paradoks

U bratoubilačkom ratu pucali smo nasumice. Naši smo! Za neke stranke glasaju i mrtvi birači. Žive mrzi da ustaju! Turke smo trpeli punih 5oo godina. Ne mislite da ćemo i demokratiju! Naši socijalisti bi se mogli prodavati za leve jedino  u Bugarskoj! Nestašica lekova trenutno garantovano ne ugrožava bolesnike na vlasti! Program vlade je fascinantan. Ne možete od njega očekivati i da  funkcionisati! Uzalud vladajuće koalicije menjaju imena. Mi Srbi smo vizuelni tipovi!

Kad vojska puzi primiče se neprijatelju, kad narod puzi primiče se Sudnji dan. Kada uđemo u Evropu, zarade će nam biti udvostručene, a možda počnemo i da radimo. . Mnogi su orden dobili posle smrti, jer ga za života nisu zaslužili. Od svih delova transperenta, u borbii sa policijom najviše vrede letve. Ima i u vlasti opasnih okupljanja. Premijer je povremeno lud za trojicu

Izložba političke karikature je otkazana zbog bolesti glavnih protagonista. Partijski aktivisti idu od vrata do vrata, ali ih za sada ne obijaju. Demonstranti će dobiti  sve što su tražili. A od policije imaju i 1o odsto gratis! Šteta što niste sačuvali ludi kamen na koji ste stali kad ste se ženili. Možda bi sad poslužio za lapot.

U golim, crnim krošnjama su graktale vrane, kao u Hičkokovom filmu. Posle dva sata muvanja uz reku ponovo je stajao ispred nakrivljene kapije na groblju. Negde u daljini, na onoj strani gde je velika voda, oglasila se motorna testera. Potresen slikom koju je ovde video pre par sati vratio se da upali preostalu sveću. Iznad brda su se kretalli crni oblaci i zaklanjali zubato sunce. Mislio je da će pre mraka krenuti ponovo da pada sneg, kako je padao u ponedeljak kada je stigao kolima ovamo. Njegova uznemirenost nije prestala. Verovao je da je dobro da krene među ljude (neke je znao, druge prepoznavao), i da prestane da obilazi mesta na kojima se u detinjstvu zadržavao: igrao, pecao, tukao, ljubio. Koristeći se time da su se dva praznika krajem marta i početkom aprila gotovo dodirivala, odlučio je da skupi pet dana i da provede ovde vreme, u tom malom hotelu, u gradu gde je rastao. Nije se pripremao za susret sa svim ovim. Do mraka, i danas, nije imao posebnih obaveza, jer je devo...

U slučaju protesta, policija će stati na stranu  naroda. Ko se bije, taj se voli. Ako posle seksa nema kajanja, onda to i nije bilo naročito uzbudljivo. Papir je trpeo sve, dok se nisu pojavili elektronski mediji. „Beograd na vodi“ je zanimljiv projekat. Sa njim ima da proplivamo. Srbija je plodna zemlja. Ako poseješ dugme, na proleće nikne uniforma. Koji astrološki znak je najbolji u seksu? Ja mislim, riba.

Ima neke lepote u izborima. Recimo, lepote poroka. Glasaću za zlo zla. To mi deluje nekako najpozitivnije. Jebeš mi sve ako ne glasam za Zelene. Možda su zreliji od ostalih! Voleo bih da umrem u snu pa da posle u medijima  pričam šta sam sanjao. Borba protiv korupcije je zapela. Trebalo bi to neko da podmaže. Policijski kordon je kondom. Između vlasti i naroda. Više hiljada glasača nisu mogli da prate miting svoje stranke uživo, jer su već odavno mrtvi.

Muškarci koji piju zeleni čaj... Nikada nisam razmišljala zašto piju to, u suštini neukusno, skoro bljutavo, vruće piće? Možda su nezadovoljni. I mami ih nešto novo, uzbudljivo i nepoznato. Miris dalekih polja Indije, Cejlona, Kine, Gruzije, Kavkaza i šta ja znam na kojim sve mestima  rastu te biljčice? U svakom slučaju, kada sam ga pitala šta želi da popije on je, bez predomišljanja, rekao: zeleni čaj. Brzo sam premetala u glavi: Erl Grej... Bože, da li ga uopšte imam u kuhinji? Ja čaj pijem samo kad sam bolesna. Pa i onda uglavnom pijem čaj od nane ili kamilice. Da je rekao nešto kratko, oštro, pa u redu. To su svi muškarci koje sam poznavala obično tražili. Uz napomenu,  samo jednu čašicu, gospođice, jer znate ja nikada ne pijem, ali ne mogu da vas odbijem. I uz još jednu napomenu. U mom životu i nije bilo tako puno muškaraca. Možda samo pet ili šest, tačnije tri ili četiri. U stvari, dva... Jana je, pak, tvrdila da su pravi muškarci oni koji piju vino, opor...

Gori Bosna! Više nije tamni vilajet!! Žena i ja vodimo ljubav jednom mesečno. Ne valja ništa naglo prekidati! Raskinuo je sa ružnom prošlošću. Druga žena mu je mlađa, lepša i pametnija! Vojvodina do Tokija, reče mi jedan Lala iz Ferdina! On je jedan od najviđenijih Srba. Prate ga i BIA i CIA! Kako da znamo šta je našim političarima u glavi, kad u Srbiji nijedan skener ne radi! Moja psihijatrica me je izlečila. Na njenom kauču smo učvrstili našu vezu!

Broj nula na novčanicama koletktivni je portret vlade! Sad smo autoritarna država. Gde su oni izbori koji su nam nudili od dva zla gore? Izazov je ideja svi Srbi u jednoj državi. Ali šta ćemo se ostatkom sveta? Nisu problem male penzije. Pitanje je da li se isplati potrošiti celu penziju na život! Bili smo gladni i žedni i u ratu. Međutim, to još nije bila demokratija! Država nam previše sporo odumire. Na sreću, građani popravljaju prosek! Pisci nisu neprijatelji Srbije. Srbi su sve neprijatelje pročitali! Policija je osumnjičena za promašaje. Podzemlje ima bolje strelce! Mi Srbi umišljamo da vredimo za dvojicu. I nikad ne možemo biti kao jedan! Sve nas čeka bolja budućnost. Šteta što samoubice nemaju strpljenja!

Malo je patriota kakav sam ja. Koliko sam ja zemalja voleo. Nema te opcije za koju ja mogu da glasam, osim ako me lepo ne zamolite.  Nema potrebe da radim za dvojicu. Pa to bi bilo gomilanje funkcija. Nisu zakoni izmišljeni samo zbog vas. Ima i drugih ljudi o koje se treba ogrešiti. U bajci sam ja prvo ja upecao zlatnu ribicu, a posle je ona sa željama upecala mene. I ja sam mislio da ko peva zlo ne misli, dok nisam čuo političare koji pevaju. Ja ći da glasam žmureći. Neću posle da me grize savest. Postojao je tračak nade da će biti bolje, a onda se nad njim nadvila senka optimizma. Ne jedite govna. I dalje ćete da serete. . Promenio je toliko stranaka da ga je sramota da od svih traži da mu vrate članarinu. Kod nas su novinari objektivni koliko okolnosti dozvoljavaju, a oklolnostiu su takve da su samo budale novinari.

Јован Дучић - На царев Аранђеловдан За твоју Славу, светли Царе, Што и сад владаш у нама, Који чувамо славе старе У молитви и на струнама! Али је црно доба за нас Откад је ово кољено: Све је на пазар пошло данас, Све слављено и вољено.  За твоју Славу, светли Царе, Нека свак пехар попије — Јер су спопале путе старе Змије и љуте шкорпије... Куда су прошли сви трофеји С војскама твојим смелима, Сад стоје слуге и лакеји Сви с обореним челима. За твоју Славу, светли Царе, Царе над трима морима! Зли жреци данас причест кваре; Губа је у свим торима... Над твојим царством мрак се шири, Ветрови црни дувају: Сад нашу савест бране жбири, Лупежи благо чувају. („Американски Србобран“, 30. децембра 1942.

       Svet mu u iskidanim snovima, jadao se uz Dunav pukovniku Gavrilovu, izgleda izgubljen i zagonetan. I od kada sanja događaje i ljude koje sanja, i prognoza vremena mu je izgubila smisao. Tako onamo: sunce sija, pevaju ptice, a on lako korača kroz Bagremaru, ponavlja istu rečenicu:”Učiti, učiti i samo učiti.” Posle: zastane na čistini, a na njoj leži mrtav dorat, naduvenog trbuha i to ga odmah oneraspoloži. Za sebe  govori: ”Nikome ne mogu da poslužim za primer.” Savetovao je nekada ljudima, i on je psihijatar, vrti glavu uz ciničan osmeh, da uživaju u životu, ako već ne mogu u nečemu boljem. Zna da spada u ljude kojima se sa lica ne može ništa pročitati. U snovima, uzdahnuo je, peva na sav glas, a svestan je da nema dara i da nije vičan pevanju; kretao se kroz snove i  prilično brzo i mahao rukama, kao da tera od sebe utvare i muve. “Niko u njemu, rugao se sebi, ne bi mogao da prepozna čoveka koji ume da korača kroz vazduh, ne dodirujući tlo, d...

Čovek ima samo jedan život i zato nije svejedno na koji način će ga upropastiti. Sve ga će biti: mržnje, ratova, lopovluka i laži...samo nas Srba neće biti. A to nije u redu! Bio bih i ja strpljiv čovek, da imam strpljenja za takve stvari. Od građana tražimo samo da nam povere  državu, jer nismo za čuvanje ovaca. Naši mediji su kontrolisani, jer bi se u suprotnom dogodio haos. U nedodostatku toaletnog papira, pojedini građani zloupotrebljavaju štampane medije. Nisam došao da vam pričam bajke, već da u bajku  uđem. Naša zemlja se pomera napred, zato što je stabilna. Čeka nas bosanski, grčki ili ukrajinski scenario, jer smo dosta udaljeni od Holivuda. U razgovoru sa meštanima koji ne uspevaju da žive od stočarstva, predsednik je rekao da besplatnog sira ima samo u mišolovci. Građani će uskoro videti svetlo na kraju tunela. Tako pričaju svi koji se vrate iz kome.

MILANU TODOROVU URUČENA NAGRADA AFORISTIČARSKOG KRUGA BEOGRAD, 13. februara (Tanjug) - Predsednik žirija Beogradskog aforističarskog kruga Aleksandar Baljak uručcio je danas nagradu Kruga Milanu Todorovu za zbirku aforizama "Pokori se i počcni" kao najbolju knjigu aforizama na srpskom jeziku u 2013. Na svečcanosti u Salonu Francuske 7. Baljak je kazao da je na konkurs pristiglo 18 zbirki aforizama objavljenih u prošloj godini na teritoriji Srbije, BiH, Crne Gore i Hrvatske. Žiri, u kome su još bili Vitomir Teofilovićh i Milan Besstić, izdvojio je u najuzzi izbor knjige dvojice beogradskih autora "Dobre vibracije" Aleksandra Čotricha i "Ljubav za poneti" Bojana Ljubenovića. Nagradjeno delo autor je pisao poslednjih 10 godina i obuhvata 1400 aforizama, a knjigu je objavila beogradska izdavačka kuća "Binder", Baljak je podsetio da je Todorov već ccetiri i po decenije prisutan na našoj aforističkoj sceni i njegovi aforizmi se nalaze u brojnim ...

(REČ NA DODELI NAGRADE ZA NAJBOLJU KNJIGU AFORIZAMA 2013. u Udruženju književnika Srbije, Francuska 7. u Beogradu 14. februara 2014) Želim najpre da se zahvalim svima koji ste došli na ovu malu svečanost. Želim da se zahvalim, naravno, žiriju i sponzoru nagrade. Posebno da se zahvalim Aleksandru Baljku, predsedniku žirija i najuglednijem aforističaru među nama, jer je bio dovoljno snažan da se izdigne iznad bilo kakvih ličnih i kolektivnh sujeta, koje inače postoje među nama satiričarima - te izjavio da je ova knjiga jedna od onih koja otvara novo poglavlje u čitanju, ali i pisanju aforizama. To je važno. I, rekao bih, to je va ž no ne samo za ovu knjigu i njenog autora nego i za dalji, razvojni put našeg aforizma. Mislim da se u knjizi POKORI SE I POČNI aforizam definitivno otrgao iz zagrljaja politike. Pisao sam ovu knjigu deset godina.Toliko je, naime, prošlo od moje prethodne aforističke knjige “Ostrvo bez blaga”. Nova knjiga ima 1400 aforizama! I nije bilo lako. Ne...

Dozvoljena je komunikacija optuženog sa advokatom. On mu ionako ne može pomoći. Ja ne bih glasao za vas ni lud. Možda pijan. Ušli smo u rat nespremni. Trebalo je da čekamo neka bolja vremena. Tragamo za drugiom civilizacijama, jer ovde smo sjebali svoju. Ima misli koje sam mogao da napišem samo pijan. Izgleda da je i alkohol izgubio smisao koji je imao u prošlosti. Oslabilo mi je čulo vida, čulo sluha i čulo dodira. Jedino mogu da namirišem da mi se ne sprema dobro. Optimista je ko nema krov nad glavom i čeka da padne plafon. Moje stanje je pod kontrolom. Mogu da eksplodiram kad hoću. I kod nas vreme leči sve rane, jer  zdravstvo nam je nikakvo. Kod nas ima mnogo datuma za pamćenje. Ko će sve to da pamti. Zaposlenje je kao san. Dođe i prođe. U arhivama nema tragova da je policija ubijala. To je još jedan dokaz da nikada nije bila laka na peru. Na njega ne samo da je bačena anatema, već je i pucano u njega. Za svaki slučaj. I ja...

Vlada je ostvarila veliki napredak. Uskoro ćemo živeti kao pre njenog dolaska na vlast! Mi smo dušom i telom uz Evropu. Šteta je što ne koristimo mozak! Sjaši Kurta da uzjaši Murta. Izbori su u Srbiji oduvek demokratski! Teže je novinarima nego građanima. Novinari znaju istinu! Moraću konačno da se suočim sa životom. Crkao mi televizor! Vlada vraća cene na lanjski nivo. Da dokaže da nije bilo rasta cena! Nova vlada za dve godine beleži samo dobre rezultate. Ostale prećutkuje! Tragedija Srba je što ih ne služi pamćenje. Lako zaborave ono šta ih čeka! Kod cigareta se tačno zna: dvadeset je u paklu. Kod Srba taj broj varira!

*Moj život u inostranstvu (popularna rubrika u najstarijem srpskom listu)           Bilo je to druge godine po mom preseljenju u Baltimor. Ili prve. Nije važno. Pre sam živela u Anapolisu. Nešto manji grad i, naravno, manje mogućnosti za pronalaženje posla. A onda sam upoznala Kerija. Smejala sam se kad mi je rekao kako se zove. Ništa nije kapirao. Ali, je znao da izabere najbolje vino. Kuče moje čupavo. I zvala sam ga džukelo. I to nije moglo da se prevede. I on mi je našao taj posao. On bi rekao jebeni posao. Ali, meni se gade te njihove bezlične benigne psovke. Ne zna on šta je sunce krvavo, mislila sam.Kad sam pokušala da mu prevedem ono naše čuveno "Jebe lud zbunjenog" samo je gledao belo. A, to je najmekotija srpska psovka. Da ne navodim dalje. Recimo, ono naše toliko uobičajeno: Jebem li ti sleme i pleme! Ili ono što sam čula na veterničkom groblju jedne ratne jeseni: Jebem li mu prvi red na sahrani...Ali,ostavimo to... ...

Mnoge žene su mi rekle da imam harizmu. Dok sam ja shvatio šta je to, prošao voz! Stao sam u govno, i oskrnavio ga! Između lepe i pametne žene, izaberite lepu. To je manje zlo! Osim života dostojnog čoveka, sve drugo imam! Žena mi ne dozvoljava da idem u kafanu, tako da sam ja vezan za kuću! Ja moju ženu izuzetno cenim. Menjao bih je za dve mlađe!  Dovoljno je što sam se rodio. Šta hoćete više od mene! Mi smo bili za ljubav, a ne za rat. Ali šta smo mogli da radimo kad nas niko nije voleo! Sudija je primio mito, kao nadoknadu za sudske troškove! Izvadili su mu konce iz glave. Sad više nije marioneta! Sram vas bilo lopovi jedni, samo kradete. A gde sam ja tu?! Već dvadeset godina nismo ratovali. Prosto smo zarđali! Svima onima koji su kupili diplomu, čestitam školsku slavu Svetog Savu! Zamislite Srbina koji nema bar jedan procenat alkohola u krvi. Koji je to moron! Evropa je naš cilj. Daj bože da ga promašimo! Nisam ja p...

Ja mogu puno da trpim, ali kad mi prekipi...uzmem krpu i obrišem ringlu na šporetu dok se žena ne vrati. Kao razlog za razvod, žena je navela da on  u odnosima s njom  ne uspeva da primeni fizičku silu. Srbija napreduje u sprečavanju trgovine ljudima. Samo nam se još  političari prodaju. Pogledajte moj pornić, gospodo, i biće vam jasno da sam žrtva bezočne medijske hajke na samohranu  pevačicu. Jaka i složna porodica je stub svake države. Primer za to je vladajuća porodica. Nisam šovinista, meni su svi ljudi jednaki, reče ljudožder. Radim i treniram istovremeno. U stvari, treniram da jednog dana radim.

Novosađanin najbolji satiričar Autor: ala   07.02.2014. - 00:02   Komentara (0) “Kod nas je pravilo da kad je optužnica mnogo teška, ni tužilaštvo ne može da je digne”. Ovako odgovara poznati novosadski satiričar Milan Todorov na opasku da je na dodeli nagrada za najbolju knjigu aforizama u 2013. godini njegova zbirka “Pokori se i počni” opisana kao novo poglavlje u pisanju aforizama. Milan Todorov |  Foto: N. Mihajlović Ostale vesti iz kategorije Ne plaćajte parking u raskopanim ulicama Na operaciju katarakte čeka oko 4.500 ljudi Svi krivi - samo su u Domu zdravlja nevini AFORIZAM - Mislim da sam se tom zbirkom otrgao iz zagrljaja politike. Aforizam više nije bastard politike i umetnosti. On je kopile iz braka naše svakodnevne sramote preživljavanja i izgubljene nade u mogućnost da možemo nešto da promenimo - kaže Todorov. “Pokori se i počni” ima 1.400 aforizama i pisana je 10 godina, dok je Todorov za to vreme bistrio i neke “ozbilj...

Ne priznajemo administrativne granice. U Srbiji administracija nikad nije imala granica. Mi smo se konačno opredelili za neutralnost. Bolje PAT, nego rat! Srbin više neće pucati u Srbina. Osim na veseljima! Bog sve vidi i sve zna. Zato smo morali odvojiti crkvu od države! Navikli smo da živimo od rada. Teško se navikavamo od plata! Samoubica nije ostavio oproštajno pismo. Tako da se ne zna zašto je živeo! Pod Turcima smo izdržali pet vekova. Naša taktika je sad iscrpljivanje EU! Nije svaka muka dovijeka... Naša je prešla i u 21. vek!

                 Stajala sam pored prozora. Vrlo dobro se sećam tog majskog prepodneva. Bilo je zapravo već skoro podne. Sa obližnje crkvice u parku oglašavala su se mala zvona. Deca su žagorila na putu od škole ka ambulanti. Svet je delovao uobičajeno ravnodušno. Osim tog mesta, te tačke u nevelikoj daljini u koju sam se ko zna zašto zapiljila.           Odjednom se začuo taj tresak. Osetila sam kako se staklo na ordinaciji zatreslo. Nije to bilo ništa posebno. Dešavalo se da zvuk koji se naglo probije iz starih Manovih autobusa ili kamiona isto tako razmrda stolariju. Ali, ovaj put je bilo drugačije.        Stavila sam pacijentu vatu u usta. Trenutak, rekla sam. Sestra me je začuđeno pogledala. Dajte mu još jednu injekciju, ako ne utrne, rekla sam. Dolazim odmah.        Znala sam da moram da siđem dole. Sa prvog sprata. Znala sam da taj tresak ima neke veze sa mn...