paradoks

  ORDEN   Ima jedna zemlja Obe ć ana vrlo Gde gra đ anin svaki Ima zlatno grlo Gde u grudma biju Medenasta srca I gde ptica Samo zlatne pesme grca Skrivena u krošnji Javnog drvoreda Pod kojim vrluda Poto č i ć od meda I svakoga jutra Neku re č tu hitnu Da je gladne ribe Poto č arke jedu I svakoga jutra Neku pticu sitnu Obese kao orden Divnom drvoredu.

    Najzad je stiglo leto Prvi živnuše starci I periferijski čedne devojke Sa belim nogama Labudica Koje još nisu videla sveta Na plaži U pozorištu Svuda. Prolaze brodovi Reka struji Nova sezona Raspadanja Stiže kroz pokrete Dečaka Sputanih osećajem Da su posuda za Predviđanje budućnosti U kojoj sam sada. (Fotografija: autor)

  (odlomak iz romana u nastajanju)   Ljude, koji govore preglasno, žene, decu koja ciče, sve je to podnosio trudeći se da uvek nađe opravdanje za tako nešto. Ne možemo svi biti isti, mislio je. Na šta bi to ličilo? U stvari, možda je na početku evolucije tako i bilo. Engleski naučnici su, čitao je pre neki dan, utvrdili da su neandertalci ili primati, apsolutno svi, čak pre četrdeset miliona godina masturbirali, Mužjaci su to činili da bi njihovo seme bilo plodnije, a ženke da bi pripremile svoju utrobu za lakši snošaj. Zaprepastila ga je činjenica da su ti klipani razmišljali o budućnosti. Sa takvim potencijalom, mislio je, niko nema razloga da se plaši budućnosti. Uostalom, ona dolazi. Ovakva ili onakva. Kada je ušao u stan Svetlana je već bila tamo. Pitala ga je zašto je otišao iz stana bez poruke koju joj je ranije ostavljao. Odgovorio je da se u poslednje vreme ne oseća najbolje i da je morao da izađe inače bi poludeo. Mislio je na super modernu katako...

   (odlomak) Njegov izbor da sve više vremena provodi u pećini, kako je pola u šali a pola u zbilji, nazivao Promenadu   nije imao nikakve veze sa zatvorenim i sigurnim fizičkim prostorom. Doduše, pružao je sklonište od vremenskih nepogoda, kiše, košave, hladnoće... Ali, to nije bilo ono što mu je trebalo. Voleo je promene. Ponekad bi išao po kiši i vraćao se potpuno mokar u stan da bi se istuširao ledenom vodom. Osećao je jaku potrebu da se desi nešto izvan mediokritetstva. Prolazio je skoro svake večeri pored devojaka koje su nudile flajere za raznorazne sportske televizijske kanale. Imale su na sebi jednake uniforme. Haljine plave ili crvene sa  dugačkim, izazovnim razrezom otpozadi. Nosile su bele polu duboke patike. Plava kosa, a sve behu plavuše lažne ili istinske, bila im je smotana u punđu. Bile su, takođe, vešto našminkane tako da je teško bilo odrediti koliko imaju godina. Ako ste želeli da budu zrele, one su to bile. Ako ste pomislili da je osvežavaj...