, dokle ćeš da budeš nevaljao i da me ljutiš? Ponašaš se, već dugo, kao da majke nemaš!  Pravite izdajnike, a ne patriote. Bolje se prodaju.

U izdanju sve agilnije beogradske izdavačke kuće ČAROBNA KNJIGA upravo je objavljen roman Milana Todorova LEK PROTIV SMRTI. To je, po rečima izdavača, moderan, jednostavan i veoma čitljiv roman naslonjen na ono najbolje u tradiciji velike plejade novosadskih kultnih pisaca, pre svega Lasla Vegela i Aleksandra Tišme. LEK PROTIV SMRTI je roman o izgubljenim vojvođanskim Srbima. O promašenosti vezivanja za iluziju srpske politike posle Prvog svetskog rata. O tome da nema zavičaja ukoliko nema porodice. To je roman intime koji upozorava da je poslednji trenutak da se odreknemo maštarija o mogućnosti promene koju bi nam doneo neko izvan naših ljubavi prema ženi i porodici. To je priča o konstantnim srpskim migracijama, skoro neprimetnim, ali uvek tragičnim. Najzad LEK PROTIV SMRTI je umetnička proza sa elementima autentičnog i doživljenog, koja promoviše upornost bitisanja, bilo gde i bilo kad, kao najvišu vrednost uprkos svim promašenim nadanjima i razlazima. Roman...

Ne brine nas samo što je Bog ovde davno rekao laku noć, nego što se od tada više i ne javlja. Svaki  metak je  lutalica dok ne naiđe na pravu osobu. Ne znam da li da se radujem svetlu na kraju tunela. Oni koji bolje vide kažu da je pred nama crveni fenjer.   Neki nevažeći listići su prava umetnička dela. Policija samo žali što nisu potpisani. Ovde niko nije prepušten samom sebi dok imamo dobru  policiju. Ne naslanjajte prečesto pištolj na slepoočnicu, moglo bi to  pištolju da dosadi.

Matematika mi nije jača strana, ali kad vidim moju komšinicu znam da su joj silikoni čista petica. Zahvaljujući  pažljivo isplaniranoj i koordiniranoj akciji naših snaga bezbednosti, kriminalci su se razbežali kao zečevi. Ja se ne stidim da priznam da sam gladan. Ja se više ničeg ne stidim.   Nestašica hrane usporava varenje. Mnogi političari tvrde da će nam sutra biti bolje. Samo bespotrebno šire paniku među građanima. OZNA sve dozna, a i BIA se dovija. Čovek se razlikuje od majmuna po tome što je čipovan.

Skratili su ga za glavu, jer se sad nosi kraće. Naš narod se najbolje osećao kad ništa nije imao. Samo: Tito, partija, rad na neodređeno, regres, topli obrok, povoljni krediti, stan od firme... Bio sam mlad i glup, a posle sam još i ostario. Premda su naši napori bili skromni, ipak smo se usrali. Nemam ništa protiv demokratije. Štaviše, voleo bih da je upoznam. Mi i kad skidamo gaće, radimo to  dostojanstveno: preko glave. Svaki narod ima vlast kakvu opslužuje. Prognanicima iz Hrvatske se vraća zemlja. Svakom po dva metra bez geometra. Nismo mi ljudi koji nemaju ni stida ni srama, nego ljudi koji žele još više. Nada umire poslednja. Hoće baš da vidi šta će s nama biti. Sledeći rat nas neće zateći nespremne. Pripremićemo ga.

Tek kad smo ostali i bez gaća, shvatili smo šta se od nas traži. Dozvolili smo im da nas jašu, dajući im jasno do znanja da nećemo pristati na podređen položaj. Mi ne pristajemo na ultimatume, nego iz inata radimo šta nam se kaže. Od dva zla izabrali smo veće jer nismo mogli da biramo. Kod nas nema praznog hoda. Kurta i Murta jašu na smenu. Čime je naš narod zaslužio da ima vlast kakvu zaslužuje? Da smo pristali na brojanje glasova, narod koji nam je ukazao poverenje pomislio bi da ga proveravamo. Problem Srba u Hrvatskoj rešen je na način koji je oduševio vatrene navijače Dinama i Hajduka. Uselili su se u napuštene srpske kuće i time dokazali da ne mrze sve što je srpsko. A da smo mi nad njima izvršili genocid, od njihove priče niko ne bi ostao živ. Ima uslova za povratak prognanika, ali ih oni ne ispunjavaju. A što se tiče masovnih grobnica, reći ćemo samo to da mi ne krijemo kosture po ormanima. Oteta imovina je bolje prošla od s...

Pre svakog rata se živelo bolje, ali potreba za napretkom čini svoje. Čoveka čini sedamdeset odsto vode. A to je loš špricer. Daj Bože da se Srbi slože. Šteta  da propadne ovako uspela rima. Ko u filmu mog života bude igrao mene, imaće nezahvalnu ulogu. Roditelji  će za sada ocenjivati samo nastavnike, što je prvi korak ka ocenjivanju svoje dece. Pišem samo aforizme koji se tiču Srbije, jer sam veliki patriota.

U našoj zemlji postoje ogromne socijalne razlike. Mi na razlikama gradimo jedinstvo. Kud plovi ovaj brod Kolumbo? Svaki političar gleda da sačuva svoje dupe. To je naš nacionalni interes. Ja znam kad treba da ćutim. Nisam mutav. Sudija je predmet sklonio u fioku na sigurno, jer je on njemu zlata vredan. Prebacio sam normu. Danas sam došao na posao.

Najluđe je poginuti za otadžbinu koje nema i neće je ni biti. Imaćemo mi jednom pametniju vlast, ali tada ćemo mi biti pametniji. Ja sam bio neznani junak još dok se nisam ni rodio. I takav sam  do danas. Ispran mozak je lakše nositi. Nekada smo mogli sami da biramo, a sada možemo samo da ih zaokružimo. Penzioneri bi mogli uvek da imaju popust u samoposlugama, samo moraju da paze da ih ne uhvate.

Uskoro će se znati ko je ko u Srbiji. Identifikacija je u toku. Naša vlast živi daleko ispred, a narod daleko iza svog vremena. Bilo bi dobro po Srbiju da se jednog dana dogovore i nađu na pola puta, pa da zajedno krenu dalje. Vremenom, sve boje u Srbiji izblede, osim crne. Kriza morala nas je najviše pogodila. Zbog nje je pola Srbije ostalo bez gaća. Prodajem poštenje. Nekorišćeno! Reke su Srbima, najstariji i najbliži rođaci.U njima od davnina, teče i naša krv!

Ovde je jedino razumno rešenje da skreneš s uma. Nisam zadovoljan reformama u zdravstvu.Još me niko nije pozvao ni da pita kako sam. Zvuči zarazno, ali zdravlje na usta ulazi! Ne upadaj mi u reč. Jel vidiš da jedem! Potpuno razumem dvolične.Kako da pođu od sebe? Do tridesete godine nisam znao ni šraf da zavrnem,a sada već mogu bez ičije pomoći da zamenim sijalicu. Znao sam da ne znam da letim,ali tek kad su me gurnuli u provaliju, video sam da tu nije kraj mom neznanju.                                                                            Bili smo odsutni u nekim važnim istorijskim trenucima. Recimo, kad je Bog delio pamet. Ne mogu da vam otkrijem koji mi je moj. To je povreljiva informacija. Šta ti je ekspert za odnose sa javnošću. Nije ni zinuo a ...