MILAN TODOROV: I KUGA BIVA, PA PROĐE

(REČ NA DODELI NAGRADE ZA NAJBOLJU KNJIGU AFORIZAMA 2013.

u Udruženju književnika Srbije, Francuska 7. u Beogradu 14. februara 2014)

Želim najpre da se zahvalim svima koji ste došli na ovu malu svečanost. Želim da se zahvalim, naravno, žiriju i sponzoru nagrade. Posebno da se zahvalim Aleksandru Baljku, predsedniku žirija i najuglednijem aforističaru među nama, jer je bio dovoljno snažan da se izdigne iznad bilo kakvih ličnih i kolektivnh sujeta, koje inače postoje među nama satiričarima - te izjavio da je ova knjiga jedna od onih koja otvara novo poglavlje u čitanju, ali i pisanju aforizama.

To je važno. I, rekao bih, to je važno ne samo za ovu knjigu i njenog autora nego i za dalji, razvojni put našeg aforizma.

Mislim da se u knjizi POKORI SE I POČNI aforizam definitivno otrgao iz zagrljaja politike.

Pisao sam ovu knjigu deset godina.Toliko je, naime, prošlo od moje prethodne aforističke knjige “Ostrvo bez blaga”. Nova knjiga ima 1400 aforizama! I nije bilo lako. Nema lakih štoseva, iako aforizam izgleda da je takav. Kao da je pisan “iz lakta”. Ne, on je kompleksno umetničko delo. Šteta je što srpska književna kritika ne obraća više pažnje na srpski aforizam. Srpski aforizam je sada zaista najbolji u svetu. I zaslužuje pažnju više nego srpska poezija, pa i srpski roman u ovom trenutku. On gazi rame uz rame sa najboljim srpskim književnim žanrom, a to je kratka priča. Prevedite izvestan broj naših aforizama na engleski i pošaljite u neke od tih velkih anglosaksonskih kultura. Videćete da će većina odmah biti objavljena i dočekana hvalama.

Bergson je u svom čuvenom eseju O SMEHU postavio ključno pitanje. Zašto se ljudi smeju kad se neko, recimo,oklizne na asfaltu, padne i pritom se čak povredi. I odgovorio je da je to zato što čovek koji pada liči na lutku. Mi smo danas ne skloni padu, nego smo u stalnom  propadanju. Mi smo, dakle, lutke u marionetskom društvu. Naša stvarnost je pozorište lutaka. I to ne samo u politici, mada je to eklatantan primer. Aforizam je prepoznao tu našu nemoć i sramotu u svim sferama našeg života. I aforizam tu opštu eroziju morala locira  brzo, bolno tačno i jezgrovito. Početak izlečenja je priznati bolest!

A mi satiričari smo to prepoznali. I mi javno priznajemo svoju i opštu sramotu ovog društva, koja verujem neće zanavek.

I kuga biva, pa prođe!