paradoks

Misli globalno, a deluj lokalno. I pritom ništa ne misli! Mi svoju kuću zidamo od krova, jer ne želimo da nam neimari kisnu. Politički govor za unutrašnju upotrebu se u narodu zove buncanje! Ko ima prijatelje po celom svetu, neprijatelje mora da izmišlja. Srbi u proseku žive duže od Roma. Ali isto. Odlazak političara na komemoracije ne može nikome da škodi. A žrtvama je svejedno. Srpsko gostoprimstvo je legendarno. Zato je NATO svojevremeno pomišljao da kod nas i kopneno interveniše.

U toku je modernizacija Srbije. Stare rane zamenićemo novim! U prethodnom ratu ne samo da smo videli kako Musa dere jarca, nego smo to osetili i na svojoj koži! Devojka mi je dala otkaz. Zbog nestručnog rukovanja njenim prirodnim resursima! Šta vredi što je istina zarazna, kad nema ko da nam je prenese? Naša država nema ni krov, ni temelj. Samo zidove. Umesto gorkih istina servirali su nam slatke laži, samo da bi zadovoljili naš prefinjeni ukus! Premijer iz opravdanih razloga ne stiže da gleda televizijski program. Pa, ne može on istovremeno da bude s obe strane ekrana! Mnogo je lakše razići se sa sadašnjošću, nego sa prošlošću. Duže veze je teže raskinuti!

Za vreme  rata radio je kao turistički vodič. Sprovodio nas je kroz minska polja.   Kako da nema života posle smrti? Obično počinje daćom!  Forma romana za mene je prevaziđena, jer sam se uverio da i sa malo reči možeš da ne kažeš ništa. Kod nas ili žena vara muža, ili on nju. Ako nije nijedno od to dvoje, nešto škripi u braku. Što je laž masnija, narod je lakše proguta. Radnja erotskog trilera smeštena je u Srbiju, jer se u njoj ne zna ko koga jebe, a još manje ko je ubica.

U Bibliji piše: Ne kradi. Ali gde se čulo i videlo da ministar čita Bibliju?! Portparol je rekao šta misli premijer. Premijer nije znao gde mu je glava. Vlada je preterala sa štednjom. Radi sa pola mozga! Otkad sam pocepao gaće postao sam transparentan.  Sada svako može da mi vidi alat. Molim Boga da nam brod potone. Dosta smo veslali! Moramo stati na noge. Štake smo prodali!

Sećamo se kad smo jeli zlatnim kašikama, a ne sećamo se kad smo poslednji put jeli. Zvezdanog neba, ljudskog lica i neizgrađenih mostova, nikada se u Srbiji neću moći nagledati. Mogao bih da pišem i oštrije aforizme, ali mi se to ne bi isplatilo. Neophodna je štednja na svim nivoima. Zato je kralj istovremeno i dvorska budala. Zna se tačan broj narodnih heroja, ali samo sa naše strane. Za deset godina bićemo kao Švajcarska. Čak ćemo u siru imati više rupa od njih. Saveti mladom piscu: Ne piši više!

Srbija je most između Istoka i Zapada, koji još nije sagrađen.     Otišao sam u pizdu materinu. I tamo je bolje nego ovde.     Vlast je povećala poreze, jer naši građani uvek daju najviše kad je najteže. Niko od narodnih poslanika nije rekao ništa pametno. Svi su se strogo držali poslovnika.     Posle mene, Beograd na vodi! Kako sam počeo da pišem aforizme? Duga je to priča! Skratili smo neprijatelja za glavu, tako da se on još dugo neće oporaviti od poraza.

Moji aforizmi su toliko dobri da je svaka riječ suvišna. Policajci svim građanima nude zaštitu. Biju ko neće da uzme! Ako od mene tražite da podnesem ostavku, ja sam vam u ovom trenutku najpotrebniji. Žrtve nijesu prepreka na putu ka pomirenju. Mi smo sve do maločas gazili preko leševa. Turci su kod nas petsto godina imali svoje privremene institucije. Zločinac je prvostepenom presudom osuđen, a drugostepenom oslobođen. Niko ne može da bude dva puta kažnjen za isto djelo. Otkad ste se okružili gorilama, Vi se, gospodine, ne date prepoznati. Nećemo širiti govor mržnje. Naći ćemo ljepši način da vam saopštimo šta osjećamo. Nijesmo htjeli da vam ugasimo ognjište, ali sami ste tražili prekid vatre. Sve više stranaca dolazi u Crnu Goru zato što u svojim državama ne mogu da žive od kriminala. (Iz knjige B. Rajević "Brodogradnja u boci", Matica srpska - Društvo članova u Crnoj Gori, Podgorica, 2015.)

Znam ja i za neka bolja vremena. O njima mi je često pričao moj deda. Kod nas čovek mora da poludi, da bi sačuvao svoj duševni mir! Kad sam prvi put kao mlad čitao Dostojevskog, ništa nisam razumeo. Ne razumem ga ni danas, jer on očigledno u međuvremenu uopšte nije napredovao. U svetu ima mnogo gladnih. I mi pripadamo tom pokretu. Glasaću za desnicu. Dokle god me služi! Budimo ljudi. Ko zna, zašto je to dobro?                                                                                                                           

1. Oduvek sam znao da je majka imala svoj svet i svoje „bube“ i sada sam se najzad, iz njenih papira, uverio u to. Nije mi na pamet padalo da među starim hartijama mogu da na đem i tako blesavu svesku. Naime, kada sam se ja, pre šezdeset godina, rodio u Nemačkoj, gde su ona i moj otac, lekar, radili, m ajka je kratko vodila bebin dnevnik. U momentu sam pomislio da je ovaj dnevnik ujedno i moja prva biografija. U njemu majka veli da se Milan, koji radi u Stadkrankenhaus , dobro snalazi među ratom obezglavljenim Nemcima. Ipak je, povlađuje ona Nemcima, u pitanju samo 1955. godina, nije ni njima lako: nisu odbolovali rat i Hitlera i nevolju koja se na njih obruvala. Kuka kako joj se mama, moja baka Vera, retko javlja telefonom. Ona je, veli, u stanu sama, bez pomoći, i jedva stiže da se bavi detetom, odnosno sa mnom, i domaćinstvom. Tata je u bolnici asistent na sto pacijenata i ne zna ni on gde mu je glava. Tamo je onda bio propis da na trideset pacijenata dođe jedan lekar, ali vrem...

Svet je jedan. Zbog toga je potrebno postavljati istovetne gvozdene zavese na granicama. Razlika između velikog i malog političara na Balkanu je u tome što je velikom potrebno više prostora za saginjanje. Čim je predlog stavljen na diskusiju, on se prijavio. Takoreći, prvi se zapljunuo. Mi beležimo odlično zaustavno vreme, dok ostali sumanuto hrle napred. Kad je došao na saslušanje, iskoristio je priliku za poslednju pričest. Bez alata nema ni najstarijeg zanata.

„Neće mi ništa dobro doneti, vidite, ništa dobro da ponavljam posle drugih: stvari su senke. Ne, u mom minus-gradu, u mom avetinjskom minusolikom malom svetu, samo minus-istine imaju smisla – samo činjenice koje su pale na teme.“                                                                                                                    Sigizmund Kržižanovski 1. - Eo...nisam imao para za nešto veće... pa sam .. ...

Kladionice bi trebalo otvarati i u crkvama. To bi nam vratilo veru u Boga. Grupa demonstranata poziva na zdrav razum. Ja sam otišao na kontramiting, jer je tamo pravo ludilo. Droga je sklonjena s ulica. U kafiće i škole! Učlanio sam se u klub sretno razvedenih žena. Ja sam im rame za plakanje. Nisam prošao doping kontrolu. Nepobitno je utvrđeno, da sam neke aforizme pisao pod dejstvom alkohola! Svet danas ima drugačiju sliku o Srbiji. Doživljava je kao mrtvu prirodu.

                                                                 „ Ali ja ne želim da živim kao vi!“ L.Vegel:Judita         Odavno nije videla ništa tužnije od tog prizora napuštenih pasa na groblju. Viđala je ponekog psa i ranije između krstova i spomenika. Kada bi išla na posao ili dolazila s posla uvek je morala da prođe uskom betoniranom stazom ispod grobljanskih kestenova. Sada, primetila je, na groblju i oko njega pasa ima čitav čopor. Deset olinjalih psećih polukostura. Možda dvadeset. Volela bi da su se odlučili za boravak na groblju pošto su shvatili da tu negde, u crnim mermernim lejama, među krstovima i sveže izlivenim betonskim grobovima, leže njihovi gospodari i gospodarice. Povremeno su novine donosile takve tekstove, potvrđujući njihovu bizarnu verodostojnost mnoštvom f...

Od svih predmeta u školi sada je najlakša  geografija. Smanjenje državne teritorije nije bilo bez razloga. On je tajni agent, osoba koju nije potrebno posebno predstavljati. Duh nacije ne dolazi do izražaja dok je u boci. Ћирилица će nestati do 2050. godine. Time ćemo ujedno obeležiti  sto osamdeset petogodišnjicu njegove smrti. Na kraju, svi Srbi će se okupiti oko jedne šljivke. Oni su se zakleli na Ustav. Ne postoji bolji razlog za njegovu promenu.

Тодоров: "Не могу овде да дочекам јутро" 17. 06. 2015. 12:09 , НОВИ САД У Градској библиотеци Новог Сада представљена је трећа књига кратких прича Милана Тодорова, под називом "Не могу овде да дочекам јутро", у издању београдског "Архипелага". У књизи се кроз педесетак прича приповеда о кризи средњих година мушкараца. Целу вест прочитајте на: http://www.rtv.rs/sr_ci/zivot/kultura/todorov-ne-mogu-ovde-da-docekam-jutro_611156.html -- Вест је послата са сајта http://www.rtv.rs/sr_ci

Mi se ne plašimo nikakvog rada. Uspevamo svaki da eskiviramo. Moja baba pere najlonske kese i tako ih koristi godinama. Ima se, može se! Tačna je poslovica: Hrani kuče da te ujede. Mi smo nekada hranili pola Evrope. Moramo da donosimo teške odluke. Zbog toga nemamo snage da ih sprovodimo. Udžbenici istorije su nam puni ideologije. Ja sam danas, ovlaš prelistavajući jedan , istresao tri mrtva četnika i dva teško ranjena partizana. Komšija se vratio sa rada u Austriji. Obradovao sam mu se iako ne govorimo, jer je ovde svaki investitor dobrodošao. Projekat „Letujte u Srbiji“ polako dobija krila. I onda svi odlete u Grčku.

Nismo odustali od izgradnje besklasnog društva. Kad uništimo srednju, odmah prelazimo na nižu klasu. Da li ateista može da uđe u raj? Može, ako je član vladajuće partije. Odnosi sa međunarodnom zajednicom su toliko popravljeni, da sada sa njima redovno opštimo. Ministri odlično pevaju, ali još nije vreme za to. Dolazak đavola po svoje pokazao je da je u pitanju đavo i po. Imamo najjeftiniju struju u regionu. Šteta što nemamo električnu stolicu. Đura će ti oprostiti što te je tukao, ako uđeš u NATO.

Ne volim da pravim satirične aforizme koji imaju dnevni sadržaj. Uvek me demantuju preko noći. Ako ima krtica u našim redovima, onda znači da smo sada svi pod zemljom. Tek kada smo se našli na ivici provalije shvatili smo da problem moramo rešavati u hodu. Mi smo naše nacionalno pitanje rešili za sva vremena. Nigde nas nema. Kad god nam obećaju da će nam biti bolje, ja se zamislim. I kada se zmislim, ne mogu to da zamislim. Svi koji se prejedu treba da se zapitaju ko je danas zbog njih umro od gladi.

                                    „Kako svi mogu da spavaju dok svet vrvi od čudnovatosti i znakova?“                                                                                                                                   ...

                           “It’ s as queer as a clockwork orange”            Radila je kao menadžer prodaje u jednoj našoj poznatoj marketinškoj agenciji. Zvala bi ljude telefonom i razdragano im saopštavala da su dobitnici vrednog poklona. Dodeljuje ga, nasumično odabranim građanima, agencija, koja upravo slavi desetu godišnjicu uspešnog poslovanja,           Nikada nije dopustila da je savlada iskušenje da raspakuje promotivni poklon. Tako je njen život proticao  u neostvarenom iščekivanju.           Imala je trideset šest godina. Stalno je sebi govorila: Jednog lepog dana skočiću sa strme kamene obale u zapenušano more. Ako se ne ubijem tom prilikom, otplivaću laganicu do udaljenog, teškog broda, koji ne prima makar kakve obične putnike, nego staje samo u najv...

А В А Н Г А Р Д А Упарађена, до зуба наоружана, маршевског корака стопљеног у тактове марша прође крај свечане трибине краљева гарда. Петорица челних су носили симбол краљевства: велики позлаћени аван и тучак. - Они су моја авангарда – похвали се краљ дипломатском кору. САМУРАЈ Уђох ја јутрос у маркет и видим оно што се не виђа сваки дан: пензионисани самурај сецка саламу на одељку сухомеснатих производа. У глобалном свету је покретљивост радне снаге на завидном нивоу а моје задовољство је велико. И ми смо део света. ЦРВ СУМЊЕ Црв сумње доживео је тежак тренутак. Након једног бушења у празно, у њега самог се увукао црв сумње. После толико година савесног рада све му је било под знаком питања. Отишао је код лекара, на ивици нервног слома, тврдећи да је увлачење црва сумње у њега самог чист плеоназам. - Најбољи лек за чишћење тела и душе је клистир- предложио је лекар терапију. Излечен, сада буши као нов. Само, с времена на време, кад предос...

Samo da kolena izdrže! Na njih se najviše oslanjamo! Imam pedeset godina i još zavisim od roditelja. Jedva čekam da odem u penziju, da i ja postanem samostalan! Nema šanse da ih ponovo bude sto na jednoga! Gde da nađemo tog jednog? U svetu postaneš žrtva tek kad pogineš, a ovde čim se rodiš! Naši novinari nisu zaslužili da ih neko ubije. Zbog onoga što danas pišu, trebalo bi da se ubiju sami! Misao je možda brža od svetlosti, ali od mraka sigurno nije!

Svаkom može dа se desi dа potpuno poludi. Meni se to desilo sаmo jednom i više nikаdа. Bezbednosnа situаcijа zа Srbe nа Kosovu se poprаvljа. Sаd niko ne sme dа ih dirа, mogu sаmo dа se ubiju! Jа sаm protiv verske diskriminаcije. Više sаm zа progon. Svest grаđаnа trebа podići nа jedаn viši nivo. Recimo, dа veruju u nemoguće. Nekаdа smo iz porаzа izlаzili jаči. Ali to su bilа nekа srećnijа vremenа. Turci se premа nаmа nisu ophodili kаo premа životinjаmа. Jer dа jesu nаbijаli bi nаs nа rаžаnj а ne nа kolаc!

      Napolju se brzo spuštao mrak. Nije trebalo dugo čekati da se  ilegalni prodavci raziđu. Svi se brzo pakuju. Nema tu mnogo stvari za poneti prilikom bekstva sa placa. A proneo se glas da će ih od sada  loviti mrežama.      On ne haje. Ko će da apsi zbog knjiga? Tog da vidim, mamicu mu njegovu!      Zna da se knjige najbolje prodaju na kraju. Kad sveća dogori. Kad dogori do nokata. Kad i najuporniji izgube nadu da će se pojaviti bar jedan koji nije ravnodušan.                 Često mu se to dešavalo. Da svoje stare knjige proda ljudima bez lica, ljudima koji imaju samo ruke u polumraku,  uplašenim ili zgroženim ljudskim bićima koji pred noć, kao slepi kučići izmile iz rupa svojih stanova.Tada bi malo primirio savest. Lepa knjiga za male pare, zar to nije pošteno? Komad sveta za DŽ. Gde to ima?     Prodaja knjiga mu ...