MILAN TODOROV: CRV U SRCU

Pas koji spava kraj krčme

na plovnom putu

brza niz bajer

hrdlajući glasno.

Verovatno ima crva u srcu

Koji će ga jednog dana

Dokrajčiti

Kao što svako od nas nosi crva

U duši
Podstanara nevidljivog.

Pas

Za sada veselo trupka

Da bi stigao do obale

da se napije vode

Dunava.

Pas se dugo ne vraća.

Vreme stoji.

Zvoni crkva Imena Marijinog.

Usidrena barža je danima

Na istom plitkom gazu.

Brod bez zastave

Vetar i dolazak večernje

hladnoće

I taj crni

pas bez gospodara.

Opasno je pokazati se

Kao da niko nikome ne pripada

Ne svoji se...

Pada noć

Dolaze stari debeli muzičari

Na svirku u čardi.

Idu odvojeno

Jedan po jedan

Svaki sa drugim instrumentom.

Da li veruju rečima koje pevaju?

Čiju razočaranost će noćas upecati?

Za sada lebde u mojim

Vetrom isušenim očima

i oni i srčani pas

I brodovi bez obeležja

Je li to život

Kad ništa nije jedno sa

drugim?

Početak samoće

Kraj samoće

Šta je od svega

razlog za ovu brigu?

Noć punog Meseca dolazi

Dok vozim dolmom

Polako da ne dižem prašinu

Dok se ogledam u retrovizoru

nezadovoljan svim onim što vidim

i što sam video

i što se trudi da pobedi

Ne smrt

Koja je nepobediva kao mrtva stvar

nego nagoveštaje.

Za sada samo nagoveštaje.