петак, 21. октобар 2016.

ALEKSANDAR BALJAK: CENZOR JE FAVORIT NA PAPIRU


O čemu kod nas sve sme da se govori, o tome ne smemo ni da mislimo.

Glave prosto lete koliko je misao slobodna.

Mogli bismo do sutra da nabrajamo šta je sve kod nas dozvoljeno, a vi kažete da ovde nema slobode.

Vi sebi previše dopuštate kad kažete da ovde nema slobode govora.

Ovo što mi govorimo najbliže je istini. Svako dalje približavanje bilo bi ravno avanturizmu.

Istina je da ovde često lete glave, ali kontrolori leta savesno obavljaju svoj posao.

U totalitarnim režimima, knjige i listovi ne dele istu sudbinu: knjige gore, a listovi se gase.

Ovde je dugo vladao tajac. Eto ko je gušio slobodu govora.

U to se ne može sumnjati. Uostalom, to nije ni dopušteno.

Cenzor mu je promenio lični opus.

Izdvojio je mišljenje. Zajedno s glavom.

Srpska satira možda ne bi tražila spas u minijaturi da joj je dat prostor kakav zaslužuje.

Kod nas o svemu odlučuje jedan čovek, ali samo kad nema drugih rešenja koja on odobrava.

Kad slušamo o uspesima vlade, postaje nam jasno o čemu premijer mašta.

Prioritet vlade je očuvanje radnih mesta. Zato je ministrima najvažnije da sačuvaju svoje fotelje.

Podsetite me da vam kažem nešto što je veoma bitno za naš opstanak.

Ako se i dalje budete žalili što vas ubijaju, to će znatno usporiti proces pomirenja u regionu.

Mnogi su u policiji propevali. Talenat, kad hoće da dođe do izražaja, ne bira ni mesto ni vreme.

Svako sudi po svom ukusu. Nama se, na primer, sviđa da sudimo po kratkom postupku.

Malo-malo pa mi neka misao pobegne. Po tome zaključujem da sam opasan pisac.

Hteo sam nešto pametno da kažem, ali misao mi pobeže. Pametnim mislima je prvi nagon da se negde sklone.

Položaj knjige je najbolji kad je čitalac drži u rukama.

O mojim književnim uspesima naveliko se priča. Ja, na primer, usta ne zatvaram.

Piscu nije lako da govori o svojim knjigama, jer kad krene, ne može da se zaustavi.

Ima knjigā kojima se stalno vraćam jer me one nikad ne pitaju gde si i s kim si bio.

Čini mi se da u vašoj zbirci ima izvestan broj pesama bez kojih bi utisak o delu bio znatno povoljniji. Nisam daleko od mišljenja da takve pesme u knjizi preovlađuju. Ili, da budem sasvim precizan, smatram da su vam sve pesme takve.

Verovatno se ponekad pitate ima li kraja knjizi koju čitate. Ima, ima, ali treba to zaslužiti.

Fudbalerima nije lako da igraju pred praznim tribinama, a od pisaca se očekuje da pišu i kad nema čitalaca.

Njegov roman ima srećan kraj. Među preživelima se našao i jedan čitalac.

Stalno odgađamo sopstveni kraj. Kao da nam nije stalo do hepienda.

Vreme je prevrtljivo. Menja se kako vetar duva.

Vreme nas je pregazilo. I pobeglo s mesta nesreće.


Нема коментара:

Постави коментар