paradoks

izvor: pinterest.com Najčešći razlozi dolaska stranaca u Srbiju: Exit, Guča, ćevapi i kupovina fabrika. Pravda je spora, ali dostižna. Uglavnom stigne one sa začelja. Vrhunski doktor. Mitom leči i najteže bolesti. Slavili smo šezdesetpet godina od mature. Niko od naših profesora nije došao. Ne tučem više decu. Počela su da uzvraćaju.

Sava Šumanović: Pijani brod POTRAGA ZA AUTENTIČNOŠĆU (nad rukopisom romana Milana Todorova „Pristanište“, 2018.) Celina postojanja, po pravilu, jasnije se sagledava sučeljavanjem sopstvenih i tuđih pogleda. Naš unutrašnji i spoljašni svet su povezani dubokim, često neshvatljivim vezama. Pisac to mora da istraži. Mešajući   likove sa društvenih mreža sa ispovestima   kardiohirurga- erotomana, koji ne veruje u zvanične postulate medicine i   društva, junak romana „Pristanište“ sve vreme traga za pravim, postojanim osloncem   u svom životu, tačnije sidrom u mirnoj luci zajednice dva bića. Autor pritom ispituje ideju autentičnosti u ljubavi, nepouzdani dokaz njene postojanosti u braku i van njega sve vreme tragajući za „zavetnim kovčegom“ jednostavnog, ako ne baš sasvim srećnog a ono nefalsifikovanog odnosa   u društvu koje prevagu telesnog nad emotivnim skladom pravda večitim ljudskim snom o trajanju bez bola. Razume se da je to nemoguće, ne postoje ...

izvor:pinterest.com Za razliku od saobraćaja, obračun kriminalaca na našim ulicama odvija se normalno... Žive je ovde teže identifikovati, nego mrtve. U gorem su stanju. Oni više nemaju prava na grešku. To im je sada postala obaveza. Ako odvojimo našu crkvu od njihove, kome će pripasti bog? Mi možda izgledamo kao stare krpe, al' sigurno nismo za bacanje. Još uvek sa nama može da se obriše pod! Nije dovoljno da u našoj državi postoje samo dobrovoljni davaoci života i krvi. Neko to od njih mora i da uzme...

izvor: pinterest.com Samo je jedan faraon na vlasti. Sve ostalo su mumije. Televizor je bolji od metka. Em, kod žrtve pravi mnogo veće rupe u sećanju od njega, em, ne ostavlja krvave tragove na tepihu. Odvojismo crkvu od države.Jedna raja, a dva gospodara, jedna raja, dva harača daje. Srbija nije najstarija evropska država.Ona samo tako izgleda. Na internet portalima naših dnevnih novina objavljuju se nekompletne laži. Kompletne možete pročitati samo u štampanim izdanjima. Vođa je odličan poznavalac prilika u Srbiji. Narod neprilika. Dani žalosti su odavno uvedeni u naš državni protokol. Dani sreće, nažalost, još uvek nisu.

izvor: pinterest.com Najpoznatiji srpski brendovi su šljivovica, ajvar i nebo. Patentiram formulu za izračunavanje stanja medijskih sloboda: gustina mraka, množi se visinom straha, pa se deli sa učestalosti pritiska vlasti na jedinicu medija. Kod nas   je najviše političkih zatočenika. Ceo jedan narod. Jedan list je organizovao izbor najlepše fotografije sa poslednjeg letovanja. Pobedila je ona iz osamdesetih, jer drugih nije bilo. Prirodno je da ulica vaspitava decu. Profesori i učitelji su češće na ulici nego u učionici. Žalio sam se na mog anđela čuvara. Šuruje sa đavolom. Komšija pregažen na pešačkom prelazu. Rodbini laknulo, nije bio kriv.

Od milijardu spermatozoida samo jedan uspe. Pa i taj posle ode iz Srbije. Da nas ne vode ovako uspešno ko zna gde bismo već stigli. Ne znam kad je veče a kad jutro. U TV dnevniku u 19 i 30 stalno sviće. IIzvor: Pinterest.com U početku je dovoljno što je ljubav slepa. Posle je potrebno da bude i gluva i nema. Jebeš pusto ostrvo! Čim odeš na njega, više nije pusto. Šta će toliki lekari u visokoj politici? Pa, da uvek budu uz pacijente. U novinama sam video raspored sahrana za sutra. Dobro je, slobodan sam. Recept za dugovečnost: ne smeš da umreš pre devedesete. Moj komšija prima penziju iz Bosne 30 KM,m mesečno i sva,vkih šest meseci mora da šalje potvrdu u Sarajevo da je živ. Ne veruju da se s tim može. Koje su vaše omiljene destinacije u koje ni ovog leta nećete moći da odete? Bolje je prelaziti pešački prelaz   na crveno. Ako te zgazi neki moćnik bar te mrtvog neće praviti budalom. Kako prepoznati uspešnog čoveka? Čim počneš ...

izvor: pinterset.com   Srušena je gvozdena zavesa, ali je sačuvana garnišna. Srbi su u šestom veku doleteli na Balkan. Naš ulazak u EU liči na prolazak   ispod duge. Taman se primaknemo, a ona se odmakne. Sabrana dela većine književnika biće objavljena u čitulji. Nema više nameštanja tendera tajkunima bliskim vlasti. Sad je to uređeno zakonom. U Vršcu je vetar tako duvao da se na pijaci moglo plaćati samo metalnim novcima. Ovog leta najviše će se nosti gaće.

slika: Salvador Dali Borba protiv kriminala za državu je mačji kašalj od kog se sklanja u mišju rupu. Cvrčak je naša prva violina. David je pobijedio Golijata jer je i tada bilo namještaljki. Dolazi naše vrijeme. Nek se evakuiše ko može! Država je vječna jer sve što je lijepo ima kraj. I datum za prijem u Evropsku uniju pada kasnije po našem kalendaru. Imam biznis ideju, ali ne znam gdje da nađem dovoljno baba da uđu u kolo. Ja, pa ja, pa ja… Nezahvalno je dalje nabrajati jer uvijek postoji mogućnost da nekog preskočim. Kod nas i nema toliko nepotizma. Nismo svi svoji. Najmanja izlaznost u gradu zabilježena je kad sam polagao vozački ispit. NATO tvrdi da osiromašeni uranijum ne utiče na naše zdravlje i da je to naučna činjenica. Sad je, znači, i naučno dokazano da nam niko ne može ništa. Ne prihvatamo ultimatume, sem ako se baš mora. Ne želimo ništa da imamo s njima jer sve želimo da imamo sami. Neka šef izvini, ali on je...

Žena pedesetih godina, ravno začešljane pepeljaste kose, na toj fotografiji izgleda savršeno mirna. Njeno skladno telo ne odudara od izraza nepokretnosti na njenom licu. To, zapravo, kao da nije lice koje nekome pripada nego anatomska slika voljno stisnutih mišića brade, obraza i očiju. Ta ženska osoba leži zavaljena na šarenom tepihu. Iza nje je naherena starinska fotelja sa meblom u turskim drečavim bojama, kao izvučena iz fundusa pozorišta u kome se daju samo klasične, spore i duge drame. Svetlost abažurne stone lampe jasno ukazuje na noćni sat u kome je fotografija načinjena. Dama je odevena u dugu svetloplavu haljinu, koja se odmah ispod kolena raskriljuje otkrivajući glatke i oble gležnjeve na   njenim nogama. Čini se da nosi vrlo tanke najlonske čarape boje kože. Ona je zapravo u poluležećem položaju, nesigurno oslonjena na lakat desne ruke. Takav položaj joj omogućava da glavu drži ukoso položenu na ramenima. Leva ruka joj je prebačena preko bedara.   ...

Ako istoriju pišu pobednci, onda gubitnicima preostaje da pišu samo književna dela. Ja srbski ne umem da govorim, a vi ne umete srpski. Pa, kako onda da se razumemo?! Da bi danas neko živeo u Srbiji, taj mora da poseduje vrhunsku spremnost i obučenost za to. Moralno posrnula država se ne oslanja na štap, nego na pendrek. Za razliku od ratova, svaki mir smo na kraju izgubili. Nijedan čovek ne može da izbriše svoju senku, ali zato svaka senka može da izbriše svog čoveka! Mozak je organ za varenje stvarnosti. Naša istorija je kao vino. Što je starija, to je bolja! Gde se nalazi kraj sveta? Druga ulica levo, pa sto metara niže... Ponašaju se prema nama kao prema stoci, a mi ni muuuuu da kažemo! U Srbiji danas žive: veliki vođa, veliki lopovi, velike patriote, veliki prevaranti, veliki ratni zločinci, veliki biznismeni i mali obični ljudi.

Amerikanci su nam posle rata slali Trumanova jaja. Sad šalju ostatak. Svako jutro prvo   pročitam vesti. Onda mogu da budem ljut ceo dan. Dobio sam autonomiju. Žena mi je dala izvršnu, a zadržala zakonodavnu i sudsku vlast. Nedavno je osnovan Klub zadovoljnih žena. Jedino im je zajedničko da su udovice. U porodičnom nasilju muškarci su sve češće žrtve. Za sad se drže muški. Dobro je što se predsednikova obećanja ne ostvaruju. O čemu bi onda narod sanjao?

Ima u Trebinju i danas nekolicina koji se pitaju kuda je mene ponornica odnela. Imam i ispisnika u gradu, koji ne znaju gde sam, pa kroje priče. Takva jedna je skoro stigla i ovde do mene, i zapanjila me je. Pa vukao sam se dugo kroz vreme kao satrven ratnik kroz rasutu vojsku. Neki su me pozdravljali, drugi skretali pogled i pokazivali da im nije stalo do takvih. U ono vreme je bilo kako je moglo. Udarile su me posle oslobođenja ma mene podele na proverene i sumnjive ljude. I kada je krenulo na bolje, nije krenulo zbog moje mudrosti. Tada sam se trudio da steknem spokoj, makar i na papiru. Kako mu drago, mene je sudbina terala da budem strpljiv. Malo se snova ostvarilo. Ja sam vek guslao kako sam umeo, usred vrtloga vremena, na obali vere i u vreloj pustinji razumevanja sebe. Ne bi trebalo da ispovedanje ostavi nekih posledica na familiju. „Slušaj, momak“, rekao je Kuzma, koji mi je odvagao, „kada umrem, svejedno u kome kraju groblja me sahrane, i kako raku okrenu.“ Kad...