Kao dečak slušao si sintisajzere
U noći u mlakoj vodi
Utipkavši golu žicu
U utičnicu drhteći od
straha
Da ćeš umreti brzo
Pre prvih iskustava
Ali nije ti bilo ništa
Ponavljao si tu igru
Radostan
Nadživljavajući sebe
Devojke su došle
I ostale zafrkancije…
Mogao bi da probaš ponovo
Taj mamac
Ali kao u policijskom
filmu
Ti si nezgodan svedok
Previše znaš o sebi
Koknuće te.
Žene su skupile hrabrost i počele da prijavljuju
silovanja.
Narod još uvek nije...
Pokojnik za put na onaj svet nije imao organizovan
prevoz,
pa je morao da otputuje svojim kolima...
Ne treba nas niko od političara da vara i laže da živimo
dobro.
Umemo mi to i sami.
Ako skinemo gaće, niko nas više neće jebati u glavu...
Nikad nemojte dva puta za redom sa istim poltronom
brisati dupe.
To nije higijenski.
Nismo mi doterali cara do duvara.
On je nas.
Leptirići u mom stomaku su prvi vesnici proleća...
Na
kojima smo lepi i mladi
Kao
žene koje nenašminkane idu
Ujutro
na pijacu po hranu
Ogledajući
se u tuđim očima
Odjednom
nepopravljivo drske
Sa
samopouzdanjem protekle noći
Ali
mit o moći je kratkotrajno saznanje
Svi
smo nesigurni i sebični
Osim
aprilskih oblaka
Koji
jurcaju okolo
Prskajući
nas senkama.
Pisanje noću
Da dokažeš da postojiš
Ukazujući na
Miris gradske kanalizacije
Putovanje u savremeni
podzemni svet
Nežne reči blizu istine
Bubuljice koje idu u
svatove
Ništa što je bar malo
pametno
Verzije neke tvoje još
nevidljive priče
Rečenicu Ako to ne uradim
sada…
Skupljaš krila širiš krila
Rutinski bez predaha
Neuništiv leptir
Na noćnoj lampi
.
Ne misliti samo o lepom
Jer može da pređe u naviku
Taj pokušaj da se braniš
Od sopstvene
predusretljivosti
Ne postoji muzej sreće
I ima još mnogo
neizgovorenih tema
Poput brzih ukrštenica
Predveče
Koje voliš
Zato što ti uvek izmiču konačna
rešenja
Ta definitivnost poraza
Pešak pojeden od lovca
Kako se zove
To stanje nepromenjene
gladi
U proleće kad cveta
Usavršavanje u trenutku
Kao jorgovan?
Sediš u sobi
Gledaš jutarnje vesti
Piješ domaću kafu
Prelistavaš pročitanu
knjigu
Odlaziš u kupatilo
Pereš zube
Češljaš se
Oblačiš cipele i kaput
Silaziš niz stepenice
Onda se naglo vraćaš u
stan
Imaš osećaj da nešto
nedostaje
Ali sve je na istom mestu
Ponovo silaziš.
Pratim
informativne emisije svih naših TV kanala. I ne mogu da otkrijem gde je
skrivena kamera.
U našoj državi
vlada savršena harmonija. Čuje se samo jedan glas.
Posle dužeg
vremena izveo sam ženu. Na vakcinaciju.
Naši radnici se
žale na prosjake. Više zarađuju, a ne plaćaju porez.
Na kraju života
najviše se kaju grešnik i bezgrešnik. Što nisu bili onaj drugi.
Jedinstvo se
postiže čim prihvatiš moje mišljenje.
A sećanja umeju da se podmlade, kao da se sve događa upravo sada. Iz
gomile hartije u podrumu, koju bacam, izranjaju, davno ugašene, DEČJE NOVINE. Imam utisak da se moć
sećanja ne smanjuje. I priče iz onog
vremena ostale su jednako grube. >I
dvojica izlaze iz magle, lenjo koračaju, kao da idu u koloni, potpuno odsustvo
discipline oseća se u koracima. < Ovo ne treba
da bude priča, treba da bude roman, gde neobrijani, neprijateljski vojnici, filmske
figure, jedna sirova rasa, s čudnim kapama na glavi, dok im iz usta vire cigare
koje gore, ne pričaju ništa.
A u priči bube idu po mokrom čeliku. U priči je prestala da pada kiša. U
priči velika duga stajala je na nebu. U priči, ovde počinje priča, na mostu su
se sreli: gluvonemi i jedan iz mlina. I u priči jedan se zove Mirko, a drugi
ima ime Slavko. I oba su mirni, pošteni momci. U priči onaj iz mlina, on je
Slavko, kazao je polako da gluvonemi, on je Mirko, može da mu pročita sa usana:
„Mi smo sada na raskrsnici“. U priči, tako se kaže, a Slavko i Mirko su se više
puta pogledali, i nagli preko ograde mosta put vode. U priči su oba sveže
obrijana i lepo očešljana. U priču dugo premišljanje smatra se besciljnim, i
kaže se da kolebanje Slavka i Mirka umrtvljuije priču. U priči se mosta lepo
videlo kako na vodi plivaju patke i labudovi. U priči, takva je dramaturgija
priče, Slavko i Mirko se su se dugo dvoumili: gluvonemi je skočio na noge u
vodu, a ovaj iz mlina na glavu. U priči sve izgleda, da se ljudi nasmeju. U
priči ma dosta ravnodušnosti. U priči nema drugih junaka: još samo oblak na
nebu otvara usta. U priči kaput gluvonemog je ostao na ogradi mosta. U priči
sve je moglo da bude drugačije. U priči ništa se ne poklanja.
A u životu se,
daleko smo od priče i romana, na život gleda drugim očima: Bog sve sluša
pažljivo, ali ako i ne sluša Bog sve i svašta, on motri na sve. U životu, to još nije sve, niko
ne razume dobro Boga i on je ostavio Mirka i Slavka bez priče i romana, u carskim stripovima. >Hrpu starih DEČJIH NOVINA novina ostavljam
kraj kontjnera Ciganinu koji skuplja staru hartiju, on ne zna ko su Mirko i
Slavko iz stripa.< A u stripu su Mirko i Slavko voljeni, ovog se sećam i
ja, mladi borci koji se bore za slobodu svog naroda, protiv mrskog neprijatelja, pa i „pucnjava“ se čuje.
Leto ove godine stiže na
Domaćem jeziku
Pijaca je puna prošlosti
Dok hodaš između tezgi
U zasedi te čeka rasadnik
Svega što ti je produžilo
život
Luk kao porodični suvenir
Iseckan i ostavljen poput ostrva
Na praznom tanjiru
U bašti Zanatskog doma
Gde te je otac izveo
Deset gumenih zalogaja
Sitnih kao relikvija
Prvi put u životu
Tri ostavljaš ocu premda
bi ih rado pojeo
Setićeš se toga na njegovom
grobu
Ne mnogo godina docnije
Ali to su stvari koje
treba da ostanu
Skrivene
Naročito sada
Po lepom prolećnom
vremenu.
Zašto se stalno pitaš
Šta može da prkosi smrti
Da li je to
Višnja u trenutnom cvatu
Ukus sunčanih dana
Privlačnost žena
Koje ne zrače luksuzom
Ali uvlače kao vrtlog
U zadovoljstva
Ili prijatelj iz detinjstva
Koga više nema
Ostaje samo sećanje
Da ste zajedno izlazili
I pišali u dovratku
I mislili kako je sve
Još daleko.
Taman ukus u ustima
I promakle stvari u životu
Koji se tako brzo okreće
kao
Crni lovac u svemiru
Zar će nam novo doba doneti
večnost
Ukinuti vreme
I da li bi to bilo
nepravedno
Prema potomcima
Da sve naše ostane
A njihovo nikad ne postane
Toliko je sumnji
Toliko crnog i belog hleba
za ptice
Sve se rasklapa na manje
delove
Možemo da volimo
Možemo da mrzimo
Ali važno je da dođemo do
nekog oblika nade
U ovim ravnim predelima
U suvoći leta
Bez ironije.
Naši ministri imaju
ogromno neznanje.
Samo ga treba znati
iskoristiti.
Diktaturu su nam uveli
potpuno besplatno.
Moramo da plaćamo samo
troškove njenog održavanja.
Mi na sudu ne bismo mogli
da dokažemo da smo živi.
Nemamo dokaza.
Previše očekujete od nas
po pitanju sprečavanja kršenja moralnih normi.
Pa, mi više ne umemo da
sačuvamo ni prirodu, a kamoli društvo...
Strah je najgori okupator.
Najteže je osloboditi se
od njega.
Bačen iz prvobitnog stanja
Neotporan na misaone
konstrukcije
Neprestano težiš da se
poistovetiš
Sa sobom od ranije
Kad još nisi bio toliko ranjiv
Sabijen u tesni ram
Bicikl
Semafor
Uz sprave koje govore
Gradske tetovaže
Krivudave i nepredvidljive
U održavanje erekcije
Da ne bi bilo iznenađenja
Ako nešto naleti
Poput modrog kaputa kiše
Što spira prolećni
Prah sa asfalta
Ali sad si konačno tu
I vidiš život
Onakav kakav jeste
Ili možda ipak nije
Ali nikada bez bola
I uvek svež
Kao meso u proverenoj mesari.
Vidimo se kad prođe
korona. Ono kad nekog hoćete da trajno izbegnete.
Šta možeš da uradiš u doba
korone?
Izbegavaš morone.
Ako je Zemja ravna ploča,
mi smo odozdo.
U vreme Nušića je muž ušao
u vladu, a danas odmah ulaze gospođe ministarke.
Na pešačkom prelazu svi sa
mobilnim na uhu. Kao da u drugoj ruci nose koferče sa komandama za nuklearni
napad.
Zašto se ovoliko
zadužujemo?
Da bi nas se sećali i
čukununuci.
Kad bi nas bog pogledao ne
bi imao bogznašta da vidi.
Ne zna čovek šta je bolje.
Da nas se potomci stide ili da nemaju ni stida ni srama.
-Kako ste?
-Može pomoć?
Svi su vojnici olovni,
samo nekog napune pre a nekog posle.
Prilikom otkrivanja
spomenika na trenutak smo se vratili u Srednji vek, ali nećemo se tu
zaustaviti.
Svuda u svetu novoj vlasti
daju 100 dana da se dokaže, samo kod nas 100 godina.
Naša privreda se bazira na
malim i srednjim preduzećima i velikim lopovima.
Kad običan građanin nekom
opsuje majku, to je uvreda. Kad ministar opsuje, to je emocija.
Kad sam poslednji put bio
u pravu, meni je bilo najteže.
U raju se živi od tuđeg rada.
U paklu od svog.
Sreća prati hrabre. Bog
čuva pijane. A nas ko jebe?
Ne mora da se žuri sa
legalizacijom marihuane. Za početak je dovoljno narodu bromazepam bez recepta.
Oni koji prave sranja uvek
su deo rešenja.
Najzad dobra vest za
pesimiste.
Neće biti bolje.
Mislio sam da ne mogu sebi
oprostiti što ovoliko grešim, ali sam shvatio da je ljudski oprostiti.
1945-e smo se sami
oslobodili uz pomoć Crvene armije.
Sve mi možete uzeti, ali
znanje i sranja kroz koja prolazim zbog toga - nikada.
Ako ne pokušaš nikad nećeš
uspeti dragi Sizife.
Eh što nisam neko u
vlasti, pa da se malo odmorim od stvarnog života!
Onaj koji se poslednji
smeje i pritom se najslađe smeje je garant uzeo najveću dozu.
Mi živimo u zlatnom dobu a
za bolje i nismo.
Što da putujete? Svet se
nije promenio.
Trošimo ulje u kuhinji kao
ruska vozila.
Treba razmišljati
pozitivno, ali čim počneš da misliš to je već loše po tebe.
U Japanu cvetaju trešnje
kao simbol života, a naš život je obeležilo cvetanje tikava.
Prokleta je Amerika a i mi
ne zaostajemo.
Kad đavo bude došao po
svoje mi ćemo moći samo da mu kažemo Izvini druže ino partneri već uzeli.
-Zakuni se na Bibliju.
-Stari ili Novi zavet?
Čitam da je neki lik
ukradene stvari prodavao putem interneta.
Šta je trebalo?
Da prodaje direktno pa da
se još zarazi?
Kad gledam ove tv serije
uvek pomislim: sastali se glumci pa rekli hajde da improvizujemo nešto. Možda
nas usere.
Vreme je odlično. Za
izbegavanje sebe i drugih.
Nas prskaju iz aviona da
bi nas sve pobili. Dobro je što nemamo more. Šta bi nam tek radili iz
podmornica?!
U životu je najvažnije
biti umeren. Ali, kako kad te krene?
Stiže kamion Vodovoda i
kanalizacije sa rotacionim svetlima u ulicu. Za njim policijsko vozilo. Šta ako
su saznali da sam rasol od kiselog kupusa bacio u odvod za atmosfersku kanalizaciju?
Neću da gasim svetlo za
trenutak da bih spasao planetu, jer može da mi crkne frižider.
Dolaze nam topliji dani,
tako da će moći da se ne radi i napolju.
Laza Lazarević je govorio
da će to sve narod pozlatiti, a onda su mu dali kliniku.
Uvek se divim ljudima koji
seku giros. Više njima ostane nego nama.
Jedno filozofsko pitanje:
Jebeš li šta?
Prekrečili smo fašističke
grafite. Na isti, beskompromisni način i ubuduće ćemo se boriti protiv fašizma.
Svaki pripadnik romske
etničke skupine svog konja hvali.
I kaktus procveta, ali
fikus u kabinetu nikad.
-Važno je kako se ti
osećaš.
-Usrano.
-E to ti je, vidiš,
najvažnije.
Zašto u upravi fudbalskog
kluba sede zajedno kriminalac i načelnik policije?
Zato što je lopta okrugla.
Kad odeš napolje važno je
samo da izbegavaš naše, ali kako u Srbiji gde su svi naši?
Uskoro će politički
neistomišljenici smeti da budu sahranjeni samo na psećim grobljima.
Stubovi našeg društva su
udareni.
Neki tip ispred mene u
Lidlu rukavicom pipka svaki hleb. Teško onoj koju taj jebe.
Staljin je isecao likove
sa fotorafija, jer tada nije bilo mogućnosti da iseče 2 minuta.
Ja ne smem da parkiram na
pogrešnom mestu a oni seku jedni drugima glave.
Nerealno je očekivati da
onaj koji kontroliše sve još i sebe kontroliše.
Sramota je ići kod
psihijatra, a nije sramota osvežavanje vagine sa filmom o tome.
Srpski poligraf: Jebo kevu
ako lažem.
Koja stvar ne može da se
izliže?
Zlato.
Ma ne, dupe.
Naša vlada je vlada u
senci. Jednog čoveka.
Mi čvrsto stojimo sa obe
noge u vazduhu.
Dobro je što odbijaju da
idu na poligraf. Ti bi i njega pokvarili.
Ono kad te majstor pita
"Hoćeš da prodaješ auto ili ga
popravljaš za sebe?"
Tako je i sa državom.
Prodaju nam govedinu iz
Argentine kao junetinu, što je ona u stvari i bila, ali je omatorila na dugom
putu.
Bog se odmarao nedeljom,
dok predsednik čak i tada radi.
Seksualno obrazovanje
treba uvesti u škole. Dosta je bilo iza škole.
Čovek celog života želi da
prepliva na drugu obalu i onda, kad najzad, prepliva do tamo, ugazi u mulj do
kolena.
Ker mora biti nemački,
auto mora biti nemački i fabrika mora da bude nemačka, a ozbiljno se razmišlja
i o nemačkoj okupaciji.
Mi
ne potičemo ni od koga
Nego
smo od teško stečenog iskustva
I
toliko toga se opet mora steći
Samo
da bismo bili
Što
jesmo stvorenjem
I zato ništa nije predvidljivo
Jednom sam bio blizu manastira
U pustinji Negev
U kome je nekad davno
Boravio Sveti Sava
I u kome se čuvao
Zapis protiv smrti
Međutim nisam otišao tamo
Ne znam zašto
Nije bilo pametno to što sam učinio
I ne mogu ništa popraviti
U vezi
Sa svojim životom.
Nekada smo bili
neobrazovani i nepismeni. Danas smo obrazovani i nepismeni.
U normalnom svetu svaki
dan sto puta čujete: hvala i i izvinite. Isto kao kod nas: jebi se, gde ćeš
budalo.
Kad god pomislim na staru
ljubav, setim se bundevare.
Sve je predvidivo. To
saznaš kad sve prođe.
Najunosnije zanimanje
danas je starleta. Drugi ulažu, nema odgovornosti, a lagodno se živi.
U Fudbalskom savezu stalno
iznose prljav veš. Drugog nemaju.
Na kraju shvataš da
Ne postoje topla odredišta
Život je film u 3 D
Nevidljivi gadovi oko tebe
Prazna sedišta posetilaca
Jedan se hvata za dupe
Idealno mesto za bekstvo ne postoji
Sad ti je samo preostalo
Da pokušaš trik sa ravnotežom
Na malom prostoru sudbine
Poput divokoze što stoji
Na strmoj steni u kadru
U fokusu lovačkog snajpera
Pokazujući kako se čuva koža
Bez podaničkog ritma
Sa lakim zapletom
I ubicom skrivenim
Iza nečujnog oroza.
Nada
dolazi sa učiteljem
Koji
te uči da se ne oduševljavaš
Nego
da navodiš stvari koje
Ne
možeš sada da radiš
Poput
dizanja teških tegova
Ili
trčanja po pesku u vrelini dana
Jer
želja i nemogućnost su povezani
Kao
proleće
Sa
smehom nepoznate žene
Koja
se spušta niz ulicu
Deo
klana nepoznatih
Možeš
da zamišljaš da je savršena
Jer
je ne vidiš sa prozora
Samo
čuješ da se udaljava
Bez
prošlosti
Bez
budućnosti.
