paradoks

  Trenutno se ne zna ko više hara Srbijom: virusi ili paraziti.   Ko dugo gleda u isključen televizor, taj je lud. Ko dugo gleda u uključen, taj je još luđi od njega.   Jebeš ti taj kupleraj u kojem su samo kurve zadovoljne, a svi drugi nisu!   Žena je zakonodavni organ vlasti u kući. Muž izvršni.    

          Dve žene u jutarnjem programu Na televiziji Razgovaraju u doba kuge Jedna postavlja pitanja Druga daje odgovore Ništa novo Međutim i jednoj i drugoj Oko vrata je okačen lančić Sa istovetnim malim srcem od Srebra Samo starija nosi lančić preko Košulje A mlađa na goloj koži vrata Amajlija Slučajnost Tajna poruka Tinjajuća strast Blizu si a bićeš daleko U dobu koje nema odgovor Ni na jedno važno pitanje Golica me Kakav je to znak Kome nešto govori?  

      Zemlja se već ledi I terasa na kojoj senice Kradu mrvice mesa ostavljenog Za sušenje. Trebalo bi obratiti više pažnje Na individualnost sveta Sitnih ptica I mira koji donose njihovi Jutarnji trenuci u kojima Niko ne stari I niko ne umire.        

             Nije to bilo onako baš za nezaborav. Taj miris losiona i znoja i tamni stomak u prolazu. Trepni, pomislio je, i sve će to da nestane.          Do malopre je ležala postrance, glave zabačene unazad, usana otvorenih kao u amaterskom porniću (da li je glumila?), ali je iznenada naglo ustala i hitro, čak prebrzo,   posegnula za malom crnom damskom tašnom na hotelskom noćnom stočiću. Pritom je skoro srušila lampu od abažura. Lampa je bila ugašena, jer je ona tako htela.                       U polumraku sve je delovalo kao da ona nije ona, a on da nije on. Dramaturgija sirove prevare može da bude apsurdna, pomislio je.          Ova soba za dnevni odmor…         Od čega? Za nju nije imao spreman odg...

    Ne žalim se, ne volim ni da kukam nad nečim što mi ne pripada, samo pokušavam sebe da uverim da nije svo vreme sveta moje, da se nisam rodio da trčim trku do u beskraj. Svi znamo da je prijateljstvo jedna od važnijih stvari, mnogima preča i od rakije koja se uz prijateljstvo i pije, i ja sam s ovom mišlju i stasavao, družio se sa drugarima, bio jedan od onih sa neodređenim osmehom, bez kojih se gde treba i ne može. Ne znam sve, ali ima dana kada sam sklon da verujem da mogu da saznam sve. A svaki put kada krenem da poletim, imam osećaj da neko dodaje tegove na noge, ili, a ko sam u taljigama-da gura klipove u točkove. Jednom mi je duša puna duše, a onda mislim šta ljude treba da čini ljudima. Punu nedelju čekam da mi Svetozar javi adresu u Kanadi, ne javlja. Sa dolme gledam Dunav, vodu koja izgleda da teče, a nije joj žurba. Na kraju, kada se osvrnem na vreme od odlaska Svetozara, vidim da ono i nije dugo kako mi izgleda. Od nekud mi se javi besmislena misao da bi sve mo...

  (Ćiri)   Taj park u kome moj otac šeta Teško bolestan I danas Sa nadom u ozdravljenje Ja iza podupirem I sad strepim da ga ne oskrnave Pop je uzeo svoj deo Proširio dvorište Zasadio krst molitveni Na kraju Koliko je tu stabala moglo da se zasadi Teški kamion sa rotirajućim bubnjem Nešto kopaju pored dečjeg kutka Šta se opet raspada u parku Ne prilazim Prolazim Mešaju mi se snovi i strahovanje Senke mrtvih i živih I tamo sam i ovde.

      Između dva gradilišta na horizontu Velika mlečna sijalica Obešena na sredini Isijava dan i noć čak I kad radnici nisu na krovu Da li je našla način Da postoji Mimo potreba Ponekad u jutarnjoj magli Kao da je nestala Otvaram prozor Kuckanje u daljini Gradilište Mogućnost žrtve Ivo Andrić Budim se totalno.

  Jebeš ti tu državu u kojoj decu zakonski moraš da izdržavaš samo do 18 godine, a političare do smrti!   Prosečan glasački vek u Srbiji traje 100 godina. Životni je nešto kraći.   Pa, šta ako nemamo sreće?! Nemamo ni pameti, pa se zbog toga mnogo ne bunimo!   Kako se ubija istina? Tako što se ispali metak u onog ko je govori.   Da bih ga naučio pameti, morao sam da ga udarim globusom po glavi, jer drugih nastavnih sredstava u tom trenutku nisam imao pri ruci...   Lako ćemo mi izaći iz ovog košmara. Treba samo da se probudimo...                                                       Televizor je analni otvor našeg društva. Kroz njega se ono prazni.             Snovi se ostvaruju samo onima koji...

  Poštujemo to što vladar radi.   Ovo što rade po njegovom nalogu, to je užas. Pred pragom smo Evrope. Zasad brišu noge sa nama. Šminka koju urade policajci ima posebnu vrednost. Sto posto je ručno rađena. Komšiju su odveli u zatvor. Ispratili smo ga ka ' vojvodu.

    Najvredniju svetu knjigu koju imam Dobio sam na poklon od nepoznate gospođice Betty M. Doughty Iz Noriča Njen srcasti rukopis u posveti Biblije sa Starim i Novim zavetom Koju sam išarao svojim primedbama Naročito na Stari zavet Sa kraljevima koji su živeli osam stotina godina I još bi da se nisu poubijali Šta je sa gospođicom Bety M. Doughty Ako ovo čita Voleo bih da ima potkožene čizme Zima se uvlači u kosti Betty.

  (odlomak iz rukopisne drame SLATKI MALI PSI)   (ZVUK VOJNOG DŽIPA KOJI SE PRIBLIŽAVA, KOČNICE, METALNI ZVUK, KOMANDE)   CRVENI KAPETAN:   Stoj vojsko da car piša! Na parove razbrojs!   CRVENI VOJNIK:   Jen, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam… U jebote! Moram ponovo. Ne smem da žurim. Neće ovi nigde pobeći. (BROJI VREĆE PONOVO, NA PRSTE) Jen, dva, tri, četiri, pet…. Druga šaka…Jen, dva… Jebem mu miša. Ne bi smelo. Da nije klopka?   CRVENI KAPETAN (OTRESAJUĆI UD):   Do poslednje kapi, vojniče!   CRVENI NAREDNIK:     Kol’ko god ga otresamo, kapetane, uvek ostane žuta mrlja na gaćama.     (PUCANJ) (ZALEGNU A ZATIM SE KRIJU IZA VREĆA SA VOJNICIMA)   (ZVUK VOJNOG DŽIPA KOJI SE PRIBLIŽAVA, KOČNICE, METALNI ZVUK, KOMANDE)   (IZLAZE KAPETAN U PLAVOJ UNIFORMI I VOJNIK U PLAVOJ UNIFORMI)   PLAVI KAPETAN :   Stoj vojsko da car piša! Naredniče...

    Ovo je vreme   svetaca Koji stalno menjaju imena Stara starostavna Ali sve je to isti svetac Stvoren nekom promišlju U velikoj tami Oni znaju da postoje kroz nepostojanje U nevidljivosti Poput davno ugašenih zvezda Što putuju ka nama pomoću svetlosti Kao vreme što putuje Ako ti opet  kažem idi Pođi Pokreni se  Sneg će i studen A Mesec je pun i ne sluti Na dobro Idi To će značiti da je smrt još daleko.

  Istinu ste dobili u delovima. Sastavite je sami.   Posmrtni ostaci demokratije izneti su iz Skupštine na ulicu. Da bi se narod oprostio od nje.   Nije lako jednom narodu da danas bude primitivan i zaostao. Morao je vekovima da radi na tome.   Nekom kurve rasture brak, nekom državu.   DNK testovi će pokazati da li su svi prethodni ratovi bili bratoubilački ili nisu...   Bolje vam je da u Srbiji uđete u narodnu pesmu, nego u istoriju. Duže će narod da vas pamti.  

  Svi u tom kraju su ga zvali Plavi. Imao je   nesazrele, dečje oči. Uvek je izgledalo kao da je malopre plakao. Plavi je bio dobar čovek. Miran pijanac. Ispred porodične kuće u kojoj je stanovala moja majka bila je mala   prodavnica koju smo zvali Kolonijal. Plavi je tu, sa flašom piva u ruci, čučao uvek kad bih dolazio da je posetim. Nikad nije tražio novac a ja sam mu davao neki sitniš ne znam zašto. Samo bi rekao: "A ja, eto tako“. Dešavalo se pritom da mu iz otrcanih pantalona proviri intimni deo muškosti. „Ne nosim gaće, pa šta? Takav sam se i rodio.“ Dajem mu dve stotine dinara. „Za pivo“, kažem. „A kupi i hleb.“ On se ne zahvaljuje. Prima to kao da mu pripada. Pitam se da li zna. U stvari, da li je ikada shvatio ko mu je krao golubove sa neba. Bilo je to kad sam bio dečak. On je bio tek malo stariji, ali već oženjen. Živeo je u obližnjoj kući, naspram bašte, sa majkom i krupnookom crnpurastom ženom. Od nas se video samo krov njegove kuće na...

      Da li me se sećaš Ne rekla si Skini masku Nisam skinuo masku I tako smo se mimoišli u obostranom čuđenju Šta bih te pitao Kako ti je Da li si usamljena sve ove godine To kad dolazi zima predstavlja suvišnost. Ovo su zime bez snega Sve je grtanje u suvlažici Ne znam ni ja ko sam Kao što ne znam Koliko je zvezda palo ove noći.

  Nismo uspeli da napravimo zatvore u kojima će se ljudi osećati kao kod svoje kuće, al' smo uspeli da napravimo takvu državu.   Ne samo da su mi svakakve gluposti tokom života prolazile kroz glavu, nego su i neke od njih tu zauvek ostale da žive...   Razlikuju se i kod nas verska od političkih raspeća, ali je krst isti.   Policija je da bi očistila ulice od demonstranata prvo koristila vodene topove, a posle i pendreke. Dakle, baš kao što je i red, prvo je išlo pranje, pa tek onda peglanje...   Još se tačno ne zna koji je narod prvi stigao na Balkan. Odlučiće foto-finiš.                              

            „Da nam je cirkular za sečenje drva ispravan, uradio bih to sam", rekao sam ženi uz   jutranju kafu.       -I ja mislim da je bolje da nađeš nekog profesionalca – odgovorila mi je   – Nisi ti za taj posao.       U njenom glasu nije bilo sarkazma niti eventualnog prekora. Bili smo u fazi   "Ne diraj me, ne diram te",  bez mržnje, bez konkurentske borbe, skoro nezainteresovani za sopstvene sudbine. Bila je to, dakle, samo još   jedna njena jednostavna i iskrena konstatacija, jer je veoma dobro poznavala moju, urođenu oblomovsku prirodu koja je sebe prepoznavala u čitanju, pisanju za novine, redakturi tuđih tekstova za štampu...       Bio sam joj zahvalan zbog te oštre otvorenosti. Ma koliko to bilo u suprotnosti sa mojom prirodom, nisam se ljutio. Zaista, nisam bio vičan tom radu sa opasnom testeraškom mašinom. Bila je pretešk...

    Uneo sam kaktus u garažu To karmičko biće Koje ne traži razlog za život Nema pol i ne muči se sa Pogrešnim shvatanjima muškosti I ženstvenosti I ne bori se protiv promena Ne upoređuje stvarnost sa Svojim očekivanjima. Ponekad kada sam uznemiren Kad osećam da se život smanjuje Dolaskom nove zime Mislim na njega U toj šturoj garaži Osuđenog da stagnira U svojim opsesijama Na različite načine Spremniji od mene Za okrutni obrt.          

        Što je mrak na političkom nebu veći,to sjaj političkih zvezda više dolazi do izražaja.     Na osnovu medijskih izjava istaknutih članova naše vladajuće stranke napravljen je foto-robot domaćeg izdajnika. Pozivamo sve građane, ako na osnovu tog foto-robota, prepoznaju nekog svog prijatelja ili komšiju, da ga odmah prijave najbližoj policijskoj stanici! Danas u svetu postoje fabrike koje su opremljene sa najsavremenijim aparatima i mašinama za ubijanje i zastrašivanje ljudi, a samo do pre sto godina sve to je moralo da se radi ručno...   Bolje je ministrima danas da svaka njihova izrečena misao u medijima bude ko Vučićeva, nego ko Njegoševa. Više će da ih hvale.   Da li je državi, da bi sahranila živog čoveka, potreban blagoslov crkve ili ona to može da uradi i bez njega?   Naučni skup posvećen pravljenju velikih gluposti, koji je juče održan kod nas, okupio je naše najbolje i najpoznatije stručnjake iz o...

  Ne mogu da potvrdim da sam cinik, ni ironičan. Možda sam glumac, s prikrivenim talentom za apsurd. Činilo se očiglednim, barem meni, da sam uvek tragao za načinom kako da i od pisanje živim i u tuđem svetu. Taj unutrašnji nemir mi je „vraćao apetit“ i da pišem, jer fotoaparati kamera nisu jedino oruđe da se zarade pare, izraze osećanja, oličenje duše. Obuzele su me sumnje, stvari nisu mogle da budu gore nego su bile. Te godine sam boravio u tuđoj zemlju, odakle su bombardovali Srbiju, a ni na jedan način nisam bio u ovo sranje uključen, osim željom da bude mir i da živim od usranih reportaža o spomenicima, fontanama i kejovima i kakvog-takvog pisanja. A jedno je biti cinik na papiru, drugo u životu. Umeo sam iz očajanja da urlam, tresnem novine, knjigu o pod. A činilo se da pred sobom imam svu belinu papira i ekrana laptopa i dozvolu da čuvam misli, da nema razloga da odbacujem pogled na stvari i bes. Hteo bi ispričam jednu pomalo nepovezannu i zakasnelu priči onog vremena. S...