Vratila mu se bakina saga kako su Švabe sadili dudove uz puteve po ravnici i da je pradeda skupljao listove za svilene bube za nakupca svilare iz Novog Sada. Na železniškoj je stanici u Somboru, čeka voz za Gajdobru, kupio je novine koje imaju dodatak za kulturu, i nada se da će s njima, prividno, skratiti vreme čekanja voza. U njima je našao priču o nevidljivom čoveku, gde se opisuje da plavkasta svetlost jedva dopušta da čovek u sobi razlikuju oblike predmeta. Tako je čovek u sobi pomislio da može da bude i sam jedan od onoih koji se ne vidi, ne postoje, nema obrise. I pomislio je da bi možda voleo sebe da izbriše i iz svog sećanja, iz vidokruga ljudi, iz knjige rođenih. Nesumnjivo je da je sebe i prezirao. I mislio je čovek iz priče da snaga prezira može za njega dosta da uradi. I bio je zadovoljan: postao je nevidljiv. Nije se dao prevariti, ni od samog sebe, bar ne tako jednostavno. I proverio je u knjigama, nije bio više upisan ni u jedan dokument, nije ga bilo n...
