paradoks

Kada smo se rastajali, smejala se pomalo nervozno. Valjda se nije osećala sigurno, strahovala je da li su doneli pravu odluku. „Dođi za nama“, rekla je, „ima tamo posla za sve.“ Odselili su se u Ameriku godinu dana nakon sahrane  Broza. Preko Pariza su odleteli za Kanadu. Ona je Toronto nazvala čistilištem . Tamo su imali rodbinu koja im je organizovala boravak. Pamtim, jer je iz Toronta stiglo prvo pismo u kome mi govori kako ima molere u stanu koji sređuju brodski pod. To je rekla onako, da istakne kako joj smetaju mirisi. Tada me je molila da prenesem da rođak koji dolazi ne donosi cigare: navikla se na kanadske. Nisu bili komunisti, ni kapitalisti. Tvoj deda je ovde imao dobru platu: bavio se diplomatijom, a pre bih rekla da je bio agent. Pisala mi je, u dve godine, sedam puta. Posle je prestala da se javlja, malo zbog sebe, malo zbog ostalog. Kada se odselila bilo ni je trideset dve. Supruga Mirka sam izgubila u trideset i sedmoj: doneo je bolest iz Afrike. Trebali su tamo ...

          Čovek leži u krevetu i sa zaprepašćenjem shvata da mu suze cure niz obraze. Događa se to potpuno neočekivano, drugog ili trećeg dana zvaničnog proleća. On, naravno, zna da nema nijedan razlog da plače. Ali, ipak plače.           Sam je u krevetu. Kraj nedelje na vidiku. Sutra ga ne čekaju mučne obaveze.  Nije morao da ide na spavanje, ali je ipak odlučio da se dobro odmori. Relativno je rano veče. Sat je pomeren unapred i dok o tome razmišlja ležeći na leđima i piljeći u jednu tačku na plafonu, njemu se čini da je sa tim pomeranjem časovnika čitav njegov život grubo pomeren ka nečemu čemu još nije bilo vreme.

Između Bačke Palanke i Osijeka Granična linija postala reka, Granica njima talasi, a nama vali! Niko ne zna gde li je, ni šta li. A još juče se između Hrvata i Srba Prečio balvan i žalosna vrba! Gde sad staviti državna znamenja Kad nema graničnog kamenja? A ne ide, da budemo budale, Pa da im damo od svoje obale. Kako da se odelimo od stare braće A da opet ne skvasimo gaće? Kako po vodi liniju povući? Odakle se i dokle za svoje tući? Na to, sa obala, zaurla čopor hulja; Granica da se povuče posred mulja! Ako pritom isplove lešine, mrtvaci? Za države nove, to su dobri znaci! ( iz knjige satiričnih pesama "Pretakani Srbi", Alma, Beograd, 2009.*Knjigu možete naručiti pouzećem po ceni od 400 dinara plus 100 dinara poštarina)

Nema veze na koju nogu ustaješ, ako su ti obe leve. Umrlo je bratstvo i jedinstvo, umro je socijalizam a sad umire demokratija. Dobro je dok sve ide po redu! Nije problem što je kocka bačena, nego što smo mi svoj život stavili na nju. Štampa ne umanjuje uspehe vlade. Čak je udvostručila remitendu. Nije tačno da je zemlja na kolenima. Ona je na prosjačkom štapu. Rekao je zbogom alkoholu, a ovaj mu je odvratio: doviđenja.

Deca u srpskim selima nemaju kompjutere. Ona, sve što im je potrebno, nalaze u prirodi. Ministar u ostavci, to je fikus koji je spremačica u vladi prestala da zaliva. Nije tačno da sloboda nema cenu. Tačno se zna koliko traži istražni, koliko redovni sudija. Priznajem samo onu vladu u senci, koja je u senci rešetaka. Mi ne postavljamo konje za senatora, mi samo vezujemo konja gde gazda kaže. Volim dobro pamćenje i rado ga se sećam. Prvo je pisao aforizme, zatim govorio, a sada ih bunca.

Više nije vest kad  građanin ujede psa. Nego, kad ga pojede. Pucajte, ja ne držim čas! Za ovako bednu platu! Srbin više nikad neće udariti na Srbina. Drugo su Srpkinje! Pandorina kutija je samo šarena ambalaža koja prodaje stvar. Adam i Eva su zbog greha proterani iz raja, što uliva nadu da će ista sudbina zadesiti i naše prvake. Poznatom se toliko svideo moj aforizam da su mu zaškrgutali zubi kad se nasmejao.

Nije to bilo bombardovanje, već su nas naši tradicionalni saveznici 1999.godine, obasipali pažnjom. Ne mogu da zaboravim moju bivšu ženu. Kako ona nije znala da kuva! Ne bi se mi uvlačili u dupe svetskim moćnicima, da se oni sami ne nude. Ja znam da ništa ne znam, ali neznanje nije opravdanje. Ja ne idem na letovanje, jer više preferiram zimovanje za koje nikad nemam para. Zahvaljujući digitalizaciji, slika o Srbiji se popravlja u svetu.

24. mart 1999. Mi njima možemo sve da oprostimo. Ali nemamo pravo da zaboravimo da su nas bombardovali  za naše dobro. (M.T.)

Više se, kad je reč o sudbini aforizma, ne postavlja pitanje da li će on opstati; nego samo u kojem obliku. Da li ćemo aforizmom nazivati grafite, statuse i tvitere na društvenoj mreži? Da li je jedan od najboljih svetskih aforističarskih blogova, religiozni tviter pape Frančeska? Kako se aforizmi koriste u opozicionoj borbi protiv vlasti?  Videti, primerice, poruke na tviteru V. Šešelja. Upoznati se sa ozonom aforizma koji nastaje kao potpis ispod lajkova o društvenim temama. Kolumne novinara, uvodnici političara, pesnička obraćanja - sve radije se odevaju u ruho aforizma. Od klasičnog, naravoučeniju sklonog aforizma, nije ostalo ništa. Moderni srpski aforizam izrastao na političkoj i nacionalnoj samoironiji, te docnije, i na opservaciji malih, svakodnevnih građanskih tema, drži se još koliko toliko. Ali, sve je primetnije njegovo naginjanje ka nepretencioznom komentaru. Aforizam, definitivno, nema snagu da menja svet. Upravo je obrnuto. Svet menja aforizam, da b...

Želeo je da, sve što je stekao, na kraju života ostavi crkvi. Ali, država je bila brža. Članovi vlade su dužni da se pridržavaju svih zakona, osim zakona gravitacije. Srbi se manje plaše promaje, od kada su prestali da pišaju uz vetar. Ne sećamo se kad smo poslednji put  jeli. I sve smo skloniji  zaboravu. Ovima na vlasti bi trebalo odmah podići spomenik, jer uskoro nećemo imati ni za najosnovnije. Kritikuju nas što izvozimo u Rusiju poljske jabuke. Zar bi trebalo da izvozimo šumske?! Za vreme nemačke okupacije je bilo lakše. Nismo bili okupirani celom Evropom.

Моја генерација је видела Тита, а и ова нова има шта да види! Један је фараон у Влади. Остало су мумије. Вођа стиже свуда и на свако место. Довољно је да укључиш телевизор и он је већ ту! Онај ко стално корача уназад  не мора да се окреће да би видео пређени пут! Можда смо и могли да избегнемо да опет згазимо у говно, али био би то наш корак у непознато! Имам подстанара у глави. Он је написао све моје афоризме! Свако село у Србији има цркву,  а ако Бог да имаће и школу, и дом здравља, и водовод, и канализацију...

Pošto vlada ima odgovor na sva pitanja, sada je prilika da saznate sve što ste želeli a niste smeli da pitate o seksu. Pomračenje Sunca mnogi Srbi su gledali golim okom. Veći slepci ne mogu da budu sve i da hoće. Ako vi tvrdite da se nismo prodali, onda je to tako. Kupac je uvek u pravu. Za vreme rata razmenjivali smo mrtve, da bismo sad došli u situaciju da nemamo sa čime da trgujemo. Mi se ne identifikujemo sa poznatim istorijskim ličnostima, jer je kod nas svaki čovek istorija za sebe. Novi srpski tajkuni imaju više hektara zemlje nego cela velika Srbija. Džabe ste krečili. Opet smo udarili glavom o zid. Stanje u prosveti je zabrinjavajuće. Nije u redu da jedna kafe kuvarica sa Filozofskim i Pedagoškim fakultetom bude manje plaćena od  doktora nauka bez ijednog fakulteta! Policija će ponovo uhapsiti poznatog kriminalca, jer je snimak njegovog prvog hapšenja naišao na odličan prijem kod publike.

Foto robot je zaštitno lice naše policije. Tačno je da nam kola idu nizbrdo, ali to je zato što hoćemo da štedimo gorivo. Prodaćemo još jednu fabriku strancima. Onima kojima platimo najviše! Igram sve igre na sreću, ali bez uspeha. Zato sam odlučio da  zaigram nešto sigurnije: ruski rulet. U našim gradovima je sve više kružnih tokova, a i selo nam se vrti u krug. I bogati plaču. Od sreće. Svaka čast predsedniku, ako je u tim godinama kupio fakultetsku diplomu!

U državi više ne postoji vladavina prava, jer svaka vlast mora da bude smenjiva. Mladi beže iz Srbije kao đavo od krsta, pošto je to Božja volja. Evro je na istorijskom minimumu, a dinar već ulazi u čitanke! Napad na mene je napad na banana državu, reče majmun. Da li se nešto može zvati banana državom, ako je od banane ostala samo kora?

          Nedavno je žena umrla pod apsurdnim uvjetima: pila je Fantu/Coca Colu iz konzerve, kada je bila na Ženevskom jezeru! U ponedjeljak je dopremljena u Klinički centar u Lozani, da bi u srijedu umrla. Autopsija je pokazala da je umrla od "*Leptospirose fulgurante*".           Putujući brodom po ženevskom jezeru,  nemajući čašu, pila je izravno iz konzerve. Kontrolom je dokazano da su konzerve bile zagađene urinom štakora, dakle Leptospirosom.           Žena vjerojatno nije očistila poklopac konzerve, prije konzumacije. On je bio inficiran osušenom mokračom štakora, koja sadrži otrovne, smrtonosne supstance koje uzrokuju Leptospirozu. Konzerve se čuvaju u lagerima, koji su puni štakora i tako neoprane odlaze u prodavaonice.           Stoga ih prije spremanja u hladnjak treba detaljno oprati s dete...

Nas život nije mazio. Jednostavno je preskočio predigru! Problem dolaska u Srbiju onih koji su nas bombardovali, mi smo gurnuli pod crveni tepih. Posle osvežavanja vagine, popularnu pevačicu smo jedva prepoznali. Mnogi ljudi se u zatvoru poprave. To bi trebalo da znaju i najbolji među nama. Opkoljeni smo Evropom, ali mi pobednički ulazimo u nju. Poslanici bi trebalo da sebi ukinu imunitet. Što pre odu na robiju, pre će se vratiti na vlast. Ne zna se ko će biti novi predsednik SANU. Trenutno svi kandidati imaju pametnija posla.

Ja sam totalno apolitičan. Mene uopšte ne interesuje ko je na vlasti, već kad ću da im vidim leđa. Socijalni program vlade nam je omogućio, da na svojoj koži osetimo kako Musa dere jarca! Poskupele su školarine na fakultetima, a o diplomama se još pregovara. Najbolja radnja je foto-šop. Uđeš i izađeš kao nov. Pobegli su s bojišta, jer su se uplašili pobede. Za Srbiju zna ceo svet. Kao Čehoslovačku!

Ne menjajte kanal, jer je i na svim ostalim Vučić! Veži konja gde ti gazda kaže, inače će ga odneti pauk. Niko nije savršen. Da ga jebem, kome mi ne možemo da pronađemo manu. Ne piše mu na čelu da je izdajnik. Zato su mu pucali u potiljak. Ova zemlja nije na prodaju. Ovo je obećana zemlja. Ja sam protiv govora mržnje. Sve to lepo može da se kaže i običnim psovkama.

Nije ovo rasprodaja zemlje. U toku je prigodna prodajna izložba. Štrajk glađu počnite odmah. Što da čekate penziju? Dolazak đavola po svoje propraćen je do sada neviđenim merama obezbeđenja. Ako niko ne može da živi bez rada, onda smo mi potvrda da ima života  posle smrti. Više ne biramo put kojim se ređe ide, već put kojim se uopšte ne ide. Kosovo je Albancima obećana zemlja. Luj Četrnaesti danas ne bi rekao: „Država to sam ja“, nego „ Ja sam država!“ Čistoća je pola zdravlja. Zato nam uzimaju crno ispod nokta. Pošto je zdravo razmišljati pozitivno, ja o vama mislim sve najbolje.

Roditeljski dom je salonski stan, izgrađen pre Hitlerovog rata u otmenom, tihom delu grada: krase ga visoki plafoni, hrastovi prozori, mozaik parket. U srećno vreme bio je pun stvari, ali kada je 1945. na vrata banuo komunizam porodici je ostalo pola od svega. Majka je ponavljala da su imali stilski nameštaj, srebro, kristal, knjige i slike, draperja i tepihe. Otac Milorad je bio, nadaleko poznati, trgovac tkaninama. Tu je bila, hvalila  se majka Lena, i sva sila ukrasa.            Iz roditeljskog doma se iselila kada se udala, stvorila porodicu i njen suprug Gavrilo, doktor hemije, dobio, od svoga instituta, stan kod Bajlonijeve pijace. I kasnije je roditelje, sama i sa decom i suprugom, obilazila redovno: prvo je umro Milorad, a tri godine kasnije majka. Bilo je, kako je moralo da bude: priroda i bolest su uzimali, kako je baka govorila, svoje. Posle smrti majke Lene, mesec dana nije ulazila u stan, bojala se da se primakne ...

On ne zna da spoji dve proste rečenice. Nikad od njega aforističar. Srbija se okreće Zapadu. Od danas tamo izlazi sunce. Prvo je bilo mladost ludost, a sad važi sve što sam stariji to sam luđi. Srbija je na evropskom putu koji vodi u Sibir. Možeš sedeti i na dve stolice, samo ako si guzica od čoveka. Sponzori javite se. Neću vam ništa! I pronalazak giljotine je tehnološki napredak. Tragedija je kad čitav narod obožava vođu, koji nije čitav.

O.L.D. Thug             Sanjala sam neprekidnu zvučnu liniju, besomučno zujanje kao neprestano besmisleno propitivanje i sumnju, brujanje hrapavog glasa strašnog poput drobilice koja melje ušne kanale, oštrim šilom prodire kroz mekano tkivo novorođenčeta kog prvo dočekuju lepljive, gumene ruke a sahranjuju osmesi trulih, leproznih lica, plač nalik Munkovom kriku, beg iz operacione sale dok telo vuku okrvavljene noge ostavljajući tragove koji vode ka toaletu osvetljenom žmirkajućim, bledožutim neonkama, pulsirajućim zlokobnim zvezdama kosmosa porodilišta, tvrdokorni strah od neizbežnog budućeg bola zamagljen dubokim pogledom crnih, tužnih očiju, bezbroj puta posmatranih u ogledalu, lika iscrtanog ugljem, uramljenog i okačenog na ružičastom zidu sobe...               Plavokosa dojilja ogromnih, visećih grudi, znojem orošenog čela, smeškala se, mučki pritiskajući...

Kad ne platim stan, hranu i dažbine, za život mi ostane cela plata koju ne primam. Svaka zgrada političkih institucija može da bude mesto dobre kupovine! Šteta što ono što izlazi Iz vođinih usta ne ide u Božje uši, ali mi smo sekularna država. Hrvati i Srbi opet žive u harmoniji. Sad rado jedni drugima odlaze i na sahrane. Prodali su veru za večeru, tačnije službeni  ručak. Svojim prisustvom na školskoj slavi, ministar je uveličao svetog Savu.