paradoks

Dobro jutro, Dobro jutro. Tako se pozdravljaju Čestiti građani Ovog čestitog grada. Ne pitaju jedno drugo Koga ste ubili Noćas u snu?

Svako od nas oko vrata nosi ono što mu finansijska situacija diktira:  neko zlato, neko srebro, neko kravatu, neko omču...

Idem  kod mog neuropsihijatra danas. Osećam da imam blagu psihološku prednost.

                       A postoje  misli koje umeju duh d a razvedre, kao kad smo bili mladi. To kako ponekad pišem priče je krajnje besmisleno, poremećeno. A nije da nisam čitao priča i knjiga, i onih koje su se pojavile na vreme i onih u nevreme, koje su objavljivane u zlatnim i prilično teškim vremenima, i zaboravljane i pamćene. A od dve stvari na koje uvek treba mislit, život je uvek jedna-drugu donosi slučaj.           I video sam, nekako u prolazu, kako su trojica zanesenjaka nabavile neke lake instrumente, i postavila na krov Savove garaže. I pokušao sam da savladam tehniku toka svesti, da vidim gde je ovde priča. I meni se ponekad i dešava da sam zarobljen u vlastitoj glavi, kao zatočenik svojih misli. I kao da je ulaz-i izlaz iz glave blokiran. I ne jednom sam tragao da nađem kakav postoji način da se izvučem iz svoje glave, ...

Ako pisac sam,u roku od osam dana,ne bude želeo da izađe iz čitanke, vlast će morati da pošalje izvršitelje, da ga izbace iz nje! U časopisima za odrasle erotiku je zamenila politika, ali je čitalačka publika i dalje ostala ista.Podrumi i šupe u našim gradovima su potpuno izašli iz upotrebe. Mi u njima više čak ni političke protivnike ne držimo! Ljude robote ne izvozimo. Njih pravimo isključivo za domaće tržište. Za razliku od hrabrosti i junaštva, deca kukavičluku ne moraju da se uče. On je nasledan. Uz pomoć običnih kutija mogu da se izvedu mali, sitni mađioničarski trikovi. Oni, najveći, samo uz pomoć glasačkih. Da ne bi uznemiravale našu javnost, sve pametne misli treba da se vrate tamo odakle su i došle, pa nek tamo prave pometnju...

Umro je dobar čovek Kažu dobri ljudi Dok pale voštanice Na njegovom pragu Jer su njega odneli I sahraniće ga tamo Odakle je i došao  Ali varaju se svi koji misle Da oni pale sveću Njemu. Ne, oni to sebi Za života krešu žišku Ne bi li dali primer Ličnog humanizma A   dobrom čoveku Ti dobri ljudi nisu ni  Tanjir vruće čorbe  Dali dok je gladovao.

Hodao sam, misleći kako da se otarasim jeftinog kineskog kišobrana za jednokratnu upotrebu. Najavljena kiša nije stizala u Beograd. Na sve strane skupi bilbordi, stranke zovu na parlamentarne izbore. Prolazim ulicom ispod Skupštine, gde je divlja berza udžbenika. Običaj je, proistekao iz siromaštva i drugih razloga, da se prodaju, kupuju polovni udžbenici. I nakupilo se I preprodavaca. Sve je nadrdano u ovoj zemlji,mislim,   pa i ovi ljudi. Povici, mrmljanje, materijalizam i gore dobri Bog. Uputio sam se preko Trga, nekada drugova Marksa i Engelsa, kroz Bezistan u javni nužnik u podrumu restorana “Ruski car”, i mislim: na udžbenicima treba da piše s kojim je uspehom dete čiji je udžbenik položilo razred. Više bi trebalo da vrede oni gde su đaci odlični. Na vratima   javnog nužnika starica, koja ga održava, prepire se s mladićem koja nudi da plati hiljadarkom. Starica se nervira, misli da se ruga. Momku je nelagodno, i snebiva se. “Nisam odavde, tek sam došao!” S...