Svoja osećanja retko kome govori, ne voli nikoga da
optereti. To je verovatno glupo, ali ona je takva od kada se razvela. Čovek
jednom mora da raskrsti sa nekim stvarima, ili uopšte ne raskrsti. Pred njom je
kratki vikend, nada se bezbrižan. Mora posle časova da svrati i uzme hleb za večeru
i sutra za doručak. Vlasnik pekara smešio joj se lepo, udario dva tri puta
veknom po tezgi, i upakovao joj veknu Vencije. To je bilo sve kulturno s
njegove strane, iako prilično intimno; mislila je da ne odustaje da joj se udvara.
Zna da je meri dok izlazi i to njoj ne smeta. Pravio je tada kifle s džemom od kajsija, pa je pozvao,
zagonetno, da svrati na doručak. Zna da je razvedena, da živi sama i da ona zna
da je on razveden i da nema stalnu vezu. Nije mnogo stariji od nje, jedva
godinu ili dve. Ti ličiš na moju sestru Vesnu, rekao joj je, zato me obasja
sunce kada ovde uđeš. Pomislila je kako gleda mnogo filmova, i otuda to njegovo
komično obraćanje. Nasmešila mu se i otišla bez reči. Kada je izašla na ulicu,
duboko je udahnula vazduh. Nije mogla da zamisli da bi sa njim legla u krevet.
Ne može da kaže da ne izgleda pristojno, ima i nečega sportskog u njemu, ali je
parališu njegove vodnjikave oči. Kada je
ugledala svoju zgradu, zaboravila je pekara. Pogledala je put vedrog neba. Pretvarala
se i da ne vidi na ulazu momka koji stanuje na drugom spratu, koj je jednom
pozvao u obližnji kafe i izmislio priču o rođacima i nasledstvu u Australiji. Iz pogleda koji
joj je tada upućivao, shvatila je da mu je bila jedina misao kako da je odvede
u krevet. Nije mu verovali ni reč od onoga što govori, i stavila mu je jasno do
znanja da je on, ni seks s njim, ne interesuju. U njenom malom i lepo uređenom
stanu ona se najbolje oseća, skoro godinu dana je sama. Profesor je klavira u
obližnjoj muzičkoj školi, gde je do prošle godine radio i njen bivši muž, koji
je krenuo trbuhom za kruhom i drogom, put Amsterdama. Ni sa kim, mora sebi da
prizna, nije vodlila tako ljubav kao s njim i, veruje, neće ni sresti takvog.
Umela je i po sat vremena da se s snjim ljulja na krvetu tamo-amo. Pred TV
dnevnik, spremila je sebi hladnu večeru: isekla je dva komada hleba Venecija, jednu
crvenu papriku, a onda pripremila tunjevinu iz konzerve sa lukom, biberom i
limunom. Nasula je sebi čašu vina
Frankovka. Posle je čitala Bulgakova. Pred zoru je sanjala da je miluje pekar,
probudila se u znoju. Misli da joj je rekao da je čudesna, a one vodnjikave oči
kao da su bile odvojene od glave. Vikend joj je protekao u spremanju stana, telefoniranju,
nije izlazila, pojela je picu koju je naručila telefonom, a uveče je sama pravila
špagete s povrćem. Spremila se izjutra, i odlučila da više ne ide po hleb
Venecija koji voli; blizu je pekara koju drže stari Makedonci, i peku hleb na
starinski način. Morala je na posao, ima čas od devet sati. Krenula je ulicom
niže, da ne bi morala pored one pekare.
Нема коментара:
Постави коментар