paradoks

I Holanđani se ljube tri puta. Znači, i oni su Srbi. Ide majka s kolodvora, dija, dija , de. Koliko je naprosila, dija dija de? Osramotio sam se pred sveštenikom. Poljubio sam mu ruku, umesto da nešto tutnem u nju. Ako neko zna Turke, onda smo to mi. Pet stotina godina samo smo ih gledali. Opet smo izgubili od gorih od sebe. E, ti su baš dno dna! Mi ne zbijamo redove, jer bi izgledalo da nas je manje. Plašimo se da posle ove odlične vlasti ne dobijemo još goru. Beograd može da bude most između istoka i zapada. Imamo iskustva sa obnavljanjem mostova.

Nije taj ludak ni Napoleon, ni Hitler, ni Atila Bič Božiji.  On još traži sebe! Nismo probirljiv narod.  Izborni rezultati to najbolje dokazuju! Naše gluposti duguju nam veliku zahvalnost, jer, da nije nas, ne bi ni njih bilo! Još niko nikog ovde nije umorio glađu.  Sve su to nesrećni slučajevi! Dok neki tamo upoređuju naše građane sa ovcama, oni mudro ćute.  Neće ni da beknu! Privatizacija u Srbiji svela se na samo jedno slovo.  Sve od A do Š dali smo za Dž!

Mi poštujemo slobodu govora. I da nam zašiju usta mi bismo na dupe progovorili. Za slavu smo zaklali prase. Slava mu. Kažu da jedan vinjak ima kalorijsku vrednost jedne sarme. To znači da sam ja u životu pojeo mnogo sarmi. Jebeš život.Čuvaj zdravlje! Imam puno fanova koji prate moj rad. Jedan od njih je i javni tužilac. Još se nije rodio ko bi žene razumeo. Ali svaki muškarac misli da je baš on taj genije. Kad smo konačno ostali na trenutak sami, iskoristili smo gužvu i vodili ljubav.  Samo Bog zna kako nam je, jer mi dosta toga krijemo od sebe. Bolje sutra je posle kosovskog najpoznatiji srpski  mit.

„ Budućnost je opšte mesto i veličanstveni putevi naših života nastavljaju u nekom drugom pravcu kroz sliku grada i pejzaž ili strmu padinu, ili oblutke, u puku jesen; i sve što smo tamo ikada poslali tamo će i biti, i tako se zbijeno kovitlati – osim, možda, nas da sve to vidimo.“                                                                                                Les Marej Pančo je čežnjivo posmatrao veliku reku sa splava „Kazablanka“. Dunav je stvarno užasno prljav, pomisli, ali to ništa ne me...

 Nismo se sasvim vratili u 19. vek.  Dahije su tu, ali bune nema!  Nije teško napraviti državu po meri čoveka.  Svaki grob je isti!  Ovde su najčešće porodične grobnice,  ali umemo mi da pravimo i veće!  Naša stvarnost nije ni crna, ni bela. Ona je kaki boje!  U Srbiji se uvek znalo ko kosi, a ko vođu nosi!  Ne tražimo mi od njega da izvrši političko samoubistvo.  Može i obično!  Mi u odbrani Srbije od agresora ne primenjujemo taktiku spaljene zemlje,  već uništene!  Moramo da poštujemo naše zablude. Starije su od nas.

Živi svaki dan kao da ti je poslednji. Jednom će ti se posrećiti. Kad vidim vibrator, shvatam da će uskoro mašine vladati svetom. Cilj nije daleko. Naročito kad je u pitanju fatamorgana. On je pravi džentlmen. I kad uhvati neku ženu za dupe, trudi se da ne pređe granicu pristojnosti.   Moja komšinica radi u Italiji kao manekenka i jedna je od najplaćenijih kad je oralni seks u pitanju. Čaj od lijandera se pije krišom. Ni sam ne znaš kad.

Visokog gosta smo na aerodromu dočekali po starom narodnom običaju: pogača, so, viski. Ponovo kontrolišemo svoj vazdušni prostor, ali samo u visinu. Srbija je do sada imala ograničeni suverenitet nad svojom teritorijom, a sada ima neograničen suverenitet nad ograničenom teritorijom. Gde je sad ono vreme kad smo izmišljali neprijatelje? Bilo je fantastično! Imam sjajne komšije. O zdravlju moje krave brine se lekarski konzilijum cele moje ulice. Uzalud se u meni bore genije i budala. Ja sam za miroljubivo rešenje svakog sukoba.

Sezame otvori se. Zaboravio sam lozinku. Niko nas neće praviti budalama. Možemo mi to i sami. Više nije onaj stari. Podetinjio je. Kod nas nema svaki kriminalac dosije. Ne možemo mi svakom da posvetimo knjigu. Niko ne razume našu spoljnu politiku, jer je ministar inostranih poslova vodi na engleskom.

Uzalud im „Farme“, „Parovi“, „Maldivi“... Sirotinja traži socijalni program. Ni sam ne znam koliko nemam para. Neki naši crkveni velikodostojnici izuzetno poštuju antičku kulturu. I stari Grci su voleli dečake. Narkoman se bez droge oseća  kao na iglama. Ja vredno treniram za muzičkog talenta. Hoću i ja da budem zvezda „Granda“! Kadija tuži, sudi i strelja. Time je ispoštovana kompletna pravna procedura,                Oni koji narod svedu na nivo krda, stradaju u stampedu. Ponuda za prodaju Telekoma je bolja nego što smo se nadali. Ne moramo ništa da doplatimo. Puno je radio na sebi, tako da su posledice ostale. Nesanica me je naterala da stepen budnosti podignem na najviši mogući nivo. Vođa je alfa mužjak. On jebe sve redom. Krizni štab je u stalnom zasedanju, tako da blagostanje nema šanse da nas iznenadi. Zahvaljujući našoj tehnički doteranoj igri i na ov...

Prva strana medalje se više ne razlikuje od druge. Mi smo vojno neutralni, otkako nemamo vojsku. Ne mešamo se u naše unutrašnje stvari. Dosta je nama muka i bez nas! Naša primanja nisu toliko niska, da se ne bismo još malo sagnuli za veća. Radimo na vlastitoj propasti, jer smatramo da je bolje da se radi bilo šta nego da se ne radi. Mi kao narod nikud ne idemo, jer su nam putevi u katastrofalnom stanju. Iz vlade stižu lepe vesti, ali lepota i pamet... Bolja budućnost uvek stiže sutra. Ne može ranije.

I nama se bumerang vraća. Ali sa kamatom. Nismo sigurni ko će da nas kupi. Davanje informacija o tome moglo bi da naudi našem ugledu. Srbija može turistima da ponudi sve osim mora. Čak i Titanik. A onda se ispostavilo da je mozak naše operacije  bolesni um. Nismo ni primetili da sedimo na dve stolice. Toliko smo se navikli na jaja u procepu. Prijatelji nas nisu samo juče izneverili. Naše prijateljstvo  je tradicionalno. Ne otkriva vođa svaki spomenik. Recimo, svoj nikada ne otkriva sam. Ne živi se samo od hleba. Mora da se ima i za bensedin.

Smak sveta dođe i prođe. Život ide dalje. Menjam bubreg za jetru uz doplatu. Šifra“Ciroza“. Spavao je s njom, jer je ona iskoristila trenutak njegove nepažnje. Prineli smo žrtvu našim bogovima. Glasali smo za njih. Demokratija je bez boje, mirisa i ukusa. Zato se ona kod nas ne oseća. Ako je narod stoka, onda nam je stočni fond u opadanju.

„Idem na trening“, rekao sam sedmog jutra po izlasku iz bolnice. „Nikola, on hoće na trening“, pobunila se mama, „pa do juče je bilo da li će preživeti, a sad bi da se džilita tamo po keju...“ Tata je smirio situaciju i doneo jedinu ispravnu odluku: „Idi, ali ne preteruj. Evo ti ključevi od kola, i da ti nije palo na pamet da sedneš na motor.“ Kako sam ga samo gledao kada je došao po mene da me vodi iz bolnice. Uverenje da je umro, da ga više nema, bilo je tako jako... Ni mamine reči nisu mogle sasvim da ga odagnaju... U mom pamćenju su slike bolesnog oca, slike umirućeg oca, bile toliko jasne... I zato mi ništa nije bilo jasno... Grleći ga, ponovo sam se rasplakao pa nismo mogli odmah da krenemo... Drugovi iz kluba su me dočekali sa oduševljenjem. Čuli su da sam bio na ivici... Trener mi je rekao isto što i otac, pa prionusmo na rad. Znoj lije i leči sve nedoumice. Dok sam se znojio, sve više i više naprežući mišiće, nisam mislio na pitanja bez odgovora...  A njih je u...

Duhovi su se povampirili. Nije im bilo dosta što su bili duhovi. Kreće se u uskim krugovima. Davljeničkim. Pošto su pale maske, nikoga od aktera naših afera nismo uspeli da prepoznamo. Instinkt za preživljavanje je najjači. On je u nama odmah pored instinkta za poltronisanje. Napravili smo ogroman korak napred. Toliki da vredi kao dva koraka unazad. Naša vlada nacionalnog jedinstva bi trebalo da ima samo jednog člana. Pod uslovom da je on sa sobom u dobrim odnosima.

 Laž je najkorišćeniji narkotik u Srbiji.  Navukao se ceo narod!  Priključili su nas na TV aparate.  Samo nas još oni održavaju u životu! - Čuo si da je opet progovorilo oružje... -  I, šta kaže?  Žrtve treba da nam budu uglednije,  a ne da ih stalno skidamo s koca i konopca!  Svi redovno moramo da dajemo mito,  jer ko ne daje, taj i ne dobija!  Vlast je svojim samopregornim radom skratila spisak naših želja na samo jednu.  Da odemo odavde.

Demokratija je umrla i biće sahranjena uz najviše državne počasti. Kakva je to prijateljska utakmica u kojoj samo mi gubimo? U poslednje vreme ne ličimo ni na šta, što i liči na nas. Vlast sve čini da živimo bolje. Pritom joj uspeva da ne ometa svakodnevni život građana. Dobitnik nagrade za toleranciju nije mogao da prisustvuje dodeli nagrade. Osećao se razgaženo. Spreman je da u svakom trenutku ide na poligraf, ali na psihijatrijski pregled neće pa neće. Neka visi Pedro! (Napomena: ime i ličnost u ovom aforizmu su, iz razumljivih razloga, izmišljeni.)

U paklu je veselije, jer tu čovek više nema šta da izgubi. Sunce se rađa na istoku, tako da odmah ulazi u zonu sumraka. Kod nas je surogat majke - država maćeha. Mi se ničega ne stidimo, sram da nas bude! Ne dopuštamo nikome spolja da se meša u naše unutrašnje stvari. Zato su ambasadori velikih sila u Beogradu. Prijatelje možemo, a rodbinu ne možemo da biramo. Recimo, ujka Sema. Penzionera ubila struja. Nije imao da plati dug za električnu energiju pa se obesio. Imamo problem sa orijentacijom. Oni, kojih nam je preko glave, nalaze nam se na čelu.

Velika Srbija se proteže sve do Kosova. Mi smo narod najstariji. Nama je i omladina dementna. Slobodno reci šta misliš. Vlast voli da čuje hvalospeve o sebi. Kupio sam futoški kupus iz Glogonja. To je njegovo geografsko poreklo. Vlast brine o zdravlju opozicionara. Mnoge često šalje na intezivnu negu. Tri put sam se sapleo o isti kamen. To je još jedan dokaz da neprijatelj ne miruje.

Nismo mi krivi za potop posle nas, nego klimatske promene. Čovek sve ponese iz kuće. Osim onoga što je poneo iz preduzeća. Kod nas se sve meri po glavi stanovnika. Takvi su naši obračuni. Kad smo utvrdili da društvena imovina ne postoji, opljačkali smo je. Kad smo gradili kuću nasred druma bilo je i za kuću i za drum. Svako ko ima bar gram mozga shvata našu politiku. Štaviše, ona je baš za takve. Uspešan pisac ne samo da ne mora da je dobar čovek, nego ne mora čak ni da je dobar pisac. Ja sam patrijarhalan. Smatram da je ženi mesto uz muža, pored sudopere Da nisu smešni, svi moji aforizmi bili bi tužni.

Postoje dobri i loši momci. Ali, mi smo odrasli ljudi. Ako uđemo u NATO, nećemo morati da se branimo kad nas napadnu. Ovo je Srbija, a ne tamni vilajet. Onaj ko uzme, neće se kajati. Fabričke hale su posle privatizacije opustele,  jer niko ne sme da povredi privatni posed. Hiljadu novinara je ostalo bez posla a kad se uzme u obzir da je svaki od njih imao četiri čitaoca, ta brojka je još alarmantnija. Nikad ne treba stavljati sva jaja u jednu korpu. Zato ministrova žena radi u vojsci, ćerka na aerodromu a sin u diplomatiji. Bio bi on na čelu kolone, ali je u trenutku kad je komadovao juriš morao da veže pertlu.

 Neke stvari u Srbiji ne možemo da nazovemo pravim imenom,  jer to ime ima i prezime!  Poljoprivredni radovi u Srbiji se polako bliže kraj. Putevi su preorani, samo njive nisu! Ne smete dozvoliti da se mali čovek u Srbiji oseća kao građanin drugog reda.  Morate i njemu omogućiti da krade! Srbija je bogata zemlja, a Srbi siromašan narod.  To je samo još jedan dokaz da se suprotnosti privlače! "Nedamo Kosovo!"  Bolji slogan za njegovu prodaju nismo mogli da smislimo! I kada biramo između dva idiota,  mi uvek izaberemo pravog! Javna preduzeća i državni organi su jedna velika šuma porodičnih stabala.

Došao đavo po svoje, a mene sramota. Nemam čime da ga ponudim. Neki put je lakše popeti se na  Himalaje, nego na Venerin breg.  Šta vredi što mnogo volim piletinu, kad mi se ona obraća sa „matora drtino“! Svi pametni ljudi su otišli iz Srbije, tako da više nema ko da nam truje omladinu. Brak treba posmatrati i sa njegove vedrije strane, ako uspete da je pronađete.   

Biti živ je seksualno prenosiva bolest sa stopom smrtnosti od 100%. (Anonimus)

Potpuno je neizvesno šta će biti sa nama, jer to zavisi samo od nas. Neki ćemo da poginemo a neki ćete da preživite u skladu sa tradicionalnim odnosima među našim narodima. Demonstranti su brutalno napali policiju, na šta ona nije upotrebila prekomernu silu nego im je odgovorila  istom merom. Svaki lek je istovremeno i otrov. Zato niko ne leči ovo naše ludilo. Nije dobro jesti meso. Znam iz iskustva, jedem se godinama. Nama će biti bolje za dve godine. Bićemo srećniji, bogatiji i mlađi. Srbija nije paradržava. Ovde nikakvih para nema. Domanovićev vođa je imao crne naočare, a današnje vođe zatamnjena stakla na službenim vozilima. Bog nam je rekao laku noć, što je znak da sa Svevišnjim održavamo prisnu komunikaciju. Bili smo na pravoj strani istorije, ali je vetar prevrnuo stranicu.

Mi ne branimo nikom da dođe u Srbiju. To su vešto koristili naši okupatori.  U kontejner u mojoj ulici uselio se jedan beskućnik. Sad ima i stan i hranu. Mi idemo u korak s vremenom, jer je ono kod nas stalo. Ne stižem da se našalim na svoj račun, jer od naših političara ne mogu da dođem na red. Neki su pretplaćeni na književne nagrade. Ulažući u žiri, ulagali su u sebe.

"You will see your shit on the floor, on your feet, but you won’t know how it got there. You will see me distraught and distorted and know that you have made me so, and not know how to stop it or how to help. You will feel our loving in rags and your God absent." Veselin nije mogao da veruje u ono što je tog petka čuo svojim ušima. Mislio je da halucinira, odnosno da se sa njegovim razumom nešto opasno dešava otkako je, tačno na pedeseti rođendan, ostao bez posla. Miško, njegov najbolji drug još iz osnovne škole, koji je takođe u kombinatu ostao bez posla, rekao je tada rečenicu koje se sada neočekivano setio: „Kad čovek napuni pedeset godina, on više ne pripada ni ovom  ni onom svetu“. Vrlo dobro je razumeo šta je Miško ovom sarkastičnom konstatacijom hteo da kaže. Pedeset godina je zapravo pola veka. Na polovini veka nijedan čovek ne zna šta ga čeka. Rano je da „misli na budućnost“, kako su se šalili ne želeći da pomisle na smrt, tada još, verovali su, tako da...