MILAN TODOROV: SKUPOCENOST

 

U antikvarnicama koje se ponovo otvaraju u gradu, u velikom broju, kao da je na pomolu procvat bogatog sloja koji će tu da zalaže ili onaj novi koji besomučno kupuje sve što vidi kao svraka zlato –sede, po pravilu, tužne stare ali lepo održavane žene.

Dečak od možda jedva četiri godine odvaja se od roditelja i zaneseno gleda u zlatni escajg i porcelansko posuše za ručavanje. Majka ga grubo hvata za ruku i odvaja od izloga. Ima ona svoje razloge. Dečak ih, naravno, ne zna. Setiće se, može biti, svega, kad

izmakne stešnjenoj socijalističko radničkoj formi mišljenja svoje majke, ali za to će mu biti potrebne čizme od sedam milja, čizme nepoštovanja, sumnji, kajanja zbog roditeljskog greha i ko zna šta još.

Osuđeni da ostanemo kao naši preci moramo da spoljašnju konačnost naših malih likova ispunimo kratkim a blaženim trenucima obesnosti.

Imao sam prijatelja koji je pisao duhovite kratke priče o svojim porazima kod žena.

Pokušavao je kod mnogih. Mora se reći da nije bio neizgledan. Imao je već godina, ali se dobro nosio sa njima. Vodio je intenzivan život, javan, umetnički i poslovni. Mogao je da ima žena koje se lepe na te stvari, ali, kaže, sve mu se to smučilo. Imao je pa nije imao, pa nikad nije imao, nikad.

Bio je pomalo i pesnik. Govorio je da sada još samo želi da u nečem plemenitom ugleda trenutak večnosti, lepote, žene, greha najzad.

A onda je počeo da doživljava neuspehe kod svojih izabranih, potencijalnih kandidatkinja.

Mogao bih da otvorim korparsku radnju, šalio se, koliko sam korpi primio.

Umro je mlad. Za nekoga star, Imao je šezdeset šest godina. Umro je u vozu koji je saobraćao na liniji Bratislava – Beograd. Našli su ga na klozetskoj šolji, raširenih nogu…Neki su tvrdili da je na njima bila dama koju je posle nekoliko dubokih čaša viskija uhvatio za koleno.

U izlogu su i gole lutke. U stvari, obučene su u donji veš sa crvenim aplikacijama irvasa i sretnih duhova.

Vreme je adventskih svetala nade.

Dečak je dobio ukor. Majka se s mukom trudila da popravi zarozanu čarapu u neobjašnjivo tankim cipelama.

Mali će biti dobar.

Prezreće sve.

Kladim se na njega.

Adventska cveća se pali svaki dan i gori jednu nedelju. Zatim se pali druga. I ona ima rok trajanja od jedne nedelje.

Nada je na parče.