paradoks

Sve ono sto je van pameti je teritorija na kojoj se mi osecamo kao kod svoje kuce. Ne pobeduje uvek bolji. To je nasa jedina sansa u danasnjem mecu. Ja se ne zalim na usluge nase zeleznice. Nasi vozovi idu punom parom! On ne ume da podnese poraz. To ga tera da stalno pobeduje. Za razliku od drugih krvavih gradanskih ratova, mi smo se ubijali na miran i civilizovan nacin. Znate sta kaze moj macak kad se napije: jebem mu misa! Izgleda da je bilo bolje po nas da je nasa majka zemlja bila nerotkinja! Propevao je u MUP- u. On je za to skolovao glas. U Srbiji gladuje sedamsto hiljada ljudi, sto samo govori da socijalni program vlade daje rezultate. Ljudi ne treba da se boje smrti. I ona je sastavni deo zivota. Glupim ljudima niko ne moze da pomogne, jer je kod njih u pitanju visa sila. Jedina partija koja nije ideoloska je sahovska. Nikuda nismo stigli, jer smo daleko dogurali! Politicari se bore za nase dobro. Razvukose ga na sve strane. Cim sam upoznao Dz...

Filip Višnjić je rodonačelnik naše slepske pesme! Za Dan zaljubljenih počastiću sebe flašom sa likom svetog Trifuna. Dobar aforizam se čita dva puta. Prvi put onako, a drugi – po službenoj dužnosti. Socijalni radnik je obećao da će uraditi sve što je u mojoj moći da mi pomogne. Informacije koliko ljudi u Srbiji gladuje daju se na kašikicu. Nisam akademik, ali svakom od njih ću rado pomoći savetom ukoliko mi se obrati.

Ovo je kafana, a u kafani se ljudi uglavnom bave sobom i fudbalom. Jasno je da alkohol iz ljudi izgoni životne priče. Ne volim ni  jednu vrstu sentimentalnih meditacija. Po prirodi sam rađe melanholik nego veseljak. Ne volim ni kada se na mene udara sa strane. Nema ovde ni ispovesti o kakvoj poznoj ljubavi. Zamislite profesora istorije penzionisanog pre vremena, s penzijom od koje on i njegova Mileva ne mogu da sastave kraj s krajem; profesor je uvek malo pod gasom, a ona nedostatak para nadoknađuje dizajniranjem venčanica u nekom krojačkom salonu. Ona je mnogo pametnija od mene i veselija, prepustila mi je da sam dođe do ove misli. Nemam nameru da govorim o sebi, ni o njoj tako da to bude slika tvrdog braka, nekako po skandinavski.Treba krenuti od pretpostavke da je sva odgovornost i nevolja u domu na meni. Ne kažem da se u sve razumem, ali nisam ni dileja. Moj mozak sam neke stvari sklanja, a druge gura u prvi plan. Zurim podjednako u formule za izračunavanje brzine vetra i re...

Burek poskupljuje zbog struje, a pica zato što ona uvek poskupi kad godina izda.

Nikada nismo ovako bedno živeli. O tome je bilo lepo i na televiziji! Šekspir danas u Srbiji ne bi pisao tragedije. Vodio bi zapisnik! Mi smo pronašli efikasan lek protiv SIDE... Niko nije iza nas! Naši novinari su proklamovanu slobodu govora prihvatili ćutke! Predsednik vodi računa o raspoloženju premijera. Svako jutro ga pita:“Šta mi danas radiš!“ Svedok nije svedočio kako je bilo, već kako su ga bili!

Na Kosovu se igra jako prljava igra. Zato i treba toliko belih kapica. Nama je patriotizam u krvi. Zbog toga je toliko i prolivamo. Kod nas svaka vlada pošteno ispljuje onu pre sebe, tako da joj ponestane pljuvačke da pljune u ruke. Tačno je da se nevladine organizacije finansiraju iz inostranstva, ali se zato pare troše ovde.

Nemamo bogomdanu vlast, jer smo je mi birali. Ja se teško vezujem za neku osobu. Zato me je inspektor vezao za radijator. Naravno da nisi dvoličan! Ali, ponavljaj to više puta dnevno sebi i tebi. Sveti Trifun, dan zaljubljenih u čašicu. Kad je dvoje ljudi upućeno jedno na drugo, neizbežan je sudar. Između mene i žene postoji stalno neka hemija. Samo, od fizike nema ništa.

Moja zena i ja smo u krevetu tandem snova. Zena me svaki dan tera na seks. Da li je to mobing? Svaki onaj koji ima posao u Srbiji, treba da ga ljubi u dupe! Mi moramo aktivno da ucestvujemo u pregovorima, jer nas niko nista ne pita. Citavih pedeset godina sam ulozio u to da dokazem svima da sam  genije, a oni su protracili moj zivot. Ja nosim samo firmiranu robu. Jakna, pantalone i cipele su mi H.T.Z. !

Kad god Amerika poželi rat,  mi ga dobijemo! Našao sam mnogo detellina sa četiri lista.  Cela livada je genetski modifikovana! Koliko će Srbija imati akademija nauka i umetnosti? Pitanje koje vređa inteligenciju. Ne veruje baba nikome.  Zato i ide u crkvu. Pevačica A. najbolje peva,  ali pevačica B. je na takmićenju najviše pokazala! Neke stvari je jednostavno najbolje zaboraviti. Ali, ne sećam se koje.

Da nismo branili svoje teritorije, ko zna gdje bi im bio kraj! Gubimo Kosovo. Nije uzalud svaki od nas potomak nekog kosovskog junaka. Ima života i poslije smrti. Živi bili, pa vidjeli! Naša priča je bez hepienda jer našoj sreći nema kraja. Naši političari su sigurno skromni ljudi kad mogu da žive na račun siromašnih građana.

Stajao pred ogledalom i posmatrao kako mi se lice sa grimasama menja. Kiša je prestala da pada. Na nebu su se valjali oblaci kao u starim filmovima, a meni se spavalo kao nikad. Tek je dva iza podne. Treba da mislim na letovanje, koje sam uplatio, i pakovanje garderobe, a ja sam se tada setio maminog staromodnog ujaka Adama.         Njega su svi znali u gradu, govorili su: To je profesor za snove. Njegovo je, rugala se mamina ujina Angelina, apotekar i cinik, da u snovima nalazi tajni smisao besmisla. Ujak Adam, tako sam ga i ja zvao, voleo je svoju ulogu. Ta mu je stvar bila jako prijatna. Ujina, tako sam je i ja zvao, nije ga mnogo cenila kao naučnika, ali joj bio neopohodna za sve ono što normalan porodični život donosi. Ujak Adam je govorio: Treba zaspati na vreme i na vreme se probuditi. Njegova omiljena izreka, mora da je i nju negde pokupio, kao da je komad novina ispod guzica koji ostane iza ljudi na stadionima, rekla je ujina Angelina, of...

Najbolji pesnički opis Srbije: "Ko te ima, taj te nema!"

Ako je ovo život onda smo dotakli dno dna. Ako dno ima dno! Ja sam nekad bio normalan, dok nisam upoznao sebe. Malo je stvari o kojima nemam svoje mišljenje, ali je zato mnogo stvari koje nemam. Sve što je lepo, kratko traje. Kao seks sa kondomom kupljenim kod Kineza. Zimske su noći lepše udvoje. Ti i laptop.

Demonstracije dođu i prođu. Samo je policija večna. Naš cilj je da narodna kuhinja bude nacionalna kuhinja. Tu bi se beskućnici osećali kao kod svoje kuće. Nas Amerika voli, ali i vara sa drugima narodima. Ona je velika kurva. Ne smetaju mi isprani aforizmi. Kroz njih se vidi sve. Nama su u Hagu osudili i Kurtu i Murtu. Nisu umeli da se smenjaju u sedlu. Vreme je da vlast krene u obilazak ZOO vrta. Nemaju majmuni sreće kao ona da budu izvan kaveza. Policija mora da prati tokove novca; sve dok se ne uveri da manji potok u veći uvire. Dok je školovanje bilo besplatno mogla je da se školuje svaka protuva. Danas nas oni i vode. Nekada je revolucija jela svoju decu, a onda je i ona krenula da  se hrani po narodnim kuhunjama. Premijer misli da nema povratka na staro. Njegova pobeda je za sva vremena. Ne samo da ja ne znam u kakvoj zemlji živim, nego ni vlast ne zna gde je.  

Primljen sam na posao, kad sam greškom umesto biografije prilažio poternicu. Ministar prosvete je obrazovan čovek. I to mu ne smeta. Do pojave višepartijskog sistema, bili smo gladni samo demokratije. Ne verujem ateistima. Oni lažu kad se Bogu mole. Prepoznaju se političari nebeskog naroda. Oni pričaju u vazduh. Srbija nikad neće priznati Republiku Kosovo. No, pregovori daju nade. Ne vredi suzdržavanje. Povremeno se ne da sakriti da smo idealni. Srbija ne može zalutati u EU. Ona je u lavirintu.

Potpuni sam idiot. Ali, šta ja tu mogu kad u svemu težim savršenstvu! Kad se oznojiš od fizičkog rada, to ne smrdi. A kad se oznojiš od umnog rada, to odvratno miriše. Kupujemo polovnu odeću iz Evrope, vozimo polovne automobile iz Evrope...I pola Evrope možemo da hranimo! Žena je rekla „Fudbal ili ja“ i onda je on nju šutnuo. Svakom se ponekad dogodi da pogreši, pa se i meni to stalno dešava. Nisam neki meteorolog, ali uvek kad kažem da će padati govna - pogodim! Od kako se pojavio Alchajmer, deda je najmlađi član naše porodice.

Mi smo dobili Prvi svetski rat, dobili Drugi svetski rat...Ostalo je istorija! Za ljubav je potrebno dvoje. Pa i tada jedan samo smeta. Ti si dete palog borca. Kaži tati da dođe po dečji dodatak. Danas sam čuo dobar vic o Alchajmeru. Ali, da me ubijete ne mogu da ga se setim. Naši političari se sve više okreću trećem svetu. A narod drugom! Kod nas nema svinjskog gripa. Ovde svinje žive, rade i ponašaju se normalno. Krademo u skladu sa zakonom. Zato raduje najava još boljih zakona. Kao svaka uređena država i Srbija najviše vremena provodi u šminkanju. Čim  sudija oseti da riba smrdi od glave, za  njega je predmet zastareo.

Narcis ima samo jednog fana. Sebe! Hoce ga pare. Ima lepljive prste. Ne bi moja komsinica tako dobro izgledala da mnogi nisu na njoj radili. Na buvljaku kod Kineza mozes da kupis sve. Ja sam na primer, pre neki dan kupio jeftino jednog Konfucija! U nasoj vladi cveta ljubav. Izgleda da ce ove godine biti gej parade! Informacija o potopu nas nije iznenadila. Mi smo odavno u toku. U Srbiji se uspeh ne prasta. Zato sam ja odlucio da ostanem gubitnik! Ne znam da li sam se sinoc napio, jer se nicega ne secam.  Gospodine i vi i ja smo postali od majmuna , ali su moji preci za razliku od vasih bili gospoda ! Od svega sto mi nedostaje, samo to mi fali . Veza tajkuna i politicara je emotivne prirode. Spaja ih ljubav prema novcu! Krvavi gradanski rat odneo je mnogo zrtava, ali se mora priznati da u tome nije bilo niceg zlonamernog. Sve je to ipak samo politika. Nasa vlast radi na jedinstvu Srbije. Uskoro ce Vojvodina biti nasa najveca dijaspora.

Na malom skveru su se viorile nekakve zastave, ljudi su sa kesama izlazili iz prodavnica, valjao se od nekud miris girosa. Nema problema, uzdahnuo je, ovako je moralo da bude. Iz razloga koji ni njemu nisu bili jasni, skinuo je sa ruke sat i stavio ga u džep od sakoa. Toga dana, posle sedam godina braka, razveo se od supruge Jelisavete i ostavio joj stan u centru grada. Nije mogao da joj dalje sluša glas, rekao je sudiji Marinkovu. Konačno, rekla Jelisaveta, i meni je posle svega laknulo. Nisu se pozdravili. Za ovo se spremao odavno. Nije hteo da uzme ni advokata, nije hteo ni da deli imovinu. Sve njegove stvari mogle se da stanu u dva kofera. Njoj je ostao i mali ker, koga nije voleo. U gradu je bilo toplo, a izgleda i da nisu dovoljno ni komarce zaprašivali. Kada je stigao pred zgradu u kojoj je pre tri dana iznajmio stan za sebe, gledao je gore, kao da očekuje da mu s nekog balkona neko mahne rukom. Lift nije radio i on se peo stepenicama na sedmi sprat. Na stepenicama je sedeo...

Prednost je biti nebeski narod. Možeš da padaš godinama. Bilo je i gorih vremena. Samo što se toga ne sećaju ni najstariji Srbi. Pa šta ako vam teško pada gladovanje? Niko se nije naučen rodio. Koliko znaš, toliko i vrediš! – ohrabri islednik doušnika. Partizani su mislili da su pobedili u NOB... Zaboravili su na play-off. Kažu, sreća je živeti u Srbiji... Kakav sam baksuz, živeću sto godina. Bog sve vidi i sve čuje. „Njegovo je pravo da sve zna.“ Nama građanima Srbije je teško. No, sve trpimo za svoje dobro.

Nikada ne bismo izgubili dušu, da smo je imali. Nema spora da je Biblija knjiga. Ali, samo dok ljudi ne počnu da veruju. Nagrada je dodeljena najgorem.  Nek ostali vide da se sa žirijem ne treba igrati. Stari predsednik je bio prinuđen da pusti mnogo svojih fotografija u narod. Tada nije bilo televizije.

Siđite među ljude. Ubrzaćete evoluciju. Stiče se utisak da je to jedino što smo stekli. Život je smrtna kazna.

Policija ne samo da može da uhapsi svakog kad hoće, nego i kad joj se hoće. Žena koja je u kuhinji kuvarica, na ulici dama a u krevetu kurva – ima veliki problem sa identitetom. Daj Bože da se nevernici Srbi slože. Tesla je naš najveći naučnik. Kad bi neki univerzitet nosio njegovo ime, ne bih žalio para za diplomu.

U zivotu je najvaznije imati zdravlje. Sve ostalo moze da se ukrade. On ima izuzetno lenju zenu. Nece ni kurcem da mrdne! Kad bih bio pametan, ja bih samo to radio! Danas i komunisti idu u crkvu, sto je posteno. Oni koji su ukinuli Boga, i treba da ga rehabilituju! Jednopartijski sistem je bio mnogo bolji. Onda sam tacno znao za koga necu da glasam. Bolje da zivimo i ovako kako zivimo, nego da se zavaravamo da moze da nam bude bolje.   Mi zaostajemo za svetom, jer zivimo u svom svetu. Nisam promenio misljenje. Proces prevaspitavanja kod mene ide zabrinjavajuce sporo. Ne slazem se da je narod stoka. Stoka ne glasa!

Živim u Srbiji. Sportski rečeno dobio sam težak raspored. Minut do dvanaest. Još šezdeset sekundi zajebancije. Mi smo moralni pobednici. Nismo se mi za ovo borili! Ovo je zemlja heroja i preplašenog naroda. Ko slepo sledi vođu, mora da ima oči na leđima. Naši borci za mir bili su uspešniji, što se vidi po plenu. Svako može da misli drugačije i da shvati da nije u pravu.

Vlada mora obezbediti dovoljno struje.  Srbi ne bi preživeli bez TV. Naši političari još uvek ne obilaze Kosovo.  Zasad obilaze istinu. Evropa stvarno ne miriše Srbe.  Samo zato što su u govnima do guše. Kad sam poslednji put video kameleone na TV, bili su žuti. Ili ćemo svi na Balkanu opet biti braća, ili bratoubilačkog rata više neće biti. Od kad se TV pretplata plaća preko strujomera, ne verujem ni čitačima strujomera. Još će dugo Srbija izvoziti pamet. Plan je da u vladi budu najpametniji. Srbija je svuda gde su srpski grobovi.  Ima je i van Beograda. Kad smo se Titu zaklinjali da s puta ne skrenemo, nismo bili u ćorsokaku. Kod Amera predsednik može imati samo dva mandata.  Kao Tadić. Srbima su uvek drugi krivi za sve.  To ne mogu sebi oprostiti.

Njih dvo­ji­ca, jedan prema drugom ni pod­re­đe­n ni nad­re­đe­n, se­de i pro­te­žu se, mu­mla­ju, bez stra­ha, na iz­li­za­nim, po­lu­ra­spa­lim sto­li­ca­ma sa ko­žnim pre­svla­ka­ma. Jedan prema drugom, ipak, pomalo osećaju ga­đe­nje; sva­ki od njih vidi ka­ko se onaj  dru­gi do­sa­đu­je. Ima među njima i du­bi­ne i bli­zi­ne, i neke lič­ne igre. Na­slo­nje­ni lak­to­vi­ma na iz­gre­ba­ne sto­lo­ve, uma­šće­ne od bu­re­ka i po­ga­či­ca sa čvar­ci­ma, jo­gur­ta, i sa na­bi­je­nom fi­nom uglje­nom pra­ši­nom iz­me­đu is­pu­ca­lih da­sa­ka, oni po­vre­me­no na­preg­nu­to oslu­šku­ju da se u sto­va­ri­štu ne po­ja­vi ka­kva mu­šte­ri­ja. Ovde su zajedno tri godine i leti je sva­kog rad­nog da­na u ra­nim ju­tar­njim sa­tim ne­ka­ko ova­ko, iz­no­va. Av­gust je sko­ro na iz­di­sa­ju, vre­me je go­di­šnjih od­mo­ra i raz­bri­bri­ge, ni­ko­me ne tre­ba ogrev. Po­ne­kad su u ovoj kan­ce­la­ri­ji tr­go­vi­ne ka­me­nim i su­še­nim ugljem, bri­ke­ti­ma i dr­vi­ma na ma­lo oni do­ba­ci...

Pamet i lepota nikad ne idu zajedno...Osim iz Srbije! (objavljeno u "Večernjim novostima", 1. januara 2012.)

Tri puta sam krenuo da kupim tu uznemirujuću sliku. No, nisam to uradio. Tako sam sebe stavio na druge muke. Nedavno sam doneo odluku da se opsesije kroz priču oslobodim, da odagnam priviđenja. Nastojao sam i da uverim sebe da ovo nije vredno pomena. Nema sumnje da sam poznavalac modernog slikarstva. Pa onda, i da krenem sa pričom. Slabost mi je, valjda i vrlina, da sam ljubopitljiv i da volim da se uverim da nije farsa kako kritičari doživljavaju slike. Tu ne vidim izlaz iz priče, mada nekakav uvek postoji. Valjda je vreme da se saberem. Znam kako sam se obreo u toj galeriji uz park. Prijatelj mi je i rekao da pogledam neku grafiku. Pomalo oklevajuć sam kročio unutra. Napolju je bila jara, a u sali je radio klima-uređaj. Priznajem da sam kada sam se našao unutra osetio olakšanje. Kustos, ili kako se sve zovu ti ljudi koji provode dane uz umetnička dela, bio je sam i gledao je kroz prozor. Sa plakata koji je stajao na starom štafelaju, nasred sale, kezila se spodoba uvećanog lica na...

Laži ga, kradi, udri, hapsi...  Srbinu se ne može ugoditi! Turci su nas držali u ropstvu petsto godina.  Malo je nedostajalo pa da nam to pređe u naviku! Da li bi pristala na grupni seks?  Možda,  ali  to bi moralo da bude samo iz velike ljubavi. On joj je bio tek drugi muškarac u životu.  Bila je to   retko skromna i patrijarhalna devojka. Ljudi su ranije mogli mnogo više da pojedu i popiju.  A i danas bi,  kad bi mogli! Ko nas ne zna, skupo bi nas platio.  Srećom,  svet je čuo za nas.

(Objavljeno na sajtu "Na prvom ste mjestu", www.jovonikolic.webs.com ; Izbor aforizama: Jovo Nikolić) Filip Višnjić je naš najveći političar. On se prvi setio da gusla o Kosovu. Kod nas se zna ko kosi a ko vodu nosi. Samo se ne zna čija je livada. Kad biste znali da idete u pakao, koju propoved i kog vladike biste poneli sa sobom? Zbog protivljenja gej paradi Srbi će morati u Evropu da uđu na stražnji ulaz. Mnogi Amerikanci ni ne znaju ko im je predsednik. Ali  zato mnogi Srbi znaju da im je to američki ambasador. Deda uživa penziju. Kod njega je pomešan hedonizam sa mazohizmom. Dala se već na prvom sastanku. Njen princip je: sve u  svoje vreme. Bolji rukovodioci dopadoše boljim narodima, a nama su dobri i ovi najbolji. Narod kupuje konzerve i sveće. Demokratija će dugo trajati. Srbi se najviše plaše promaje. Kad otvore frižider. Uvek je ovde bilo zadužbinara, ali da nas neko ovoliko zaduži, to nije bilo nikad! Kakva četkica za zube...

Srbija, 2023. godine. Izbori. Novim savršenim izbornim zakonom omogućeno je, ne samo da jedan čovek predstavlja jedan glas, nego i da jedan čovek bude jedna partija. Broj partija koje izlaze na izbore i nije tako velik. Oko dva miliona. Toliko je, naime, prema procenama statističra i analitičara, radno sposobnog stanovništva u Srbiji. Time se ova mala balkanska zemlja od zemlje seljaka preko noći pretvorila u zemlju političara. U demokratskom svetu nastupa prava pometnja izazvana zlobom i zavišću. Opet Srbija ima što niko nema. Jer se niko, u tobože pametnom svetu, toga još nije setio. Toga nije bilo ni u doba zlatne grčke demokratije. Mađarska poslovica „Dva Mađara, tri partije“ odjednom je obesmišljena. Svi ljudi u Srbiji su najzad radno angažovani. Period pune nezaposlenosti preko noći je zamenjen vremenom pune zaposlenosti. Srbija, na ovaj način, dobija snažan državni aparat. Jedan od najvećih i najmoćnijih u svetu. Nema toga stručnjaka iz bilo koje oblasti koji ...

Okrivljenom je određen kućni pritvor. Neka mu majka uvidi kakvog je barabu vaspitala. Ne mogu da pravim karijeru satiričara na zapadu. Njima ne bi ništa značilo da im pljujem po premijeru. Ova država je postala putujući cirkus. Ne krije da sanja da nastupi i u EU. Narod je sit svega, jer nema hrane.

Postoje  prizori u životu od kojih zadrhtim. To su, obično, iznenadne i jake slike, prizori u jednom sasvim običnom danu, možda glupom, možda sivom, prizori  za koje sam siguran da će proizvesti buduće događaje mimo moje moći rasuđivanja. Mimo moje volje. Ne mogu da objasnim kako ih raspoznajem. Ne znam kakvi će to događaji biti. Siguran sam da ću, na ovaj ili onaj način, u njima učestvovati. Ne predviđam ih. Ne prizivam ih. Ali, takve situacije niko ne može da izbegne. One su deo one soli života bez kojih život ne bi imao nikakvog smisla. Čak i kada bi prošao lako, neosetno i bez patnje. Naročito ako bi tako prošao. Ali, kako je to uopšte moguće? Međutim, kakve događaje anticipiraju ti, često, bizarni prizori? To još ne znamo i to nas zato drži u strahu. Ne preterano velikom, ali stalnom.  Pa ga zbog toga polako potiskujemo, kao što sakrivamo telesnu bol, još podnošljivu fizički iako svesni da ta bol raste, kao guka na našem telu koju još niko ne vidi, ta bol na...