петак, 7. октобар 2016.

ALEKSANDAR BALJAK: POD DRUGIM OKOLNOSTIMA


Tek kad smo ostali i bez gaća, shvatili smo šta se od nas traži.

Dozvolili smo im da nas jašu, dajući im jasno do znanja da nećemo pristati na podređen položaj.

Mi ne pristajemo na ultimatume, nego iz inata radimo šta nam se kaže.

Od dva zla izabrali smo veće jer nismo mogli da biramo.

Kod nas nema praznog hoda. Kurta i Murta jašu na smenu.

Čime je naš narod zaslužio da ima vlast kakvu zaslužuje?

Da smo pristali na brojanje glasova, narod koji nam je ukazao poverenje pomislio bi da ga proveravamo.

Problem Srba u Hrvatskoj rešen je na način koji je oduševio vatrene navijače Dinama i Hajduka.

Uselili su se u napuštene srpske kuće i time dokazali da ne mrze sve što je srpsko.

A da smo mi nad njima izvršili genocid, od njihove priče niko ne bi ostao živ.

Ima uslova za povratak prognanika, ali ih oni ne ispunjavaju.

A što se tiče masovnih grobnica, reći ćemo samo to da mi ne krijemo kosture po ormanima.

Oteta imovina je bolje prošla od svog vlasnika. Ona je dobila noge, a on nogu!

Trebalo je sve da bude po propisu, ali smo, u strahu da neko ne naiđe, napravili nekoliko prestupa.

Čizma glavu čuva, čarapa je krije.

Uvek postoji neko ko zna bolje od vas. Srećom, tu ste i vi koji sve znate najbolje.

Treba li reći koliko je glupo to što govorite? Odgovorite s „da“ ili „ne“.

Sklon sam da poverujem u sve što govorite. Mene je lako prevariti.

Pun si sebe. Gde ti sve to stane?

Verujemo ti da si Srbin, ne moraš više da pljuješ po sopstvenom narodu.

Pamet ga je izdala. Zato joj se sveti.

U Titovo vreme svako dete je znalo da pokaže gde je pametna glava.

Pod drugim okolnostima, ovo što sam rekao bila bi nepobitna činjenica.

Činjenice nisu parlamentarne. Neće da ćute dok mi govorimo.

Činjenice ne znaju da čuvaju tajnu.

Krici koji su povremeno dolazili iz islednikove sobe dokaz su da osumnjičeni neke stvari nije mogao da prećuti.

Dokle vi mislite da izigravate žrtve policijskog terora, ruke nam otpadoše?!

Drugi nas stalno predstavljaju u krivom svetlu, iz čega se vidi da je krivo svetlo, a ne mi.

Pobornik sam tradicionalne medicine. Svaki dan pijem bensedine.

Domaći automobili su startniji od stranih. Kreću i pod ručnom.

Kontejneri imaju točkove, ali nemaju kud. Opkoljeni su đubretom.

Gde ima dima, ima i vatrenih navijača.

Ja se nikad ne hvalim. Takvi ljudi se retko sreću.

Na fudbalskim stadionima incidente prave samo pojedinci. I rulja.

Način na koji je pisac R. kazao "dobar dan" prevazilazi sve što je ikad na tu temu rečeno.

A kakav sam tek ja pisac pa se ne hvalim!

Šta je gore: da kao narod nestanemo ili da nas ovakvih bude više?



Нема коментара:

Постави коментар