paradoks

MILAN TODOROV NEIMARI Nije tačno da se ništa ne kreće: U slobodi nam opet po zlu pošlo! A nije li i to bolje nego staro Tiransko doba koje je prošlo? Nama je najvažnija distanca: Da se od staroga odlepimo. A kakvo će nas novo čudo snaći Od toga zašto da strepimo? Uvek će neko iza nas doći, I taj će ovo naše da sruši. Pa kako kući da pravimo temelj Kad novi neimari već viču: Ruši! A da se skinu s tog povoca Srbi bi novi ubili i oca! (iz knjige „Pretakani Srbi“, Alma, Beograd 2009.)

MILAN TODOROV JA SAM SPOMENIK KULTURE Verujem da će nam sa ovom vlašću ubrzo biti bolje. A redovno pijem i lekove. Više ne upražnjava seks sa ženom. Ne radi drugome, ono što ne bi voleo da drugi rade njemu. Nova godina samo što nije. Već možete da smišljate zašto ove godine nema poklona. Zgrade u kojima su smešteni sudovi u Srbiji su stare preko sto godina. Normalno je da u njima mnogi postupci zastare. Političari imaju bezobrazno visoke plate, ali ni stanovništvo ne živi pristojno. Ličio sam na spomenik kulture. Možete onda misliti koliko sam bio tužan.

RADE JOVANOVIĆ VIŠAK Radnici svakodnevno gube posao. Najzad mogu da rade šta hoće. Ima i srećnih naroda, ali šta im vredi kad nisu Srbi. Ne stižemo da se posvetimo radu. Toliko je prečih poslova. Potreban nam je svaki kriminalac. Imamo višak policajaca.

MILAN TODOROV KRUPNE STVARI U detinjstvu sam često patio od gušobolje. Moja brižna majka mi je, zbog toga, grejala vodu za piće. Po celi dan i noć u sobi na velikoj kaljevoj peći koja se grejala na bukova drva, mlači se bokal vode. Šta sve nisu moji roditelji preduzimali da ojačam grlo? Slali me na oporavak na fruškogorske bregove, u Banju Koviljaču, na more u Mali Lošinj gde sam se jedanput skoro udavio. Kuvali sirupe od meda i crnog luka. Zavijali mi grlo u kašmirske marame i vunene šalove. Terali me da nosim ruske cipele okovane teškim metalnim klinovima, dva broja veće, zaostale iza pokojnog ujaka, cipele koje su zamišljene da mi čine dobro preznojavajući me. Uzaludno. Sa prvim sankanjem ispod stare tvrđave, na blagoj kosini koju smo ko zna zašto zvali Babin zub, meni bi počeli da otiču krajnici. Do uveče sam već mogao da ih pipnem kao knedle u grlu. Ujutro bih Išao u školski dispanzer, govorio „A“, dobijao nekakve beskorisne lekove, i kao utehu, po povratku iz dispanzera, ma...

RATKO DANGUBIĆ GOSPODIN MALI Smeje se onim hladnim, kristalnim osmehom, kakav imaju ubice. Posle sinošnjeg razbijanja skupocene vaze gospodinu Malom nikakva razonoda ne treba. Između njega i nevolja postoji prilična usaglašenost mala odstupanja su nebitna igra sreće. Gospodin Mali s prevrtao u krevetu do zore; sanjao je svakave gadosti. No, nije lako prodreti ni u tajne ravnodušnosti sna. Gospodin Mali je, odmah iza ponoći, uhvatio buvu ma maljavim prsima. Ustao je iz kreveta, kao da će da prošeta: gospodin Mali je stavio buvu pod izvrnutu kristalnu čašu iz servisa marke Mozer. U sobi je mirisalo na konje, na seno. Gospodin Mali je hteo da čuje kako buva kaže:Ti si perverznjak. To bi za njega bio lep trenutak. Možda bi bio i ponosan na sebe. Pogled mu je uvek hladan i umoran, pa je i sada, polako, prešao očima preko stvari: gospodin Mali, neka đavo sve nosi, baš duboko uzdahnu; buvu nije zgnječio jer ne voli da gleda sopstvenu krv. Umor i nesanica traže svoje. Gospodin Ma...

RASTKO ZAKIĆ NAOČARI S očiju mi sklanjajte đozluke! Kad ne vidim ništa me ne brine! Nepristrasni brinu me đozluci, Nek mi neko s očiju ih skine! Što da gledam prizore koje mi Organizam ne može da svari? Sve što vidim s njima još je gore, I što će mi takve naočari? Naočari stvarnost samo kvare! Bez njih mi je lepo, mutno, mračno! Zar je bolje ako bolje vidiš? Zar je važno šta se zbiva tačno?

ZORAN T. POPOVIĆ TREŠNJE U MAJU Izvršena je reforma pravosuđa. Sudski kuriri su dobili nove HTZ cipele. Priliv sredstava u budžet nije zadovoljavajući, jer negde curi. Tvrdnje da ministri nemaju putera na glavi, ni pas s maslom ne bi progutao. Oni se više ne služe govorom mržnje. Prešli su s reči na dela. Mađari u Vojvodini slabo govore srpski. Kako oni misle da komuniciraju sa svetom? Ako ova vlada preživi do proleća, mnogi od nas neće jesti majske trešnje. Ovih dana čitam kritike moje nove knjige. Najkvalitetnije su one koje su pozitivne.

RADE JOVANOVIĆ NIKO NAM NE MOŽE NIŠTA Ministar je bio prinuđen da saopšti istinu. Nije imao zvanične podatke. Dokle ćemo pristajati da nam svet pomaže? Kao da će nam za to neko reći hvala! Mi ne znamo za koga ćemo na narednim izborima glasati. Moraćemo opet protiv sebe. Izbori će očigledno biti neregularni. I opozicija će se boriti za vlast. Uzalud su nam ukinuli sankcije. Niko nam ne može zabraniti da gladujemo. Ne kukajte na plate i penzije. Nisu one krive što ste živi.

RATKO DANGUBIĆ ČEKANJE Dan je kada njihov život mora da krene drugim tokom. Njima se sve pobrkalo u glavi. Sudbina je uspela da ih izmami iz brloga i da ih uveri da postoje stvari koje moraju zgrabiti, druge odbaciti. Na pustom i dugom peronu na železničkoj stanici stajao je prezreni Lazar i nevenčana žena Katarina. To su dvoje ljudi koje Bog nije obdario ni jednom stvari posebno. Nisu vični da slušaju, ni govore. Nikada ovo nisu rekli ni jedno drugome. Lazar i Katarina moraju nekud da otputuju. To je jedina stvar koja im je poznata. Katarina očigledno pamti i bolja vremena, na sebi ima iznošen kišni mantil Barberi i nosi izlizanu tašnu Luj Viton. Na glavi je plava beretka, ukrašeni brošem sa biserima. Njeno lice je bledo i ima u sebi nečega što se naziva gospodskim držanjem. Između Lazar i nje stoji crni kofer Samsonit, sa nalepnicama i sa točkićima. Katarina deluje nekako nezainteresovano, povremeno diže ramena i glavu, okreće je na onu stranu gde je veliki stanični sat. Na licu...

ZORAN T. POPOVIĆ PRLJAVI, RUŽNI, ZLI Građena je na majku. Ima pileći mozak. Miting podrške vođi počeo je bez naroda. Ali koga nema bez njega se može. Ako je vlast ogledalo naroda, onda smo mi stvarno prljavi, ružni i zli. Sahrane danas koštaju isto kao i svadbe, tako da je ipak bolje da se čovek oženi nego da umre.

MILAN TODOROV KUĆA Između događaja koji su se već desili i onih koji će tek da se dogode, stajala je sada prazna majčina kuća. Izlazeći iz taksija, tačno ispred starog duda koji je još pružao utočište vrapcima što se videlo po belim tufnama svuda po pločniku ispred ulaznih vrata, bacio je brz pogled na izbledele francuske prozore. Svakodnevni rad, pomisli,to će ga čuvati od praznine dana i noći koji sada dolaze. Dakle,uzaludni su bili njegovi strahovi od velikog praznog prostora napuštene porodične kuće. Za vreme koje mu je preostalo više nije morao da brine. Uostalom, zar je na to mogao da utiče? Iako je zakoračio u sedmu deceniju, izgedao je kao čovek koji ima znatno manje. Mada se nije zavaravao.Uostalom, godinama se spremao da detaljno prekontroliše svoje zdravlje, ali to nikada nije učinio. Jednostavno, smatrao je, kao i u svemu, da je najbolje glavinjati do kraja, do onoga što je nužno, pa kad se baš mora, kada više, hteo-ne hteo, nema nijednog drugog izbora, onda tek možd...

MILAN TODOROV ĐAVOLOV ČASOVNIK U nedeljnom broju omiljenih mi novina pojavio se plaćeni oglas na celoj strani. U njemu je naveden spisak osoba koje su nagrađene zlatnim časovnikom. Sa nevericom sam čitao svoje ime i prezime koje se nalazilo pod rednim brojem dvadeset jedan. Bio sam potpuno zatečen. Koliko pamtim poslednji put sam učestvovao u nagradnim igrama još kao mladić i nikada nisam ništa dobio. Bile su to takozvane igre Državne lutrije. Igre države koja je propala brzo i neslavno. Zbog toga me je toliko šokirala informacija prema kojoj sam u navodnoj nagradnoj igri izdavačke kuće "Jednorog" dobio sat. Dobro, može biti da se ja ne sećam da sam učestvovao u igri te izdavačke kuće. Možda sam usput, ko zna kada, pročitao neku knjigu koju su oni izdali. Međutim, kako bi oni to znali. Nikada ne plaćam karticom. Trudim se da javno ne komentarišem ništa od pročitanog. Međutim, moram da primetim da je jednorog mitološko stvorenje koje je najveću slavu imalo u srednjem v...

ZORAN T. POPOVIĆ MOJE KULINARSKE SPOSOBNOSTI Sve naše probleme treba rešavati u institucijama sistema. Na neuropsihijatrijskim klinikama, na primer. Niko još nije otkrio moje kulinarske sposobnosti, jer ja kuvam u sebi. Dobili smo nogu u dupe. To je otpremnina u našem preduzeću. Srbija je otvorena zemlja. Pravi raj za strane obaveštajne službe. Nekada su se naši bratski narodi za svaku sitnicu hvatali za guše, a sada su se potpuno otuđili jedni od drugih.

MILAN TODOROV SVE JE BOLJE NEGO RANIJE Svako ko je pametan beži iz Srbije. Srećom po zemlju, više je onih koji ostaju. Građani su zadovoljni radom naših sudova, jer im njihove presude omogućavaju da glatko dobiju zadovoljenje na Evropskom sudu. Srbija ima plaćenu vojsku i ti momci će domovinu, u slučaju rata, braniti do poslednjeg dinara. Turiste koji posete Srbiju najviše impresionira hrana. Po tome se oni uopšte ne razlikuju od domaćeg stanovništva. Korupcija je zahvatila najviše vrhove ovog društva i zato će biti sasečena u korenu. Sve je bolje nego ranije. Ja sam to i ranije govorio.

MILAN TODOROV UMETNOST JE VEČNA Tvrdim da od revolucije ne može da se živi. Mislim, ne može dugo. Malo revolucija jede svoju decu, a malo deca jedu svoju revoluciju i na kraju nikome ne ostne ništa. Samo mrvice. Mrvica čovek, mrvica revolucija. Mada, ne mogu da se žalim. Uostalom, ja sam samo obični ulični revolucionar. Ja zaista ne tipujem na na ministarsko ili predsedničko mesto, na mesto guvernera, pa čak ni poslanika u Skupštini.To je za mene previše. Ja u revolucijama učestvujem, da tako kažem, isključivo iz umetničkih pobuda. Uzmimo samo poslednje revolucionarne događaje. Bio oktobar, žena baš iznela za ručak punjene paprike u sosu od svežeg paradajza, moje omiljeno jelo, ali ja ni da zinem, osećam u vazduhu revolucionarno gibanje, uzmem burek pa pred Skupštinu. A kad je krenulo, ja onda u onom metežu, paljevini i razvaljevini među prvima upadnem u neki kabinet, jebem ga čiji je, ali sve u njemu cakum-pakum i što je najlepše slika na zidu neopisive lepote. Onako kao moj...

ZORAN T. POPOVIĆ GEBELSOV SINDROM Naši političari govore istinu, istinu i samo istinu. Imaju Gebelsov sindrom. Nekad smo vodili ljubav svaki dan a sada se moja žena zadovoljava i nedeljnom apanažom. Daćemo ovoj vlasti još deset, petnaest godina da se dokaže jer mi više nemamo vremena za gubljenje. Svirala nam je živa muzika, sve dok kum i stari svat nisu počeli da šenluče. Nas je bombardovalo devetnaest zemalja. Sve one su pokazale da imaju razumevanja za naše trenutne teškoće.

RADE JOVANOVIĆ NASLOVNE STRANE Većina Amerikanaca ne zna gde se nalazi Srbija. Po tome su najsličniji Srbima. Kriminalci su pronašli idealno sklonište. Kriju se na naslovnim stranama. Nema na svetu nijedne države koja bi mogla da izdržava ovoliki broj zaposlenih. U Srbiji na sto građana dolazi jedan policajac. Očigledno se namnožilo građana. Televizijska pretplata nije toliko nepodnošljiva. Pod uslovom da nemate televizor. Mogao je srpski narod da živi lepo sa svima samo da se nisu drugi umešali.

MILAN TODOROV OSLOBOĐENJE Bože, ko li je to mogao da sluti Ili šestim čulom da oseti, Da će slobodan narod srpski Ponovo slobode da se seti? Ni oni sa strane što su Srbima Pomogli da se sruši slobizam Ne mogu od čuda sebi da dođu Kakav je to srpski mazohizam! A tek domaći naredbodavci Jedva da su i zagrejali tron A narod sve drskije poručuje Da je ponovo slobodi sklon. Bože, zar je i to moguće? Zar ono što je bilo, opet biće? Kako da onom ko je slobodan Sloboda može ponovo da sviće?!

ALEKSANDAR ČOTRIĆ DOSIJE Nova vlast omogućila je građanima da se upoznaju se dosijeima koje je o njima vodila Služba državne bezbednosti u prethodnom režimu. U novom režimu Služba se donekle promenila, a najveća promena je u tome što je dobila drugo ime. Inače, nije bilo puno onih koji su se interesovali za „policijsku istinu“ o sebi. U svakom slučaju, bilo je mnogo više onih koji su bili saradnici policije, što profesionalno – za novac i privilegije, što amaterski – iz ljubavi prema prijavljivanju i mržnje prema bližnjima svojim. Iskoristio sam to pravo da u prostorijama tajne policije pogledam dokumente u kojima se pominjem. Policajci su me dočekali srdačno, skoro familijarno, oslovljavajući me mojim prezimenom. Bože, ni među jednim zanimanjem me više ljudi ne poznaje nego u policiji! I dok je pored mene sedeo policajac u uniformi, određen da me kontroliše (ovoga puta javno), listao sam papire i sa zanimanjem čitao podatke koje su operativci godinama prikupljali o meni. U n...

MILAN TODOROV PRIČAM TI PRIČU Na ulazu u Skupštinu konji uzjahuju ljude. Ali, to je tek ulaz! Znamo mi da je oteto prokleto, ali šta možemo kad je tako prokleto lepo. Dodao je život godinama. Osuđen je na doživotnu robiju. Mi smatramo da je dijalog jedino rešenje, a sve ostalo je pričam ti priču. Pokrajina nije imala dovoljno sredstava da se sama odvoji, pa je bilo neophodno i učešće republike. Odliv mozgova iz Srbije ne jenjava, ali ohrabruje činjenica da se to za sada odvija bez prinude. Pesimista je tip koji radi na crno. Stručnjaci iz Svetske banke veruju u potencijal šabačke mlekare, a oni znaju šta je muža!

RATKO DANGUBIĆ ZEMLJOTRES Mitar gleda u toranj crkve i sluša stara zvona koja se klate u visini i milo zvone. Držao je plavi pamučni džemper omotan oko ruke. Kakva korist da se troše reči na opisivanje lepih stvari, treba ih fotografisati, rekao je. Ne zna kome je posvećena crkva. Njegove oči su tamne kao ugalj, na licu mu je trodnevna brada, a lanena košulja je izgužvana. Njemu je ovo zadjni dan odmora. Stoji prilično opušten. Na nogama ima skupe cipele od antilop kože. Izgleda kao i svaki dendi i turista u svetu izlizanog kamena i patiniranih spomnika. Ne pokušava da čuva dostojanstvo znatiželnog, misli kako gubi vreme da vidi kojekave gluposti. Nečemu se, iza njega, smeje debeljuškasta Amerikanka ili slična sorta. Mitar je ozbiljno uzmemiren ovim smehom. Ovo je bila dobra godina za njegova primanja u firmi i on ne želi da mu protuve kvare raspoloženje. Prestala su da se klate zvona i razgovetno se čuo glas vodiča koja objašnjava koliko je toranj star, dok su iz tornja mahala dva...

VLADIMIR BULATOVIĆ BUČI SVET OPERE „Kada bi mi Bog došao u posetu, nekog hladnog, jesenjeg dana i pitao me šta bih hteo da budem u sledećem životu, ja bih mu odgovorio, umotan u ćebe i sa nogama uronjenim u lavor vrele vode, da želim opet da budem glumac, ali da ne glumim više nikada bedne, žalosne i nesretne ljude, ljude koji su se od sopstvene pakosti ugušili i ucrvljali, već da glumim srećne, bezazlene i naivne ljude, ljude koji se raduju sitnicama, npr. tome što je krava donela na svet zdravo i lepo tele!” Glasom punim emocije govori nekada moj omiljeni glumac (pamtim ga iz omiljene mi porodične serije), dok sedi za šankom i ispija ko zna koji po redu vinjak. Društvo mu prave dva gluvonema druga koji zure svako u svoju tačku, kucajući se povremeno i nazdravljajući jedan drugome pomoću jezika gluvonemih. Pratim ih pogledom iz separea u restoranu pozorišta. Plafonsko osvetljenje obasjava glumčevo ćelavo teme, dok mu dubok i hrapav glas bruji po restoranu kao kakav bumbar....

DUŠAN PUAČA VOLTER Ala sam ja žedan ! – reče u letnje popodne Volter svome domaćinu. - Odakle tolika sloboda izražavanja! Znaš li ti koliko je tvoja izjava dvosmislena. Ma ne dvosmislena, nego više mislena? Volter se blago nasmeši i obuze ga zadovoljstvo što nije savremenik kardinala Rišeljea. Bilo bi tu svašta i domaćin je bio u pravu. - Traženje vode je čista provokacija! Možda si hteo da kažeš da ovde nema vode. A vode nema zato što je suša. A suša je zato što je jako sunce. I kad njega dovedemo u sumnju dođemo do Kralja Sunca ili njegovog naslednika, tako da to vodi u veleizdaju i vešala. - - Sa druge strane, traženje vode znači da si žedan, a žeđ je izazvala obilna žderačina, upriličena krivolovstvom. Ubio si srndaća iz kraljevog lovišta, a to je takođe kažnjivo. Vešala ne ginu. -Ne, hvala, nisam žedan! – reče Volter, - samo mi se učinilo na momenat. Ne progovorivši ni reč mimikom se oprostio od domaćina i žurno krenuo kući. Umalo da ga ubije prejaka reč.

RADE JOVANOVIĆ RIZIK POSLA Spremni smo za Evropsku uniju. Neka dođe ako sme. Za nas su govorili da smo lud narod. I pre nego što smo počeli da izvozimo pamet. Na ulazu u Skupštinu oduzimaju oružje. Buzdovane propuštaju. Ili će se vlast ozbiljno okrenuti kriminalu ili ga neće biti. Broj samoubistava ima tendenciju stalnog porasta. Dozvoljava nam standard. Srbija sve nade polaže u smak sveta. Mi smo ostatak sveta. Plaćene ubice se s pravom žale na rizik posla. Ne pogađa svaki metak.

ZORAN T. POPOVIĆ PRST DAMO, TRST NE DAMO Izvršena je reforma pravosuđa. Prednost su dobile sudije koje do sada nisu primale mito. Trst je naš, a izgleda da i Kosovo ima isti status. Mladenci su se upoznali preko interneta. Ona se odmah zaljubila u njegovog miša. Dobro je kad neko puca na vas. Bar znate šta vam misli. Danas mi je mačak pojeo kanarinca. I tako sam ja ostao bez ručka.

MILAN TODOROV TISA Da li su lepše mađarske ili jugoslovenske devojke? – upita me teča Jene iznenada jednog letnjeg popodneva dok smo, vrativši se sa kupanja u Tisi, žedno sisali saće velike žute lubenice. Ne znam zašto je iz magme našeg odnosa u mojoj svesti izronilo baš to nesuvislo pitanje upravo kada mi je majka javila da je teča umro na operacionom stolu segedinske Opšte bolnice. U to vreme nismo govorili da smo Srbi i nisu postojale Srpkinje ni lepe ni ružne, i ja, ne bez doze očekivanog patriotizma, a u danima kada sam tek počeo da otkrivam tela lokalnih devojaka, odgovorih da su lepše Jugoslovenke. Teča Jene, oženjen mojom tetkom koja beše pomalo melanholična Srpkinja iz Sent Andreje, režući mi novu slasnu krišketinu reče da ja još ne znam dovoljno o ženama. Bio je već u poznim pedesetim i tada mi je ta vrsta njegovog muškog interesovanja, za tren sevnula u svesti kao pukotina u patrijarhalnoj staloženosti njihovog braka. Premda sam bio u godinama kada se upravo od...

ALEKSANDAR ČOTRIĆ NAGRADE Sa Mirkom Škorićem, predsednikom žirija nagrade „Zlatno pero“ video sam se danas na ručku u restoranu „Perper“. Ponudio sam se da mu zaposlim kćerku Veru, koja već šest godina ne radi, u trgovinskom preduzeću u kojem je direktor moj kum Pera zvani Glavonja. Mirko mi je onda u poverenju rekao da imam najveće izglede da dobijem nagradu kada se žiri bude sastao iduće nedelje. Pre dva dana video sam se na piću u hotelu „Hajat“ sa dvojicom članova žirija za prestižnu nagradu društva pisaca „Književni pečat“. Najavio sam da ću im preko moje firme omogućiti da besplatno otputuju na more u Herceg Novi i odmore se sedam dana. Na to su uzvratili obećanjem da računam na njihove sigurne glasove sledećeg meseca prilikom odlučivanja o laureatu književne nagrade. Prošle nedelje telefonom sam dugo razgovarao sa Gradimirom Dragićem, glavnim urednikom „Glasnika“ koji dodeljuje godišnju književnu nagradu „Srpska lira“. Rekao sam da mogu da im pomognem da se umanji porez...

MILAN TODOROV NE OKREĆI SE SINE Ova vlast nije postigla ništa, a nova bi to sve da upropasti. Vređaju nam inteligenciju. Udaraju tamo gde smo najtanji. Sve se vraća, sve se plaća i onaj odozgo sve to vidi, jer je ovo pravna država. Pre demokratskih promena narod je živeo bedno. A sad ga je stigla prošlost. Mečka stalno igra ispred naše kuće. To je njen scenski nastup. Ne okreći se, sine. Ta žena bi mogla majka da ti bude!

ZORAN T. POPOVIĆ LETI VREME Umukni! Ne zloupotrebljavaj slobodu govora. Vredan je kao mrav. Zato i živi od mrvica. Nekad sam mogao muvu u letu. Leti vreme. Vreme je za promene, zajednički je zaključak sa sastanka Kurte i Murte. Jedan gospodin me je u životu često obarao s nogu. Zove se Džek Daniels. Ja novine na poslu čitam u pauzi od osam sati. Od kako jedemo pasulj iz humanitarne pomoći, u našem društvu duvaju neki novi vetrovi. Da su ljudi dobri pakao bi odavno propao. Nekada je bio vojnik jedne partije, a sad radi na više tezgi.

VLADIMIR BULATOVIĆ BUČI DNEVNIK RADNIKA AUTO PERIONICE 22.maj Dan prvi- Zaposlio sam se. Konačno. Moram pod hitno da isplatim dugove. U perionici su ljudi veoma prijatni. Ne govore mnogo sa mnom, valjda zato što sam novajlija. Šef je veoma strog. Umorio sam se danas. Oprao sam oko dvadesetak automobila. Bakšiš je bio slab. 23.maj Dan drugi- Posao je mnogo teži nego što sam mislio. Moram skupiti pare od bakšiša za novu krpu. Za sada je pozajmljujem od kolege Saleta. Bio je ljut na mene što mu stalno tražim krpu. Trebaju mi krpa, sunđer... a sve to je veoma skupo. Poneću sutra neko staro parče tkanine. Bilo je danas mnogo hladno. Mokar sam do gole kože. Žuljaju me cipele. Kad bih mogao da kupim nove. Šef je strog, ali pravedan. 24.maj Dan treći- Danas sam mnogo radio. Veoma sam umoran. Izgubio sam Saletovu krpu! Ne znam kako se to dogodilo! Znam da sam je ostavio na ormariću, ali kada sam se vratio nje više nije bilo! Sale je poludeo, a i ko ne bi!? Šef je bio ljut na mene, t...

ZORAN T. POPOVIĆ ŽENA OD GUME Žreb mi je dodelio najtežeg mogućeg protivnika, pa sad moram da pobedim sebe. Mi smo oduvek poštovali EU. Nekad smo joj skidali kapu a u poslednje vreme i gaće. Živimo pasjim životom, jer je naše pare pojela maca. Spavao sam sa ženom od gume. Sažvakala me je i ispljunula. Danas često morate da jedete govna, ako hoćete da se uhlebite. Političari nas prodaju za sitne pare, jer ne žele da se bogate na narodu.

TOMAS BERNHARD: „Država je struktura koja je trajno osuđena na propast, stanovništvo je struktura nezaustavljivo osuđena na podlost i duhovnu slabost“.

RASTKO ZAKIĆ PA ŠTA Pa šta: žrtve, stradanje, prokletstvo, Pa šta: teror, ubistva i pljačka?! Preživeće i to ovaj narod, Živ ostaje ko mečku ne čačka. Pa šta: laži i video-trake, Pa šta: žbiri, zlice i poltroni?! Gledaj smerno samo svoja posla, Jer su baš tu možda milioni. Pa šta: gladni, bedni, prevareni, Pa šta: sudi onaj ko te tuži?! Demokratski podvij rep i ćuti, Veliki smo kol'ko ko izdrži. Pa šta: propast, smrt i bela kuga, Pa šta: ko će da to zaustavi?! Razuman si i znaš svoj zadatak: Grli ženu, novo roblje pravi.

MILAN TODOROV SRBIJA JE KAO PICA Nije u redu da se strani ambasadori mešaju u unutrašnja pitanja naše zemlje, kad ni domaćini to ne čine. Srbija je kao pica. Može na parče i za poneti. Ako su ovo dečje bolesti demokratije, kakvo ludilo nas tek čeka u pubertetu! Srbi nisu pristalice teorije zavere. Navikli smo na paktična rešenja. Romi su u svemu jednaki s nama Srbima, samo smo mi još gori od njih. Narod drži devize u slamaricama, spava sa pištoljem ispod jastuka i ima neograničeno poverenje u institucije sistema.