Srbija, 2023. godine.
Izbori.
Novim savršenim izbornim zakonom omogućeno je,
ne samo da jedan čovek predstavlja jedan glas, nego i da jedan čovek bude jedna
partija.
Broj partija koje izlaze na izbore i nije tako
velik. Oko dva miliona. Toliko je, naime, prema procenama statističra i
analitičara, radno sposobnog stanovništva u Srbiji. Time se ova mala balkanska
zemlja od zemlje seljaka preko noći pretvorila u zemlju političara.
U demokratskom svetu nastupa prava pometnja
izazvana zlobom i zavišću. Opet Srbija ima što niko nema. Jer se niko, u tobože
pametnom svetu, toga još nije setio. Toga nije bilo ni u doba zlatne grčke
demokratije.
Mađarska poslovica „Dva Mađara, tri partije“
odjednom je obesmišljena.
Svi ljudi u Srbiji su najzad radno angažovani.
Period pune nezaposlenosti preko noći je zamenjen vremenom pune zaposlenosti.
Srbija, na ovaj način, dobija snažan državni
aparat. Jedan od najvećih i najmoćnijih u svetu.
Nema toga stručnjaka iz bilo koje oblasti koji
nije u vladi.
Nema više izbora svake četiri, tri, dve ili
pola godine, kako se to uobičajilo početkom trećeg milenijuma.
Nema televiziskih duela, tuča u i ispred
Skupštine.
Ogromni troškovi, koji su neminovni pri svakim
izboima, jednim potezom su izbrisani.
Na izborima 2023. svi bivaju izabrani. Nema
prevarenih i nezadovoljnih. OEBS je užasnut. To se još nije dogodilo u istoriji
parlamentarnih izbora u Srbiji. Nema vešanja političkih protivnika uhvaćenih u
krađi glasova. Izbori u Srbiji uopšte više nisu potrebni. Izabrani su svi oni
koji su i teoretski mogli da budu izabrani.
U zemlji nastupa period velikog političkog
procvata i političke, kao i građanske stabilnosti. Svet je konačno mogao da
odahne. Srbi su najzad postali onaj pravi i nezamenljivi garant stabilnosti na
Balkanu. Ostali narodi na Balkanu mogu
samo da im zavide.
U Srbiji su pokrenuti i značajni javni radovi.
Izgrađeno je na hiljade i hiljade skupštinskih
i vladinih zdanja.
Priča se da samo Mali mokri lug, na primer,
ima tri Dedinja. Hoteli, restorani i kafane beleže procvat. Svi jedu, piju i sa
ljubavnicama spavaju u hotelima o državnom trošku.
Amerika pozdravlja regularnost izbora u
Srbiji.
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija dolazi u
glavni grad Srbije Novi Sad, sa namerom da lično poželi narodu Srbije svako
dalje blagostanje. Na aerodromu na Čeneju, najvećem aerodromu specijalizovanom
za sletanje i poletanje državničkih aviona, kako civilnih tako i bombardera,
postrojena četa golobradih generala, jer u Srbiji više nema običnih vojnika.
Bik koji sedi, Indijanac koji je na mestu
generalnog sekretara Ujedinjenih nacija zamenio nezamenljivog Kofija Anana,
ljubi saksiju sa srpskom zemljom koju mu prinosi jedna od sto hiljada
predsednica Skupštine. Deca mašu zastavicama sa različitim državnim simbolima.
Svako dete, druga zastava.
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija,
odnosno Bik Koji Sedi, pogledom traži
srpski narod da mu izrazi poštovanje i divljenje za prosperitet do sada
nezapamćen u istoriji demokratskih društava. Na nosilima donose nekog usukanog
čiču u mešanoj narodnoj nošnji: opanci, šalvare,banatska šubara, mađarska
bluza...Čiča poslednjim atomom snage visokom gostu daje čuturu sa koka-kolom.
Ova slika odlazi u svet sa potpisom: SRBIJA,
TO JE ONO PRAVO.
(iz knjige "Bezbroj naših života", BAK, Beograd, 2011.)
Нема коментара:
Постави коментар