А В А Н Г А Р Д А
Упарађена, до зуба наоружана, маршевског корака стопљеног
у тактове марша прође крај свечане трибине краљева гарда. Петорица челних су
носили симбол краљевства: велики позлаћени аван и тучак.
- Они су моја авангарда – похвали се краљ дипломатском
кору.
САМУРАЈ
Уђох ја јутрос у маркет и видим оно што се не виђа сваки
дан:
пензионисани самурај сецка саламу на одељку сухомеснатих
производа.
У глобалном свету је покретљивост радне снаге на завидном
нивоу а моје задовољство је велико. И ми смо део света.
ЦРВ СУМЊЕ
Црв сумње доживео је тежак тренутак.
Након једног бушења у празно, у њега самог се увукао црв
сумње. После толико година савесног рада све му је било под знаком питања.
Отишао је код лекара, на ивици нервног слома, тврдећи да
је увлачење црва сумње у њега самог чист плеоназам.
- Најбољи лек за чишћење тела и душе је клистир-
предложио је лекар терапију.
Излечен, сада буши као нов. Само, с времена на време, кад
предосети кризу, оде лекару и прими клистир.
П О К Л О Н
За велики јубилеј Аладин је Вођи поклонио своју чаробну
лампу. Вођа је био одушевљен поклоном. Често је заједно са духом летео на
ћилиму и измишљао свакојаке жеље. Све су му биле испуњене.
После извесног времена почело је да му смета што Дух има
већу моћ од њега. Приликом једног лета изненада из њега ишчили жеља да Духу
нестане ванприродна моћ. Жеља му би истог тренутка испуњена. Оба се
стрмоглавише са ћилима и разбише о стене.
За Аладина је то био ненадокнадив губитак:
Смрт два бесмртника у истом часу.
ЛОВЦИ
Била тако једном три ловца. Ловили су истину. Ловили су
тако цео дан и увече се нађоше покрај логорске ватре.
- Ја
сам уловио истину- рече први ловац- налази се код мене у ранцу.
- -Не,
ја сам уловио истину- рече други ловац-истина је код мене у ранцу.
- Ви
причате ловачке приче-рече трећи ловац-истина је код мене у ранцу.
- Моја
истина је истина-био је категоричан први ловац. Како су и остала двојица остала
при својим тврдњама, дошло је до обрачуна.
- Узалуд
се бијете, истина се налази код мене у ранцу. Моја истина је истина и ја не
дозвољавам никакве сумње-рече четврти ловац, који је у међувремену изашао из
шуме.
Три ловца су била толико заокупљена својим обрачуном да
нису приметили да је пушка четвртог ловца уперена у њих. И сами су се
изненадили својој смрти.
Овде се прича о ловцима на истину не завршава.
В О Л Т Е Р
Ала сам ја жедан ! – рече у летње поподне Волтер своме
домаћину. Одакле толика слобода изражавања! Знаш ли ти колико је твоја изјава
двосмислена. Ма не двосмислена, него
више мислена? -
Волтер се блaго насмеши и oбузе га задовољство што није
савременик кардинала Ришељеа.
Било би ту свашта и домаћин је био у праву.
- Тражење воде је чиста провокација! Можда си хтео да
кажеш да овде нема воде. А воде нема зато што је суша. А суша је зато што је
јако сунце. И кад њега доведемо у сумњу дођемо до Краља Сунца или његовог
наследника, тако да то води у велеиздају и вешала. -
- Са друге стране, тражење воде значи да си жедан, а жеђ
је изазвала обилна ждерачина, уприличена криволовством. Убио си срндаћа из
краљевог ловишта, а то је такође кажњиво. Вешала не гину. -
Не, хвала, нисам жедан! – рече Волтер, - само ми се
учинило на моменат.
Не проговоривши ни реч мимиком се опростио од домаћина и
журно кренуо кући.
Умало да га убије прејака реч.
ПОДАНИК
Звуци фанфара најавили су долазак Вође у почасну ложу и
церемонија је могла да почне.
На челу колоне корачао је Поданик, погледа одлучна,
корака оштра. Бајонети и одликовања су светлуцали на сунцу дајући церемонији
елементе нечег нестварног. Поданик лично командовао је почасни поздрав Вођи, уз
одушевљено клицање присутних срећника.
Поступак везивања за стуб и остале припреме за егзекуцију
су рутинирано обављене у свечаној тишини у коју се слило предходно клицање.
Последњи сусрет два погледа а онда између њих црни повез.
Поданик и једнообразни говор пушчаних цеви остварише
кратак сусрет несвесни међусобне узрочности. Црни повез се затим преселио у
почасну ложу и већ је флор око руке Вође.
На белој кошуљи Поданика, препуштеног тишини напуштеног
трга, осим црвенила крви остали су трагови боје свеже офарбаног стуба.
Боје државне заставе.
СУСРЕТ НА БИСТРОМ ПОТОКУ
Цензор самозадовољно пио воду на своме бистром потоку.
Низводно, воду је пио и млади Сатиричар, који
Цензора није још познавао.
Чим га угледа, Цензор повика:
- Хеј ти! Мутиш ми воду! Даље од мог бистрог потока!-
- Али, вода тече од тебе ка мени – рече Сатиричар – не
може бити да ја теби замућујем воду. –
- А!! Ти си то! – повика Цензор – познао сам те. Ти си
онај који ми је и прошле године мутио бистри поток. –
- Прошле године нисам прилазио твоме потоку. Тек сам ове
године гасио жеђ у њему – бранио се Сатиричар.
- Да, да! Видим да умеш добро мислити и тачно зборити –
узврати Цензор – али, то за мене нема никаквог значаја.-
Затим скочи и избаци Сатиричару текст из новина. То што
је приликом скока одронио мало земље са обале и замутио део свог бистрог
потока, није битно за ову причу. Битно је да она има два наравоученија:
За Сатиричара: Са које год стране пришао бистром потоку,
увек постоји опасност да те прогласе мутиводом.
Нема коментара:
Постави коментар