paradoks

Ah, pa nije se moglo sve primetiti, ima u životu dosta praznih trenutaka, igrarija. Ne može se reći da su se voleli, ali su bili ljubavnici. On je nju obožavao, bila je prilično mlađa od njega. A on je za nju bio neko s kim je mogla da priča o svemu, što joj se retko dešavalo s ljudima. On jeste neupućen u praktične strane života, jedan je od propalih intelektualaca, koji je maštao da bude dobar pesnik. On je svoju strast za umetnošću sveo na snimanje fotoaparatom, donoseći joj hrpe crno-belih fotografija i pričajući o mestima i ljudima koja je snimao na delikatnim mestima. Dolazio je kod nje pravo s puta, s velikim kožnim koferom, bio je prinuđen da radi kao trgovački putnik, dok ga život opet ne razveseli i vrati na onu pravu stazu, pesnika. Nije, po povratku u varoš, svraćao u samačku sobu, odlazio je pravo kod nje. Pred njom je slegao ramenima, smejao se, sve preispitivao. Jedno vreme su se retko sretali, ali ne zato što je strast slabila; šalila se: “Pametan si, ali...

Sve vredno smo prodali strancima. Sad neka oni ratuju da sačuvaju svoj deo Srbije. Hrvatima, Mađarima, Rumunima i Bugarima želim da imaju najbolje komšije na svetu. U korumpiranoj državi sve ide kao podmazano. Sam šetam. Ne volim da me prekidaju u priči.

MILIVOJE PAVLOVIĆ (Beograd): 1. "KOSOVSKE ELEGIJE", Krstivoje Ilić(ZD "Prvi srpski ustanak") 2. "ZANATSKI DOM", Đorđo Sladoje ("Pravoslavna reč") 3. "PROLAZNICI", Jovanka Vukanović (NB "Đurđe Crnojević") 4. "O ISTORIJI, SEĆANjIMA I SAMOĆI", Aleksandar Jovanović (Zadužbina "Nikolaj Timčenko") 5. "TELEFONSKI IMENIK MRTVIH PRETPLATNIKA", Milan Todorov ("Arhipelag") Prošlogodišnja produkcija potvrdila je uverenje da je poezija najbolji deo srpske književnosti. Žao mi je što ne mogu da uvrstim i knjigu Enesa Halilovića "Bangladeš", pošto je on već ovenčan "Mešinom" prestižnom nagradom. Obimom nevelika zbirka pesama K. Ilića traga za unutrašnjom svetlošću i dubljom intonacijom kosovskog mita, uspešno spajajući drevno i moderno. Izuzetno je bogat Sladojev asocijativni registar; on elegično piše o najprolaznijim trenucima, o muci i znoju, o izumrlim zana...

Pendrek je produžena ruka vlasti.  Rekao sam bobu bob, ali se nisam usudio popu da kažem pop.  Volim nudističke plaže, Ti nema laži, nema prevare.

pinterest.com 1. Naumio sam da pisanje svedem na romane i ljubavnu poeziju. Da se okanem satire. Nekada su se svi koji to pišu plašili da ne izgube posao, da ih ne uhapse. To je moglo da se primeti na njihovim licima, dok razgovaraju. Ta satira, pobogu, da, satira, više me ne zanima. Ako kažu da je istorija mrtva, pa, onda je i satira mrtva. Ali, kad je već mrtva, uzimao sam da čitam šta sam pisao, objavio. Na kraju krajeva, i ovo je moje delo. A šta je satira danas? 2. “Pod nogama je škripao sneg. Oglašavale su se u krošnjama vrane. Nije imao jasnih planova za budućnost, živeo je od danas do sutra. Pokušava da nađe objašnjenje: kako može da oksidiše gvožđe koje nije u dodiru s vazduhom. I kao piscu, potrebne su mu različite vrste znanja: hoće da napravi priču koju u tuđini, izbegao, nosi u sebi. Sviđala mu se misao o heroju koji ima gvozdeno srce. Vraćajući se iz šetnje uz Dunav, tragao je za smislom ove ideje. Imao je u glavi i mali obrt: danas, je na trim stazi,...